nnn

Vredi napomenuti i da je ova ekipa Barselone u par prethodnih kola dala Realu 93, Efesu 95, Zalgirisu 96, Baskoniji 93. U tom nizu pobeda, najbolje je prošao CSKA koji je primio 81. Da ne pominjem kako smo u ovom meču zatvorili visoke igrače Barse, koji su se u prethodnom periodu useravali u protivnike, sa indeksima od preko 30. I protiv skoro svih bi to bilo dovoljno za pobedu. U slučaju Barse, ima tu još kvaliteta i očigledno nijednog igrača sa kojeg se može skupljati.

^ Sva limitiranost ovog tima Crvene zvezde se videla u jednoj četvrtini meča protiv najbolje ekipe Evrope, u kojoj je ta ekipa ubacila 5 vezanih trojki. I to na meču koji je bio neizvestan do poslednjeg minuta i u kojem smo tu, ponajbolju, ekipu sveli na 14 i 15 poena u dve od četiri četvrtine (i dobili te četvrtine). Sve u svemu, ne slažem se, mislim da bi se limitiranost ove ekipe još bolje videla protiv Golden Stejta ili Milvokija.

Ivanović, Holins, Dobrić i Davidovac isporučuju manje u napadu nego što je očekivano od njih, uzimajući u obzir njihove igračke karakteristike i prethodno iskustvo. Džoni tu najbolje izgleda, jer je brz i lagan, stoga iznuđuje faulove i zna da napravi višak. Ipak, više puta je polazao da ne "oseća" igru, da mu je decision making loš i izrazito je neprecizan -- njegovi promašaji često nisu ni blizu da prođu kroz obruč. Karakteristike zbog kojih je napadu korisniji od pomenute trojice, falinka su mu u odbrani -- tako lagan se često zakucava u blokove i debelo ispada na finte telom ili driblingom, dok na postu teško šta može da odbrani. Davidovac je navikao da igra na vic i na improvizaciju/snalaženje u odsudnom momentu. Koliko god to bilo simpatično na nivou ABA lige, u EL često ne prođe + uglavnom trpe svi drugi elementi njegove igre. Meni se čini da je on prošao jedan Radonjin kratkotrajni -- ali očigledno svrsishodni dril. Čini mu se da mu je na 6-7 uzastopnih mečeva u EL maltene bilo zabranjeno da šutne (imao je tipa 10 šuteva na 6 utakmica), i da je teran da se bavi svim drugim elementima igre i da odatle crpi samopouzdanje. To je toliko koliko urodilo plodom, videli smo i juče da je imao energy boost-ove, koliko god to bilo smešno u njegovom slučaju, nakon skokova i ukradenih, te da je i nagrađen u napadu sa nekim lakim poenima sa bacanjima. Takođe je donosio i strpljivije i bolje odluke. Na poslednjih pet mečeva EL je četiri puta imao dvocifren indeks -- pre svega zahvaljujući boljem pozicioniranju i donošenju odluka (više skokova, više ukradenih, bolje kretanje u napadu, više iznuđenih faulova). Međutim, moraće da nastavi ozbiljno da radi i trenira i posveti se elementima igre koji su ga uvek zamarali. Dobrić je igrač na kojeg smo se najviše "kockali". Rizik nije mali, ali nije ni dobitak. Kao 'leba nam treba domaći bek koji u rukama ima 10-12 poena u proseku, sa upside-om i mogućnosti da nekoga zatrpa. Iako u prethodnim godinama često heroj, nije mu lako da nosi tu ulogu i vidi se da nekako ne oseća svoje telo i kretnje u ovoj sezoni (za razliku od kraja prethodne, kad je to radio fantastično). I on će morati da prođe sličan put kao Davidovac, jer neće graditi igru kroz silovanje u napadu, već tako što je koristan po tim. Treba napomenuti da u ovoj sezoni značajno bolje napada obruč nego u prethodnoj -- ali i da bi pored tog napretka mogao da bude još produktivniji, jer promašuje iz nekih veoma solidnih pozicija, kao i da iznuđuje više faulova. Međutim, nekako više nije toliko prisutan na terenu, ređe se može videti neki njegov skok, ukradena, blokada.. O Holinsu je naširoko pisano. Iskreno, svaka mu čast koliko energije ulaže u odbrani i kakav prilepak zna da bude -- u odnosu na to koliko u napadu ništa ne može da pogodi. Dobro je makar da nije totalno demoralisan. U Zenitu je imao partije kada je očajan u šutu -- to je kod nas manje više stalno; ali i one kada ubaci 3 do 5 trojki po meču -- to se kod nas ne dešava. Koliko god zvučalo iritantno, nije ni lako naći igrača koji se toliko troši u odbrani i koji će biti toliko posvećen na parketu. Vredi ga istrpeti i nadati se da će da ubacuje svoje, kako sezona bude odmicala. Nebitno da li je to 5 ili 10 poena, jer imamo dosta igrača koji su sličnog kvaliteta; bitno je samo da bude neki prihvatljiviji procenat. Long story short, sva četvorica nabrojanih igrača sa trude u okviru svojih mogućnosti -- verovatno čak i Davidovac, iako ne deluje tako, ali prolazi taj Radonjin dril očigledno. Svi imaju ljudske i igračke karakteristike zbog kojih ih vredi trpeti. Mislim da ta upornost i strpljenje mogu da dođu na naplatu u drugom delu ove ili narednoj sezoni, kada ćemo od njih dobiti pouzdane igrače.

Rulings on out-of-bounds, goaltending and defensive semi-circle situations may be challenged only in the final 2 minutes of the fourth quarter or in overtime.

Nama u principu fali jedan Đenka iz Radonjinog prošlog mandata, umesto Holinsa, i da stvarno budemo zajebana ekipa na oba kraja terena. P.S. Moramo da popričamo i o Voltersovom odbijanju da šutne na koš pri isteku napada. P.P.S. Davidovac je definitivno živ, značiće nam to!

Svaka čast momcima, kakva borba i kakva odbrana u pojedinim momentima. Da smo pogodili i zicere i hvatali više u odbrani, pobedili bi, uprkos sad već standardno očajnom šutu. Još jednom, kapa dole za borbu.

Haha, ali sudije i ovi padavičari iz Barse

Za out of bounds valjda samo u poslednja dva minuta može

Navlačenje kako bi najbolji napad EL prešao 30 poena za poluvreme.

Što se tiče Saše Obradovića, ništa posebno lepo nemam da kažem o njegovom trenerskom poduhvatu u Crvenoj zvezdi. Generalni utisak je da je napravio bezveznu selekciju, da nije imao viziju kako će igra da izgleda, niti šta je uloga kog igrača. Na svežinu (i Lojda&Voldena) se na početku nešto i igrali, ali kako je tekla sezona, polako smo se raspadali, a on je gubio konce. Kolom, Hol, OBrajant, Ročesti, Teri, Rit su stranci i svi do jednog su bili čist višak. Kada se na to dodaju domaći igrači, iz kojih nije izvučen maksimum i koji takođe nisu imali definisanu rolu (Simanić, Kuridža, Kuzmić, Radanov), kao i neki starosedeoci koji su korišćeni na pogrešan način (Lazić, Simonović), vidimo koliko je Obradović bio pogubljen. Jedini koji su odrađivali neki posao bili su Lojd i Volden, zajedno sa Dobrićem i Davidovcem. Nije tu ni bitan skor u EL toliko, koliko taj utisak koji nije varao -- a to je da se ne gradi tim, ni za tekuću, ni za onu narednu sezonu, kao i da nema igrača (naročito domaćih) koji napreduju i preuzimaju ulogu nosilaca. Što se tiče svega ostalog (ugovor, pare, blabla), to je jedna obična predstava, rijaliti šou, koji je orkestrirao Nebojša Čovića i ne treba se pecati na to. Žao mi je svakoga ko se upeca -- možda ne primećuje, ali nije drugačiji od baba i deda koje kupuju Informer i komentarišu koliko je para Kristijanu odbijeno od nagrade ili koliku kaznu plaća Stanije jer se ogrnula peškirom u kupatilu. Da ne bude da pričam sa visine, naravno da se često i sam pecam na te priče i učestvujem u stvaranju narativa koji se prenosi kroz društvo i generacije (jednog dana ćemo deci, kada dovoljno porastu govoriti sa Saleta Obradovića da je pizda koja je "pokrala" klub, u više navrata). Ćović je tu majstor, koji ima dva lica -- bedno, koje se lako prepozna (i to namerno radi, to je Informer) i manje bedno, kada ljudi pomisle sad je ozbiljan i barata činjenicama (to je Blic, kada je kao neutralan, a ustvari stalno na zadatku). Ustvari, poenta je da je on uvek bedan, da uvek pokušava ljude da uvuče u svoje igrice i da iskoristi narodne slabosti kako bi pravio neku vrstu podrške, pritiska ili hajke. Nebitno da li se radi o tome da li Filip igra, zašto je Ojo umro ili da li je Obradović ispunio očekivanja. Ukratko, to koliko Zvezda duguje Obradoviću stvar je pravne prirode i ničeg drugog. Ugovor je potpisan, u njemu su navedene cifre, odnosno plate i bonusi, kao i uslovi pod kojima se sve to isplaćuje. Šta unutra piše, znaju ljudi koji su potpisali i čitali, znači obe strane, uključujući advokate. Kada je otpuštao Obradovića, Čović je znao koliko ostaje dužan, dok je Obradović znao koliko potražuje. Ja, kao i većina drugih racionalnih osoba, ne bih oprostio ni dinar u odnosu na ono što mi po slovu ugovora pripada. I zašto se bilo koga drugog tiče šta je u tom ugovoru pisalo? Obradović se nije ni oglašavao, čovek zatražio šta mu pripada, preko advokata, kao što bi i bilo koji drugi profesionalac u bilo kojoj drugoj profesiji. Čak bih imao razumevanja, da mi kao navijači zaista punimo taj budžeta, a ne da se politički sipa koliko je potrebno i moguće. Obradović je očigledno radio svoj posao najbolje što ume i ispunjavao sve obaveze propisane ugovore. Sve u svemu, ne padajmo na Čovićev rijaliti i ne čeprkajmo bez razloga po tuđim novčanicima. Drago mi je da se Radonja vratio, jer je za Zvezdu značajno bolji trener. Obradović će od mene dobiti aplauz, ne baš gromoglasan, ali kao znak normalnosti ovog društva, koje ne treba da se hrani spinovima. Nosio je dres Zvezde i reprezentacije, davao sve od sebe i kao sportista i sportski radnik zaslužuje poštovanje. Pritom, nisam primetio da se na drugim poljima kompromitovao.

Nisam zakleti ekološki aktivista, niti sam ubeđen da otvaranje rudnika jadarita zaista predstavlja toliku ekološku opasnost, koliko se prenaglašava. Ni blizu nisam ekspert za temu (ekološki aspekt, o ekonomskom mogu da diskutujem), ali sam čitao šta pišu ljudi kojima (koliko-toliko) verujem i koji argumentovano iznose svoje stavove. Jasno je da je Rio Tinto potencijalna Vučićeva "zlatna koka". U ekspozeu Ane Brnabić jedna strana dokumenta je posvećena jadaritu i Rio Tintu (sigurno nije ona pisala tu stranu), naglašavajući da je to prioritetni projekat od nacionalnog značaja. Pouzdano znam da Vučićevi najbliži saradnici, i to ozbiljna ekipa ljudi koja se bavi biznis konsaltingom, zaista predano radi na tom projektu i pregovorima za razvijanje daljeg lanca vrednosti, odnosno downstream aktivnosti. U ambasadi Australije o projektu pričaju kao da je done deal, a jasno je i da EU taj projekat vidi kao izuzetno značajan i kao svoju potencijalnu sirovinsku nezavisnost glede "nafte 21. veka". Čak su i Amerikanci jako zainteresovani i spremni donekle da ne spominju Kosovo neko vreme, ukoliko će projekat Jadar da se gurne u prvi plan. Dakle, osim toga što je to tema koju Vučić može (odnosno, mislio je da može) da jaše narednih xy godina, hvaleći se kako je doneo prpeorod Srbiji, i osim toga što je ekipa oko njega već spremna da pruža sve potrebne usluge Rio Tintu, a koje je Arsenije nabrojao (od čišćenja, preko transporta, do inženjerskih usluga), i trpa pare u džepove -- ovo je tema do koje je jako stalo međunarodnoj zajednici, koja nam na neki način drži sudbinu u rukama. Stoga, odustajanje od Rio Tinta nije za Vučića samo gubitak narativa i ekonomske koristi -- kako za zemlju, tako i za bratiju, već i ozbiljan diplomatski izazov. Meni je teško da zamislim da Srbija zaista leži na takvom bogatstvu i da se isto -- makar u nekoj skorijoj budućnosti, ako ne od 2025 kao što je planirano -- neće kopati. Sve navedeno na stranu, Vučić i ostali bolesnici koji ugnjetavaju, maltretiraju i pljačkaju ovu zemlju već 10 godina, značajno mi olakšavaju da svu tu logiku i promišljanje ostavim po strani i budem snažno protiv Rio Tinta i podržim svaki protest protiv istih. Zelena tema se pokazala kao 1. tema koja može i te kako da mobiliše mlade; 2. tema koju SNS ne može da prigrli/prisvoji, već ih svi vide kao kontrast toj temi. Naravno, i sami su doprineli tome. Kao i sve u životu, pa i sportu koji ovde zajedno pratimo, bilo je potrebno da oni potcene protivnika -- setimo se onih izjava "mora da se dobro živi, čim se priča o kvalitetu vazduha" i sl. Nisu računali na to da postoji neka tema, osim ekonomskih koje su snažno prigrlili i pozicionirali se, a koja može tako da ih pogodi. Opozicija je pokušavala da zajaše temu vladavine prava, ali to je ljudima sa jedne strane apstraktno, a sa druge strane "kenjaža". Što donekle i jeste tačno. Međutim, ono što ljudi ne primećuju, bilo je potrebno temu vladavine prava učiniti životnijom i pronaći pravi ugao. To je upravo sada urađeno. Jer ovo u suštini i nisu ekološki protesti, već protesti vezani za vladavinu prava -- a koji se presonifikuju kroz manjak iste u zaštiti prirode, odnosno dozvoljavanju SNS bandi da radi šta joj se prohte. Zakon o eksproprijaciji, koji je usvojen bez javne rasprave, bez slušanja civilnog sektora, bez bilo kakvog usaglašavanja sa EU propisima (za razliku od ostalih tema, koje su deo pregovaračkih poglavlja), i koji ostavlja mogućnost vlastodršcima da uzmu šta god proglase javnim interesom u jako kratkom roku... prelila je čašu. Na kraju krajeva, i taj manjak poverenja u državu, da će bilo koji propis zaista sprovesti u delu (kao u slučaju Rio Tinta), ili da ga neće zloupotrebiti, opet je tema vladavine prava. Jasno je da reke ljudi na ulicama koje smo videli prethodnog vikenda nisu tu samo zbog dva sporna zakona. To su ljudi koji ne zaboravljaju ni terorizam u Savamali, kao mi milion drugih krivičnih dela koje je SNS hobotnica načinila u godinama nakon -- da ih ne nabrajam sad sve. I to bi možda i trebalo da bude preambula u zahtevima. Kasno reagujemo, ne možemo više ništa povodom toga, ali ne zaboravljamo. I podvlačimo crtu, dalje silovanje nije dozvoljeno. Čestitke Manojloviću kako je pokrenuo masu -- dečko je bio konzistentan, konkretan i uporan. Ovi protesti jesu građanski i takvi treba da ostanu. Političari ne treba da preuzimaju proteste, niti da dodaju svoje zahteve. Slobodni su da organizuju druge. Građani su ti koji sada treba da budu uporni u odbrani svojih prava i koji ne treba da padaju na spinove i destabilizacije koje će SNS garnitura plasirati, kako kroz medije, tako i kroz svoje spavače u poziciji. Gore navedeno ne znači da se gadim političara. Naprotiv, gadim se onih koji truju "svi su isti" i koji non stop traže "nova lica" i kojima je degutantno da glasaju za "političare". Nisam ni za kandidovanje nestranačkih ličnosti. Politikom se bave političari, oni za to žive, na to se pale. Glumci, sportisti.. oni će prvi odustati kad im nešto zasmeta, kada dobiju kontraponudu. Oni mogu da budu šlag na torti, a ne motor ili pokretač jedne partije. Stranačka infrastruktura je neophodna da bi se ostvario rezultat van rodnog mesta. Sve ostalo je Vučićeva podmetačina, koja za cilj ima da ljudima ogadi politiku, političarey, odbore.. a da on ostane jedini koji ima legitimno pravo da zaista ima stranku. Političari nisu sveci, to su ljudi koji greše, prave milione kompromisa -- a realno, to i moraju da rade. Danas je o svakome moguće iskopati gadosti. kada postoji milion druptvenih mreža i svaka reč ostaje uklesana, a svaka fotografije ekspresno šerovana. Ne treba padati na to, ne treba gledati trenutke, već kontinuitet, ne treba padati u vatru. Nisu svi isti. Ne bi svako ovako kidnapovao državu, ovako zastrašivao narod, ovako ponižavao i trovao gledaoce Pinka i Hepija, ovako razorio institucije, ovako uplivao u privatni sektor, ovako podizao tenzije, ovako onemogućio bilo kakav društveni dijalog. Svi se sećamo skoro svih afera DS-a, možemo i ovde da ih izlistamo. Danas su takve afere na dnevnom nivou, dok te mediji ubeđuju da ne veruješ svojim očima i ušima. Ne bi svakome Vulin bio ministar policije, Gašić šef BIA, Mali ministar finansija, Lončar ministar zdravlja. Dmitrović, ženomrzac, ministar za brigu o porodici. Opet, nisu svi isti. Ja ću mirna srca glasati ili za ekipu oko Đilasa ili za ekipu oko NDBGD, bez da me bude sramota zbog toga ili da popijem tu priču koju Vučić na sve moguće načine pokušava (i uspeva) da utka u društvo. Neću misliti da sam glasao za optimalnu opciju, niti to znači da nisam svestan njihovih grešaka. Naprotiv, svestan sam skoro svake i opet smatram da su nebrojano puta bolja opcija. Čak i da su slična, vredi glasati za smenjivost vlasti. SNS je prethodnih 10ak dana u nokdaunu. Nisu očekivali toliku masu ljudi, toliki bes (kod nekih), a ni toliku mladost i bol u kurcu prema njihovim represivnim metodama. Nisu očekivali da tema može da postane bitna. Međutim, ovo je sad honeymoon faza. Tek predstoji deo kada će se SNS konsoldiovati, pokušati da diskredituje na pametan način ovaj proces (prethodnih 10 dana su se brukali, sve faul za faulom, očigledno su oni marketing Izraelci na odmoru) i da nametne druge teme. Tek će biti potrebno zadržati energiju, zadržati motivaciju. Preliti energiju sa ulica na politički proces i izbore. To neće biti nimalo lako. Tu i političari treba da budu pametni i da ne pokušavaju da nešto kidnapuju, već da paralelno grade svoju priču, verujući narodu da će nezadovoljstvo sa ulica pokušati da ublaži verovanjem u njih na dan izbora. To se ne radi tako što samo staneš na čelo kolone, držiš govor na bini i dodaš svoje zahteve. To smo videli. Nadam se da ćemo ovog puta svi zajedno biti pametniji. Mi koji protestujemo ne odustati lako i ne biti razmažena i izbirljiva govna. Političari da budu suptilniji i gledaju dugoročno. Ljudi koji vode proteste da razmišljaju par korana unapred, kako da učesnici ne postanu apatični, a blokirani deo da ne izgubi strpljenje. Ne gajim nadu da će SNS izgubiti izbore, ali imam nadu da makar mogu da budu dobro uzdrmani. To znači da potencijalno izgube Beograd, da se bude makar blizu drugog kruga, a da u Parlamentu moraju da prave kompromise sa SPS-om i gomilom stranaka koje su usisali u sebe, kako bi imali većinu. To je već moguće. Neko je pre par godina dobro opisao: sve što imaš -- kuća u kojoj živiš, kola koja voziš, njiva na kojoj seješ -- tvoje je, jer njima (trenutno) ne treba. P.S. Smešna mi je i priča raznoraznih SNS privezaka, kako su ovi ljudi na ulici za nasilje. Ne treba to, naravno, javno reći, ali ima li bilo ko da misli da kada ova garnitura bude padala, neće biti nasilja nad Vučićevićem, Mitrovićem, Krstićem, Vesićem, raznim Lađevcima i drugim Sarapama. To su ljudi koji i treba da se plaše. Oni su oštrica ovog režima i tog dana treba da budu u strahu, i za sebe, i za svoju imovinu, i za porodicu. Kao što su mnoge druge tokom ove tame držali u strahu. Kao što su mnogima zagorčali život, a kod nekih, (ne)posredno učestvovali u hajkama koje su dovele do ubistava. Naravno, nadam se mirnoj tranziciji i predaji vlasti, kad se za to steknu uslovi, ali na njihovom mestu, ja bih se i te kako plašio.

Svaka pobeda CZ u gostima u EL je jako vredan skalp i iznenađenje -- jer kome kod da gostujemo, realno, taj je favorit protiv nas. "Držimo" i dalje domaći teren, s obzirom da smo dva poraza u Pioniru ispeglali pobedama u gostima protiv (trenutnih) top 8 timova. Mislim da je skor 5-8 verovatno i najviše što smo mogli da očekujemo posle ovih 13 kola, kad se pogleda raspored. Svih pet pobeda ostvareno suvereno, uz kontrolu meča od početka do kraja i dvocifrenu razliku na kraju (Asvel smo malo pustili da se vrati u život). Sa druge strane, imali smo i neke ozbiljne poraze, kad smo olupani bili već do poluvremena. Mora i neki balans da se napravi, da i u trenucima kad meč ne otvorimo kako smo očekivali, nađemo nekakav balans, bez da se upada u nervozu i niz grešaka. Ukoliko me nešto nervira, to su nonšalantno izgubljene lopte Mitrovića i Kalinića. Jesu oni najkreativniji igrači i u stanju su da iznenade sve, ali moraju više da poštuju loptu. Mitrović nas je sam protiv Uniksa uveo u nervozu i prekinuo seriju koja je mogla skroz da nas vrati u meč. Lepo je videti da u Cirbesu još ima života i dobrih poteza. Ne polažem velika očekivanja glede njega, ali opet, naš je. Očajan šut za tri nam je već postao trademark, mrzi me sad da gledam statistiku, ali verujem da smo među šuterski najgorim ekipama EL u istoriji. Makar u poslednjih 10ak godina, možda su komšije nekad bile gore od nas. Generalno, ne znam postoje li ekipe koje su šutirale u proseku 25% ili koliko mi već imamo. Baš je frustrirajuće, mogu misliti kako je igračima. Valjda će i to da se pokrene makar malčice, baš bi značilo. Dobrić prošle godine na 52/114, gomila utakmica sa 2 ili 3 trojke.. Sada 1 od 5, pa 1 od 6, i tako u krug. Srećan povratak Vajtu!

Naravno da je traumatično što smo prinuđeni da gledamo likove kao što su Zagorac i Trifunović u poslednjoj četvrtini. Ali, i pored toga, sa Teom na parketu, lako je sve vreme moglo da se igra za Petruseva i da mu se traži missmatch, a ostali da statiraju i čekaju šut za tri. Iskreno, ko nije gledao Virtus poslednjih godina, u onim odlučujućim mečevima - eto, ovako je to otprilike izgledalo. Meni je Teo maltene all time favourite, ali što je dosta, stvarno je dosta. Naravno, to je i Karijeva krivica, ali nije ni njegovo da u ovim godinama vaspitava najveće ime koje se odazvalo.

Volim Tea, ali on već dugo nije profesionalni igrač, sa kojim može da se igra ne rezultat. U odlučujućim momentima verujem da se protivnici obraduju kad je on na parketu. Napad organizujes tako što njega napadnes, a u odbrani znaš da će da šutne trojku preko ruke i verovatno promaši. Baš sramota, izgubiti od ovakve krntije od Belgije, a da imaš makar i Tea, Avramovica i Petruseva na parketu. Avramović klasična krava koja se ritne i prospe mleko. Utakmica u kojoj su Petrusev i Ristic mogli da daju 70 poena sami. Preporuka Teu da se što pre oprosti od reprezentacije i ostane u drugačijem sećanju od ovog silovanja i pritupih rešenja.

Ok, vidljivo je da nisam fan Stefana Markovića. Nije mi skroz jasna logika njegovog dovođenja, ali mi je još manje jasno zašto bi takav, trenutno bedan, igrač dobio prioritet u odnosu na Ivanovića koji se poprilično zapalio u poslednje vreme. Dečka treba gurati u smeru da bude vođa druge petorke, i treba koristiti njegovu brzinu. Redak igrač u timu koji prodorom može da napravi višak. On prvo ne dobije priliku celu prvu četvrtinu, onda igra nešto sitno u drugoj - i to svaki put po 15 sekundi tapka i čeka neke krugove za Dobrića i slično. Ali ok, posle ovakve utakmice su svi na udaru i uglavnom se priča o greškama u napadu, koje su najvidljivije, a u meču u kojem smo primili 100 poena. Užasno je ovo bilo. Baš sam bez griže savesti izašao četvrtinu ranije. Par igrača totalno deloncentrisano. Luka nas je tako isekao kad smo bili u naletu pri kraju druge. Marković ulazi umesto Lazića, koji je bio naš najbolji igrač do tada maltene, i pravi dva ekstremno glupa faula. Rekoh na live temi. Kockali smo se sa domaćim igračima, data in je šansa. Može da se razgovara o tome da li je to loša procena ili su neki od njih ipak ozbiljne lenčuge - što se mene tiče, nemam taj sentiment. Ako ima para za doselekciju, mirne savesti bih gledao nekog crnca sa manje od 30 posto masti, umesto Davidovca. P.S. čak je i Davidovac imao korektnu sekvencu u prvoj četvrtini, prvi put pokazao da je živ - i Radonja ga odmah izveo i turio Simona.

Perfect storm Odlični Uniks, za par klasa iznad nas, u naletu forme. Potpuna dekoncentracija par naših igrača. U naletu u prvom poluvremenu, Marković nas izvodi iz bonusa za 5 sekundi po ulasku, a onda Luka stupa na scenu. Očajno vođenje utakmice od strane Radonjića, baš je zabagovao danas. Mali milion nekih propusta, koji vas bodu oči. Ne mislim da tu nema plana B, koliko Radonjić ne odustaje od plana A. Čak mi se čini da smo ih i potcenili, onako mlakim ulaskom u utakmicu. Jbg, kockali smo se na pojedine domaće igrače, jer se bez njih ni ne može imati osnova. Treba pitati Davidovca, Dobrica, Markovica.. gde su bili, šta su radili letos. Čak je i Lazic osetno manje spreman nego inače.

^ Mislim da je to ipak više utisak, pre svega zbog toga što su NBA rosteri sve širi i uključuju sve više igrača koji nekada nisu imali mesta u NBA, a bili su dobri igrači za Evropu. Ipak, sa druge strane, dođe i dosta solidnih Amera u Evropu -- koji možda nisu odmah toliko prepoznatljivi -- ali imaju kvalitet i vremenom postanu superstarovi na EL nivou. Pritom, neki drugi igrači narastu i izbalansira se to na kraju. Ne gledajući kvalitet pojedinačnih igrača, već više timova -- Barselona i EFES su u potpunosti očuvali svoje prošlogodišnje timove (sa nekim rokadama za koje su se sami odlučili) i strahovito su jaki. Tu je korpus i uvek platežno jakih CSKA, Fenera, Olija, PAO-a i Makabija -- od kojih makar tri ekipe svake godine budu ozbiljne, dok se neke pokažu kao promašaj i skroz podbace. E, sad, ono što je od neizmernog značaja za EL u poslednjih par godina je što su se pojavili neki novi centri, a neki su najzad i prodisali -- Zenit i Armani kidaju već drugu godinu zaredom, dok Bajern, Asvel, Monako, Uniks takođe igraju odlično i mogu da pobede apsolutno bilo koga. Pritom, imaju dosta korisnih igrača, ima šta da se vidi na tim utakmicama. Mislim da je format trenutno najveći problem i ne mogu da verujem da su zadržali ista pravila takmičenja i ove sezone. Od 18 ekipa, samo 8 ide u doigravanje, što znači da makar pola lige može da se oprosti od takmičarskih ambicija maltene nakon trećine utakmica. Neki play-in, koji je u NBA preporodio sezonu i apsolutni je pogodak, potreban je i EL. Kada bi se npr uvelo da 5, 6, 7, i 8 idu u doigravanja sa 9, 10, 11, i 12, to bi sezonu učinilo značajno zanimljivijom, do poslednjeg kola. Verovatno bi svi grebali, osim poslednje ili poslednje dve ekipe. Verujem da je kalendar problem, ali taj playin može da se igra i na jednu pobedu, ili kao u NBA (da bolje plasirani automatski ima prednost).. a može i na dve pobede. Možda TOP8 može iz best of 5 da pređe u best of 3, pa da se tako uštedi. Final 4 je ionako lutrija, pa nema razloga da i koraci pre toga ne budu takođe.

Nakon savršeno odrađenog jednog mini ciklusa tokom boravka u Beogradu (sa izletom do Zadra) -- u kojem smo zabeleželi skor 5-0 i u proseku primali 62 poena -- usledila je ova "rekreativna" nedelja u EL. I dok Madrid nikada nije mesto u kojem se treba nadati brejku, Vitorija -- naročito ovogodišnja -- svakako jeste. Ipak, em su oni dobili ozbiljan nalet energije smenom trenera; em smo mi ovu nedelju potpuno pustili niz vodu. Moguće je da je procena stručnog štaba bila da je vreme da se malo poštede Kalina i Volters, dva naša najbolja igrača, nakon dosta intezivnih par nedelja i da se ne rizikuju psihofizički premor i potencijalne ozbiljnije povrede. Na sve to se nadovezao problem sa Lukom, koji nam je pored pomenute dvojice, možda i napadački najpotentniji igrač na EL nivou. Ostatak ekipe je očigledno odigrao bez bilo kakvog imperativa, malo se opustila i ruka, pa smo napadački bili i bolji nego što bi čovek očekivao -- bez ove trojice, ostatak postiže jedno cca 40ak poena u proseku, uz očajne procente. Naravno, tako opušten pristup je odmah praćen i bušnom odbranom, lošim skokom, i slabom kontrolom napada (dosta izgubljenih lopti). Da li je vredelo tako pustiti utakmicu protiv Baskonije niz vodu? Hajde da verujemo da stručni štab zna šta radi i da je u komunikaciji sa igračima, lekarima.. Poraz protiv Baskonije nam zaista kvari teorijski plan za TOP8 koji svi mi navijači imamo u glavi i teško će sada biti stići Barsu, Real, CSKA, Oli, Armani, Zenit, i Efes. Ostaje nam da se nadamo da će Fener nastaviti da se raspada, a da će Asvel, Monako, Bajern, Makabi, i UNIKS češće kiksati 🙄 Jedino što može da se podvede kao pozitivno je da su se Holins i Ivanović napadački "razmahali". Holins je u poslednja 4 EL meča na 11 poena u proseku. Postigao je više poena nego u svim prethodnim EL mečevima zajedno, sa sasvim pristojnim procentima i više ukradenih nego izgubljenih. Sa tim već može da se živi. Ivanović, uz povremene nalete neuračunljivosti, igra odlično u napadu otkad se vratio i deluje voljan i još malo pa spreman da zaista preuzme ulogu vođe druge postave. Osim toga što znamo da je u stanju da igra sa loptom i napada driblingom, te probija protivničke igrače i pravi višak -- i samim tim ovoj od driblinga operisanoj ekipi nenormalno znači -- u poslednjih par mečeva te osobine dobijaju i neki smisao, odnosno počinje efikasnije da ih koristi. Postiže od povratka 14p (50% za 2, 43% za 3), uz 6 asistencija i 5 iznuđenih faulova u proseku. To je zaista statistički (na ipak jako malom uzorku) fantastično, i moram priznati da na oko i ne izgleda toliko dobro. Još uvek tu fali boljih rešenja, često bude nepotrebnih driblinga i zabijanja, samim tim i izgubljenih lopti. Ako je ideja da Marković malo više preuzme organizaciju, a Džoni da napada još efikasnije i sa više snage... ima smisla. Koliko će ovi poeni i procenti obojice moći da se održe i kad se vratimo na jaču odbranu i odgovorniju igru, videćemo. Ali, sigurno im je značilo da se makar malo napune samopouzdanjem nakon nedelja promašaja i promašaja.. Za nas sada sledi ono pravo. Do sada je odrađeno ono što se očekivalo uz težak raspored. Imali smo četiri utakmice kući, zadržali smo domaći teren (četiri pobede ukupno). Narenih mesec i po dana imamo 7 utakmica kući u EL (i dva gostovanja) i poprilično lagan raspored u ABA ligi. Ipak, ekipe koje čekamo kući su brutalno jake (onaj sajt sa naprednim statistikama ukazuje da imamo najteži raspored od svih ekipa do 17-og kola) i moraćemo da budemo konstantno na ili blizu 100% koncentracije, energije, samopouzdanja da bismo nešto uradili. Srećno nam bilo, sad zaista polećemo.

Nisam oduševljen potpisom Stefana Markovića i nisam uveren da ćemo od njega dobiti ono što svi očekujemo, sećajući ga se iz doba reprezentacije (mnogi ga nakon tako više nisu ni gledali). Na papiru, Marković (taj iz doba reprezentacije) jeste logično rešenje. Trenutno imamo dva ofanzivno potentna pleja, kojima nije problem da napadaju koš, pa da se nekad pomere i na poziciju dva (Ivanović) ili igraju u paru sa Markovićem (Volters); tako da je defanzivna osica i ofanzivni pass-first igrač koji je kroz karijeru savršeno razumeo sisteme u kojima je igrao i bio u njima odlično uklopljen šraf, pre svega zbog svoje agilnosti i izdržljivosti -- sasvim dobar fit na naš tim (kao što bi bio i Jović, da je zdrav). Ipak, mislim da su godine prošle, a da Marković više nije igrač kojeg pamtimo. Makar je u Virtusu bio daleko od toga. Fizički, u smislu kondicije i pokretljivosti, dosta je slabiji. S obzirom da je veoma visok za pleja, kada su ga fizikalije napustile, deluje nekako dodatno tromije. U Virtusu je igrao rekreativnu košarku, uostalom kao i cela ekipa, i u odbrani su ga obilazili kao čunj. Naravno, ima do samog sistema Virtusa, ali i do igrača koji dopusti da u odbrani tako deluje. Počeo je da transformiše svoju igru, i da umesto krvavih kolena i agilne zujalice u napadu, više bude igrač koji igra "u mestu" i pokušava da "potezom" reši protivničku odbranu. Naravno, ne libi se više ni da opali -- ako je u mogućnosti -- i pet trojki po utakmici, a svi znamo kakav je šuter (neka, naravno i upadne, ali da je kamenjar jeste). U eliminacionim utakmicama, to njegovo iskustvo nije dolazilo do izražaja i bio je na 2-3 poena i 1-2 asistencije po meču uglavnom. Meni se, lično, to baš ne dojmi -- i ako me utisak nije prevario -- onda je baš ono što nam ne treba. Očigledno se igra na kartu i očekivanje da će u Zvezdinom dresu imati drugačiju ulogu u drugačijem sistemu, da defanzivno ipak može bolje, da u napadu treba da bude siguran na lopti (a već protiv Reala 4 izgubljene lopte, što je za takav tip igrača previše) i da će u mnogome doprineti iskustvom. To je, naravno, moguće, ali dosta će zavisiti i od njegovog stava. Ako se razbije od treninga, zaista podredi i samopouzdanje krene da crpi iz timske igre i odbrane, možda i bude nešto od toga. Ukoliko krene sa tim da on iza sebe ima reputaciju u vidu reprezentativnih medalja i 10+ godina igranja u inostranstvu, da treba da carini loptu i kontroliše igru, da su Kalina i on tu "ortaci i glavni" koji treba da povuku, da je bitnije da obezbedi bržu i tečniju igru, a manje da se lomi u odbrani.. neće se daleko stići. Naravno, istine radi, smeta mi donekle i to što je u ovom trenutku došao u Zvezdu, posle godina i godina pokušavanja da završi u našem rosteru. Ne znam da li su to bila samo medijska nagađanja, ali sigurno je i svakom treneru takva opcija padala na pamet (nema milion domaćih plejeva)... Naravno da nije imao bilo kakvu obavezu, ali to što je sada došao mi samo sugeriše da nigde drugde više nije ni mogao da igra. Možda donji dom nekih jačih evropskih liga, za uporedive ili manje pare od onih koje će dobiti u Zvezdi. Kad smo već kod para.. naravno da nemam (kao što verovatno ni niko nema pravu) informaciju za koliko igra, ali se ne bih (na slepo) složio da su to neke ozbiljne/velike pare -- pišem to u kontekstu oportunitetnog troška i pitanja da li su te pare možda mogle da se iskoriste za nekog drugog igrača koji bi nam značajno unapredio igru. Marković je na zalasku karijere, već dugo je bez kluba i takmičarskog meča (pola godine), poslednja sezona mu je bila slaba.. On nikada nije plenio napadačkim umećem, a ono što ga je činilo poželjnim -- agilnost, kondicija, pokretljivost za tu visinu -- polako ga izdaje. Pritom, nije baš da je sad neki renomirani igrač u pogledu EL, iza sebe ima tek 4 sezone u najjačem takmičenju -- više je on izgradio reputaciju onim medaljama i uklapanju u taj reprezentativni kolektiv. Nadam se da grešim iskreno i da će biti uživanje gledati ga, te da će da pleni iskustvom, anticipacijom, asistencijama i bekdor katovima.. te da će biti podređen timu i na 100% -- kako na treninzima, tako i na utakmicama.

Dobra paralela, a i pitanje koje odatle proizilazi. Da se u startu ogradim, odnosno da fokusiram priču -- kada pišem o Radonjiću kao treneru, pišem u kontekstu Zvezde. Već je očigledno da su Radonjić kao trener i Zvezda kao klub perfect fit. Odnosno, većina Radonjićevih trenerskih i karakternih mana ne dolazi do izražaja u Zvezdi. Njegova nemušta komunikacija, nepoznavanje jezika, nepripadanje svetu velikana koji su igrački zadužili ovaj sport ili pojedine evropske klubove, slab pedigre i kumovske veze.. zasigurno su ozbiljan problem u svetu odraslih i bogatih čika van granica Srbije i Crne Gore. Sa tom svojom dozom specifičnosti, njemu je verovatno teško da osvoji naklonost uprava, izgradi autoritet kod igrača sa milionskim primanjima, kupi navijače i njihovo strpljenje. Neki, hajde tako da kažemo, uporedivi izazovi koje je i Dule Vujošević imao -- sa tim što je Radonjić ipak značajno umerenija i manje sujetna osoba, koliko se da zaključiti na osnovu ovih 7-8 godina. Teško će on biti akvizicija bogatih klubova -- dok Đorđević naprimer dobija šansu u Feneru bez problema, iako trenerski ne može da se poredi sa Radonjićem, u smislu klupske košarke (pa čak i da su na sličnom nivou, Radonja takvu priliku tek tako dobiti neće). Međutim, sve nabrojano nije od tolikog značaja u slučaju Zvezde. Navijači su svesni njegove vrednosti (i to tek kad je pukom srećom preživeo prvih par sezona na klupi), komunikacija u Srbiji nije toliki izazov, dok retko ima priliku da radi sa umišljenim igračima ili skupim igračkama. Dakle, stava sam da je Radonja u Zvezdi zaista fantastičan trener, apsolutno najbolji value for money i da nije minus u odnosu ni na jednog trenera prekoputa njega tokom meča. Željko zna da vozi formulu po svim svetskim stazama (dok Radonja mora da kupi kartu da bi to gledao), ali kada treba voziti Golfa dvojku na trci sa ograničenjem 60, Radonja tu može bilo kome na crtu -- pa povremeno da se naguzi i ne da mnogo boljim automobilima da ga preteknu na uskom putu na koji ih je sam naveo. Što se tiče prilagođavanja igri protivnika, mislim da je to u slučaju Radonje i Zvezde i malko precenjena, tj prenaglašena tema. Navijači to lakše primete (nego uigrane setove), pa vole da komentarišu -- a uglavnom se to odnosi ne neke neočekivane mečapove. Mislim da je kod Radonjića prostor, a i potreba za improvizacijom stoga mala. Tokom sezone i treninga/mečeva, hiljalje pokreta, procesa, kretnji.. se automatizuje, traže se i pripremaju rešenja i odgovori na stotine akcija protivnika. Pred svaki meč, svaki protivnički igrač se analizira. Kako sezona odmiče, sa istim protivnicima se igra više puta.. sa Partizanom neretko i po 10ak puta. Čisto sumnjam da je bilo šta od toga iznenađenje, ne samo za Radonjića, već većinu evropskih trenera. Pritom, Evropa ne obiluje talentom kakav postoji u NBA ligi (a i polako ali sigurno sve što vredi jako brzo odlazi u NBA), pa je i odbranu dosta lakše spremiti. Ono što ljudi misle da treba da bude improvizacija ili prilagođavanje, ustvari treba da bude dobrano uvežbano, kako bi moglo da se primeni (i u slučaju napada i u slučaju odbrane). Sigurno nije Radonjić previše iznenađen kada neko postavi zonski presing ili ga napadne sa pet malih ili postavi neki neočekivani matchup. Stvar je samo koliko je bilo prilike da se to uvežba, koliko je ekipa koncentrisana, koji je nivo fizičke spreme i samopouzdanja u tom trenutku. Često očekujemo od naših trenera, klubova, reprezentacija, da u odsusdnim mečevima ili momentima izvade nekog keca iz rukava, ali sport ne funkcioniše više baš tako. Kao što ljudi misle da stendap komičari stalno nešto improvizuju, a 95% je uvežbano, pa i automatizovano, uključujući i kada treba nešto da se odgovori na doskočicu iz publike (koju su 100 puta čuli). Ne želim ni da kažem da je improvizacija/prilagođavanje nebitno, ali mislim da je analiza protivnika, uvežbavanje kretnji, automatizacija procesa, održavanje igrača u dobroj fizičkoj i mentalnoj kondiciji.. mnogo bitnije, a posebno u kontekstu Zvezde, domaće lige, pa i evropske košarke.

Konstantni cilj kojem Crvena zvezda teži je da bude konkurentna u EL. Šta ta konkurentnost podrazumeva? Podrazumeva što više pobeda, što više neizvesnih mečeva, te sposobnost ekipe da bude ravnopravan rival većini protivnika i da što duže, teorijski, bude u igri za Top 8. Opisano nije lako izmeriti, niti odrediti neki jasan pokazatelj koji bi signalizirao šta je (relativan) uspeh. Neka moja skala jeste da broj pobeda treba da, u kontinuitetu, što bliže prati broj odigranih mečeva kući. Na nivou sezone, to je neki učinak od 14-16 pobeda, koji podrazumeva da ćemo imati nešto više poraza kući (od ekipa koje su krem EL, ali i onih koje nam tradicionalno ne leže) nego brejkova. Možda nekome predstavljeno ne izgleda na prvi pogled kao uspeh, ali kada se pogledaju budžeti, preliveni u roster, sasvim je jasno da Zvezda u skoro pa ni jednom meču nije favorit. Šta konkurentnost donosi? Takmičarsku motivaciju kod igrača. samopouzdanje za ABA ligu, kao i interesovanje i veru kod navijača. U ABA ligi je cilj makar jednostavan -- titula, sa koje god pozicije ušli u Plejof. Ukoliko je cilj u EL ispunjen, teško je zamisliti da postoji neko u ABA ligi ko bi mogao da nam parira. Naravno, ni raspad u EL ne znači nužno da nećemo osvojiti ABA titulu -- ali ipak značajno utiče na samopouzdanje (naših i protivničkih) igrača i interesovanje kod navijača -- kao i na raznorazna novinarska i navijačka tumbanja rostera i tračeve, što dodatno podriva hemiju (toga ima čak i dok nam dobro ide). Dejan Radonjić zna kako ostvariti te ciljeve. U dve sezone, pre odlaska iz kluba, imao je skor u EL (u regularnom delu, bez tromeča sa CSKA) 28-26. Intezitet dominacije u ABA ligi ne treba previše ni spominjati. Iako se konstantno priča o selekciji, odnosno izboru igrača -- pošto je to navijačima najopipljivije, selekcija je ipak "samo" jedan gradivni blok. Verovatno i bitnija jeste koncepcija tima, odnosno Radonjićeva zamisao kako Crvena zvezda treba da igra i izgleda na terenu, da bi mogla da ispuni zacrtane ciljeve i bude konkurentna. Treći jako bitan element jeste motivacija igrača. Ovi blokovi su međusobno neraskidivo povezani i često jedan bez drugogi trećeg nemaju previše smisla. Primera radi, ukoliko, kao u igrici, dovodiš dobre igrače, bez jasne koncepcije tima, najveći broj njih neće do kraja shvatiti svoju ulogu, neće moći da pruže maksimum, a u takvoj situaciji neće biti ni previše motivisani. Upravo smo takve slučajeve imali sa Gistom, O'Brajantom, Terijem.. dok je Kuzmić bio na relaciji FMP-Zvezda i igrao 5-10 minuta po meču. Nijedan od tih igrača nije pružio ni delić svojih mogućnosti, jer im nije ni bilo jasno u šta treba da se uklope, šta se tačno od njih očekuje -- pa vremenom počnu i sami da donose pogrešne odluke (pozli mi kad se setim Gistovog silovanja na postu) ili se jednostavne ugase. A samo sa pažljivim pristupom i izborom jednog od tih igrača, može da se dobije mnogo više nego time što si pojačanja doveo kamionom i ubacio u roster (vidimo na primeru Luke i Kuzmića). Ukratko, selekcija, bez jasne koncepcije/vizije, ne vodi ničemu -- a često uzrokuje i slabu motivaciju. Ima i trenera koji su dobri motivatori, iako im vizija i selekcija nisu baš na nivou -- oni su adekvatniji za turnirski sistem takmičenja (nešto kao ovde često spominjani Sale Đorđević), dok ne verujem previše u takve kada je u pitanju dugačka sezona u kojoj treba napraviti mašinu od ekipe. Dejan Radonjić je uspeo da u Zvezdi objedini sve tri stvari. Potpuno je jasna njegova vizija igre -- i ne moramo sada detaljno da je obrazlažemo. Selekcija je podređena koncepciji tima i tu je potpuno rigidan -- onaj ko i najmanje narušava koncepciju za njega nije opcija i smatra da je to dugoročno veći trošak nego korist (slažem se sa njim). To je jako bitno i za motivaciju -- "popust" skoro da ne postoji ni za najbolje igrače, niko se ne štedi. Jako je bitno to što se Radonja prvi ne štedi (lead by example). Taj pristup -- svi zajedno, bez povlašćenih, na maksimalnom broju obrtaja.. dovodi do toga da igrači zaista razumeju svoju ulogu, veruju u istu i budu istinski motivisani (što je različito od nekanalisane energije, kad su igrači razujerni po terenu, na oko ginu, a primaju 90-100 poena po meču). Žao mi je neslavno završene epizode Saše Obradovića, ali on nije uspeo da uspostavi nijedan od ovih elemenata (kad se samo setim ubeđivanja da Radonjić ne bi ni mogao mnogo drugačiji roster da sklopi...). Bez vizije, sa katastrofalnom selekcijom (ej, čovek je pristao da mu dovedu Koloma, valjda je sam odabrao onog nesretnog Hola, a onda na to dodao i fizički inferiornog Ročestija).. a motivacija ubrzo isparila. Možda je i njemu trebalo vremena, ali mislim da je jasno i na tako malom uzorku da mu svakako nedostaje posvećenosti i svesti/znanja šta očekuje od tima i igrača ponaosob. Radonjićeva posvećenost je glavni adut Zvezde i čisto sumnjam da neko tu može da mu parira. Željko Obradović, koliko god dobar trener bio, ipak mi deluje i kao čovek koji voli i želi da malo uživa po Srbiji, ode na po koju svadbu, krštenje, rođendan, popije dobro vino, sedne sa prijateljima.. Radonju u tim situacijama zamišljam da prema konobaru koji ga pita šta će da popije reaguje kao prema sudijama mašući rukama i kriveći glavu, gledajući na sat kada može da se vrati na posao, odgleda koju kasetu i radi na unapređenju tima. Takva posvećenost u jednoj organizaciji je "zarazna" i mora kroz strukturu da se prelije i na ostatak članova. Možda nije ni normalna za običnu osobu, ali najuspešniji ljudi su ekstremno posvećeni i vredni, a sport je odavno prestao da bude rekreativna disciplina i zahteva danonoćni rad, disciplinu i koncentraciju. Sve navedeno treba uzeti u obzir kada se predlaže pojačanje. Radonjiću se zamera da je ziheraš (svakako jeste rigidan), ali ja ne vidim šta je ziheraški u tome što je na poziciji centra u sezonu ušao sa Kuzmićem i Mitrovićem. 99% trenera to ne bi uradilo i dovelo bi nekog OBrajanta ili Terija. I verovatno ni od jednog ne bi dobili ništa. Radonjić je odlučio da se posveti onome što ima, procenjujući da sa tim igračima može da ispuni cilj. I nakon 9 kola EL, oba naša centra imaju dvocifren prosečan indeks i statistički (prema indeksu) su u desetak najboljih centara EL. Kuzmić je defanzivno, uz još par centara, pre svega Tavaresa, među najboljima u Evropi; dok je Luka jedan od najraznovrsnijih igrača na postu, što je vrsta koja manje više izumire. I umesto da se čoveku skine kapa, i dalje se trabunja o tome ko bi na centru mogao da nas pojača, pa se onda pominje Lesort, kojeg smo (defanzivno) izbušili u Tel Avivu, upravo preko tog Luke. Smatram da nam jedno pojačanje jeste potrebno (ni sam nisam skroz pametan na kojoj poziciji), ali treba pažljivo izabrati, kako do sada postignuto ne bi bilo narušeno -- taj igrač treba da bude podređen odbrani, a u napadu će svakako uzeti minute i šuteve. Šut jeste nešto što bode oči i vidljivo je koliko lakše ide kad lopte krenu da ulaze (tada izgledamo kao da smo ukucali šifre na igrici). Juče Ivanović, Holins i Dobrić iz uglavnom otvorenih pozicija 4/18. Niko od njih nije toliko slab šuter. I mučeni Holins je tokom prethodne sezone na 11 (od 38, znači skoro pa svaki treći) mečeva u EL ubacio 3 ili više trojki. Barseloni je u utakmicama na krv i nož ubacio na jednom meču 4. Koliko god iritirali njegovi promašaji, mislim da treba imati strpljenja i da će vremenom procenti celog tima doći na neki razuman nivo od 35 posto. Čitav ovaj post je posvećen tome da najzad, posle par godina lutanja, igranja bez bilo kakve koncepcije, dovođenja igrača kamionom, nekanalisane energije, igra Crvene zvezde ima SMISLA. Igramo na jedini način na koji je moguće da budemo konkurentni, s obzirom na budžet koji je bio na raspolaganju za sastavljanje rostera -- a koji je i više nego skroman za evropske okvire. Nekome se ta igra sviđa, nekome se ne sviđa. To je stvar preferencija. Ja više volim ovakvu, sistematičnu, posloženu i ratničku košarku. Ne volim čak više ni da gledam utakmice sa dobrim procentima šuta, u kojima su odbrane bušne kao sir, a igrači nezainteresovani. To je kao igranje igrice na amater/easy nivou. I neki atraktivni potezi su lepi u meri u kojoj se protivnik istinski potrudio da takav potez spreči. Svestan sam da naša košarka frustrira -- ali ne frustrira samo navijače, već i protivničke igrače. Gubiš od ekipe koja ne može da ubaci trojku, koja nema nijednu zvezdu, u kojoj niko ne daje preko 10-12 poena u proseku i koja neretko na parketu ima petorku u kojoj makar 2 igrača ne znaju da tapkaju loptu (zadese se Laza, Simon i Kuzma na parketu). Otuda i te nesportske izjave protivnika (Kalnietis) ili makar izjave protivničkih trenera koje su na granici pasivne agresije. Još jednom, ono što Radonjić sa momcima radi ima smisla. Ne znači da će svaki put, u svakom meču ili svakoj sezoni doneti rezultat. Može da se desi da u EL izgubimo korak, da neko drugi osvaji ABA ligu.. ali u nekom dužem roku, mi smo ti koji se pitamo i koji ćemo češće biti pozitivno, nego negativno iznenađenje.

Dobrodošlica Željku, priređena od strane Radonjića. Iz pijeteta nije bilo stoka razlike, iako je moglo da se pojuri i dostigne. Crvena Zvezda igru najbolju odbranu u Evropi. Impresivno je gledati kako naša mašina radi i i koliki trud je potreban protivniku da dođe do koša. To zasigurno utiče i na (naš) umor u napadu i drhtanje ruke u šutu. Ali, kad većina igrača prođe Radonjinu obuku i dril, i to će doći na svoje. Pobeda nijednog trenutka nije dolazila u pitanje, utakmica je sve vreme bila u našim rukama i samo se čekalo da se malo "otkačimo", vežemo par šuteva i odemo na +20. Izgleda da Radonja mnogo bolje poznaje košarku od nas ovde. Mislim ni da mu captain obvious saveti koje dobija na forumu nisu baš toliko korisni. Ko bi rekao? P.S. Holins 7, Panter 6. Luka 16, Lidej 5. Izgleda da košarka nije samo prost zbir ofanzivnih 2k22 rejtinga, koje zamišljamo u glavi. Ko bi rekao vol. 2?

Ipak izvuče Luka još jednu "pristojnu" partiju 😄 Čitamo se i pišemo za koji mesec, previše je ovo negativnosti, a i lupetanja, da bi se regularno konzumiralo.

Luka ni ne treba da bude x faktor, već rezervna petica; koja kada je razigrana odigra i više minuta od startne. Juče je odigrao najslabiji meč do sada, a i Kuzmić je bio toliko razigran da nije ni bilo previše prostora za Luku. Plus, jasno je da mu protivnik nije ležao i da energetski nije bio na nivou (što se tiče građenja koša, rotacija). Ipak, nije fer reći da je pročitan i da je "završio" svoje. On je na tri od šest EL utakmica bio dvocifren (poslednji put u prošlom kolu), na preko 50% je za 2, u 4 od 6 mečeva je imao više od pet skokova. U ABA ligi, protiv Cedevite je za relativno kratak period na terenu ubacio 13 poena, protiv Budućnosti bio ponajbolji igrač... Luka nema neki signature move, a inteligenciju je najteže pročitati. Zna da podeli pravovremen pas, da povuče kontru, da završi sa obe ruke, solidno zida i ima dobru tehniku. Pritom, može da učestvuje u dobroj timskoj odbrani. Mislim da je jako značajno da i on bude svestan šta su osnove, i njegove i timske igre. To su pre svega pravovremena odbrana od pika i građenje i skok u odbrani. Tu ne sme da bude bušan. Odatle će i doći samopouzdanje i kredit da eksperimentiše u napadu, pa i da ima 10+ utakmice. Jasno je da mu neki protivnički centri ne leže (svakako neće biti na njemu da npr čuva Tavaresa) i to će Radonja morati da hendluje (rukometnim izmenama) Na kraju, nama je pozicija pet za sada najbolji deo tima -- i u timskoj odbrani, i u disciplini/strpljenju u napadu, a u poslednje vreme i poenterski.

Kada već vodiš 5 razlike na gostovanju, pred kraj treće četvrtine, najbitnije je da možeš da ubaciš rezerviste koji tu razliku mogu da očuvaju. Tu je plej ključna pozicija, da osigura da napad traje i 24 sekunde ako treba, da se lopte ne gube, te da se podeli ekstra pas nakon viška i možda dotuče nervozni protivnik. Nažalost, danas maestralnog Voltersa, zamenio je Uskoković. I nakon odličnog pasa za Lazića, kada smo svi pomislili -- hej, najzad nešto korisno od Uskoka -- on se u sledećem napadu guzi, pokušava da se panično oslobodi lopte kao da nije plej i gubi je na sred terena. Umesto prilike da šutnemo za 7 ili 8 razlike, gubimo momentum, poklanjamo 2 poena u kontri dominantnom Diallu i krećemo kao posrani u napad. Zatim ulazi Mitrović, koji u prvom kontaktu na parketu pravi faul u napadu. Naravno, James mora nekad nešto da ubaci i pljas sa 9 metara sa nerešen meč i potpuno okrenut momentum. Zatim Dobrić gubi loptu, pa u napadu nakon tog promašuje jedno bacanje.. u međuvremenu Volters mora da prekine odmor i da se vrati na teren, što narušava i planiranu rotaciju. Kao što se vidi iz priloženog, nama je utakmica tu skliznula, a uz malo pametniju i strpljiviju igru, mogli smo da gurnemo ka tome da je prelomimo. Festival izgubljenih lopti (a ne promašenih trojki) i poremećena rotacija. Nakon toga, krenuli smo da tražimo brža rešenja, umesto da smo sve ove napade gledali da spustimo loptu pod koš, s obzirom da smo imali 70% za 2.. makar bismo tako i njihove igrače umorili i opteretili.