Besni lala

Odigrao sam singl na Liojda @4.00 za par stotina kinti - čisto zajebancije radi... Sviđa mi se kako igra a izbacio je Vavrinku prošle nedelje - pa da vidimo.

Evo ...

Šta reći osim Prva titula od dve'iljade devetnaeste ...

Da se zabeleži : Kako si prošao @McLeod?

Posle mnogo muke, posrtanja i izgubljenih šansi - ipak Gabi uzima prvi set. Ne odgovara joj ovaj teren ali kao pravi šampion nastavlja uprkos tome.

Uze veliki Basil prvi set...

A meni je delovalo da je samo skoncentrisana da odvali Belgijanku ... Šalim se, možda si u pravu što se tiče napetosti, ovo bi joj bila prva veća titula posle duže vremena, pa zato i trema ali smatram da je to istovremeno i takmičar u njoj pošto je u poslednje vreme očigledno stavila težište na agresivnost. Ali opet sve su to samo subjektivni osećaji...

Posvećena i skoncentrisana se kaže

Bem ti spor teren - ova sve vraća... Vratila i brejk. Šalim se, dobro igra Belgijanka.

Gabi je danas naoštrena - na svaki balon ide bh na liniju Aj samo da tako nastavi

...Stajao je dva koraka pred njom, čekao i gledao u nju zažarenim, strasnim, teškim pogledom, sa surovom odrešitošću. Dunja razumje, da mu je draže umrijeti, nego da pusti nju. "I... i ona će zacijelo ubiti sada, na, dva koraka!..." Odjednom ona odbaci revolver. - Bacila! - izgovori Svidrigajlov u čudu i odahne duboko. U jedan mu mah odlanulo u srcu, a nije to bila samo tjeskoba smrtnog straha; teško da ga je i osjećao u taj čas. Bilo je to izbavljenje od drugog, bolnijeg i mračnijeg čuvstva, koga on ne bi mogao ni sam odrediti potpuno. Priđe Dunji i lagano joj obuhvati struk. Ona se nije branila, nego sve trepetala kao list i gledala ga molećim očima. Svidrigajlov joj htjede nešto reći, ali usne su mu se samo cerile i nije mogao ništa da izgovori. - Pusti me! - reče Dunja moleći. Svidrigajlov se trgne; ovo ti nije bilo više onako izrečeno, kao maločas. - Ne ljubiš me dakle? - zapita on tiho. Dunja niječno odmahne glavom. - I... ne možeš?... Nikada? - prošapće on očajno. - Nikada! - prošapće Dunja. Prođe časak užasne, nijeme borbe u Svidrigajlovljevoj duši. Neopisivim je pogledom pogledao Dunju. Onda trgne ruku, okrene se, ode brzo do prozora i stane preda nj. Prođe još časak. - Evo ključa. - On izvadi iz lijevog džepa ogrtača ključ i položi na sto iza sebe, ne okreću-ći se Dunji. - Uzmite; idite brže! ... Gledao je uporno kroz prozor. Dunja pristupi stolu, da uzme ključ. - Brže! Brže! - ponovi Svidrigajlov, sve se još ne mičući i ne okrećući. Ali u tom je "brže" zazvučio neki strašan ton... Meni lično najjače parče zločina&kazne... Posebno podvučeni delovi.

Tri neprežaljene meč lopte ...

Aj na sve ovo gore rečeno samo još jednu iz filma : You either die a hero, or live long enough to see yourself become the villain... I neću više obećavam