Constantin

Uža Srbija nije bila "beda i sirotinja", generalno gledano. Stvari su počele da se menjaju na gore, jačanjem centralizma, pa se tako na uštrb "ostatka Srbije" Beograd brže od ostalih delova Srbije, gradio i razvijao. To se nije promenilo do danas. Svi statistčki parametri pokazuju da je to tako. Nije "džabe" izmišljena krilatica "Trepča radi Beograd se gradi", u "ono" vreme. Bili smo bre bolji od Šveda...mi smo imali po 40 litara, a oni po 30....

Reportuj sve Markose, kad spekulišu sa tvojim privatnim životom

Istraživanje 2015...

Ostvro Sv. Grgur, kojeg niko ne pominje, a trebalo bi. P.S. Pročitah u jednom članku, na nekom portalu, da je Goli otok najsličniji po svojoj specifičnosti, Gvantanamu.

Da li tamo ima doping kontrole ? Selekcije USA se na OI i WC redovno podvrgavaju kontrolama ? To je jedno....ali ovo "sistemski" to je baš jezivo i ako jedan od načina da se to spreči, šta da se radi, nek "odmaraju".

S obzirom, koliko se dugo znamo, ovde i ovako, da li ti ja ličim na nekog ko bi podržao takmičenje u boksu npr. gde je jednom protivniku vezana ruka na leđa, ili u fudbalu, da jedna ekipa igra u fudbalskim cipelama, a druga bosa ? Eto ti odgovora... P.S. Vanja ???

Kao i tvoj komentar...slažeš se ?

Ne znam ko je autor...nije ni bitno.

Sad mogu da se pravim nevešt, kao pojedinci, pa da kažem da je u oba slučaja bilo do osveženja, međutim, kao što rekoh, nije sve u brojkama. Kako ono kažu, postoje male laži, velike laži i statistika

Statistički gledano, više je bilo korisnika Niške pivare nego Golog otoka....nije baš sve u statistici, zar ne ?

Znači...bilo je do ljudi, ne do ideje, ako ne grešim ?

Kako je do toga došlo ? Ovo je potpuni zaokret ???

Koje niko ne spori....to što je radio Goli otok ne znači da je Niško pivo loše. Radovan Karadžić nisu svi Srbi iz Republike Srpske, kao što ni ti, ni ja nismo Slobodan Milošević. On je pretio na Gazimestanu a ja sam ostao prijatelj sa, uglavnom svima, koje je obuhvatio svojim govorom u tom kontekstu.

Veći deo toga, čini mi se, više pripada temi: Tema se nije spontano proširila, već je ekipa trolera namerno "uletela" kao što to radi i na mnogim temama od Kine do Gazimestana Teze, odnosno "zamena teza"...pa namerno je to urađeno, vidiš da je delotvorno. Razbudila si se

Jadna je ona država u kojoj se za ekonomiju pitalu ljudi čija su prezimena bila Bijedić i Sirotković Bila je i denominacija nakon hiperinflacije...tako beše ?

Ako je izabrao ime, odnosno nick, ...mod edit... , opraštam mu sve, ako ima šta. Nisam pratio navedene nickove, i vrlo slabo pratio teme vezane za Republiku Srpsku. Pre svega što su forumaši sa tog geografskog područja žestoko bili šikanirani, od nekolicine forumaša, a da ih moderacija nije ni u jednom trenutku zaštitila, a morala je. Bez da ulazim u bliže odrednice nastanka i egzistiranje navedenog "entiteta" bilo je toliko degutantno te ljude nazivati "Šumce" a Republiku Srpsku-Republika Šumska da nemam reči. Ali to je moj stav i dozvoljavam da ja nešto nisam percipirao kako treba.

Ne možeš da biraš ko će reagovati na tvoj post čim si okačio na "oglasnu tablu".....hteo sam samo da ti pomognem, da ukapiraš, da niko ne spori (ili bar većina) ono što ti uporno pokušavaš da dokažeš. P.S. Ovo je novi forum, čak i da je tamo bio trajno banovan, ovde je dobio novi poziv da učestvuje. Dokle god piše u skladu s pravilima. Da ti pomognem...

S druge strane, hajde da otvorimo temu "Moja turobna sećanja na detinjstvo" i onda mi nećemo da vas nerviramo sa stvarima i događajima koje smo doživljavali kao nešto lepo ? SFRJ 1963-1992....ili je tema Jugoslavija od Kraljevine SHS do raspada. Pošto vidim potežu se argumenti od Kraljevića Marka do još nerođenog unuka Čede Jovanovića. Čitajući neke crtice iz života "ekipe A" (to ste vi zbog lakše komunikacije) prosto mi je suza zaiskrila u očima i imao sam osećaj, mučan u želucu, jer ste rastužili. Žao mi je što ste živeli bez i jedne političke slobode, bez struje, bez asfaltiranih ulica, u raspadnutim udžericama, a opet drago mi je što ste preživeli, uprkos svemu, snašli se i sada, objektivno komparativno, "otvorite nam oči" i ukažete nam na sve naše zablude. Hvala vam na tome i izvinte, pogrešio sam topic i sadržaj teme.

Prve zanatske radionice bile su i počeci razvoja industrije, jer se uglavnom ona i razvijala iz njih pretvaranjem u veće specijalizovane radionice, fabrike ili preduzeća za proizvodnju određene vrste robe. Fabrika konjaka koja otpočinje sa radom 1880. godine i formiranje Železničke radionice 1885. godine sa stotinu radnika predstavljaju začetke industrijskog razvoja u gradu. Među prvima se takođe pominje i fabrika za preradu aleve i druge paprike S. Tutunovića, niškog trgovca. U razvoju industrijske proizvodnje strani kapital je u Nišu našao pogodno tle za ulaganje. Pored Jovana Apela, železničku radionicu vodi Francuz Feliks. Alfred Viljem Maršal iz Londona dobio je povlasticu da u Nišu sagradi fabriku “za klanje i preradu svinjskih predmeta po amerikanskom načinu”, a 1893. godine Julije Bozitovac isto tako dobija odobrenje da podigne fabriku fajansnog (keramičkog) i porcelanskog posuđa. Takođe, 1895. godine braća Jarendi osnovala su u Sićevu radionicu za proizvodnju đonova. Železnička Radionica. Otvorena 1885.godine Pomenute povlastice nisu iskorišćene, jer strani kapital se teško odlučivao da uđe u ove krajeve koji su kasnije oslobođeni skoro pola veka po Oslobođenju Srbije, a i zbog nesigurnih političkih prilika stvorenih San-Stefanskim ugovorom 1878. godine oko pripadanja Niša Velikoj Bugarskoj (efektivno Ruski satelit). Na Berlinskom kongresu 1878. godine zapadne sile su se suprotstavile ovakvoj odluci i odlučile o konačnom pripajanju Niša, Pirota i Vranja Srbiji. U Jelašnici radi rudnik uglja, a ima zapisa da je radio i rudnik uglja u Gabrovcu, ali nije bio toliko razrađen kao Jelašnički, iako se radilo o visokokaloričnom uglju, čak i do 6000 kalorija (lignit). Verovatno se radi o istom uglju kao u Jelašnici i da je to ista vrsta i poreklo. Mogućnost za ulaganje kapitala u industriju uviđale su i neke bogate Nišlije među kojima je prvi Mita Ristić, dotadašnji terzija, koji 1898. godine proširuje svoju radnju u kojoj je dorađivao i prodavao sirove pamučne tkanine, a koje je uvozio iz Nemačke. Bila je to prva industrijska prerada tekstila, mada primitivna, ali od značaja za razvoj industrijske proizvodnje u ovoj oblasti. On je u svojoj radionici vršio bojenje tkanina i njihovo štampanje pomoću drvenih kalupa, što je već prestajalo da bude zanatska proizvodnja, kako po kvalitetu obrade, tako i po količinama robe. Opančarska Radnja R Nikolića 1929. godine Braća Jarendi su proširila svoju radionicu za proizvodnju đonova, a 1898. godine u Nišu se otvara Radionica za izradu vojne odeće i obuće, popularno nazvana “Šivara”. Pored stalnih radnika mnoge zanatlije dobijaju posao da rade kod kuće “na parče” (na sic). Osiromašene zanatlije postaju najamni radnici. Zaposlenje su ovde našli mnogi krojači, opančari i obućari.Šivara i Železnička radionica, kao i kasnije fabrika duvana predstavljaju ulaganje državnog kapitala u razvoj industrije što karakteriše ovu fazu industrijskog razvoja Niša. Tako je industrija postala velika šansa za ulaganje kapitala svih onih koji su s njim raspolagali ili su mogli da se zaduže kod novčanih zavoda.