Kronostime

Picard, Worf, 7of9, dr.Crusher, Riker, Geordi LaForge, Ro Laren, Data..... ponovo jasu where no man has gone before ?

Radulja krenuo da upali autobus da dostigne radnu temperaturu?

Sasa Stajic. Secam se dobro tog decka rodjenog 1978. godine u naselju na Adi Ciganliji (onom koje Sapic hoce da raseli danas zbog izmestanja ZOO vrta). Otac Dusan i majka Milena su dosli u to tada vikend naselje da bi negde u Beogradu zaradili nesto za zivot. Imali su samo njega i on je bio ceo njihov zivot. Mi, deca vikendasa i malobrojnih stalnih zitelja tog naselja smo se druzili, igrali fudbal i kosarku, isli na plivanje na jezero i na pecanje na Savu i odrastali smo zajedno. Onda su dosle devedesete.... 1999. godine u Januaru ode Sasa na odsluzenje vojnog roka u Danilovgrad - roditelji ponosni sto im sin jedinac stasao za vojsku, jbg. drugacije se tada gledalo na to, drustvo se skupilo na ispracaju iako se osecala neka nervoza oko predstojecih dogadjaja. Onda je dosao 24.Mart.... Poce bombardovanje uvece, ljudi unezvereni beze kud koji... malo ko zna sta da radi u toj situaciji. Sutradan ujutro zacuo se vrisak u naselju - majci Mileni i ocu Dusku su javili da je Sasa poginuo u Danilovgradu u kasarni na strazi. Idemo svi da izjavimo saucesce i ponudimo ako nesto mozemo da pomognemo mada, u tom trenutku, ni sami nismo znali sta cemo - jedan od nas je poginuo. Par dana kasnije sahranise Sasu na Centralnom groblju, oficiri drze govor, a mi ih teramo u tri pizde materine jer nam taj njiihov govor nece vratiti druga s kojim smo odrastali. Dusan i Milena su ostali narednih par godina u tom naselju, onako u crnini, sami, u tuzi za sinom i obilazeci svake godine na danasnji dan spomenik na mestu gde je poginuo... dok se neka od vlasti nije smilovala da ih smesti u neki stancic solidarnosti negde u Zemun Polju ili dalje. Pocivaj u miru, Sasa, nisi zasluzio da budes samo fusnotica u vestima o danasnjoj godisnjici - za nas koji smo te znali bio si mnogo vise od toga.

Prvi album koji sam kupio?

Nisam ih ja stavljao u ponudu, a nakrive se kad stavis italik.

Suvoparan tekst ne moze da prenese emocije - zato su emtikoni i izmisljeni jos davne 1979. godine, a u siroj upotrebi su od 1982. Tekst bez emotikona je k`o da Italijanu vezes ruke i pustis ga da prica.

Nek` vam je sa srecom veceras.

Ima li kakvo novo saopstenje?

Pucajte, ja i tada imam gif. 😂

Meanwhile...

Klimaks, Koco - klimaks.

Ako negde usput sretnemo moderatora - sta onda?

Sto se tice vere u tim i trenera...

Tu je Coks neprevazidjen.