E, da najzad mogu da napišem o iskustvu. Danas je vazdušni mehurić ponovo smanjio zapreminu, bolje vidim.
Kao što napisah već, zakazala sam prvi termin u 8 ujutru, ali sam morala doći u 7. Stigli smo desetak minuta ranije, u mraku jutra čekali u parkingu. Psihički sam spremna, ulazim i prijavljujem se, unapred sam odštampala formulare i potpisala što je gospodju na šalteru obradovalo. Jedan formular je bio za supruga da potpiše da me vozi i da će sve vreme ostati tu u čekaonici. On je još prethodno veče upakovao laptop, knjige, a tu već imaju aparat za kafu, pa smo ga zbrinuli da se ne pati 😀. Kaže gospodja, pozovite prijatelja da dodje da potpiše, okrenem se: “Prijatelju, molim te dodji da potpišeš”, smejemo se. Kaže gospodja, znate moram da budem pažljiva, jednom su me izgrdili jer sam rekla suprug…razumemo, naravno.
Ubrzo su me pozvali i predstavlja se prva sestra, uputi me da samo skinem košulju i obučem onu kecelju sa zavezivanjem otpozadi i da stavim zaštitnike preko cipela. Sednem, prekrije me ugrejanim ćebetom, o kako prija. Misli nailaze o drugim pacijentima negde u svetu, koji luksuz, sramim se prosto, ponizno. Moni (o, da to joj je ime, u glavi vrti pesma Moni, Moni, pokušavam se setiti reči) se često izvinjava, sorry, I know the drops are cold, sorry, I know this hurts. Ma, ok, ne znaš ti s Kim imaš posla, mogu ja da izdržim i gore…dolazi druga sestra kad mi je IV uključen, proverava i ona ime, datum rodjenja, koje oko (ova pitanja dolaze od svakog ko vas poseti, tako da budget spremni da ne ubrljate odgovor). Ja sam Kathy, biću asistent doktorki za vreme operacije. Dolazi anesteziolog, Dr. Peterman, njega sam željno iščekivala, taj je ključni. Ispita Moni što je IV na podlaktici priključen, ne na šaci, ona se izvinjava, (zaboravila da kažem da je ona ER sestra u bolnici, ali su je pozvali tu da asistira, radi u nedostatku osoblja, prvi joj dan). Vidim da se osećala loše zbog toga, pa kao prava genuine CF ponudim da mi promene ako je bitno- nema problema - dr. Kaže, ne, nema potrebe. Dodje i moja doktorka, pozdravi se, nešto oni pričaju, sve o mojoj operaciji, a ja se osećam smireno, ne prisluškujem, samo dišem, mirna. Posle se ne sećam, izgleda da sam zaspala, bude me, kažu sada spuštamo tvoju stolicu, vozimo, u njoj ćeš biti operisana. I tu pamtim da ležim, svetla, govor oko mene, i onda sestra Beth kaže, gotovo, vozim te nazad, suprug obavešten, obučem se, sednem u kolica, ona me odveze do auta, pomogne da udjem, da uputstva za šta nakon i da ispunim survey. I hoću, imam zašto da im se divim i da ih pohvalim.
* izvinjavam se što sam duduk za medicinu, terminologiju, itd, ali sam dobar pacijent pa se nadam biće oprošteno.