sreta-steta

Gordona ne pamtim, a Alex je bio moderator na ekonomiji neko vreme na 92. Sad, da li je lupao ili ne, to je malo komplikovanije reci... projekcije mu se nisu ostvarile, ali isto tako nisu ni Daytraderove... koje su ljudi nekako zdusno podrzavali. On je definitivno imao problem u komunikaciji, kao i makar 1/2 foruma inace.

Znam da je umro pobogu, nego sve sto sam procitao od njega je vrlo normalno pa se pitam zasto ga je Srbija optuzivala?

Pa po poternici Srbije je uhapsen u Becu pa oslobodjen.

Ja cim otvoreim neku vest vezanu za onaj pomijarnik od zemalja, pripadne mi muka. Kao da gledas neki reality show. Nego, nesto sam kliktao po netu vezano za Bosnu, pa mi pade na pamet jedna stvar: koji problem Srbija ima sa Jovanom Divjakom? Koliko sam razumeo, on je pokusavao da spreci Dobrovoljacku, a sve kasnije izjave koje sam procitao su retke smislene u moru sranja koje se svakodnevno izgovaraju.

Bas pogledah na mapi, to je blizu granice sa Irakom. Ne znam da li si znao, ali tamo moze da se desi da pada sneg. Koliko cesto mozes da se vracas kuci? Ili samo po isteku ugovora? Koliko se ja secam, tamo nema putovanja izmedju gradova, trebala je neka posebna viza ako to vazi i dalje. Inace, nemoj SLUCAJNO da dajes pasos poslodavcu!

Uopste nisu glupa pitanja... Ja sam proveo oko 6 meseci u Dzedi i bio sam par nedelja u Rijadu, pa su ti moji saveti vezani za to. Generalno zavisi da li ti firma koja te zove obezbedjuje smestaj u compoundu ili regularan hotel (tj serviced apartment). Compoundi su OK, dobro su obezbedjeni, imaju unutra sve sto ti moze zatrebati, igraonice, radnje, bazeni, teretane... tu borave samo stranci pa je moguc i nekakav drustveni zivot. Ono sto je problem je da ukoliko zena zeli da izadje, to ne sme sama niti sme sama da upravlja vozilom. Ima sluzba koja ce to da ti radi sa njom, ali kosta mislim oko 100eur. Generalno nije preterano lose, mada su vile manje nego u UAE recimo. Ako ides u serviced apartment, to nije mesto za porodicu, stvarno nemaju sta da rade tokom dana. Kao sto svi znaju, tamo su vrlo striktni sto se tice religije. Imas posebnu religioznu policiju, mutawa, oni idu okolo i zevaju ko se ponasa uskladu a ko ne. Prema strancima su vrlo ljubazni (mada sam ja imao jedan eksces), obicno cete samo opomenuti ako se setas okolo u majci sa bretelama. Njima su glavna meta lokalci. U vreme kada sam ja bio, neradni dani su petak i subota gde je petak family day. To u praksi znaci da ne smes da se setas ulicom ako si single. Radnje se zatvaraju za vreme molitve, pa moras da planiras nabavke, restorane, sve... Ljudi su drugaciji nego rest of ME. Nema Indije, samo Paki i dosta emigracije iz Afrike. Ono sto je razlika je sto ces vidjati lokalce da rade normalne poslove, tipa voze taksi. Generalno zemlja je kao jako strokavi Abu Dhabi... iako je prilicno sigurna, ne bih se zavlacio svuda (sto sam recimo radio u UAE, svaki kamen sam obisao). Plaze (ovo vazi za Dzedu) mozes da nadjes, nekih 50ak km voznje, fino je ali skup sport da se redovno radi. Klima je zajebana... leti je katastrofa toplo - sto i ocekujes, medjutim imaju par kisa koje padnu... e tada nastupa potpuna kataklizma jer nijedan grad nema kanalizaciju. Pravo vanredno stanje. Lepo vreme je decembar - mart Generalno, ja svaki put kada sam odlazio sam brojao dane kada cu kuci... vikendi su nenormalno dugacki i zaista nema puno sta ni da se vidi ni da se radi. Ja kada sam bio, mislim da je cela zemlja imala jedan bioskop na primer. Ja licno ne bi isao sa porodicom tamo, ne toliko zbog sigurnosti, koliko zbo toga sto mislim da bi poumirali od dosade. Kazem, situacija u compoundima je donekle bolja, ali to bi onda trebao da bude bas dug ugovor. Cuo sam da je situacija u Dammanu malko drugacija zbog Aramca i gomile Amera koji su tamo zbog toga. Meni je jedina dobra stvar tamo sto zaista nemas na sta da potrosis pare.

bio ja do pre nekoliko godina. mozda je ostao jos neko dole... treba neka pomoc?

Samo da dodam za infrastrukturu: u mom slucaju autoput je dosta pomogao, umesto 3h sada mi treba oko 2h vrata do vrata. Samo selo imaasfalt do jednog momenta, posle toga je tucanik. Najbliza radnja je 10min voznje, ako treba vise radnji to je oko 30min. Ovde je dosla gradska voda, kanalizacije naravno nema. Za struju sam napisao a net je OK preko donglea. Autobus kao prevozno sredstvo nije opcija, car go mislim da postoji ali nisam se interesovao. Bioskopi, pozorista ili bilo kakvi kulturni sadrzaji mislim da ne postoje u radijusu 30-40km. Tako da, da... infrastruktura je losa, sto meni licno nije mana prvenstveno jer nisam imao nikakva ocekivanja. Sa infrastrukturom dolaze ljudi, sa ljudima dolazi svinjac, a to je upravo ono sto sam hteo da izbegnem.

Evo otvorilo se sat ipo slobodno, pa da dovrsim pricu. Kazem, 25.06 ja sa srednjom cerkom u selu. U gepeku pas, od hrane poneo sam ono sto sam mislio da mi treba za par dana: 3kg brasna, paket jaja, nesto sira i rezanci - dovoljno za makar 10 jela ako imas maste. Struje nema, tj ima ali fali jedna faza. Bila je oluja neki dan ranije i od tada ne radi. U praksi znaci da ne radi frizider, bojler, ves masina. Prva dobra odluka: kupio sam sporet koji ima plin. Stize struja posle nekog vremena, pa smo mogli i da umesimo hleb i da spremimo veceru. Uvece sedimo u letnjikovcu i prvi sudar deteta sa prirodom - mrak: tu se nista ne vidi oko nas, kao da si u dzaku nekom. I tisina koja vlada je potpuno neverovatna - sem zrikavaca, zaba i slicno, ne cuje se apsolutno nista. Razlika u odnosu na grad gde stalno nesto zuji je za nepoverovati. Vec prvi dan spavam 8h, sto je ogromna razlika kada se poredi u odnosu na Beogradskih 4-5h dnevno. Cerka posle pocetnog gundjanja pocinje da uziva u sporosti sela, posto nema pristup elektronskim uredjajima, nalazi gomilu nekih stvari da radi. Posle par dana dolazi i najstarija i ideja im je da zarade pare tako sto ce brati maline. Obe su uzele i napravile racunicu 30 dana x 3000 = mi smo bogate. Kako ih je samo bilo smesno gledati: glupan i tupan na selu. Prvi dan se bude i odlaze da beru oko 10h. Vracaju se u 14h kao da su prepesacile Saharu. Sutradan - ustaju u 7, pa pauza u 11, pa nastavak u 17 do 21. Learning by doing. Krenule su u sorcevima, zavrsile u trenerkama. Lakse trpis vrucinu nego koprive. Ja sam proveo te tri nedelje kao i u BGD: zevam u kompjuter po 10h, ali sve mi je nekako lakse. Nekako ti se usadi neki mir.... svu histeriju na poslu lakse trpim uz svo to zelenilo oko mene. Inace sam resio da imam svoju verziju Unter den linden pa sam uz put posadio jedno desetak lipa. Sve su se primile, videcemo kako ce to da ide. Inace nema gluplje zivotinje od ovce... posto je imanje relativno veliko, dogovorio sam se sa komsijama da pustaju ovce da pasu jer u suprotnom pojesce me trava. Da ne bi prilazile kuci, tu sam podigao neku privremenu ogradu koju sam zamislio da traje ovu sezonu, pa cu da menjam kada stignem. I iz nekog razloga, one su se podelile, pocele da se dozivaju i na kraju krenule da probijaju tu ogradu iako je bilo 10 laksih nacina da se spoje. Oko kuce i na tolikom imanju uvek ima nesto da se radi... pitanje je samo sta covek hoce i koliko. Pominjao sam jezero... nisam imao jasan plan sta ce mi, sem da bude lepo. Iskopali smo rupu, stavio filc + foliju i pustio deo potoka da napuni. Super izgleda, medjutim voda nije onako plava vec zelena jer taj potok donese i sitan mulj. Za sada se deca kupaju tu, ali za neko vreme moracu da smislim sta ja hocu od tog jezera. Pricao sam da cu da vidim koliko ljudi zele da dolaze pa sta cu dalje da radim. Za sada dolaze cesto: za tri nedelje, tri grupe gostiju i tri rostilja :). I svi bi da ostanu makar nekoliko dana. Posto sam poneo malo hrane, a i ideja mi je bila da kupujem lokalno, krenuo sam da trazim po selu gde moze i sta moze da se kupi. E to je ogromna razlika: jaja, sir, paradajz, krastavac, to je potpuno drugacije. Jaja su tru puta zuca, paradajz ima neki drugaciji ukus a sir nema veze sa onim sto kupujemo u Maksiju. Ovo je potpuno druga prica! U radnju sam otisao samo po jogurt i neko voce (da, iako je kraj skroz malinarski, nema voca na prodaju, pogotovo sa ovom cenom :)). Medjutim, sa tom mojom potragom po selu dobio sam i goste. To je vise iz neke radoznalosti da se vidi ko je to napravio, a i sad bi da vide Gvozdenovog sina i otkud on nazad. Ali sve u svemu tamo vlada jako velika usamljenost... price koje ti ljudi pricaju su... pa recimo da bi lakse razumeo marsovca. Svi su jako zauzeti, dan pocinje rano i zavrsava se kasno. Pare imaju potpuno drugo znacenje nego u gradu. Svi vole da popiju, mada sam to i ocekivao pa u kuci imam max 4 piva i 0 rakije. Gosti ti se ne najave, nego se samo dodje i tu mora da se pravi neki balans. Ipak sam ja otisao da bih manje imao kontakta sa ljudima, ali sa druge strane ljudi su tamo drugacije povezani. Na primer, mislim da su svi medjusobno posvadjani. Ali bila je neka oluja, drvo se srusilo jednom komsiji na put, svi su se pojavili da se to ukloni. Ista oluja, ja silazim do potoka da uklonim nanos da sledeca oluja ne izazove izlivanje, zatekao sam komsinicu kako sklanja taj nanos (zena ima 70 godina, radi kao masina). Ne treba njoj taj put, ne smeta joj taj nanos, nego eto videla, pa da pomogne iako niko nije pitao nista. Eto vratio sam se na vikend u BG, idem nazad za par dana samo da vidim da izvadim najmladjoj pasos. Sta dalje... nisam siguran. Za ovu godinu, hocu da posadim jos jedno drvo u dvoristu i da vidim za vocnjak iznad kuce kako da ga osvezim: imam preko 50 stabala sljiva, ali slabo radjaju. Hocu da se bavim malo time. Za sledecu godinu, imacu neku bastu gde cu da sadim to sto mi treba. Ali za dalje vec su pocele ideje da mi se javljaju.... Ono sto nisam siguran je kako tamo izgleda jesen/zima. Za sada se ne vidim nesto previse, ali jos cu morati o tome da razmislim. Sta imam ovde od saveta: - Neke stvari koje uzimamo for granted u gradu, tamo ne vaze: dva nestanka struje, jedan vode. To je tamo normalno. - Jedna stvar je imati kucu za letnji odmor, druga za ostanak preko cele godine. - Socijalni zivot na selu ne postoji. Ovo ne znam da li je dobro ili lose (bar iz moje perspektive) ali je cinjenica.

Da nastavim... Sa zelje na planiranje sam presao pocetkom proslog leta. Prva ideja mi je bila da uradim sve i napravim mesto gde mogu da odem da zivim. Dakle, renoviranje cele kuce, napraviti put do iste, garaza, letnjikovac gde moze da se boravi napolju, renoviranje te stare kuce i sredjivanje terena okolo (ovo je bilo neophodno jer je cela kuca napravljena na padini, pa je malo nezgodno). Imao sam jos jednu zelju koja je meni bila na vrhu liste prioriteta a to je jezero. U podnozju te padine protice potok... nije velik ali kada padne kisa ume ozbiljno da podivlja. Nekada davno je on prolazio kroz imanje i tu je stajala vodenica za cije potrebe je bila napravljena akumulacija. To je bilo napusteno decenijama i kada sam ja bio mali, bila je samo rupa koja je obrasla kupinama. U kuci mi je cilj bio da budem sto nezavisniji sto ukljucuje vodu i grejanje. Voda mi je resena tako sto je cale napravio vodovod od izvora tog potoka plus postoji prikljucak na neku gradsku vodu. Unutra je trebalo uraditi apsolutno sve posto je cale stedeo na stvarima koje su normalne u XXI veku. Kada sam pokazao poznaniku koji mi je renovirao stan u BG svojevremeno i zatrazio ponudu, pa... recimo da sam ostao zaprepascen: cela stvar je kostala otprilike duplo koliko sam ja mislio da zelim da platim. Prva stvar je bila da trazim druge ponude. Dobio sam jos tri koje su bile jos skuplje od prve :). Posto nemam nacina da ja licno se ganjam sa majstorima, onda sam poceo da razmisljam da li je moja ideja uopste ispravna? Mislim... neke stvari su jednostavno MUST: nemam put do kuce, to moram da napravim. Stolarija mora da se menja kako okrenes. Kupatila moraju da se rade pa moraju... Drugi deo su stvari koje sam ja zacrtao da moraju jer bez njih mi ceo poduhvat gubi smisao. Onda da idemo drugim redom: da li mora sve odjednom? I tu sam shvatio da ja pokusavam da napravim isto sto je i moj otac uradio: kucu od 400kvm u kojoj bas i nemas ideju ko ce da je napuni. Dakle, da ipak ja sredim ono sto mislim da je potrebno sada a za ostalo kada budem video kakva je "potraznja". I tu smo se dogovorili da sredim srednji sprat, napravim put, letnjikovac i jezero. Pa tu mozemo da boravimo nas 5 vrlo udobno, moze da se smesti na par noci jos 2-3 ali za sve ostalo cu videti kako bude islo. Ceo poduhvat je poceo na jesen gde je put bio mnogo velika stavka. Kada gledam slike pre i posle, transformacija je neverovatna. I to uredjivanje terena oko kuce je napravilo neverovatnu promenu: odjednom se pola Srbije vidi kao na dlanu. Dakle, posto mi je ideja da ukoliko neko zeli slicnu stvar da uradi, ima neku ideju kako da pocne, ovo su moji neki saveti: - Vidite da se povezete s ljudima na lokalu. Mnogo je lakse naci zidara u lokalu nego dovlaciti istog iz BG, NS. To ima i side effects: kada se povezes, dobio si i prijatelje, ali o tome u trecem delu. - Cela stvar ce kostati vise nego sto mislite. Jednostavno, priroda nije okruzenje koje je skroz kontrolisano od strane coveka. Tu iskacu stvari koje su zaista bile neocekivane. Primera radi, kada sam vec napravio put, potok se izlio 3 puta pa je sve trebalo popravljati. Sada moram da trazim odrzivije resenje, koje ce opet iziskivati novce. - Dobro isplanirajte sta hocete da dobijete i koliko brzo. Ja da sam nastavio onako kako sam inicijalno zamislio, siguran sam da bih sada pisao post o tome kako NE TREBA ulagati pare u selo. Kljuc je bio sto sam podelio na to sta moram sada a sta moze i kasnije. I 15.06 jezero je napunjeno vodom, namestaj stigao i kuhinja namestena. 24.06 prijemni za srednju. 25.06 ja u selu.

Mislio sam i ranije da pokrenem ovu temu, mislim da bi mnogima bila zanimljiva, ne samo kao stivo uz pauzu za rucak, vec kao nesto iz cega moze da se nauci. Vec izvesno vreme osecam neki... umor, mada nisam siguran da je to pravi opis mog stanja. Vrlo cesto imam osecaj da me stvari oko mene nekako guse... nije to vezano samo za materijalno vec ceo ritam koji vidim da mi ne odgovara, ali za koji nemam nacin da ga prekinem ili makar usmerim tamo gde ja zelim. To je pocev od svakodnevnih stvari koje su privezi/dovezi sa treninga, skole, kupovine poklona... istovremeno juri sa sastanka na sastanak, cimaj se sa osiguranjem za kasko, plati racune, kupi zeni cigare. Pa se nadovezuju i neke porodicne i ostale kompleksnosti koje verujem da u manjoj ili vecoj meri imamo svi u svojim zivotima. Istovremeno meni je posao takav da putujem jako puno, sto na prvi pogled izgleda interesantno, ali je posle 10godina kofera u predsoblju pocelo da uzima svoj danak. Mislio sam da ce korona to srediti ali je ona donela neku svoju teskobu, pa je sada i mozda gore. Tako da, sve u svemu to je prava rec: teskoba. I ja vec par godina osecam bas jaku potrebu da pobegnem od nje, tj da se izmestim. Cale, tj moji sa te strane (jer keva je bila iz Bga) su iz okoline Pozege, nesto sto se zove Dragacevo. Mi kao klinci, smo leta provodili tamo vise pod prisilom nego svojevoljno, ali moje neko inicijalno povezivanje sa prirodom je iz tog perioda. Caleta sam svao seljak sa privremenim boravkom u Beogradu, sto je on i dokazao: par nedelja po penziji je zapalio na selo. Bitno je i objasniti gde je otisao... on je dobar deo svog zivota posvetio gradjenju necega sto sam ja zvao Skadar na bojani: kuca na tri sprata sa osnovom od oko 120kvm. Recimo samo: u to vreme se tako radilo. Kuca je bila dobrim delom zavrsena, ali uz gomilu nekih kompromisa koji su nama sto smo ceo zivot proveli sa parnim grejanjem nezamislivi. Bukvalno. Oko kuce koja je na vrhu brda je vocnjak i celo neko imanje od jedno 1.5ha. Mene je zivot odneo na drugu stranu, caleta sam posecivao leti po nekoliko dana, vise onako da se ne kaze da nisam bio. I izgledao je kao covek koji je nasao svoju ravnotezu... ceo zivot je meni bio prilicno nerazumljiv ali tamo i u to vreme je bio, jednostavno - srecan. Uglavnom od kada je on umro - 2011, tamo se nije islo sem mozda nekoliko puta od strane keve. Da se vratimo na present time (ili skoro pa present)... kraj 2019, pre korone meni je ideja o odlasku na selo pocela da bude vrlo privlacna. Nekako sam poceo da mislim da je resenje svih mojih problema izmestanje iz Beograda i prelazak na nesto potpuno drugacije. Imao sam nekoliko uslova: - Ne sme da bude previse blizu. Ne trazim vikendicu jer nemam potrebu da budem povezan sa Beogradom na bilo koji nacin. Posao mogu da radim sa drveta, svi neki "benefiti" grada su mi sve manje bitni, zdravstvo je lose pa je lose... - Ne sme da bude previse daleko. Ukoliko je 4h voznje iz Beograda, ceo proces inicijacije mene u seljaka ce biti mnogo dugacak. - Ljudi sto manje to bolje. Ne bih da idem da se druzim, cak sta vise, a pogotovo necu da imam susede. - Necu da idem na selo da radim. Ja taj odlazak vidim vise kao penziju light. Dakle necu da sadim maline, aroniju, pravim magareci sir... Ukratko, ne zanima me da zaradim, prvenstveno sto znam sebe. Taj drive da nesto "napravis" ume da bude opterecujuci. Dakle hocu hobi, necu posao. - Hocu da budem sto nezavisniji od sveta. Ako je moguce da imam svoju vodu, drva, mesto gde mogu da sadim nesto sto cu jesti... necu da idem u maxi. Za vreme lockdowna, proveli smo par nedelja na Mokroj gori i ja sam pomislio da je to idealno. Cak sam i krenuo da obilazim neke napustene kuce, kada mi je sinulo da je par brda preko imam vrlo slicnu stvar. Otisao sam do kuce prvi put posle X godina... i pa recimo da sam doziveo blagi sok. Tu je bilo ljudi, bilo je cak i dece. Sada je celo selo spalo na 5 kuca u kojima neko zivi a sve ostalo je bilo prazno. Put do kuce nije postojao... trava koja je nikla je bila visine coveka, morali smo bukvalno da prokrcimo put do tamo s tim da su kola ostala nekih 300m dalje. Ta zaravan gde je kuca ima jos dve kuce: jedna je stara oko 150 godina gde su svi od moga prezimena rodjeni a druga je mladja ali ja je i kao klinac pamtim da su bile kokosinjci. Obe su bile jako propale. Do same kuce je bilo skoro pa nemoguce doci... mislim da je drvece bilo kao Enti. Unutra nista nije bilo pomereno tih 10ak godina, miris je bio potpuno isti... Novine iz 2010 i gomila ilustrovanih politika. Ali sa terase se videlo pola Srbije. Potok je i dalje prolazio kroz imanje, cak je bio dosta veseliji nego sto ga pamtim: barem nesto dobro od tolikog odseljavanja. A da probam ja da napravim to sto hocu od svoje kuce? Ovo je vec predug tekst. Postovacu ovo pa cu nastaviti malo kasnije.

Tako je, nije bila samo srpska. Bila je i bosanska. I zbog toga se Vidovdan slavi diljem BiH, pa bi valjalo ga proglasiti za praznik s obe strane Drine. Na to ciljas alpače, zar ne?

I rostilj da imas kad ogladnis

Upravo videh ovo https://www.imdb.com/title/tt9308104/ na Netflixu... Strip je genijalan, pisao sam onjemu vec. Imam po malo tremu da ne razocara.

Bas sam listao nesto poruke i nadjem moj upis o Srednjoj. Citav jedan zivot je prosao u medjuvremenu. Vrlo brzo je situacija sa njom eskalirala, imali smo pokusaj samoubistva, pojavljivanje nekontrolisane agresije, samopovredjivanja, itd... Ispostavilo se da je takodje iinternet zavisnik sto je bolest u rangu bilo koje druge zavisnosti. Necu detaljisati previse jer cela situacija iako je na zalasku trenutno je i dalje vrlo sveza. Ono sto je bitno, a sto moze da bude od koristi nekome su tri stvari: - 99% zavisi od roditelja. - sve te decije duse zasluzuju spas. Koliko god situacija bila losa, a oni bili naporni, u svima cuci potencijal za nesto dobro. - U Srbiji postoji mesto gde se njima pomaze, gde je ljudima stvarno stalo. Drzavna institucija. Meni je ovo mozda i najvece otkrice u svemu, nekako sam od 90ih navikao da u drzavi nista ne funkcionise a mozda i zdravstvu ponajpre. O koliko sam pogresio. Dakle ako je nekome ovde dete krenulo nizbrdo, a izgubio/la je nadu vec polako da moze da mu je pomogne - postoji resenje.

Jupiter's legacy. Odlicna. Postale su mi zanimljive te superherojske serije gde nije fokus na herojima, vec ima i prica koja je u pozadini. Kao npr Boys, mix superheroja i entertainment industrije, ovde je tema ogromno nerazumevanje izmedju generacija. Vredi svakog minuta.

Mislim da ono sto je Akiro rekao tacno: neka vrsta freelance-a jeste buducnost. Jos tamo 2014, dok sam bio u korporaciji, shvatio sam da to bas i nema smisla: moja karijera je bila da sam isao sa projekta na projekat, a izmedju imas problem da sebi nadjes poziciju u biznisu. Jos je tada outsourcing bio mantra a ja kao tehnicko lice sam imao veliki problem da se pomirim sa tim. Poslednji pokusaj je bio neki veliki projekat posle cega je prirodni korak bio VP nivo. Medjutim to je vec mesto gde nije toliko bitno sta pricas, vec kako pricas i definitivno mi nije odgovaralo. Odlazak odatle u freelance je najbolja zivotna odluka... sad sto mi je od 90ih ostao taj strah od gladi pa numem da stanem je drugi problem. Ali resicemo valjda. Poenta je: FL ima buducnost. Ispeci zanat (bilo koji), nauci da se ponasas, shvati da je sales nesto sto se radi 24/7 i nebo je granica. Svet ide u tom smeru da je traznja za outsource radnm snagom sve veca i veca.

Malo za IT... ako se ne radi o klasicnom programiranju vec vise nekim poslovima vezanim za korporacije, takodje Upwork ili nesto slicno ne funkcionise. Meni su se najbolje pokazali sajtovi poput jobserve i ono sto generise 90% leadova - linkedin. Nikada se ne radi direktno za end clienta, tj ja za 10 godina sam tek sada dobio direktan ugovor, ali to je B2B veza, tako da se ne racuna. Dakle, sve ide preko agencija... generalno treba odrzavati dobru komunikaciju sa njima, ali ne previse ocekivati. To su najobicniji lihvari u 90% slucajeva bez ikakvog added valuea za tebe kao kontraktora a ponekad mogu da upropaste posao. Strpljenje je glavna stvar... mislim da sam aplicirao na ~500 poslova pre nego sto sam dobio prvi posao. Treba znati sta hoces, ali isto tako i prihvatiti realnost trzista. Cena nije odlucujuci faktor (pametnije agencije vam kazu koji je budzet), ono sto pokrece svet je poverenje i to je razlog zasto se toliko tesko dobijaju ti prvi poslovi. Ono sto je vrlo bitno je odrzati rec. Niko ne ocekuje da znate sve, ali ono sto kazes da ces zavrsiti - da zavrsis. To drzanje reci i postovanje obaveza je nesto sto u Srbiji ne postoji i na to se treba navici. I moja preporuka: rad u Srbiji samo kao izuzetak.

@Ridji to je najveci tax evasion scheme worldwide. Ne znam kako tacno funkcionise tehnologija, ali mogu da objasnim nacin kako rade MNC koje prodaju robu. Poenta je da podelis firmu na sales i procurement. Procument firma poseduje sve zalihe u EU zemljama. Sales firma prodaje. Procurement firma se osniva u NL, CH, IE, dakle u zemljama sa vrlo niskim porezima na dobit. Sales firma se otvara u svim zemljama gde se posluje. I imamo sada: tvoj lokalni distributer ti narucuje 100 komada necega. Ti u Srbiji, narucujes robu od svoje Procurement firme koja posluje u CH. Tvoja prodajna cena je 100x100 = 10.000 a ulazna 100x90 = 9000. Dakle imas 1000 profit i placas 15% na to. Procurement firma u CH ima veci profit, ali zato placa i porez na profit od 5% recimo. Na taj nacin se vrsi ogromna preraspodela prihoda na dobit gde sirotinjske zemlje poput nase ostaju sa jos manje prihoda nego sto bi bilo inace. Imas citave armije konsultanata u EY, PWC, KPMG... koji se samo i jedino bave odredjivanjem kolika transferna cena sme da bude a da ne privuce preveliku paznju vlasti (ono 90 u formuli). Kada preteraju, imate situaciju kao u Rumuniji gde je maltene preko noci zakon promenjen da se porez placa na prihod a ne na profit. Pa se kao rezultat gomila firmi preko noci iselila odande.

Posto imam zivotinje ceo zivot, smatram se kompetentnim da odgovorim. Mislim da je ispravno samo ukoliko... rizik od prakticnog seksualnog opstenja sa tom zivotinjom nadvladava potencijalno zadovoljstvo konzumenta. Dakle moze slon, tigar, nilski konj, snezni leopard, pa sto da ne, crna mamba naprimer. Nikako se ne slazem sa dabrom, hrckom ili koalom. Naravno postoji i border line kao npr macka (zbog dlake) ili jazavac... tu nisam nacisto ali sam voljan da saslusam argumente obe strane.

Nisu ti ljudi problem... ekipica o kojoj ja pricam je ona sto je nekad bila okupljena u G17. Puna usta Smrdije i svega toga sto treba da se menja ali nikako da shvate da ne mozes menjati Smrdiju bez da sebe menjas. Krivi su "oni" sto kradu na tenderima, ali ja sto kradem na porezu, pa... ja sam Robin Hud. haujesnou

Care, neces da placas, ne pravi se blesav. Hoces porez, ali neces doprinose jer koji ce ti moj, ti se lecis privatno. A ti porez hoces samo ako odgovara nekom tvom zamisljenom procentu jer lopovi ionako kradu. Ne kapiras ti nista...

@Ridji mislim da ti masis poentu... mislis da te ne razume ekipica koja ne bi da placa porez. Razumeju, pa i zato vrte samo dve price u krug: ili si za vlast, ili zelis da komsiji crkne krava. U obe varijante to je Srbija glib i "zato smo tu gde smo". Poenta je malo drugacija: jebe se njima za zdravstveno i zasto je potrebno placati porez. Sve bi oni drugacije, ne bi namestali tendere, sve bi ih poapsili samo da im neko da vlas'. Dali bi svakome da nosi pojednu teslinu prizmu i sliku Alena Cumaka ako se razbole. Eto ideje da se ustedi u zdravstvu! A da, to je onaj "pametniji" deo Srbije. Dokazao se taj pametniji deo vise puta. Mi manje pametni sada platismo pdv, pa cekamo kraj meseca za ostalo a u medjuvremenu ponavljaj sebi kako smo glupi.

Taj "clan" gde se poreskom inspektoru daje diskreciono pravo nije vezan samo za pausal. Jedan poznanik je smislio divnu stvar a to je da fakturise neku uslugu (sivenje je bilo valjda) i da je kao takva untraceable. Kada mu se posrecila inspekcija, on je popio kaznu iako je bio pokriven papirima jer je sama usluga bila tipa 20x cena materijala. Nema veze sa pausalom, zaboravio sam i koji je clan u pitanju, da, jeste magicni stapic kod inspektora i ne, u praksi se ne koristi ako ne smrdi previse. Od ovih 28 strana, 26 je sigurno klin-ploca rasprava i moze slobodno da se obrise. Ono sto ja mogu da kazem - dok je nama ovakvim freelancera, ova vlast je jos i dobra. Ja cu nastaviti da budem zli mali privrednik i da sisam krv postenom svetu, Akiro da sunca dupe danas u Grckoj, sutra u Nigeriji i svima lepo

Nazalost nije moguce ziveti van beograda (ne pricam o pregradskim naseljima) i organizovati prihvatljiv zivotni standard. Mislim da te stvari kao sto su skola, obdeniste itd nisu problem. Problem nastaje kada se desi neka nepredvidjena zivotna situacija tipa treba ti logoped, ili neki terapeut, dete je talentovano za neki sport <> fudbal, kosarka, folklor, da nauci plivanjen... u tim situacijama ti si jednostavno upucen na veliki grad i to nikako ne moze da se izbegne.