kironepraktičar

aa sry, citao sam sa mobilaje pa nisam skontao

zasto se mesto sa tradicionalnom hungary krkacinom zove ny caffe?

danilović je prestao da igra košarku sa 30 godina, kao i za repku.

misli na kingse hoćeš fourniera? da bih ti i randlea ali nema mesta od sabonisa furuna + 11 pick = jeremy jagnje i recimo hoću josh jackson + 4 pick

da li je sport kada partizan i zvezda dobiju xy miliona od drzave a ostali djoku? sport i kosarka nisu pravedni na svim mogucim nivoima, so there's that ja nemam nista protiv tvog stava, samo smatram da je vec decenijama neizvodljiv meni nista nije smetalo barca real semis. tebi smeta i to je okej, samo sto ces morati da se pomiris sa tom realnoscu (ili pronadjes delorean :)) @Edward Louis Severson III

zasto bi bilo bezobrazno napisati da je jedini nacin da se samo prvaci drzava igraju euroleague povratak u 20i vek, kada je to sura istina? evropa nema potreban kvalitet da bi iskljucivo prvaci igrali euroleague, valjda je suvisno to pisati. na sve to, pricas o situaciji koja se nije desila juce, vec iihaj odavno, tako da je moje misljenje u ovoj razmeni, potraziti delorean @Edward Louis Severson III

jedino da uzmeš delorean i pravac 20i vek.

fritrou ne jede roštilj, niti pije (čak ni vodu nisam video da konzumira), hrani se samo suncem i radom u teretani. tako da ne može da ponovi grešku i da 'oće

osim što ne gotivim nedovića, izgleda mi kao sci-fi da radonjić želi takav tip igrača u ekipi. iso-mindset + low bball iq + loša (understatement) odbrana. da su mu stavke dva ili tri nešto bolje, to bi menjalo stvar iz osnova. mislim, ako radonja proguta tu nedović-priču i ja ću.

teorija: boston gubi zato što fanovi lejkersa i fanovi lejkersa na privremenom radu u la-u, navijaju za celticse. svemir jednostavno nije spreman za takvu travestiju.

ya kuma, starojka @SteveFrancis#3a & ostale svatove

au tebratore, ti uopšte ne razumeš šta sam napisao nema veze

što kažu ljudi, treba nekada izaći iz svojih cipela (svojih stavova, osećanja, seta vrednosti itd) i probati da razumeš druge, jer to ne znači da će tvoj stav time biti manje vredan ili manje tvoj. ja npr želim da zvezda uvek pobedi partizan ali ujedno i želim da gledam partizan u euroleague. radije bih gledao kako zvezda pobeđuje partizan u plejofu euroleague nego real, cska ili efes. i to opet nije zato što volim da gledam partizan kako tuguje, nego zato što te sve utakmice imaju /za mene/ još veći značaj i snažniji naboj kada su na (naj)višem nivou. hoću reći, "ne vidim kako.." je lenja teza. lako je videti i razumeti kako a to ne znači da moraš da deliš stav kada ga jednom razumeš ( :

"trener koji redovno gubi finala" nakon lesenja f4 armanija za prvaka italije, komotno dobio i prvaka evrope. sto bi reko vojko vrucina, kako to x 2, nije mi jasno?

ovo naravno nije tacno. kada kupujes nesto, moras da ostavis makar akontaciju ako vec ne placas sve unapred. to je neka garancija da ces imati lovu i zelju da zaista kupis to za sta pokazujes interesovanje. meni je drago zato sto volim da gledam zvezda partizan tekme a ovo je najvisi moguci nivo sa najmanje uplitanja dzibera wannabe huligana. zasto bi sve moralo imati neki visi cilj od uzivanja u momentumu? kao i plejof duel. ne gledam ja finale da bih video ko ce u euroleague, vec da gledam finale.

wiggins 29 skokova u aktuelne dve tekme. još je drevni kawhi lepo govorio, board man gets paid. wiggie, wiggie, wiggie, can't you see? Sometimes your boards just hypnotize me And I just love your flashy ways Guess that's why they broke, and you're so paid (uh)

1 vratikonjuglavu wiggara light. years. ahead.

i remek-delo. nisam ni hteo da kažem da lynch nije imao svoj izraz od prvog filma, već me je primedba da se u dini ne vidi njegov autorski pečat, nije pravi lynch (što nije tačno), naterala da promislim šta ljudi generalno doživljavaju kao pravog lyncha. verovatno je uz twin peaks još blue velvet, lost highway, mullholand drive, eventualno wild at heart; meni je straight story totalno lynch, iako nema uvrnutih dešavanja i psihodelične logike tj svaki kadar i dijalog.

skroz se slažem sa durant durantom

pošto se sprdaš, ne mogu da trošim dalje lajne i vreme ali kao neko ko je fan lyncha, mogu da kažem da se apsolutno vidi da je to njegov film. jedino što ne možeš da ga porediš ni žanrovski ni po toj blockbuster težnji sa bilo kojim drugim projektom koji je radio, pa ti se možda tako čini. pravi lynch je iz današnje perspektive nastavo sa filmom blue velvet, koji je uradio nakon dine. ponavljam, film nije dobar ali to nije bilo ni sporno. hteo sam da napišem nešto o samom kontekstu, pogotovo na temu projektovanih blockbustera nekad i sad.

ponekad se zaista zabrinem što ja doživljavam svoj post kao vrlo eksplicitno ukazivanje na kontekst, koji služi da možda nekome ko nije upoznat rasvetli pozadinu a dobijem reply "i lynch misli da je dina sranje a uini ga opravdava" film nije dovoljno dobar, jer potrebe takvog filma & publike zahtevaju neki potpuno drugačiji pristup. zato bi i dina koju nikada niej napravio jodorowsky bila sranje. sranje je uglavnom zato što je nemoguće pomiriti blockbuster i te nivoe psihodelije i nepoštovanja klasičnog narativa koji je linču jedan od trademarkova. da banalizujem stvari, to je kao da želiš da twin peaks bude akciono-detektivski film koji će biti hit u bioskopima. iako mi vilnevovi bladerunner i dune nisu neki filmovi kojima ću se vraćati*, mislim da je čovek, osim što je majstor svog zanata, pažljivo prilagodio oba dela današnjem senzibilitetu, zeitgeistu if you will i da je to legitiman recept za obradu dobro poznatih tema i projekata, na način koji će bez problema leći publici. režiser blockbustera nije više kreator koji nosi primarno svoju viziju, već neko ko svojim umećem projektuje kolektivnu svest na ono o čemu već imamo određeno mišljenje i stav (jer je u pitanju ili remake ili iteracija globalno poznate teme). --- * kad sam kod povratka, sinoć sam naleteo na sam početak pulp fiction na rtsu i naravno, odgledam ga sa zadovoljstvom po ko zna koji put (makar 20i+) do kraja. kapiram da je meni pulp fiction ono što je mom ćaletu kum. al' to je druga tema, mada opet ima veze i sa pomenutim zeitgeistom.

danas je puno toga moguće pronaći na netu na temu, pa ne bih ulazio u pojedinosti; kao solidno veliki fan linča, koji ujedno ne misli da je dune (vrlo) dobar film, moram samo u par rečenica da se osvrnem na kontekst: dune je tih godina već imao odavno reputaciju sci-fi priče koja je globalno popularna ali nikako nije dolazilo do toga da se sklopi produkcija koja bi zadovoljila delikatan i kompleksan svet franka herberta & bazične potrebe pop-publike, tj velikih filmskih blockbustera. ako znamo (a znamo verovatno svi) da je jodorowsky bio ime koje je trebalo da realizuje dinu deceniju pre linča, onda je jasno i kakve pretenzije taj projekat ima, uprkos sci-fi-pop nameni: misticizam pre nego magija, spiritualno putovanje pre nego straightfwd spektakl u svemiru. mislim, čovek koji je napisao i režirao "el topo" a pri tome i glumio, sada treba da radi sci-fi spektakl. prilično psihodelično za današnje pojmove. daklem, i 10 godina kasnije i nakon izlaska 2-3 rata zvezda, ekipa je i dalje izabrala david lyncha. on je do tada radio eraserhead i čovek slon, pametnom dosta. hoću da kažem kako je pokušano nešto što nikada do tada a i kasnije nije, spojiti snažan + irreverent autorski pečat (nebitno da li je lynch ili jodorowsky) sa proizvodom za najšire mase. pop sci-fi film iz 1984. je i dalje mogao biti prilično pod jurisdikcijom režisera; pop sci-fi film iz 1992, pod imenom alien 3 (takođe neuspešan) je već imao fokus-grupe & ekipu od 10ak marketing menadžera koji se pitaju usput šta je dozboljeno a šta nije. taj film je npr propao zato što je dat posao najvećem novom holivudskom talentu da radi svoj prvi film u životu a da paterni i zakonitosti onoga što se traži još uvek nisu čvrsto uspostavljeni (banalno i nebitno poređenje ali samo pruža dalji uvid u kontekst) --- da odgovorim konačno i na nešto što si zapravo napisao ( : svaki lynchov film ima neki segment koji izgleda kao parodija. ta potreba da naglasi kako ne shvata do kraja ozbiljno neke epske momente ili ono što se doživljava kao univerzalni bes, muka, tuga, drama = je od prvog do poslednjeg lynchovog dela uvek služilo da uvede publiku u ono što on smatra daleko važnijim aspektom te univerzalno-epske dileme. ne branim film, više pokušavam da ukratko dočaram zašto & kako je taj film upravo takav. evo i lynchovog citata na temu iz tih godina In 1986, in an article headlined “Is There Life after Dune?” Lynch told Cinefantastique, “There’s something wrong with that movie. … I don’t really know what it is, and I’m not certain you could ‘fix’ it. It’s just so big, you know, and there’s so much there. A lot of it I like, but a lot of it I don’t like. It’s just got problems.” The article otherwise mostly focuses on Lynch’s latest project, the small-town noir Blue Velvet.

bravo