Akiro

Ma kakvi, preci Kovin/Beograd i Pirot (tvoj komšiluk) daljim poreklom moji, njeni Beograd i Aranđelovac. Čista lokala. Možeš šta hoćeš, liberalno i savremeno to na rečima, ali samo na rečima. I nemožeš da zahebeš to, čita me ko krupno štampanu knjigu.

Gazda Kronose, baš te gotovim ali ne vređaj mi saborca. Inače, kirios će, kada sklopi kockice, takođe postati i efendim ili bayim (za zimski period). Ionako smo i od jednih i od drugih pokupili gomilu izraza - vidi tvoja prva rečenica. Back to the roots.

Da pošaljemo kirije (hanume) negde na Kipar da se zabavljaju a mi ćemo se već snaći. 😇

Hehe, možda moram, ali neću. Živeo sam 22 godine u Nemačkoj, sa adresom i prijavom i ovde i tamo. Nikada se odavde nisam odjavio, iako nisam ovde boravio. Svejedno sam zbog boravka u Nemačkoj uvek tretiran kao gastos. Ukoliko žele da mi oporezuju periode tokom kojih sam bio manje od 183 dana u Srbiji, mačevaćemo se na sudu. Imam takođe prebivalište i u Grčkoj, pa gde mi je sada centar poslovnih i životnih interesa? Valjda tamo gde više vremena provodim. Kako god, znam ja da zbog prebivališta sleduje mačevanje (ako im uopšte uđem u radar, što je upitno). Ima i Đoković prebivalište u Srbiji, pa je svejedno poreski (ne)obveznik Monaka. Taj rad, mrzi me da se cimam sa administracijom i budalama. Ako vrate na staro, možda vide i neke pare ubuduće. Moraću teška srca svakog meseca da uheftam mesečnu fakturu klijentu u KOP. Klijentov portal automatski pravi fakture, ja bih samo trebao svoj broj fakture da unesem, čak me i to mrzi da radim, pa idem pod njihovim brojem. Ali ajde toliko da se žrtvujem. Ipak od 27 godina rada imam makar 11 godina sa uplatama u penziono, bila bi to tek neka bedica od 200 Eura možda, ali što da to poklanjam državi. Treba mi još 4 godine legalnosti jer više ne možeš da samo uplatiš razliku. Ako vrate paušalu na staro, O.K., ako ne, nek se hebu, neće nadalje videti ni Dinara, koji ne moram da im platim. Kad čujem reč d.o.o., pozli mi. To je jednostavno u suprotnosti sa onim što ja doživljavam kao FREElancing, a to je da mi se hebe za baš sve. Odradim, naplatim i dalje me ništa ne zanima sem vremenske prognoze i količine sunca.

Ja sam prijavljen i ovde i tamo i, ukoliko im naknadno uđem u radar, moraću za tri od zadnjih pet godina da se mačujem uz pomoć pečata sa graničnih prelaza, jer se nisam odjavio odavde. Za dve od pet mogu i da me dokače. A i nadalje, ako se ne odjavim, sleduje mačevanje uz pomoć pečata u pasošu. Ako im uđem u radar, u svakom slučaju mi sleduje klinč sa državom, jer se nisam odjavio. Jedino što mi više ništa ne leže na domaće banke pa sam za nadalje miran. BTW, da me ne ubacuju ovde u leg(ija)aliste, u grčku banku prosleđujem tačno onoliko (nešto manje), koliko je predviđeno za porez od 9%. Ne sve. I vuk sit i ovce na broju. Advokat mi obračunava poreze, nemam ni pojma kad se prijavljuju i obračunavaju. Tek ću videti šta će biti. BTW, podelu uplata bi mogli i domaći freelanceri da urade. Ukoliko za one sa malim prihodima budu neke beneficije i ne uteruju ih u kojekakve administrativne gnjavaže tipa d.o.o. ili paušalu, mogu da prenesu na srpsku banku neki mali iznos i plate porez na to, a ostalo troše karticom nekog payment processora. U stvari, pošto im ne stiže direktno od pravnog lica, mogu da deklarišu i kao poklon rodbini. Ima tu prostora za razradu strategije da se državi da što manje moguće, a ostane legalan. No prvo i osnovno je da se ne primaju ikakvi prihodi na domaće banke i da se sačeka prvo šta će pokvarenjaci na kraju sa zakonom da urade. Ako vrate paušal na staro bez testa samostalnosti ili ako samo odbiju 10% odmah od prihoda, možda čak odlučim da Smrdiji (ukoliko se vlast promeni) plaćam nešto nezavisno od toga gde više vremena provodim. Negde na svetu ću svakako kršiti zakon i zabole me za to. Jedino što znam sigurno da me niko nigde neće uterati u bilo kakvu pravnu formu i administraciju.

Grčka sve više relaksira mere, sada imaju i precizan plan po sektorima, kada se koji ponovo otvara: The following businesses will reopen as follows: May 14 ➢ Casinos ➢ Dating agencies May 24 ➢ OPAP PLAY betting stores May 31 ➢ Gyms ➢ Wellness businesses ➢ Catering and reception spaces (outdoors only) June 7 ➢ Brothels Kao što je hranjenje lutalica imalo svoju šifru za sms za napuštanje kuće, tako su i precizirali, kada javne kuće mogu ponovo da rade. Grci, da ih nema, trebalo bi ih izmisliti. 😎

Fizičko lice koje u određenoj poreskoj godini nije boravilo na teritoriji Republike i koje u njoj ne ispunjava uslov da se smatra poreskim rezidentom po osnovu kriterijuma predviđenih u stavu 2. tačka 1) ovog člana, neće se smatrati rezidentom Republike za tu poresku godinu. hahahahhahahahahahahahahahahahahahahhahahahah 😁😎😜 Sve čisto i legalno. Pozdrav "najdražoj" mi državi:

Možda u pristojnom svetu, gde ljudi paze na distancu i paze da nekog urlanjem u mobilni ili teškim disanjem prilikom džogiranja ne upljuju u prolazu. Međutim, što južnije to temperamentnije i tužnije, pa možda ni maska nije naodmet. Dojadilo mi više da pri hodanju stalno idem cik-cak i izbegavam, kad mi biciklisti, džogeri, tri kvočke ili tri baje,koje/koji usta ne zatvaraju i pri tome nepotrebno glasno pričaju i izbacuju sve i svašta iz sebe, pa samo držim masku na bradi i podignem kada prođem pored takvih primeraka i posle opet spustim na bradu. Doduše, faceshield bi tu više značio, jer nije problem u aerosolima na otvorenom već u pljucama, ali faceshield je kanda malo naporan pa bolje išta nego ništa. Inače, za neverne Tome, koji misle da pljuce sanjam (a što verovatno više leži do njihovih higijenskih navika, pa takve stvari jednostavno i ne primećuju, sve je to pitanje individualne percepcije), danas je poznanik, dok smo pili kafu, na nekih metar razmaka za stolom (hebiga, opustili smo se zbog vakcine, pa nit faceshield nit maske nego normalno pili sa trećim licem kafu i pričali na kratkom razmaku, koji inače povećamo još jednim stolom) dok je nešto pričao uspeo mojoj ženi da pljucne u lice. Sreća da je em preležao, em vakcinisan, ali generalno, nije to baš prijatan doživljaj. Elem, rizik nije baš nepostojeći.

Smej se ti, smej, ali Trumpov mandat nas je koštao 15%. Od početka do kraja njegovog mandata 17 RSD razlike. U dobrim mesecima to je 300 Eura gubitka. Ako je tebi to beznačajna cifra, lepo za tebe. Ne radi se o Dinar dva.

Setio se baš sad. Svojevremeno mi je Intesa uzimala za podizanje na grčkom bankomatu 6 Eur (davno bilo), pa posle 4 Eur (a nisam siguran da li je to sa 4 bila Intesa ili neka druga). Tako da 3 Dolara kod Payoneera i nisu neka cifra za podizanje sa automata. Druga je priča konverzija sa USD na Euro. Ali kad već primaš Dolare, to ti je što ti je. BTW, da vidimo, koliko je Trump oštetio nas freelancere, koji radimo za US.klijente/Dolare: Dollar Eur Kurs 01.02.2017 114,97 RSD 124,00 RSD Kurs 10.05.2021 97,45 RSD 117,58 RSD

Ni ja to nisam ukapirao. Otkako sam pobegao u freelancing, bukvalno sam isključio glavu za svu administraciju. Na srpsku ne prebacujem ništa a za grčku samo pratim koliko je para na računu. Mislim da plaćanje karticom ništa ne košta (možda konverzija valute), ali za podizanje sa automata uzmu procenat. Kada budem imao vremena i volje, proučiću koliko me zabava realno košta. Evo, ovde je malo jasnije: https://moneytransfers.com/companies/payoneer

Moj klijent to čak favorizuje. I stiže lova malo brže nego na domaću banku.

Ja sam samo otvorio TW account, ali ga nikada nisam ga koristio jer ne šalju karticu DHL-om i ne znam kako funkcionišu stvari sa njima. Nisam ga ugasio još jer me prosto mrzi da to uradim. Međutim, ne manipulišem lovom levo-desno, sem što šaljem nešto sa Payoneera na grčku banku, jer tamo, za razliku od Srbije, želim da budem legalan.

https://www.payoneer.com/about/fees/ https://help.workana.com/hc/en-us/articles/360041873313-Withdraws-with-Payoneer-Bank-Transfer Prebacujem deo para sa Payoneera na grčku banku ali nisam obraćao pažnju da se ne bi nervirao. Mislim da je sa Payoneerom najpovoljnije korišćenje kartice bez prebacivanja na domaću banku, ali, kao što rekoh, na kraju nisam ulazio u detalje da se ne nerviram. Na grčku banku je stigla egzaktna suma, koju mi je Payoneer prikazao, da li je u njihovom prikazu već uračunat fee, ili to posle odbiju sa dolarskog računa, pojma nemam. Dok mi je klijent direktno plaćao na srpsku banku, uvek je suma bila za 18 USD "kraća" od realno uplaćene iako naša banka navodno ne uzima provizije. Tvrde da je intermediary banka ta koja uzima fee. Nije baš da sam im verovao. Uostalom, shvatiš to kao zlu sudbinu, kao i porez uostalom, pa šta je tu je. Bitan je exchange rate ukoliko nije domaći USD račun. Ima i neka caka, koja ti je zvanična valuta u zemlji na koju prebacuješ. Sve sam to izbacio iz glave. Kod mene freelancing podrazumeva da ne želim da se bavim ikakvom administracijom, inače mi se gubi nekako reč free. Verovatno tu i gubim neke pare, šta da radim.

Tražiš preporuke za teški kriminal? Sram te bilo! 😁 Dok se neke stvari ne razjasne nikako ne treba da uđe na radar poreske, znači nikako uplata na domaće banke. Ima cela bulumenta payment processora sa raznim ponudama, tako da im treba pročitati ponude i testove o njima, pa prema individualnoj potrebi odlučiti. Dosta dobro je ocenjen na raznim mestima Transferwise mada mislim da za prosto podizanje para treba ostati kod proverenih starih ponudioca. Na kraju su bitne i provizije, koje uzimaju. Najjednostavniji je Payoneer, koji je ujedno i jedini, koji nudi slanje kartice DHL-om. Ostali svi šalju samo državnom poštom. Pošto ne verujem ni grčkoj državnoj pošti (u stvari, ničemu i nigde što nosi epitet državno ne verujem), a tek u doba Corone nisam hteo da u jedinoj pošti za celu Kassandru čekam sat ili više u gužvi (nema u selima imena ulica i brojeva kuća, tako da nema ni isporuke na kuću), prijavio sam Payoneeru da kartica nikada nije stigla i tražio da ponovo pošalju DHL-om (prvu u svakom slučaju šalju državnom poštom, koliko god ti tražio odmah DHL). Problem je što, dok ne legnu prve pare od klijenta, nemaš fond za slanje kartice DHL-om, a to košta 40 USD. Na Payoneer, za razliku od Skrilla, samo mogu tvoji klijenti da uplate, znači ne možeš sam sebi (kod Skrilla možeš i sam sebi da uplatiš). To je ionako bitno samo za one, koji insistiraju na slanju DHL-om. Da se Payoneeru bilo DHL ili bilo šta drugo traži preko mail supporta - zaboravi. Odgovaraju sudnjeg dana i to priglupim form letterom, koji je ili napisao automat ili neko, koji je tvoj mail samo ofrlje preleteo. Tu su stvarno katastrofalni (Skrill još gori). Ne vredi ni online support - nikada nećeš doći na red. Međutim, telefonski support kod Payoneera je fenomenalan, odmah na telefonu sve rešiš. Sit sam se sa njima sa Amerikom natelefonirao preko Unifona (cena kao lokalni razgovor u Beogradu), ko to uradi preko fiksne ili mobilne linije - biće skupo. Dok ti urade sve provere i pojasniš šta želiš, računaj na 15 do 20 minuta. Kartica stiže za nekih 4 dana DHL-om, poštom valjda za 7-10 dana. Payoneer ima još jednu prednost nad Skrillom, a to je da priložena dokumenta čita ili ljudsko biće ili OCR sa naprednim softverom i to prođe brzo kontrolu. Kod Skrilla je neka OCR-seljana sa zaostalim softverom i ne priznaje ti utility bill (kao dokaz adrese) na ćirilici. Ništa od grčkih dokumenata mi nisu kod Skrilla priznali, pa sam sa novim accountom promenio adresu na srpsku i probao sa našim računima, međutim tu ti ne priznaju EDB i Infostan, SBB im automat deklariše kao mobilnog provajdera, što takođe ne priznaju, i na kraju su priznali Total TV (automat prepoznao reč TV). Postoji i druga mogućnost, ponovo vratio na Grčku kao treći account (problematični su po pitanju menjanja adrese i zemlje) i "prepravio" PDF sa računom grčke elektrodistribucije u ključnim stavkama na latinicu, i, gle čuda, prošlo. Za Srbiju to znači da, ko nema Total TV, mora račun po pitanju imena, adrese i svrhe prepraviti na latinicu. Može u svakom PDF-editoru da se uradi. Skrill je zaheban ako menjaš zemlje, teoretski kao može, ali u praksi moraš da ugasiš account pa otvoriš novi sa drugim mailom i telefonom. Zašto je Skrill zgodan, iako ima očajan support, problematičan je za čitanje dokumenata na ćirilici i ne izdaje kartice za Srbiju? Ako hoćeš stvari malo da zakukuljiš i zamumuljiš, primiš uplatu od klijenta na Skrill, pa sa Skrilla prebaciš na Payoneer (ili nekog drugog, koji izdaje kartice i za Srbiju, ako nemaš adresu u inostranstvu, treba proveriti sa koga možeš na koga da prebaciš, Skrill na Payoneer funkcioniše navodno). I da poreska prati upotrebu Payoneer kartice u Srbiji pa čak i da pošalje upit Payoneeru i, recimo, da čak i dobije odgovor, dobiće odgovor da si ti sa svog računa prebacio sebi pare. Da bi došli do pravnog lica, koje te stvarno plaća, morali bi da urade upit i kod Skrilla. Toliko se neće baš truditi, pogotovo za neke normalne cifre. A ako su veće cifre u pitanju, možeš pare da prošetaš kroz nekoliko payment processora do zadnjeg, čiju karticu ovde koristiš. Treba se samo iskalkulisati, koliko je to isplativo, jer na svako prebacivanje plaćaš proviziju. Naravno, mogla bi poreska to teoretski da isprati, ali ain't gonna happen u praksi. U principu je za incognito-rad dovoljan samo Payoneer, extra layer sigurnosti je da primaš na nekog drugog pa šalješ sebi na Payoneer čisto da se kod Payoneera ne očitava pravno lice kao source. Nisi baš mene pitao, ali eto ti odgovor. Dok se država ne izjasni jasno i definitivno kako će ubuduće hendlovati rad freelancera, ne treba joj dobrovoljno ići na radar. BTW, i da poreska prati forum, recimo, znaju oni te cake mnogo bolje od nas, ali neće se niko truditi da te prati oko nekoliko uglova zbog freelancerskih prihoda. To je rezervisano za ozbiljne igrače (koji nisu sponzori partije). Samo se pitam, da li ćeš koleginici i proslediti ovakav odgovor. 😇

Hehe, za to igram loto, nikad se ne zna. E, ipak ima jedna požuda - nirvana u kontinuitetu. Da radiš samo volonterski neki dobrotvorni posao, tek da bi se osećao korisnim, ali ništa više od toga.

Taj rad. Neka uzmu svoje, ali da nas ne gnjave administracijom. Radije bi platio banci veću proiviziju da to prosleđuje nego da plaćam knjigovođu i još treba da sastančim sa njim. Ne tražim ni odbitke na poslovne troškove, ništa, samo da nemam ikakvog posla sa administracijom i državom. Lakše je nego ono što sam naveo, mada ima manu da ti prazan hod, koji se makar povremeno desi u svakom poslu, nije plaćen za razliku od klasičnog zasposlenja. Može se naći mera, bar za nas starije. Požuda popusti kada malo omatoriš. Nešto od želja smo ostvarili, čak dosta toga, nešto znamo da nećemo ostvariti i da je sizifov posao sanjati o tome, a za neke stvari se postavljaju prioriteti, ne može baš sve. Pre hebene Corone sam taman dogurao do toga da sam toliko usavršio posao da mogu u proseku 4 do maks. 6 sati dnevno (deljivo u dva puta po dva ili tri sata) da radim (s time što se to odnosi na sedam radnih dana, ne na pet) da postignem cilj i da nisam preopterećen (mada dese se dani gde se ubiješ od posla, ali onda i dva-tri dana sviraš onoj stvari). Na kraju to bude nešto manje ili više od punog radnog vremena, ali komforno raspoređeno, a uostalom manje od 12/7, što je kod mene puno radno vreme često podrazumevalo. Nekada mi je trebalo osam sati za ono, što sada postignem za četiri. Zato i imam samo jednog klijenta, ne treba mi više. Prvo Trump, koji je osetno spustio vrednost Dolara, pa Corona su poljulali stvari, pa ću morati da tražim još klijenata, ali nemam nameru da poremetim duševni mir. Jedinu "požudu" koju imam je otprilike da u decembru sedim u majici, cirkam kapućino i gledam u more i družim se sa mačkama i psima lutalicama. Prednost, kada pređeš neke godine a ne dobiješ midlife-crisis. 😉

Svakako da moraš da radiš na sebi i da se usavršavaš u svojoj oblasti, ali to se isplati. Na početku sam veoma sporo radio, shodno tome trošio mnogo vremena za posao, sada ga radim u mnogo kraćem vremenu a svejedno u top kvalitetu. I time i satnica drastično raste. Što si više isperfekcionisao pristup i sprovođenje posla, to bolje ide. Traži to vremena i rada, ali se itekako isplati. Manje radiš a više zaradiš. Ili imaš više vremena da više radiš i još više zaradiš, zavisi ko šta želi. Nesigurnost i nestalnost prihoda je svakako veliki problem i zato ne možeš poslove da odbijaš pa makar privremeno pao sa nogu. Nema slobodnih vikenda, bolovanja i odmora. Kad ima posla radi se. I klijenti imaju sezonalnost obima u prevođenju, čak i u fenomenalnim godinama se uvek dese 1 do 2 baš loša meseca godišnje. Tako da ne možeš da planiraš kada ćeš biti slobodan već kako ti se zalomi. Može se desiti da se preko vikenda ubiješ od rada a onda utorak i sredu sviraš onoj stvari. Može se desiti da preko praznika radiš, kada su svi slobodni, a posle si ti slobodan. Ponude za posao zbog pomerenog vremena sa USA mogu da dođu i na sred noći. Na to se moraš navići. Uglavnom baš preko leta ima mnogo posla (jer kolege u civilizovanim zemljama odu na klasičan odmor, no matter what). Zato sa druge strane tokom leta 3-4 meseca uživam na plaži a noću radim. Kada je baš gadan rok, radim sa plaže pa makar malo stignem da se banjam i imam makar lep pogled dok radim. Ko to na stacionarnom poslu može da izvede? Daleko od toga da je slatko, ali meni je svejedno banja. Na jednom od onih "klasičnih" poslova, koji donose platu "kao sneg u pustinji", i.e. 3k, sam bio COO, iliti izvršni direktor, što je obuhvatalo sledeće: spajanje domaćeg i stranog partnera u firmi, studiju izvodljivosti, vođenje svih pregovora (u ime domaćeg partnera, ali ipak i kao medijator između dve strane), pisanje dvojezičnog ugovora (advokat je tek malo prepravio), osnivačkog akta i svega drugog, nalaženje poslovnog prostora i građevinsku adaptaciju istog, kompletnu komunikaciju sa inopartnerom, HR/nalaženje, testiranje, zapošljavanje i vođenje kadrova (to iz firme na sred adaptacije sa majstorima oko glave), kompletne finansije samo uz pomoć eksternog knjigovođe, kompletnu nabavku i uvoz bilo makina bilo dnevnih potrepština firme, takođe i istovar istih, hendlovanje partnera i podizvođača, kompletan marketing i PR (kompentacije sa medijima, jer nije bilo dovoljno para, prevođenje kataloga i pisanje tekstova te dizajn kataloga, osmišljavanje, dizajn i tekstovi svih oglasa, organizacija i sprovođenje promocija, tekstovi za štampu,...), pravni poslovi, prodaja usluga i proizvoda, ..., a kada je sekretarica zauzeta na telefonu, drugi telefon zvoni kod mene pa izigravam i rezervnu sekretaricu. Na sve to uveče dođem polumrtav i polulud kući i zove me domaći suvlasnik firme na na minimum jednočasvnu, a ponekad i višečasovnu telefonsku konferenciju jer se ceo dan zezao i najčešće nije dolazio u firmu pa mu uveče baš zgodno. Strani partner/suvlasnik, ozbiljna firma, je bio pristojan pa smo sve ujutru odradili, domaći je baš voleo uveče van radnog vremena da gnjavi i to uglavnom glupostima. Formalno sam teoretski mogao da uzmem odmora koliko hoću, u praksi sam imao prekovremenih koliko nikako nisam želeo. Sva sreća da sam na savet advokata napravio ugovor kao neka vrsta prokuriste pa sam se očistio od svake odgovornosti za gluposti domaćeg partnera i namerno funkcionisao sa gomilom ovlašćenja. Zvala me poreska i nakon odlaska iz firme za neke njegove gluposti ali sam ih ladno oduvao. Kod manjih i srednjih privatnika za razliku od korporacija makar nije bilo klanova i gnjavaže oko toga. Uglavnom, retko koji "klasičan" posao je bio i normalan. Bilo je nešto lakših (za manje para) ali svi uz za zapadne uslove nezamislive propratne elemente, budalaštine i gluposti i ponekad ekstremni prekovremeni rad,a i kad nije ekstreman, uvek ga je bilo. Nisam se ni na klasičnim poslovima nešto nauživao odmora i praznika, a uvek su me na odmoru gnjavili telefonom ili mailom. Elem, i pored visoke plate za takvu gnjavažu i gubljenje živaca nisam bio dovoljno plaćen i freelancing mi izgleda kao banja, koliko god posla ponekad bilo. Za ne mnogo manje para (samo nekoliko klasičnih poslova je nosilo plate između 2 i 3k, ostalo je bilo oko 1,5k) sam, za razliku od tebe, živce freelancingom oporavio. I zato sad ne želim da čujem ni za KOP, a kamoli neko knjigovodstvo ili još grđe, opciju da bih eventualno morao u d.o.o. Ako država od mene želi ikakve pare, može 10%, eventualno do 20% (i to za prihode preko 2k), poreza i to da banka odmah automatski odbija od priliva i prosleđuje državi a ja sa time nemam nikakvog daljeg posla i dodira, čak ni KOP. To je po meni pravi freelancing. Zato i alergično reagujem ako naslutim bilo kakav vid guranja u ozbiljno poslovanje odnosno d.o.o. Ukratko, sigurno freelancing nije lak, ali nekome uz sve probleme može biti prava banja. Odradiš posao, naplatiš ga i zaboraviš ga. Vidim, imaćemo ovde pokrivene dve vrste saveta za ulaz u freelancing: jedne za mlade i relativno mlade, još u snazi i ambiciji da nešto izgrade i druge za one, koji su već u prevelikoj meri za druge (g)radili i žele malo u banju/predpenziju, ali da zarađuju pristojno i mogu komotno da žive. Imamo obe strane pokrivene, što je dobro.

Za promenu nešto malo konkretno što nekome može pomoći da uđe u freelance vode. Nisu platforme za sve struke pogodne. Izgleda da su ovde svi IT-evci i srodne struke pa govore o portalima tipa Upwork i satnicama. Za prevodioce je Upwork neproduktivno gubljenje vremena. Na samom početku traženja posla kao freelancer sam probao preko portala i odmah odustao. Klijenti su bezobrazni, zahvaljujući Indijcima nude sve manje i manje para a zahtevaju sve više, i da konkurišeš za neki posao, makar bio i u nekom sitnom redu veličine tipa 20 USD, treba maltene tendersku dokumentaciju da predaš. Zašto bi za nekog bednog malog privrednika, koji piroćanski prevrće svaki cent tri puta, utrošio sat vremena samo da konkurišeš da bi ovaj dao taj posao Indijcu za pola para. Da ne kažem da sa ponudom i prevodom izgubiš dva sata da bi zaradio satnicu od manje od sat vremena (za sat vremena nekog prosečno teškog prevoda možeš da uradiš 300 do 400 reči, što mu po nižim tarifama, koje Ameri plaćaju, izađe na 20 do 25 USD). Klijenti na portalima, bar kada su prevodi u pitanju, umeju da budu teški bezveznjakovići, kojima po svoj prilici kvalitet znači manje od par Dolara razlike, i zaslužuju Indijce i kvalitet rada, koji oni u prevodima pružaju. Mnogo bolja od portala je klasična seljana bez mnogo filozofije i pitch-style ponuda. Sedneš lepo za makinu, potražiš preko pretraživača gomilu većih prevodilačkih agencija diljem sveta (većina imaju ionako stalno otvoren konkurs za spoljne saradnike), pošalješ prijave na njih 100+ i čekaš odgovore. U zavisnosti, koliko hitno im baš treba neko nov i kako im se biografija i kvalifikacije svide, njih par te pozovu (umeju da se jave i posle dužeg vremena, čak par godina) da uradiš test-prevod ili polažeš online test, položiš ga i ušao si u pool njihovih vendora. Onda sačekaš svoj trenutak da nekom njihovom project manageru dogori i nema dovoljno vendora, na koje je već navikao, na raspolaganju pa mora i sa nekim novim da rizikuje, tu se pokažeš i ušao si. Na kraju ti sve više raste obim posla a možeš da trguješ malo i sa rokovima, ako žele baš tebe. Ali ne smeš da ih izneveriš, ako im je neki bitan posao za bitnog klijenta u pitanju. Svejedno da li si upravo krenuo na odmor ili imaš neki drugi projekat u toku, moraš takav projekat da im odradiš, pa makar pao sa nogu da ne bi drugog potražili. Kada se zalepe za tebe, više ni ne ide group mail pa ko se prvi javi, već prvo tebe pitaju da li hoćeš, pa tek onda šalju group mail. Ukratko, za prevođenje je bolji klasičan seljana pristup od freelance portala. Može i pristojna lova da se zaradi, ako ima obima posla. Čak i sa bednih 6 US-Centi po reči, koliko Ameri plaćaju, možeš bez problema da dođeš do 1,5-2k USD, a ako ima ozbiljnog posla ili radiš za više agencija i više. Satnica variira od težine prevoda i tvoje brzine (koja vremenom i iskustvom napreduje). Od 9 USD/sat za medicinu/zdravstvo, tehnologiju i sl. gde ćeš obilato vreme da izgubiš sa rečnicima, preko 15 USD/sat za pravne tekstove, gde prvo kilometarske rečenice treba da rasčivijaš do 24+ USD/sat za korporativni bla-bla-truć. Ja sam za neki editing, gde je prevodilac odradio već u startu odličan posao pa nije bilo stilskih korekcija, uzeo i 43 USD/sat. Verovatno društvu iz IT-sektora smešne cifre, ali čak i sa "bednim" prevođenjem može srednja pa i pristojna srpska menadžerska plata da se zaradi. Koga ne mrzi da se cima sa više klijenata, brz je a odradi dnevno full radno vreme, može i baš ozbiljne pare da zaradi. Plus, ko ima više klijenata, reši i pitanje testa samostalnosti pa može i da bude "legalan". Možda bi kolege mogle umesto međusobnog merenja patke da daju početnicima koji hint, kako da krenu u freelance posao. Svako ko postane nezavistan je ekser u kovčeg ove vlasti. Plus postajemo jača interesna grupa. A i svaka radna snaga oslobođena od domaćih poslodavaca daje osećaj sreće da si učinio dobro delo.

Ja sam ti specifičan slučaj i takve kao mene ćeš pre naći u, recimo, Nemačkoj. Oni imaju uzrečicu "postati zreo za pusto ostrvo", što otprilike znači da ti pukne film na menadžerskim i korporativnim poslovima i da bi sve dao da pobegneš iz tog sveta. I da ponegneš od sigurnih plata između 1,5 i 3k Eura svakog meseca na nesigurne tezge sa veoma širokim rasponom od 200 USD do 2,6k USD, prosek ipak bliži donjoj granici nekadašnjih plata, a ove godine i ispod. Da postanem freelancer sam odlučio u istom trenutku kada sam odlučio da kupim gajbu u Grčkoj i provodim što više vremena na moru. To možeš jedino kao freelancer, pogotovo u periodu dok nisam imao boravišnu dozvolu pa šetao na svakih tri meseca tamo-amo. Nema toga uz stacionarni posao. U finansijskom smislu sam svakako prešao sa konja na magarca, u psihofizičkom zdravstvenom smislu i smislu zadovoljstva u životu sa konja na jahtu. I ne, nisam lelemudio na poslu a sada da radim kao Japanac, već je, uslovno rečeno, obrnuto. Tada je bilo bez problema 12/7 pa i grđe (niko ti ne daje visoke plate za lepe oči već za rad), sada se povremeno uhvati i 16/7 ali zato po par dana hvatam zjala jer nema posla a mogu kada nije maks. content u min. roku stvari i da rasporedim. I mogu da radim iz beach bara ili da plivam i uživam a noću radim. Najviše me zeza što je supruga shvatila da sam joj 24h na raspolaganju, pa dok je ispratim u svim njenim dnevnim planovima zaginem noću pod vremenskim pritiskom da radim. Svakako radim više od bande u državnoj administraciji i društvenim firmama, ali u odnosu na menadžerski posao i nerviranje - ovo je banja. I nemaš nikakvu odgovornost sem za kvalitet svog posla. Da se radi - radi se i to dobrano ako hoćeš neku cifru, ali imaš i mnoge slobode. Na menadžerskim poslovima sam se hteo, ne hteo, uvek uživljavao u posao, nisam mogao da se distanciram, drugačije jednostavno ne umem takav posao da radim, i dosta sam se nervirao. Sada, kao prevodilac, hebe mi se za sve. Uradim posao maksimalno kvalitetno, ali onog trenutka, kada sam ga predao, sam ga i zaboravio. Ne šetam posao 24h u mislima. Umesto odelca šetam trenerke, hebe mi se za sve konvencije. Brijam se kada me supruga natera. Etc, etc,... To je neprocenjivo i produžava život. Kao da sam nešto predosećao kada sam uz diplomu ekonomskih nauka u Nemačkoj usput, za svaki slučaj, odradio i diplomu stručnog tumača i prevodioca. Sa onom prvom bi polako računao sa infarktom, sa ovom drugom mi se hebe za sve i očekujem da ću i sa sve dve pakle dnevno dočekati osamdeset ljeti. Nisam siguran da je ovo baš tipični primer srpskog freelancera. Znam ih svega par iz svog kruga rodbine, prijatelja i poznanika, dva sistem administratora, koji odavde hendluju USA i mlate lepe pare (jedna poznanica 1,5k Eura za pola radnog vremena, onaj drugi se ne izjašnjava ali ima po svemu sudeći preko 3k), jednog osrednjeg programera (1,5k), par dobrih programera (IT-evaca, u stvari, ja to sve zovem programerima, actually nemam pojma šta stvarno rade) koji se "ne žale" a indikacije idu na fine pare, jednu dizajnerku (odradi tu i tamo ponešto i uzme lepe pare) i to bi bilo to. Ne znam nikog ko daje časove i zarađuje 500 Eur, a tek ne nekog, ko bi radije radio u školi (ili firmi, for that matter). Mada je uzorak veoma mali. Jedno znam, međutim, sigurno - velika je šteta što razvijenost, mogućnosti i izbor remote poslova u moje mlađe doba nije bila kao sada, davno bi bio na "pustom ostrvu".

Država i treba da dobije qratz jer je tačno to ono što svojim građanima daje. Razumem da partijski zaposlena banda u legalizaciji ne prima stranke zbog Corone, to je O.K., ali oni dok se ne proglasi kraj Corone ne rešavaju ni slučajeve niti rade na njima a sede u kancelariji i češkaju onu stvar. Treba da pošalju rešenje već davno kompletirane i gotove stvari i dok je Corona ništa od toga. Nakon preko godinu dana: javite se za mesec-dva kad (možda) opet počnemo da radimo. I to prima urednu platu i sve doprinose na račun građana? A onda te odere partijski postavljen notar umesto da kao ranije platiš neku smešnu taksu za overu, i za krunu svega platiš 500 Eura ispod žita da ti uknjižbu ne razvlače namerno preko godinu dana nego da je urade za mesec dana. Nikada nam administracija nije valjala, ali pod ovima je dostigla novi vrhunac niskosti. Jure freelancere a ne rade posao na kome mogu da uzmu ozbiljne pare, koje, gle čuda, ljudi čak žele da daju (dobro, ne onih 500 Eura, za koje ucenjuju). Treba država da pukne kao zrela tikva i da gomila tih nesposobnih morona završi na ulici, odnosno tržištu rada pa neka se dokazuju kod privatnika (ako neko takve uopšte hoće da primi, da u životu uopšte nešto vrede, ne bi ni radili za državu). Nikada neću shvatiti kako neko ovo smeće od države može iole ozbiljno da shvati pa još donekle i poštuje a kamoli da pominje neku pravnu stranu u korist ovakvog brloga od države.

Veruj mi, za držanje distance su potrebne dve strane. A u ovoj zemlji nema pristojnosti da, ako već ne držiš distancu, ne moraš u nečijoj neposrednoj blizini da urlaš u mobilni ili sa nekim, koji te prati, ne moraš da glasno da govoriš nad nečijom glavom/kafom/hranom, i mnogo toga drugog. Neki stranac bi mogao da pomisli ili da su ovde svi gluvi pa moraju tako da urlaju ili da se stalno svađaju. Da bi necivilizovani slobodno divljali, oni koji hoće da su sigurni, bi morali doborovoljno da se zaključaju u kuće i ne mrdaju iz njih. Zbog koga, zbog slobode stoke da slobodno bude necivilizovana stoka? Samo jedan skoriji primer: konobara, koji nam je donosio kafu, je zaustavio neki deda bez maske (tipičan primer sorte niko nam ništa ne može, jači smo od sudbine, garantovano nevakcinisan) i da bi mu postavio pitanje, tako nam se napljuvao u kafu, koju je ovaj nosio, da se to po suncu čak i videlo. Tako se i konobaru napljuvao u lice, tu je pitanje koliko hirurška pomaže protiv i pljuca i aerosola direktno ti usmerenih u facu. Ili dok sedimo za stolom prilazi neka devojka bez maske brzinom munje i naginje se nad nas i nad sto da pozajmi upaljač. Bez šanse i da stigneš da navučeš masku, koja ti je na bradi. Pazi, kao da pita, a već se nagnula nad sto i nad nas i pružila ruke ka upaljaču. Oterali to u tri ne baš lepe. E, takav ti je naš "narod" (izraz necivilizovana stoka je mnogo primereniji), zbog takvih sam pre odlaska u Grčku ozbiljno hteo da nabavim bezbol palicu. Da ne nabrajam dalje primere, imaš toga koliko hoćeš na dnevnoj bazi. Sva sreća, prošlo tri nedelje od revakcinacije pa takve samo počastim pozdravom bližoj i daljoj rodbini. Biće daljom progresijom vakcinacije sve bolje i bolje, ali bazično smo jednostavno necivilizovana stoka, i neko, ko iz nekog zdravstvenog razloga ne sme da se vakciniše, može da strada zbog našeg standardnog svakodnevnog "slobodarskog" ponašanja (za antivaksere i junačine me baš briga, oni bi dobili tačno šta zaslužuju, i svet bi postao bolje mesto, ali neće grom , na žalost, u koprive).

Jel treba da se ravno iz Indije slobodno kreću i ravno u porodicu, društvo i pab? Kao kod nas prošle godine? To je dobar primer? A da ih stave u karantin u neke velike prostore tipa sajam ili kasarne na pojlske krevete onda bi neki opet kukali da se prave konc-logori. Jednostavno niko nije dužan da "solidarno" bude zaražen zbog nečije slobode kretanja. Niko nije kriv što je zaražen, ali niko nije ni kriv što nije zaražen i nije dužan da rizikuje. Po meni bi takva žarišta kao Indiju i Brazil trebalo kompletno izolovati dok se malo ne srede i ne suzbiju masovno zaražavanje. Dotle samo pažljiv ulaz hrane i lekova, i strogo kontrolisan izvoz uz što manje kontakta. Inače ode ceo svet u qratz i nikada se nećemo rešiti ove bede. A taman vakcina dala neku nadu.

Na temu AUS, evo komentara, koji sam našao na B92: "U najavi 9000 tužbi građana protiv države za kršenje Ustava, pa će da se češaju gde ih ne svrbi." ...ako me ista nervira onda je to ovakvo neodgovorno pisanje, ustav, sud, ljudska prava, demokratija... ...nekoliko komentara je pristojno objasnilo da ovo nema veze ni sa jednim od pomenutih termina, da ne pominjem orvela... ...elem, australija ima "Biosecurity Act (2015)" kojim je regulisano postupanje vlade u slucaju ovakvih dogadjanja... ...nikakvi sudovi, ustavi ili "povreda demokratskih prava" se nece desiti... ...ozbiljna zemlja, ozbiljni propisi, postovanje istih... ...9.000 naspram 25 miliona...!!! ...sta vam tu nije jasno...??? ...34% vakcinisanih, 120-to mesto na wordlometru...!!! ...35 umrlih na milion, naspram 1.384 u svedskoj, kojoj se svi divite..." Koliko god surovo zvučalo, ima nešto u tome. Lično bi ih pre strpao u jednomesečni karantin (ne kod njihovih kuća, već organizovano) pod strogim nadzorom i redovnim kontrolama, pogotovo što je broj od 9.000 ipak manageable, ali ima država razlog zašto misli da je ovo bolje rešenje. Uostalom, i na to bi sekukalo da su strpani u logor. Uspeh do sada Australiji daje za pravo. Kad se pogledaju prvomajske slike kod nas, možemo samo da kažemo da je sreća da je dobar deo građana većih gradova vakcinisan, inače bi imali gadan peak. Sloboda je relativan pojam, a svakako 25 miliona ne mogu da budu taoci njih 9.000, koji su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Da su brži u vakcinaciji, pa ajde nekako, ali ovako, ...

Brate, ne vredi da se trošiš zbog takve većine. Sizifova borba. Prosečan Srbijuks je u mnogo čemu poprilična stoka, pride kratke pameti za kratkoročne potrebe, uvek bio, jeste i sada i biće i nadalje. Pokazaće to veoma brzo i "sabraća" freelanceri sa nižim primanjima, jer ih je ovaj u suštini već odvojio od freelancerskog korpusa. Račun za opraštanje duga će doći na naplatu u 2021. godini, a svi oni dotle ušli u sistem i poznati poreskoj upravi. Neki ulični aktivizam ne vredi, jer nikada neće generisati dovoljno mase. Eventualna opasnost da se ne baš zanemarljiv broj odluči da glasa za njegovog streptomicina Đilasa bi eventualno mogao da dovede do toga da se allfather odluči na masovnu aboliciju dugova freelancere i da im da povoljnije uslove za buduće poslovanje. Ali tu mora opet i da kalkuliše sa svojim rođenim tantusima (a i pokojem sponzoru stranke), dok i Đilas mora takođe da kalkuliše (ima prosečnih Srbijuksa po svim lošim osobinama i na opozicionoj strani, a mora opozicija da privuče i dovoljan broj avav-ovih tantusa). Vredelo bi da neko hakuje poresku upravu, NBS i banke i obezbedi nestanak nekih podataka, pa da ovi ostanu na gomili starih papira (ako se to uopšte čuva), koje bi morali jovo nanovo da unose, no do takvog vida borbe bi samo u nekom filmu došlo tako da ta tema ostaje samo za zezanje. Samo wet dream da nestanu podaci za fizička lica a ostanu samo oni za privredu i ovi budu prinuđeni da se okrenu tamo, gde su u prvom redu i trebali da se okrenu jer tamo leže veći prekršaji i veća kinta (čime sam se upravo spustio na nivo prosečnog Srbijjuksa, ali je ideja krajnje zabavna). Šalu na stranu, svakako da treba igrati i na element političke borbe i to upravo na onu stranu, na koju je avav najosetljiviji, ali to čisto kao usputna zabava i gde ostaje pitanje da li će heterogena masa freelancera uspeti da racionalno, iz čistog interesa stane iza opcije, koja ovog boli, a da to pri tome nije njihov intimni izbor. A jedini lek je da država (ma ko je vodio) na temu freelancera po nekom ili nekoliko pitanja padne na dupe, i to ne na najmekšu podlogu. Grci su imali taj epiphany "imadoh - neznadoh, izgubih - spoznadoh". Mitsotakis se ne obazire uopšte na kritične glasove protiv privilegija freelancerima. Zna, koliko su izgubili (brain drain a i tax evasion) a zna i koliko će dobiti na duže staze (brain gain, novi potrošači (gle čuda, Grci cene da se negde drugde zarađene devize troše kod njih, za razliku od nas), novi tax payeri (bolje nešto nego ništa)). Za početak neka banke osete gubitak deviznih priliva, nije tu sad neka megakorist banaka, ali nije ni zanemarljiva. Uostalom, od kada sam prebacio na Payoneer, pare mi stižu u proseku tri dana brže, dovoljan razlog. Pošto majmuni na vlasti mogu da dođu na ideju da oporezuju i priliv od gastosa, nisu ni gastarbajterske uplate rodbini 100% bezbedne. U krajnjem slučaju neko zlonameran može da ih protumači kao poklon (što to i jeste), pa ako nije prvo koleno u pitanju, išao bi i tu porez. A i ako jeste prvo koleno, moraće to stalno da dokazuje. Ništa u ovoj državi nije bezbedno. Ako neki gastos redovno pomaže rodbinu, može isto tako da u inostranstvu otvori namenski račun za te, kojima šalje, i da im pošalje karticu, pa oni neka podižu na automatu ili koriste karticu pri kupovini. Eto nešto, što svaki freelancer može da uradi. Da kod onih, za koje zna da primaju pomoć iz inostranstva, budi strah da će možda država da u nekom vidu stavi šape na to i da im pojasni neke alternative. Ukratko, država treba da u osetnoj meri ostane bez uvida u devizni priliv a banke u osetnoj meri bez direktnog deviznog priliva. Ide tu, naravno, konverzija sa kartica donekle u korist banaka, time i države, ali nije to isto. Pa da vidimo ponovo argument da radnik u proizvodnji nameštaja za izvoz takođe "stvara" devizni priliv. A tek što radnik Nordeusa stvara devizni priliv - u Irsku. Još bolje da državu u osetnoj meri napuste IT-evci, inženjeri i ostale produktivne i korisne struke (a lekari to već masovno rade, a tek nakon primirivanja pandemije će uslediti solidan egzodus lekara). Da vidimo kako privreda funkcioniše na avav-ovim tantusima fizikalcima, na domaćim pravnicima i na domaćim ekonomistima. Može tu još mnogo toga da se razrađuje, ali bazični princip je isti - treba država da oseti neku štetu pa da neko uključi malo i mozak za promenu. Neće to biti nešto epohalnih srazmera, ali dovoljno je da bude osetno. Šteta državi i podrška onim političkim opcijama, na koje je allfather najgadljiviji. Dobra kombinacija.