Sanjam ja noćas Želimira. Doveo ga neki moj rođak iz Bečnja (selo kod Čačka prim.prev) kod nas na selo da se ja upoznam s njim.
Ja van sebe od sreće, normalno, ne znam šta pre da ga pitam. I ne sećam se šta sam sve pitala, kad on ustane i kaže u stilu hvala na gostoprimstvu, sad moram da krenem, počinju pripreme za novu sezonu.
Ustanem da ga ispratim i na kapiji mu kažem hvala što ste bili, srećno u novoj sezoni i da ponovo osvojite Evroligu. Možda se vidimo u Areni.
Je l, a ti dolaziš na utakmice?
Pa kad uspem da uhvatim karte, kažem, znate i sami koliko je teško doći do njih hehe.
E pa sledeći put kad ti trebaju karte za utakmicu, samo me okreni.
Gledam ga bledo, u fazonu odakle meni Vaš broj telefona, kad on kaže: Eh sad, nije moja strategija pa da ti kažem kako da dođeš do mog telefona. Ali kad bi bila rekao bih ti da me jedan čovek sa Zelenjaka odlično poznaje. Vidimo se u Areni.
Sede čovek u auto i odveze se, a ja ostah na kapiji zbunjena. Tu sam se probudila