Dosta kompleksno pitanje. Mislim da su moguća i bez njih, ali da neki od navedenih faktora u tvojim ponudjenim odgovorima svakako mogu doprineti.
Lično, ako govorim o prijateljima a ne "samo" ortacima/drugarima s kojima se povremeno družim, imam dva muška prijatelja. U oba slučaja se prijateljstvo razvilo u nedostatku ili neuspešnosti romantičnog.
Kod prvog mi smo se jako dugo družili ali se tu osećala tenzija i flert, medjutim shvatili smo ono čuveno we're better off as friends. Drugi slučaj je zanimljiv jer smo počeli s flertom i onda kad je on pokušao da izrazi simpatije prema meni, ja sam ga hladnokrvno frendzonovala jer me iznervirao način na koji je pristupio (??? imala sam 20ak godina, ok), i onda smo postali prijatelji. On se smuvao sa zajedničkom drugaricom, ja s drugim i tako smo bili prijatelji. Ali u medjuvremenu se zaljubili i to je bilo maaaalo tricky.
Uglavnom, mislim da kad postoji emotivna konekcija, razumevanje i povezanost na tom nivou, oboje često radije zanemare ovo o čemu @Dracarys govori (da ne kažem zatome nagone) i ostanu prijatelji. E sad, romantične veze koje nastanu iz prijateljstva takodje nisu retkost, zato što je jednostavno napraviti tranziciju izmedju odnosa kad već ima takve povezanosti. Zavisi od osobe do osobe.