DameTime

Najveći klošari u svakom sportu... Ne postoje reči da se to opiše.

Ja gledam sa španskim komentatorima. Biće veće zadovoljstvo kad ovi slepci izgube.

Kad Laprovitola promaši trojku, ali pogodi Higins

Jbt dokle ćete da primate ove buzzer beater trojke... Aman više

Dante, oženi me!

(B)ljaks Barselona

Kakva energija Madara... zverčica!

Skuvala sam kafu, spremna sam da Barsa izgubi.

Amen, sister

Kakva glava jbt

You do you man, samo nemoj da plačeš kad neko ne želi da trpi ovakav ton komunikacije.

Meni je žao ako tebe uznemirava to kako se ljudi ponašaju prema tebi, ali i ja sam vrlo jasno stavila do znanja da me uznemirava način na koji mi se obraćaš ovde i što na kraju svaka "diskusija" ima elemente svođenja na lično. Pa nisi uzeo u obzir moje sentimente i očigledno smatraš da nikad nisi prekoračio neku granicu ovde, a jesi više puta (iz moje perspektive, pošto pričam o našem odnosu online). Ukoliko smatraš da te je bilo ko ovde uvredio na neki način, možeš nas reportovati i sigurna sam da će moderacija to da razmotri. Ja lično se češće šalim (sem kad je toe-to-toe diskusija), u nadi da će to otčepiti komunikaciju sa nekim. U svakom slučaju, praktikujem da ovako nešto iskomuniciram preko PM, no iskreno u ovom slučaju se ne osećam prijatno da ti se obratim na taj način.

Možda sad pogledaš u sopstveno dvorište™ i uvidiš svoje ponašanje prema drugima u diskusiji. Ja lično sam od tebe doživela sijaset neprijatnih situacija i ružnog tona komunikacije, pogotovo u poslednje vreme, pa nisam plakala. Samo sam ti se prilagodila.

Razumem asocijaciju, ali ovaj film je takav bullshit...

Jinxuje Fransoa uspešno već par tekmi. 😄 Srećno včrs drugari, uvek je lepo da španski klubovi izgube. 😈

Ovog (produženog) vikenda, daklem od 31.3-2.4.2023. održava se 29. po redu skup Empirijska istraživanja u psihologiji, na Filozofskom fakultetu u BG, a u organizaciji Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Odeljenja za psihologiju i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta. Oblasti psihologije koje su pokrivene skupom su percepcija, psihologija umetnosti, kognitivna psihologija, psihologija ličnosti, razvojna psihologija, socijalna psihologija, psihologija obrazovanja, psihologija rada, klinička psihologija. Program skupa obuhvata plenarna predavanja, usmena saopštenja (klasifikovana u odgovarajuće oblasti), poster sekcije, kao i simpozijume i okrugle stolove. Program: http://empirijskaistrazivanja.org/wp-content/uploads/2023/03/EIP_2023_full_programme.pdf Raspored: http://empirijskaistrazivanja.org/raspored/ Svi su dobrodošli, mož' da bane ko 'oće i čuje šta se to novo i zanimljivo saznalo u psihološkim oblastima na ovim prostorima. Upad, normalno, besplatan.

Vi što ćete izroniti iz potopa u kome smo mi potonuli, spomenite se, kad budete govorili o našim slabostima, i mračnog ovog vremena kome ste umakli. Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele, kroz ratove klasa, očajni kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo. A znamo i sami: mržnja, čak i prema podlosti, unakažava crte lica. Gnev, čak i onaj zbog nepravde, čini glas promuklim. Ah, mi što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost, sami nismo mogli biti ljubazni. Ali vi, kad najzad dođe vreme da čovek čoveku bude drug, spomenite nas se s trpeljivošću. Bertold Breht, Rođenima posle nas

Meša Selimović

Jasno sve, i meni je Šumadija rodna gruda. 🤗 Samo mi je jako gadan izraz, možemo reći i "pobegao sa crte" ili "pobegao od lopte" (pun intended) 😄 Što se samog Embiida tiče, slažem se, mene je razočaralo što nije igrao ovu tekmu. Sve što je pričao sad pada u vodu.

Od ostalih vesti

Već je bio izraz bežanje s lopate na topicu, ako može bez toga čak i ako je u pitanju Embiid kog znam da baš ne mirišete.

Kul. Lično jedna od najboljih zanimljivosti mi je ta da mačka koju Marlon Brando mazi u onoj čuvenoj sceni nije bila u scenariju. Maca je dolazila u studio, bila jako uporna i on ju je tokom snimanja te scene spontano uzeo u krilo i mazio. Kao što to obično biva sa mnogim kultnim scenama, i ta je proizvod improvizacije glumca. Ali trenutak kad se vrata zatvaraju pred njom i ona dobija odgovor... Mislim, masterpiece, u top 5 finalnih scena svih vremena.

Kupere, saznaj mi da li imate agenciju koja vam radi didžital ili ste in-house.

Usekovanje (2022) Jako dugo sam čekala ovaj film. Još od trejlera sam imala neki gut feeling da će pokidati; kada se krene sa tim osećajem rezultat je ili da se empirijski potkrepi ili da se doživi veliko razočaranje. Srećom, bilo je ovo prvo. Prvo kudos za crew koji čine mladi ljudi kojima je ovo prvenac: reditelj Siniša Cvetić, scenarista David Jakovljević i naravno, mlada glumačka nada Pavle Mensur (mislim da je i njemu ovo bila prva glavna uloga na filmu). Autori su uzeli jednu svakodnevnu temu - slavu - i obradili je baš kao takvu pojavu, svakodnevnu. Ništa u ovom filmu nije over the top, ni dijalozi, ni režija a ni gluma. U kadrovima dominira realizam koji gledaocu omogućava da se poistoveti sa situacijama kroz koje prolaze likovi, dosta scena me je podsetilo na nešto čemu sam prisustvovala na takvom socijalnom okupljanju. I mislim da je to najveća vrednost filma. Scenarista nam ovde donosi plejadu različitih likova, kako to inače biva na slavama gde se okupe ljudi koji su jedni drugima potpuni kontrast i oslikavaju naš društveni milje. Imamo bivše narkomane, bračni par koji predstavlja prototip "uspeha" u 21. veku, starije ljude koji ne pripadaju ovom vremenu, mlade ljude koji takođe osećaju kako ne pripadaju ovom vremenu i traže sredstva da izađu iz toga. Svi su oni međusobno (krvno) vezani, a ujedno i udaljeni miljama jedni od drugih. Tajne pokušavaju da prikriju small talk-om karakterističnim za slave, gde se potežu pitanja rata, istorije, geopolitičke situacije itd. iz kojih proizilaze dalji sukobi, a koji otvaraju put ka tajnama koje krije svako od njih. Glavni lik, Jovan, predstavlja simbol naslova samog filma. Usekovanje glave Jovana Krstitelja je slava koju obeležava ova porodica i, kako jedan od likova kaže, najdepresivnija jer na njoj nema muzike. Uprkos depresivno postavljenoj atmosferi, film ni u jednom trenutku ne postaje depresivan. Tolstoj je rekao da sve srećne porodice liče jedna na drugu a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. U samom središtu jedne nesrećne porodice je Jovan, neko kroz čiju prizmu posmatramo sva dešavanja. U ranim 20im, nihilista koji danima ne spava zbog spida i veruje da samo vanzemaljci mogu da ga spasu, on u figurativnom smislu predstavlja dekapitaciju srpskog društva. Živim u septičkoj jami paralelnih svetova je jedna od replika kojom scenarista publici približava današnju potrebu nas mladih da nešto što nam je možda neshvatljivo opišemo kao apstraktno ili transcedentno. Iako te pojave uopšte nisu apstraktne ili transcendentne. Takođe ga, paradoksalno, povezuje sa svim generacijama od kojih se oseća toliko udaljen na slavi. Jer baš kao i oni on traži neki spoljašnji faktor kom će da pripiše uzročnost svega što mu se dešava - samo što to nije Bog, već vanzemaljci, teorije zavere i univerzum koji treba da pruži smisao života koji njemu uporno izmiče. Ono što pomaže da sjajno napisane Jovanove replike dođu do izražaja je jednako sjajni Pavle Mensur, koji ih donosi na jedan uverljiv način. Siniša je iz cele glumačke ekipe izvukao maksimum, ali ipak moram izdvojiti Pavla i Anitu Ognjanović, čija je dinamika u kadru filmu pružila novu dimenziju. Teško je reći šta najviše radi u korist ovog filma pošto je toliko kvalitetan. No, može se podvući jedna stvar: reditelj je glumcima dao slobodu da tekst ne izgovaraju doslovno, već prema svom osećaju, zbog čega dijalozi (dodatno) deluju kao da su izvučeni iz svakodnevnice bilo koga od nas. Upravo ovaj podatak nam govori da je ovim filmom rođen reditelj od kog tek možemo da očekujemo značajne projekte. A rođen je i jedan glumac (Pavle Mensur) pred kojim su veliki performansi. Usekovanje je snimljeno za 18 dana, mahom u studijskom prostoru (uz nekoliko scena u BG naselju Medak), sa minimalnim budžetom. A na domaću filmsku scenu je donelo dokaz da stasava nova generacija autora spremnih da se uhvate u koštac sa društvenim pojavama i prikažu ih na svima razumljiv način. U ovom osvrtu sam namerno izbegla da govorim o elementima konkretne radnje zato što smatram da je reč o filmu u kom je akcenat na atmosferi, karakterizaciji i osećajima koji prožimaju gledaoca tokom konzumacije. Isti je, možda, mogao da završi i na temi Totalna preporuka, no deluje mi da ovu prati više forumaša pa se stoga i nalazi ovde. Usekovanje je za čistu 10ku i, ako još uvek niste, preporučujem da ga što pre pogledate.