Radoye

Kad sam se prvi put vracao u Rodnu Grudu u posetu staromocumajki, sretnem se sa skolskim. On je bio lokalni frajer, fudbalska zvezda (igrao za lokalni klub zonas i bio daleko najbolji, imao onomad priliku za transfer u prvu-drugu ligu ali ga je odbio, "bolje da budem prvi u svom selu nego zadnji u gradu"), i tako to. Al' jebiga ne moze se ziveti od zonaskog fudbala a moj kraj je od 90-tih sistematski unisten ekonomski, verovatno i vise nego neki drugi jer A) od prvih visestranackih izbora je bio izrazito opoziciono orjentisan, i B) apsolutno je nebitan za odrzanje na vlasti u Beogradu, mala sredina bogu iza nogu, nebitna u svakom mogucem pogledu i slepo crevo, sto se ni od tada nije mnogo popravilo. Ukratko - teska depresija. I zali se meni drugar, kaze posla nema, on je formalno zaposlen kao mehanicar na odrzavanju poljoprivrednih masina u nekadasnjem PIK koji je restitucijom i vracanjem zemlje prvobitnim vlasnicima prakticno ostao bez icega pa su svi ti kombajni i traktori nepotrebni, samo stoje i rdjaju. 6 meseci platu dobili nisu, kaze nema deci da kupi za skolu, na srecu selo pa povrtnjak oko kuce, nesto malo zivina, bar nisu gladni ako nista drugo. Prica kako ode ujutro na posao, tamo se nista ne radi, do rucka piju kafu i igraju sah a posle rucka tuku rakiju ili prilegnu pa spavaju. Pita on mene, a kako je u Kanadi, jel' ima posla, jesul' dobre plate, jel' placaju redovno? Kazem, ima posla, zavisi kakav i zavisi gde, ako si mehanicar na velikim masinama mozes dobro da prodjes ako si voljan da se skucis van velikih gradova, samo moras uciti jezik, plata leze svake dve nedelje sve po PS-u. Kaze on, a jel' mora da se radi? Nije mi jasno sta pita, a on ponovo, jel mora da se radi, to kad si zaposlen, jel' se stvarno sljaka ili k'o kod nas? Kazem, mora da se radi, jebiga, naravno da mora. E, jebiga, nije to za mene, kaze on. U medjuvremenu, situacija u kraju se ne da nije popravila nego jos dodatno pogorsala; mesto bukvalno odumire, svaka treca kuca pokazuje znake da je neko ponekad obidje, ostalo stoji prazno ili se srusilo; Broj stanovnika se po zadnjem popisu smanjio za trecinu, ali to sto je ostalo su sve starci - kad je moja generacija upisivana u prvi razred bilo nas je preko 100 dece, proslu skolsku godinu u prvi razred upisano je 17. Moj drugar a i ostali u selu svaki put kad ih vidim sve matoriji, kosa i zubi ispadaju, zgureni, posiveli, prerano ostarili. Odluci se tako i moj skolski konacno trbuhom za kruhom, izradio madjarski pasos i eno ga u Nemackoj molerise, u prvo vreme samo na par meseci tamo pa nazad kuci a sada vec za stalno, povukao zenu i decu za sobom, klinci upisani tamo u skolu, vidim fotke na FB, deluju srecno, nasmejano. Al' mora da se radi, jebiga.

Pogledaj ceo film ako ga nisi vec do sada gledao: Ja sam ovo gledao kao klinac (ono, jos pre osnovne skole) i jako je veliki utisak ostavio na mene tada. Ja sam vec verovao da su F1 vozaci nesto drugo u odnosu na obicne smrtnike, prakticno superheroji sa nadljudskim mocima (Lauda i njegov povratak iz mrtvih) kpji su jednostavno neunistivi i besmrtni a ovo mi je otvorilo oci prema tamnijoj strani autosporta. Tu negde je i Roni Peterson poginuo (prva fatalna F1 nesreca koju sam kao klinac ukapirao). Film je prosto osmisljen kao dokumentarac o F1 sezoni 1973, ali do kraja produkcije i njegovog pustanja u bioskope s kraja 1974. skoro pola intervjuisanih vozaca je ili bilo pokojno ili su zavrsili karijere zbog teskih povreda. Hvala Dzekiju Stjuartu i njegovoj neumornoj borbi za povecanje bezbednosti bolida i staza i profesionalizaciju redarskih i medicinskih sluzbi sto su ova mracna vremena danas proslost.

Ma ovo sto sam se ja istripovao bi bilo veoma ocigledno budzeno, ali bi bilo nesto skoro potpuno nepoznato ovim severnoamerikancima, malo, prakticno pola Mustanga, Challengera ili Camara, lagano k'o pero, dva jaca momka da ga dignu i ponesu. Pa jos dvotaktno i dimi k'o ludo. A ide ko zver. Ne bi jadni znali sta ih je strefilo! 😁

Ja sam u Torontu kao gradu danas vec duze nego u bilo kom drugom gradu u kom sam ziveo do sada. Srbija sve zajedno je i dalje vise nego Kanada, ali pojedinacno po gradovima gledano Toronto sije sve ostale. Ovo je moj grad, ovde sam svoj na svome, u Srbiji sam sada jos samo turista.

Pvi auto u kom sam se ikada vozio bio je dedin Trabant s kojim je ovaj dosao po mene i kevu u porodiliste (cale se jako obradovao sinu jedincu pa otisao u kafanu da casti drustvo i nije bio u stanju 😋). Deda je takodje bio i mehanicar za motore i bicikle tako da sam se od najranijih dana "trovao" mirisom dvotaktnih makina. Svoje prve vozacke korake sam napravio u Fici, po "letnjim putevima" u ataru, jos daleko pre nego sto sam i bio stasao za zvanicno polaganje voznje a sudbina je tako htela (da odem iz rodnog sela) da sam voznju polagao u istom onom Trabantu koji sam nasledio od dede kad je umro (to, i srebrni dzepni sat s kojim je sebi stopovao prolazna vremena jos dok se bavio moto-trkama, pre "onog" rata). Trabanta je kasnije uzeo cale pod svoje (nakon sto je dotukao Peglicu, vozeci je 20km bez ulja u motoru) pa mu je na kraju i dosao glave ali meni je ostao soft spot za taj auto - realno, gomila stajnjaka na tockovima, ali stajnjaka sa odredjenom dozom karaktera i sarma. Meni je jedan od snova - ako ikada postanem bogat & materijalno obezbedjen u smislu da imam da sipam na besmislice i ne zalim posle zbog toga - da kupim negde Trabanta i da krenem da ga budzim - kao prvo, motor napolje, umesto njega najjaci dvotaktni sa nekog motocikla kojeg mogu da nadjem, novi menjac, zadnja vuca (nisam rekao da ce biti jednostavno). Novo ogibljenje na sva 4 coska, spustena sasija, siroke gume, disk kocnice. Svi plasticni paneli zamenjeni necim laksim (ugljenik ako sam bas bas bezobrazno bogat, fiberglas ako nisam), naravno siroki blatobrani, spliter spreda, spojler i difuzor pozadi, unutrasnjost minimalisticka oguljena ko u Ferari F40, samo dva sportska sedista napred, ful rol bar. Pa da ga takvog isteram na Mosport da zajebavam ocvale frajere sa Mustanzima i Korvetama 😁

Pa dobro, ako cemo kao yardstick za status legende da uzimamo sve Zike Obretkovice ovog sveta onda muceni Rob i jeste bio legenda. U stvarnom svetu to je ipak vise licilo na tesku saobracajku, zapravo je bilo tuzno gledati sve to. I kako se on jadan blamira i kako ga mediji i s leva i s desna razapinju. Sva ta halabuka koja se digla oko Roba u to vreme taman dobro dosla Harperu da skloni fokus sa tada aktuelnog skandala u senatu tj njegovog pokusaja da ga zataska. Bila karikatura u Globe&Mail tada, ne mogu sad nigde da je nadjem, idu Harper i Duffy i pricaju kako bi bilo super kad bi se nesto desilo da skrene paznju medija sa senata, a utom s neba pada Rob Ford. 😛

moja familija se ono bas razbezala po svetu, ima nas od severne i juzne amerike preko evrope, jugoistocne azije pa skroz do australije, ali trudimo se da se sastanemo koliko je to moguce (retko u kompletnom sastavu) barem jednom godisnje za sad vec davno pokojne bake rodjendan. dok je ona jos bila ziva a mi svi blize znalo nas se i preko 100 - 120 skupiti na taj avgustovski dan, danas bude 30-40 ko kako stigne. no uglavnom, na jednom takvom skupu moj bratanac (tada imao 7 godina, taman pred polazak u prvi razred, danas vec klipeta od preko 20 i velik k'o trokrilni sifonjer), pita mene "jel' strika, gde je bolje, tamo kod vas ili ovde?". rekoh, zasto te to interesuje sine, a on ce meni - "eno tamo babe pricaju i sve se slazu da je ovde sve lepse i bolje, ali kako to da su sve nase babe odavde krezubave i u pokrpljenom odelu a sve vase odatle nose novu robu, tozla i imaju sve zube?"

Prebacio sam offtopic u odgovarajucu temu (Dogodovstine...)

Naravno da jeste, zato sam i rekao da se zna koji je odbornik u cijem taboru i s leva i s desna iako formalno niko od njih nije clan nijedne partije.

Izabran je prvi put 2000 ali se vec i pre toga kandidovao (ali nije izabran).