C.F.

Ovo mi je bilo interesantno, pa cu podeliti. Cekaju dozvolu od FDA da pocnu sa klinickim probama. Efekti traju 30 minuta od uzimanja tretmana pa do 24 sata (nepoznato koliko kod ljudi jer istrazivanje nije pocelo), ali ideja je da first responders ili grupe ljudi koje se sastaju mogu da koriste kao zastitu od virusa. https://www.azcentral.com/story/news/local/arizona-science/2020/12/04/sotira-spray-could-act-covid-19-vaccine-alternative/3803042001/

Mojoj rodjaci ovde je još uvek loše nakon pet nedelja od prvih simptoma. 11 dana visoke temperature, hospitalizovana nedelju dana tek osmog dana jer su joj govorili da sedi kod kuće. Otkako se vratila iz bolnice dnevno koristi kiseonik, ima portabl. Danas se čula s njom i dalje joj je problem kašalj. Suprug je prvo zaražen od kolege na poslu, ali je bolje prošao od nje. Najgore je što ne možeš pomoći ni posetiti u ovakvom slučaju. Želim vam svima najbolje i brz oporavak.

Nije moj, od komšija, ali više vremena provodi kod mene nego kod kuće. Dasa se zove Samuel Adams.

Pool guy 😁 e, ako nisam bas nedavno gledala da narucim istu kapu

Evo me...pecene tikve i tofu sa djumbirom recept

Zamislite, padne mi na pamet ideja da častim decu i sestriće, pošaljem im tekst, deco, mama-tetka plaća, naručite i pošaljite mi račun. I tako se ja radujem, čekam da mi se jave...ništa Pošaljem ponovo tekst i kažem da ponuda ističe u roku od 24h

Pa meni je baš to interesantno kako se radnici snalaze i uklope u novonastalim situacijama nad kojima nemaju kontrolu. Najteži deo mog posla je supervision (ne znam stručnu reč, možda nadzor) radnice koja odgovara meni lično. Moram dublje da obrazložim. U decembru sam umalo predala zahtev za tromesečni odmor za maj+juli. Koleginica koju sam obučavala za moj posao je dala otkaz, bolja plata, bolja pozicija, razumem. Nažalost, stavila me je u jako nezgodnu poziciju i morala sam da sačekam glavne da nadju zamenu. Oni su vrlo brzopleto doneli odluku i drugoj koleginici dali ultimatum da prihvati da radi moj posao 50%. S tim bih kao ja dobila olakšanje jer količina posla raste, a ja moram da postignem. Problem je u tome što su mi dodelili da radim sa osobom za koju sam unapred znala da ima problema sa detaljima i tačnosti, pa i da joj progledam kroz prste neke druge mane. Na nesreću se desilo i da je virus doneo odluke da se radi od kuće, te je obuka morala da se desi preko zoom-a, slack-a, telefona i emejlova. Esencijalna obuka je preko drugog odeljenja, te je ona to morala da uradi iz dva puta jer joj je bilo jako teško. Moram sebi da priznam da je znala da me dovede do toga da vrištim u sebi po koji put, ali sam uvek brojala do deset i sa puno strpljenja ponavljala gradivo. Davala sam joj ekstra vremena, nudila pomoć, slala screen shots sa how to. Uglavnom, svesna sam da nije spremna da me potpuno zameni, ali je na nivou da može makar ono najosnovnije ili da zna koga da pita ako ja nisam tu. Kada sam otišla na odmor u septembru, prvog dana sam strepila i konstanto proveravala poštu dok je suprug vozio, pratila njene odgovore, i nervirala se kada bih videla pogrešan odgovor ili radnju. Pobogu, na odmoru sam, izgrdi me moja šefica da ne smem da gledam poštu i ja se malo postidim. Odustala sam od micro-managing jer sam shvatila da nikad neće naučiti ako je pratim u stopu i ne dam joj da padne. Tog momenta sam bila ponosna na sebe jer sam joj dala samopouzdanja i ohrabrila je. Od tada se odlično slažemo. Hoću reći da sam u ovom periodu (neobične 2020) odlučila da budem puna razumevanja, da podelim svoje znanje i dam joj prostora da kreira svoj stil. Kao neko ko je control freak i ocd što se posla tiče, ljudi, iznenadila sam samu sebe.

Da, razumem. I ja imam kolege u okruženju koji su roditelji dece školskog uzrasta i verujem da im je teško, iste priče čujem. Prvi put sam razmislila o tome kada sam posetila svoju doktorku (dermatologa) letos i to je bila njena jedina žalba, deca su je izludjivala. Tada sam malo dublje razmislila o tome. Na fakultetu je zabranjeno pohadjanje časova na kampusu nakon thanksgiving praznika da ne bi oni koji su putovali doprineli većem širenju virusa, finalni ispiti će biti online. Inače se nastava pohadja ili u učionicama ili online, profesori takodje, na kampusu ili online, u zavisnosti od zdravlja ili straha da ne zaraze ugrožene članove familije. Nije lako, administratori pokušavaju, nekad se odluke pokažu dobrim, nekad lošim, mora se probati. Ali kao i ti, i ja "go with the flow", hope for the best.

Nekako mi je teže da se snadjem sa temama na novom forumu, a ne bih da započinjem novu. Pretpostavljam da se Vilhelmina neće ljutiti. I moj dragi je u penziji i baš mu fino ide, eno sve po strogom rasporedu čitanje knjiga na nemaćkom, francuskom ili holandskom, pa malo gitara, malo matematika i fizika, hajking ili vožnja biciklom sa drugarima. Kad radim u kancelariji, ne uznemirava me, ali mi donosi kafu ili ako nečto potražim. On me gura da odem u penziju ranije, ali zbog ovog virusa meni više odgovara da nastavim da radim. Otom potom, vakcina, pa onda kvit! Inače, što se tiče šetanja, bili smo u septembru na severu države, iznajmili kuću. Ovaj moj se iznervirao zbog nesnosnog leta i pošto nismo mogli da nadjemo mesta u Koloradu, on nadje neku kuću sa tri spavaće i tri kupatila. Kad smo stigli i videli kolika je, krenuli da pitamo decu da li hoće da dodju na dan dva jer bi mogli da se izoluju na drugom spratu. Nažalost, oni imaju kučiće tako da je gazda rekao ne, pa ostadosmo nas dvoje sami. Odlično je bilo. Htela da se javim, okačim slike, ali mnogo posla, pa sam abstinirala od foruma neko vreme. Potpuno je bilo sigurno, jer su gazde ostavili ključ u sandučetu. Svaki dan smo birali novo mesto i pentrali se po okolnim planinama, prelepo je gore. E sad jesam ubrljala temu, ti si kriv Zoki.

Šta je ovo...dijaspora na godišnjem, nema nikog da piše, a baš je dobra prilika za porediti kako se nosimo sa radom u vreme pandemije. Evo već ćetiri meseca otkako nam je rečeno da se vraćamo na u kancelariju. Prvih mesec dana sam dolazila redovno svakog radnog dana. Ubrzo sam shvatila da sam jedna od retkih koja nije zatražila akomodaciju, a većina je našla neki razlog zašto će raditi od kuće, proguram i ja da mi dozvole da radim naizmenično nedelju tamo, nedelju ovde. I tako ostali na neke brojke od dvoje, troje nedeljno. Pre par nedelja, baš pred praznik, jave nam da se kolega razboleo, pozitivan. Sva sreća da je to bila moja nedelja rada od kuće, te da sam moguće izbegla da budem zaražena. Nije mi bilo svejedno jer niko od mojih (partner, deca, itd.) nije bio zadovoljan mojom odlukom da radim u kancelariji. E sad, odrasla sam, donela odluku, dajem sve od sebe da budem pažljiva. Masku skidam samo kada sam u kancelariji sa zatvorenim vratima, a to je maltene i većinom vremena jer malo ko ulazi u naše prostorije. Jedan od razloga je bio moja odgovornost prema organizaciji, a druga želja da se vratim u neku normalu (razumem, pojam normale - to se menja vremenom). Prve nedelje sam manje više sredjivala kancelariju jer su nas preselili tokom leta u drugu zgradu. Pomalo sam bila opterećena manjkom transparentnosti u organizaciji i nakon mesec dana shvatila da moram da budem veći borac za svoja prava i objavila direktorki da od iduće nedelje radim od kuće. Tek tada je menadžer shvatio da će morati da razradi bolji plan sa osobljem, pa sam rekla, ok jedna tamo, jedna vamo ili da i ja tražim akomodaciju. Nakon ovih meseci, mogu da vam kažem da mi se dopada ovaj ritam. Ne otudjujem se od posla zbog toga što sam fizički prisutna, a opet mogu da se na relaksiraniji način ophodim sa radom kod kuće. Npr. mogu da odem u šetnju u 7 ujutru, a ne da sednem u auto i vozim pola sata (dobro sad je to manje obzirom da mnogi rade od kuće, te manje gužve u saobraćaju). Mogu da odem u baštu i radim odatle ili da odem na hajk. Mogu da radim ranije, kasnije...Inače imam posao kao stvoren za remote work. Ponekad, ustvari često se nalazim u mislima koliko je glupo što vozim do posla da bi tamo sela i sastajala se preko zoom-a. Kao da ima veze gde se nalazim...Inače koristimo slack za dopis sa kolegama i to nam je zaista dobra platforma na kojoj možemo biti relaksiraniji i manje formalni, ne davimo jedni druge elektronskom poštom. Volele bih da čujem i od vas iako svi radimo različite poslove, možda me naučite nečem novom. Pozdrav! P.S. kaktusi su zeleni, vreme idealno

Ja uzimam 5000 IU D3 ali po preporuci lekara vezano za područje gde obitavam i gde je uobičajen problem manjka vit D. Da ti to nije malopreviše ako si zdrav. U onom članku piše da može biti i štetno, iako se ogradjuju da se ne slažu u potpunosti oko ovih podataka. Možda je olje proveriti sa lekarem (ili 2 3 lekara). Dosage: The U.S. Recommended Dietary Allowance (RDA) for adults is 600 IU (international units) daily. But there’s no firm agreement on this. “I think 2,000 to 4,000 IU per day will get most people out of the deficiency zone and is safe,” Willett says. Excess vitamin D via supplements — anything over 4,000 IU, increases the risk of reversing the beneficial effects, including upping the odds of bone fractures. In rare cases, way too much can be outright toxic.

Njemu je sve oprošteno unapred....postoji i jedna gora priča od pre par godina kada sam ga umalo izgubila, ali o tome mi je teško otvoriti se...ali uvek je tu u pozadini da je život dar i da se ceni svaki momenat.

Dvoumila dam se da li da se javim i pišem o ovome, ali sada kad sam dobila poziv iz bolnice da mi je dete ok, mogu da podelim priču s vama. Osećala sam se bespomoćno i nervozno u iščekivanju vesti o detetovom stanju. Radim, sedim ispred kompjutera, čitam poštu, okupiram misli, ali sve u nekom suspendovanom stanju. Nadjem sebe neko vreme u dvorištu gde prestajem zaustaviti suze. Sinoć se zagrcnuo na parče mesa, te ga je devojka odvezla u ambulantu. Javlja mi porukom, a ja se zamrzla, stotinu misli kroz glavu, da li može da diše, da li je svestan, da li je sada u opasnosti zajedno s njom i da bude zaražen kovidom. Kuckam u telefon da pronadjem dugme, zovem je, kaže mi da ne brinem, bolnice su pune i nemaju mesta za njega, ali on je u stanju da diše i pljuje. Misli lete, a nikako da se zaustave na neko dobro rešenje. Da odem? Oblačim se i shvatam da je suludo, ne mogu, izlažem opasnosti sebe i partnera, a već su i oni mladi izloženi. Obavestim i drugo dete, zabrinem je, plače, ja je tešim. Čekanje. Skoro ponoć, oslobodjeno mesto u bonici. Registruje se, javljaju da doktor ne može da ga vidi do jutra. Uglavnom se dobro oseća, devojka ostaje s njim u sobi celu noć. Zaspim sa telefonom u rukama budeći se stotinu puta sa svakojakim mislima terajući sebe da razmišljam pozitivno... Oko podneva je pod totalnom anestezijom radjena procedura. Njegova medicinska sestra me zove malopre i daje informacije, kaže umoran je i pospan, ne brinite. Sve je prošlo dobro, doktor će mu prepisati lek. Možete uskoro po njega. Evo sreće šalje mi tekstić da je naručio sladoled...Život, dobro, loše, dan po dan. Dišem.

Baš jutros pročitala ovaj članak koji ima veze sa ovim pitanjem. Možda nekom bude od koristi, pa delim.

My Octopus Teacher https://youtu.be/b-lbIJHlmbE

Zaboravila sam da dodam da takodje koristim aparat za pročišćavanje vazduha, Coway. Filteri se lako menjaju i mogu podesiti jačinu i vreme. Dyson su isto dobri i odličnog dizajna.

@lord_slawe_. Postoje lekovi, ali je potrebno otići kod specijalista, alergologa, prepoznati šta izaziva takve reakcije, pa onda uzimati taj lek bez prekida. Priznajem da sam varirala u tome svih ovih godina, ali otkako sam osetila čari starenja 🙂, ne zelim da eksperimentisem i glumim kako ce proci samo od sebe. Koliko li puta sam uzimala lek par dana, pa prestala cim se bolje osetila, pa u krug kad se simptomi ponovo jave, ali onda uzme sve duže da se simptomi smire. Tvrdoglavost i želja da se ne suočavam sa realnosti, niti alergiju smatram za ozbiljno. Zašto? Zato sto se na nju lako zaboravi kad izazivači nestanu, privremeno, do iduće sezone, pa sve tako. Ako može još neki savjet, sugestija, ja kad izlazim napolje, pa se vraćam kući, obavezno se presvučem i tuširam i operem kosu. To naravno ne može da ukloni kijanje, golicanje u grlu, svrab u usima, da nos curi kao lek, ali pomogne bar malo. Evo me jutros u bašti, bacam uvele biljke iz lepih saksija, a u glavi planiram koje ću hrizanteme, hibiskuse i muškatle da zasadim u koju i kako da ih rasporedim. Juče, završila s poslom u 3, ulazim u auto, vozim, slučajno pogledam, 117F (meri auto par stepeni vise, iako parkiram u garaži). . Danas isto, upozorenje, još malo, još malo, izdržati. Ugodan vikend vam želim

Prve simptome sezonskih alergija sam osetila pre 30tak godina. Na žalost, nemam preporuke za lek koji mi verno pomaže svake sezone. Pokušala sam razne lekove, po Preporuci lekara, kao i ovih reklamiranih u slobodnoj prodaji. Ovog proljeća sam po prvi put probala Montelukast (Singulair), jedna tableta dnevno. Uzelo je oko 4-5 dana da se organizam prilagodi i doktorka me je upozorila da su mogući efekti anksioznost , nesanica, promena raspoloženja, itd. Bila sam uporna da redovno uzimam uveče pred spavanje, jer mi tada najviše smetaju simptomi i pomoglo je dosta. Priznajem da sam osetila neke oblike iritacije par dana. To me uvek malo plaši. Ponekad koristim nazalni sprej Flonase, ali sam oprezna da ne preterujem, jer prečesta upotreba može da šteti. Tako lekari kažu. Kod mene su najveći problem maslinovo drvo, ruski čičak i ambrozija, a zbog geografije i količine padavine, simptomi mogu biti jači ili slabiji od sezone do sezone. Meni je najgore u oktobru, novemru, februaru i martu. Ovog proljeća je bilo strašno jer je sve cvetalo duplo više nego ranije zbog dobrih padavina tokom zime. Prelepo za gledati, ali organizam pati i bori sa disanjem.

Slažem se za mobilne. Imam jedanaisticu, odlične su slike (spoiler). Ali, nije sve ni u aparatu, valjda i moje oko zaslužuje pohvalu 😃 Ugodan vikend vam želim

Nikon D7200 lens Nikon DX AF-S Nikkor 55-300 mm, ali sam amater i nakon 3, 4 godine otkako ga koristim

Pretraživala sam da nadjem recept, čak ni na blogu ga nemaju, ali sam uspela da nadjem sastojke u jednom članku (spoiler). Čini mi se da je jednostavno za kopirati. Kao i vaša ćerka, i ja jedem bareno, prokelj i omiljeni brokoli. Uspešno sam održavala dijetu dok sam radila od kuće, najavili da se vraćamo u kancelarije, od anksioznosti sam pojela pola pakovanja talenti sladoleda (kafa i crna čokolada) juče 😬.

Da li volite prokelj (brussels sprouts)? Pre ove situacije sa izolacijom, jednom mesečno sam vodila decu na doručak i ovo nam je omiljeno predjelo.

Glasala poštom. Danas proverila, potpis verifikovan i glas uvažen. Glasam ovako godinama i nastaviću. Poslednji utisak, vraćam se u kancelariju sledeće nedelje 😷. Korak po korak, oprezno.

Vjekoslave, da vas oraspoložim. Nije iz regije, ali jeste sa iste planete. Rover ide ka Marsu, a pčelica ka

Nista bez rizika, pa cak i kad kosta 80 miliona. The helicopter, named Ingenuity, weighs in at only four pounds and is less than two feet tall. Powered by solar panels with lithium ion batteries, Ingenuity can fly up to 90 seconds at a stretch. Its rotors spin about eight times faster than a helicopter on Earth. The $80 million helicopter is viewed as the "high risk-high reward" part of the mission with the first test flight scheduled for spring of 2021. izvor: https://www.azcentral.com/story/news/local/arizona-science/2020/07/26/mars-mission-2020-and-perseverance-rover-8-things-know/5467879002/