Div

Ali od mesa junadi hranjenih isključivo biljnom hranom.

Proizvođač hladno ceđenih ulja, namaza, i barova i brašna je Granum iz Hajdukova, Suncokret, bundeva, susam, badem, kikiriki.

Ja sam čuo da može požar da izbije i slučajno.

Ako već Zrenjanin, Temerin i još neki nemaju čistu vodu, zašto bi neko drugi imao, ajde za otrujemo svu vodu, nema povlašćenih. Vučić kaže da je lobista, volonter za litijum, ali laže da je jedini, ima jaku konkurenciju a istovremeno i saradnike.

Ipak je to bundeva, negde se zove dulek, negde buča, negde i tikva, ludaja. Kod mene je tikva ovo: a posebna vrsta je nategača:

Ako je uzorak dovoljno veliki, rezultat analize je maksimalna ocena.

Ma li razlike između bundevinog i tikvinog ulja, ja sam i naziv buča čuo za bundevu, tikva je kod mene nešto drugo. Devićansko bundevino ulje, 250 ml košta 1500 dinara, a hladno ceđenoi isto 250ml, 850 dinara. Po ceni je najbliže ulje od semenki grožđa, oko 1200 dinar 250 ml. Ja kupujem suncokretovo hladno ceđeno po 500 dinar litar i zadovoljan sam, stvarno ima ukus i to baš suncokreta, što se kod rafinisanog ne može primetiti. Maslinovo kupujem italijansko koje nađem na akciji, drugih i nema, rado bih kupio istarsko, čuso sam da su odlična, grnogorska iz kućne radinosti imam razna iskustva pa ne bih da eksperimentišem dalje.

Pričaju se ovde mnogo veće gluposti, naprimer da je projekat Jadar koristan za Srbiju, pa da nema veze što će se dogoditi ekološka katastrofa, planeta će se obnoviti, ne kaže se hoće li biti živog sveta i u kom obliku, uostalom postoje milijarde planeta, ljudi žive samo na jednoj, dokle će, ne znamo. Destruktivna moć današnje civilizacije je ogromna. Bez litijuma se može, možemo voziti bicikle, bez vode nema života, čiste vode, plodne zemlje i čistog vazduha je sve manje, sva zarada od litijuma na celoj planeti ne može da nadoknadi ekološku štetu koju prouzrokuje.

Naviklo to da živi. Nikad mu dostao. Ima rešenja, kako se na američkom kaže lapot?

A,baš sam pomislio, e, nećete me zajebati opet, zapamtio sam da je u Aziji.

6 pogrešnih. Nisam ja kriv što se Surinam stalno premešta, čas je u Aziji, čas u J. Americi.

Nekako sam uveren da je isto kao u bilo kom gradu, širem ili užem centru, sumorno, depresivno, svejedno je da li šetaš Beogradom, Mladenovcem, Pančevom, Veljevom. Ne vidim nikakav razlog da se u svakoj vesti naglašava da je terorista iz Mladenovca, da je konvertitkoji je, kako kaže ministar Dačić, prešao iz " naše vere" u islam, žena mu je, takođe muslimanka i to nam sve hovori o čemu se radi. Postalo je pravilo da se u vestima ponavlja neki detalj nebitan za slučaj, ka što se u vestima u vezi nestale devojčice u Boru, ponavlja da su uhapšena dva radnika Vodovoda, kao da je Vodovod odgovoran za nestanak deteta.

Možeš li da sedneš, ustaneš, siđeš. Jeste uobičajeno je da siđem ali i da SE popenjem. Može se reći da ne mogu da klanjam nekog drugog, mada tehnički mogu, ali se kaže idem da se tučem, a ne misli se da tučem sebe. Mislim se, da li sam u pravu? Naučiću (se).

Pa dobro, u čemu je onda problem sa ugljem, kopamo ugalj i dalje, možemo da se grejemo, da proizvodimo struju, nećemo da se ugledamo na Nemce valjda.

Pa, šta? Sve se to može sačuvati i unaprediti najsavremenijom tehnologijom koja će se primeniti u Jadru. Nego, Nemci zaostali, ne žele napredak, a mogli bi i stadion da dobiju.

Nemoj da ga potcenjuješ, svestran je on.

Treba da sačenaju da se rudnik otvori, da se zaposli par hiljada ljudi, oboli par desetina hiljada ljudi, zatruje e JAdar, Drina Sava, nestane šume i pašnjaka, pčela i vrabaca, pa onda da traže da se zatvori rudnik. Činjenica da se u Smederevu i Boru sve to dešava, ali tamo polovina ljudi živi direktno ili indirektno od železare i rudnika, od istih i umiru, ali malo njih se buni, mada ima i tih koji se bune, sve su glasniji, svesniji, kad bi se zatvorio rudnik većina bi se bunila, plate bi nestale odmah a poboljšanje zdravlja bi se možda konstatovalo u sledećoj generaciji. Mora da su Nemci pozatvarali sve rudnike, ili se i oni više plaše onog što ne postoji nego onog što postoji, prestali da prave i kupuju dizele, prešli na kineska EV jer su čistija.

Nisam siguran, mislim da je vranjanska, ai većina pesam iz ovih krajeva ima varijantu iz svakog dela Balkana. Jadna verzija kaže: edit: Ima i ova:

U jednoj narodnoj pesmi postoji stih: "Stani, mome, zastani, da ti zborim dva zbora..."

A,šta misliš o tome da pročitaš šta je stvarno pomenuta forumašica napisala?

Da, Tito je govorio o meni. Rekao je: -Zemlja koja ima ovakvu omladinu ne treba da brine za svoju budućnost. I, nije brinula.

"Malčice sam mrtav, al' mi to ne smeta smrt je samo mana u očima sveta!" Žuborski.

Mora da su te streljali, više puta, zbog slušanja subverzivne muzike koja u stvari nije smela da se ssvira, peva i sluša, a i na more nije moglo da se ide osim na prinudni rad. Slušao sam ja devedesetih da su odjednom svi bili pod nadtorom SDB, niko nije bio član, samo su sardnici službe išli na odmor na more, prosto nisam verovao da sam živ.

Živeo sam duplo duže u toj državi i, takođe, nisam čuo parolu o ratu i arafatu, čak mislim da je izmišljena kasnije, a Jugoslavija je ispravila svoje greške, priznala je zrael, odnosno obnovila diplomatske odnose u vreme Miloševića, tako da nam je Milošević oprao savest. Jeste Sfrj imala dobre odnose sa PLO, imali su neko zvanično predstavništvo ovde, mislim čak na nivou ambasade, formalno SFRJ nije podržavala neke akcije, čak je i osuđivala, načelno, terorističke akte. Kad bismo sabrali sve zašta i koliko je Minimaks ležao, bilo bi jedno dvesta godina.

Što se odnosa pobednika, saveznika protiv Nacizma tiče, Nemačka i Japan su slično prolazili, bili su izvesno vreme okupirani, zatim su formalno postali slobodne zemlje ali sa savezničkim trupama na njihovoj teritoriji što je vremenom izazivalo nezadovoljstvo stanovništva, između ostalog i zbog bahatosti vojnika. Bitno je da su relativno brzo obavljena suđenja vođama koji su bili dostupni sudu, da su nove vlasti prihvatile realnost, u Nemačkoj i odgovornost, u Japanu nikad potpuno, i da su se privredno veoma brzo obnovile. U Nemačkoj su generacije rođene posle rata , kad su stasali i počeli da traže svoje mesto, a bila im je poznata prošlost, uloga roditelja u ratu, bilo da su voljno učestvovali bilo da su ćutali, prirodno zbog generacijskog jaza, a šesdesetih je bio veliki u celom svetu, tražili ozklon od rada, osudu svojih roditelje i dedova, odnosno njihovih postupaka, mirovni pokreti su imali veliki uticaj ne tu generaciju u celom svetu, vremenom je uticaj počeo da se oseća i u politici, politikama, nisu ratovi prestali da se događaju ali je teže bilo pridobiti podršku javnosti. Mladi Nemci nisu želeli da ih vršnjaci u svetu gledaju i tretiraju kao zločince, da ih izjednačavaju sa jednom politikom sa kojom oni lično nisu imali ni dodira, želeli su da budu deo svetai kao praktični i razumni ljudi prilagodili su sebe svetu, nisu tražili da se svet prilagodi njima. Dobra okolnos je bila da se i celom svetu dešavalo nešto slično, mlađim generacijama je bilo dosta i uobraženih pobednika, zasnivanje svetskog sistema na odnosu pobednik-poraženi, svet je, odnosno jedan deo sveta postao jedistven u želji za mirom, pravdom, prosperitetom, otklonom od nasilja. TO je i vreme najveće dekolonizacije pa su različiti imperijalni interesi izgubili na važnosti, veću ekonomsku korist je donosia saradnja nego sukobi, barem među zemljama sličnog sistema vrednosti i sličnih društvenih sistema.