quentin

Ne bi Oli popalio mostove sa grčkom ligom da nema siguran aranžman sa ABA, tako da mislim da je to gotova stvar. Sad ABA ispada kao komšija koji prima na neko vrijeme lika koji se posvađao sa ženom. Bez veze. Ništa ABA klubovi nemaju od ovoga, baš ništa, a liga gubi normalan takmičarski karakter, jer jedan tim nema pravi motiv. Na kraju će se samo pričati kome je i zašto Oli pustio i pomogao mu da dobije EL. Ja bi ih jedino primio ako plate neke masne pare, svakom timu direktno u džep.

Aleksa Avramović napušta Vareze. Ideas?

Ako se dobro sjećam, lord se zbliži s Osvaldom Moslijem i britanskom fašističkom ekipom preko neke zgodne udovice u koju se zaljubi. Ako to ne pokazuje da je povodljiv i ne baš previše bistar, ne znam šta bi pokazalo. U tom periodu lord ima više antisemitskih ispada od kojih je najgori onaj kad naredi da se otpuste Jevreji koji kod njega rade kao posluga. Batler to, naravno, bez pogovora izvrši. Lord je politički diletant i naivac sa pretencioznim planovima, ali bez intelektualnih kapaciteta da ih provede. Mislim da simpatije za njega može razviti samo čitalac koij zaboravi da je batler u osnovi nepouzdan pripovjedač u knjizi. Do kraja lojalan, on opravdava lorda i umanjuje njegove greške, ali čitalac treba da pravi razliku između događaja koje batler opisuje i tumačenja koja im sam daje.

Cijenim tvoj entuzijazam, ali ovo naprosto nije tačno. I to nema nikakve veze sa trudom i vremenom uloženim u pisanje knjige. Mogu i ja da se trudim koliko hoću da naslikam Mona Lizu, ali šta vrijedi kad talenta i znanja nemam ni za čiča Glišu. Možda se može reći da i neke loše knjige nekome u nekom trenutku mogu biti potrebne i zanimljive, što možda malkice iskupljuje besmisao njihovog postojanja, ali samo malkice.

Nemam pojma, ali kad su u pitanju igrači iz Grčke ne bih sumnjao u Tomićevu procjenu taman da dovede nekog lika iz beton lige.

Od Zebalda sve knjige, od Žorža Pereka Život uputstvo za upotrebu, od Frenzena Sloboda i Korekcije, od Česlava Miloša Zemlja Ulro, od Vilijama Volmana Centralna Evropa, Moja borba Knausgorova... Od domaćih/regionalnih u posljednje vrijeme dopao mi se Calypso Ognjena Spahića. Od klasika Fokner, Tolstoj... Od domaćih klasika Crnjanski, Krležine Zastave...

I ja sam uzeo Jadnike, ali ne mogu da ih čitam u kontinuitetu, pa pravim pauze za druge knjige.

Nervirao me batler koji najgluplji posao na svijetu obavlja sa posvećenošću neurohirurga, pri tom beskrajno lojalan svom lordu koji je i sam priglup i povodljiv lik. Na kraju, ispada da treba da se sažalimo nad batlerom, kao da ga je neka nesreća dovela u situaciju u kojoj se nalazi, a sve je posljedica njegovih odluka i servilnog mentaliteta. Dopalo bi mi se malo manje suptilnosti kod pisca. Ali dobro, stvar ukusa. Srce tame je odlično. Volim da čitam Konrada, ali morski romani i priče (Srce tame, Lord Džim, Crnac s Narcisa, Youth: A Narative, The Secret Sharer) mnogo su mi bolji od kopnenih.

Knjiga je jako dobro napisana, ali mene je nerviralo što pisac ima previše razumijevanja za batlera. Umjesto da ga kazni, on saosjeća s njim.

Pročitao sam Tabaševićevu knjigu za koju je dobio NIN-ovu nagradu. Dok se drži autobiografije - vrlo dobar, kad krene da filozofira, pogubi se prilično, kad uđe u neku socijalnu priču, upadljivo slab. Uglavnom, mislim da on mora striktno da se drži svog životnog iskustva u svemu što piše. Dao sam mu 3 zvjezdice na goodreads. Inače, dugoročno se drogiram Gombrovičevim Dnevnicima.