Napisah ono u polu-šaljivom tonu, ali u svakoj šali ima pola zbilje. Janis je pobednik u košarci jer je išao napred uprkos svojim manama tj. košarkaškim nedostacima, ali i protiv osporavanja drugih.
Počevši od drafta, gde se pojavio u trenutku kad je postajalo popularnije biti Stef nego bilo ko drugi, a on je bio otprilike sve suprotno. Preko priča da li taj klinac uopšte može da se fizički razvije i opstane u NBA, da ne može da pogodi slobodno bacanje, da ne može da šutira trojke, kako nije sposoban da vodi ekipu dalje od R1, kako nestaje u PO, da nema kvalitet da tim odvede do titule iako je bio 2x MVP i DPOY i sl. Čovek je sve te tvrdnje oborio na terenu i krunisao sa 50 pts u finalnoj utakmici finalne serije, gde je franšizi doneo titulu posle 50 godina. I skoro odmah nakon osvajanja kaže Midltonu - uradićemo ovo ponovo. Well, that's some (GOAT) spirit there.
Tako da, razumem da njegova igra nije dopadljiva, čak je iritantna (jbg, i meni je često). Ali što bi rekao jedan poznati trener, košarka je vrlo jednostavna igra u kojoj je glavni cilj da igrač proturi loptu kroz obruč. A on je u tome izuzetno efikasan. Možemo sada ovde izvlačiti reprezentativne poraze, PO poraze, promašena slobodna bacanja, utakmice u kojima je zaustavljen sjajnom odbranom... No to odavno više nije isti Janis koji igra danas. Zar to nije poenta sintagme biti pobednik - biti bolji nego što si bio juče, prevazilaziti prepreke, pobediti samog sebe? Vremenom sam počela sve više da cenim takve stvari u sportu.
Naravno, svi veliki igrači uglavnom imaju inspirativnu priču koja nam može poslužiti kao motivacija. Samo sam želela da malo podsetim na njegovu:)