Slažem se u globalu.Samo,Ragnik poslednjih desetak godina nije toliko aktuelan kao trener. U ovom momentu Amorim ima veću težinu kao trener nego Rangnik kad je stigao. Nemački stručnjak je bio već pomalo pao u zaborav,u drugi plan,a Amorim je vruća trenerska roba.
Ne slažem se oko uloge Casemira..ne oko tvoje procene već toga može li on išta kvalitetno dati na terenu. Ne sumnjam u taj njegov "pobednički mentalitet",ali veoma dvojim u njegovu brzinu. Okretan je kao trokrilni ormar. Mislim da je u grupi igrača kojih se treba osloboditi,ali možda ga Amorim oživi igrački.
Amorimov Sporting sam gledao mnogo puta. Bili su vrlo uzbudljiva ekipa za gledanje. Trebalo mu je vremena da ih "namesti" i posloži (kadrovski i taktički),ali poslednje dve sezone ih je milina gledati.
Zna se da igraju 3-4-3 sistem.
U začetku akcije srednji štoper se malo "digne" i tako postaje sidraš na sredini i sa dvojicom veznjaka čini trojku koja pokriva trojku napadača. Wing-backovi stanu pre svega veoma široko..bukvalno stoje uz aut linije. Cilj je maksimalno razvući odbranu protivnika u širinu.
Kada pređu centar,napadaju sa 5,6 igrača. Pokušavaju da rašire odbranu,ali zapravo opterećuju sredinu protivniče odbrane. Glavni pravac napada formiraju preko središnjeg koridora kojeg čine (i desno i levo u sredini) po tri igrača koja stoje u ravni jedan iza drugog. Loptu donose direktno do njih,a onda oni svojim mnogobrojnim kretnjama i čestim promenama pozicija potpuno zbunjuju rivala i kombinuju pri čemu uvek jednog igrača koriste kao pomoćnog. Dakle,igraju vrlo direktno,ali ne potpuno okomito..prvi plan nije da jednom dužom loptom odmah traže nekog od trojice napred,već kombinuju. Nije to ni potpuno direktan fudbal,ali ni tiki-taka,već neki sistem napada nastao implementacijom oba.
Nije ni čudo stoga što im toliko mnogo igrača ulazi u gol šanse.
Ne carine loptu,ali je cene. Pa ako kombinacija ne prolazi,ne libe se da je vrate unazad i imaju karakteristiku da brzom loptom menjaju stanu napada - tamo gde se otvara prostor. Tada obično traže wing-backove koji se u fazi napada dižu veoma visoko i igraju kao krila,ali opet ne traže loptom odmah napadača,ne centriraju loptu već radije traže tu pomoćnu igru.
Naravno,centralna figura ovde je ipak bio fenomenalni Gyokeres čije karakteristike su dozvoljavale da ova igra teče do samog kraja, a tamo bi upravo on i najčešće završavao akcije.
Nije ovakva taktika bez nedostataka naravno. Ukoliko bi se u fazi traženja igre kroz sredinu lopta brzo izgubila,otvarao bi se veliki prostor rivalu za kontranapade. Tako ih je Atalanta kaznila prošle sezone u Ligi Evrope,iako je Sporting u globalu odigrao dobre utakmice.
Kada bi se tražile dve reči da opišu Sportingov fudbal pod Amorimom to bi bile: struktura i fluidnost. Cilj je uvek pronaći slobodnog igrača.
Ne znam šta će,kako će i da li će uopšte nešto od ovoga Ruben primeniti u Junajtedu,ali neka stoji na ovoj stranici ova moja laička analiza njegovog fudbala kao trenera Sportinga.
Studiozan je trener,traži vreme,ali je vrlo fokusiran na rad.
Srećan mu bio početak. A i nama sa njim.
Veseli se srboruski rode!
