Leaderboard

@djurava Jedna varijanta je i da dete nađe cimere pa da zajedno iznajme gajbu i tako dele troškove... Stan koji je inicijalno skuplji može dosta jeftinije da izađe u toj podeli. Gledaj npr. Karaburmu, blizu je centra, ima dobre linije prevoza a cene još uvek nisu toliko skočile.

Misliš li da od knjige "Dina" prave tri filma ili da treći bude "Mesija"? Ja bih pre rekao da će praviti dva filma od "Dine" pa dva od "Mesije". Ako lepo zarade možda nastave sa "Decom".

Da, ima par nedelja. Inace, Museti dobio Nardija sa 6:0 6:0, a Svarcman predao Sineru

Crk'o konj. I bukvalno.

Jedna sezona od 10 epizoda, 15. juna kreće druga. Vredi gledati. Veruj mi, vredi. To ti kaže neko ko jednom godišnje pogleda TOS i TAS.

Prvo da kažem da ovo pišem iz najbolje namere. Svako ko se je barem malo bacio u kladionicu, poznaje taj osečaj kad misliš da su se sve sile okrenule protiv tebe i zna da to nije ni malo prijatno. Ali, ako pričamo striktno o "tehničkim" stvarima, ovakav način igranja je neprofitabilan. Odnosno, jako malo ljudi (da ne kažem niko) može na ovaj način da napravi profit protiv kladionice. Činjenica je da če manje više svaki risk manager igraču lupiti oznaku VIP, kada vidi ovakvu igru na njegovom accountu. Jer ne vidi apsolutno nikakvu long term opasnost. Ja ne kažem da ti nemaš znanje sa kojim bi mogao da napraviš profit, jer je očigledno da ga imaš. Ali ti pokušavaš da ga unovčiš na pogrešan način. Jedna od jako retkih prednosti koje mi kladioničari imamo naspram kladionice je ta da možemo da biramo svoje bitke. I koriščenje te prednosti je jedan od preduslova da se napravi profit. Strpljenje, selektivnost i kladejnje na utakmice gde znaš da si jači je jedini pravi put. Naravno, to treba raditi u singlu. Combo je problematičniji, jer treba da se pronađe više tih utakmica gde imaš prednost. A to je več teško uraditi u jednom danu/vikendu, jer ne rade ni u kladionicama veverice. A povrh svega varience ume da bude ubitačan. Pa se desi da iako si našao prave utakmice, nemaš sreče na jednoj gde VAR izvuče neki glup gol za protivnika u 88. minuti i ode sve u peršun. Pa onda to što si nezasluženo izgubio, utiče na stabilnost/smirenost u "mentalnom delu igre", zbog čega onda kreneš da grešiš u narednim odlukama i samo još povečavaš minus. Ja nekako mislim da ti ovo u osnovi sve več znaš, ali imaš taj problem sa ganjanjem određenog iznosa dobitka na tiketu. To je ona varianta, koju smo takodje več mnogi iskusili. Kad jednom uzmeš tiket za 150k, nekako ti više glupo sastavljati tikete za 20k. Ne zadovoljava te. Iako to ovako dosta glupo zvuči, it's a real thing i nešto sa čime mnogi imaju problema. Na tome moraš da poradiš, inače češ se nažalost vračati u ovu situaciju u kojoj si sad. A da nebi samo kritikovali i teoretisali, daj da vidimo moguča rešenja i šta je sledeči korak. Prva opcija je da se batali sve skupa. Naravno, za nekoga ko voli sport i kladionicu, to je možda i najteža opcija. Ali čisto kao neki challenge, mogao bi da pokušaš na neki odredjeni period. Recimo mesec dana da odmoriš. Sad, mnogi bi rekli ma ja to mogu, ali što bi? Pusti to. To nije challenge dal ti možeš ili nemožeš jedan mesec bez kladionice. Več da vidiš šta bi se u tom periodu promenilo i kako bi se osečao. Dali bi osetio neke pozitivne promene, dali bi ti pomoglo u nekim drugim životnim aspektima, dali bi krenule da te interesuju neke druge stvari itd itd Ako se posle toga odlučiš da se gazi dalje, hitno mora da se menja sistem. Kao prvo, moraš da definišeš dal ovo radiš zbog zarade, ili zbog užitka. Ako je zbog zarade, zna se put. Singlovi, selekcija, strpljivost, bankroll managment... U ovom biznisu jednostavno nema shortcutova. Uloži se mnogo vremena i truda, a izvlači se dosta mali procenat profita. I kad god pomisliš da je drugačije i recimo povečaš broj odigranih utakmica da bi povečao net profit, bivaš prizemljen. Ako igraš zbog užitka, to može da se radi i na jeftiniji način. Smanji ulog, povečaj broj utakmica na tiketu i igraj opušteno na taj veliki dobitak koji loviš. Bez prevelikog financijskog i posledično mentalnog opterečenja. Za kraj da se izvinim ako sam u nekim delovima bio previše harsh i direktan, ali kao što sam rekao na početku, sve ovo sam stvarno napisao iz najbolje namere.

Ne daj se, ljudi su, po prirodi, sebicni i interesuje ih samo njihovo doopence, a kad treba da te saslusaju - odjednom iskrsnu obaveze i prece stvari. Zato - trnje na sebe spolja, a pristup tvome stvarnom bicu dozvoli samo dostojnima toga. Sto se ostalih tice, da budem prost - iznaspominji im se 6 kolena unazad i unapred po mitohondrijalnoj liniji, a i prvi red na sa`rani pomeni (Je l` vidite modovi kako se psovka moze spakovati u PC tekst? ). Svakom odredi meru u tvom zitiju po zasluzi.

@Mama_mia Zaista sam pocastvovana sto koristis svoje slobodno vreme da se logujes na forum i vecinom postova saljes meni neverovatno vredne lekcije iz zivota i nacina razmisljanja i to vec godinama i bez odgovora. Hvala puno! p.s. Na zalost, nemam pojma o cemu pises, cak ni ne citam vise i nemoj da se ljutis sto ces ostati uskracena za moj odgovor. Nemoj slucajno to da te obeshrabri da mi dajes toliko paznju. Evo malo secera za dalju energiju

Haj da se ubacim u sličnu priču. Jeste da Niš nema "težinu" kao prestonica, ali slično iskustvo imam i ja. Živeo sam na BUlevaru Nemanjića (Lenjina) u neposrednoj blizini Parka Sv.Save, maltene Centar svega (pravi centar Niša, kod Ambasadora). Urbano, preurbano. Pre 5-6 godina prodao sam taj stan i za iste pare na Panteleju kupio dva i još mi ostalo para ....Prodao sam inače stan od 84 m2 i kupio dva 46 + 38 m2 spojio ih u jedan i to skoro bez ikakvih prepravki. Da ne tupim previše....nikad se ne bih vratio na Bulevar, ako ništa zbog fotke koju sam napravio sa terase mog stana: Zgrada u kojo sam stanovao je još oko 1 km vatdušnom linijom ispod ova dva solitera koji se kao vide (treći se ne vidi, zaklonjen je).....inače, ovo nije magla već smog.

MAJSTOR I MARGARITA-Mihail Bulgakov Nakon dugo vremena uzeo sam knjigu u ruke.Moralo je da bude nešto posebno .

Fudbal preko bare pratim iz oba razloga, i ljubiteljski i zbog kladionice. Ne znam da li bih mogao jedan od ta dva motiva da postavim iznad drugog, a da se ne predomislim posle par sekundi. O ligama znam jednako mnogo kao npr. o Bundesligi. Dakle, vodece timove znam do detalja, znam istoriju, budzete, propratim povrede, izostanke iz nekih drugih razloga i sl. Selekcija mojih tipova je rezultat vise informacija, ... verovatno... Nisam ni razmisljao o tome dok nisi pitao sad 🙂 Tipujem iskljucivo fudbal (+povremeno NBA), izbegavam "dvojke", poluvreme-kraj igre, igre na golove, bilo kao dodatni uslov, ili ciste tipove na golove, reprezentativna takmicenja... Shodno tome, uglavnom biram "domacinske lige", gde rezultati pokazuju da domaci teren igra bitnu ulogu. Mediteranske i "crnomorske" lige, juznoamericke lige (minus Cile i Venecuela). Nema tu mnogo filozofije uglavnom. Los tim gostuje timu iz vrha, koji nije pogodjen povredama, losom formom, ima motiv, kvota ima neku vrednost, i eto meni par za tiket. Izbegavam da igram timove koji nisu iz vrha, finansijski, bodovno, cesto i istorijski, da spasavam ekipe od ispadanja, da ih cupam iz serije neefikasnosti, lose forme, ali samo ako ta serija traje poduzi period ili celu sezonu/dve. Opet, iskustvo mi pokazuje da tim koji nesrecno ne dodje do tri boda kolo ili dva, uglavnom bude siguran tip u narednom kolu ako im gostuje losiji tim. Da li je stvarno bilo tako, lako je utvrditi na osnovu kretanja kvota u kladjenju uzivo ponajvise, na osnovu statistike, pregleda najznacajnijih detalja itd. Veruj mi da zaista ispratim sve to ispratim u svakoj utakmici liga koje pratim. Zvuci nerealno, ali ako mi ne verujes, pitaj moje poslovodje koje su mi nedavno urucile otkaz sporazumni raskid, ili moje drugove. Zezam se naravno, nemam drugove. Isto tako, tim koji je uz faktor srece dolazio do bodova i "udarao iznad svoje kategorije", uglavnom bude prizemljen na gostovanju boljem timu u narednom kolu. Iskustvo mi kaze da verujem toj nekoj medjusprezi koja odrzava kosmicki balans. U ligama u kojima je koncentracija kvaliteta ravnomernije rasporedjena (Meksiko, USA, Argentina, PL, Ligue1), vise paznje poklanjam i formi. Opet, moj licni utisak na osnovu iskustva, mada iz ovih jacih zapadnoevropskih liga izbegavam da igram timove koji nisu u samom vrhu po svim parametrima. Obozavam da igram i Peru, Kolumbiju, Boliviju i Ekvador, paz' sad, zbog faktora nadmorske visine. Poceo sam stidljivo, ali pokazalo se kao najisplativija igra tipovati na jake timove kojima gostuju timovi koji dolaze iz grada koji ima 2500+ metara nadmorske visine. Mislim, svestan sam ja da bukmejkeri nisu veverice i da nas caste kvotama 1,30-1,70, ali stvarno ne se ne secam kada sam poslednji put promasio takav tip, kada npr. Emeleku ili Barseloni gostuje ekipa sa Anda koja je miljama daleko od njih, ili kada LDU-u ili IDV-u gostuje ekipa sa primorja (koja nije Emelek/Barselona ili tvrdi Orense). Mozes videti na prethodnoj strani tip na Kusko koji je lagano usao, iako je razlika u kvalitetu tek neznatno na strani domacina gledajuci stanje na papiru. Jos rizicniji, prevashodno odigran zbog kvote, tip na Uankajo protiv Alijance. Kvota je bila vredna igranja na vise tiketa, pa je zavrsila i na jednom od retkih dobitnih 😄 Da ti priblizim pojmovno ako ne pratis, povukao bih paralelu sa mecom, npr, Utreht - Ajaks, ako se u obzir uzme kvalitet, istorija, budzet, broj titula... 😄 Takodje, juznoamerikanci obozavaju da izrotiraju citav tim nakon utakmice u kontinentalnom takmicenju, koje je uglavnom finansijski i te kako isplativo za timove koji nisu iz Brazila, a malo je onih koji imaju dubinu kao Flamengo, Atletiko Mineiro ili River, da nadoknade izostanak glavnih igraca. Neretko sam hvatao kvote preko 2,00 ili 3,00 nakon sto utvrdim da ce zaista izaci sa kombinovanim timom. Eto, to je sve cega sam uspeo da se setim u "kratkim crtama" 🤣

Jucer sam uradila cudnu stvar, i jos uvek sam pod utiskom. Upisivala sam licni broj jedne klijentkinje da otvorim njen akt u sistemu u kojem radimo. Svedski licni brojevi se sastoje od 10 cifara - godina, mesec, dan rodjenja i cetiri slucajno odabrane cifre. Otvori mi se prozor da je licni broj nepostojeci. Nista cudno, u brzini se cesto pogresi. Zapanjila sam se tek kad sam videla sta sam pogresila. Ta zena je rodjena 3 augusta 1931, znaci broj joj pocinje s 310803. Ja sam iz nekog razloga upisala 310826, sto je datum rodjenja moje mame, a ona je umrla pre 16 godina. Ovo je prva godina da je se nisam setila i nisam zapalila svecu na dan njene smrti, 16 oktobra. I sad me podsetila. Kako sam drugacije mogla tako da pogresim, kad 03 i 26 nisu cak ni blizu na tastaturi?

Lose sam, mentalno, a plasim se da cu biti lose i fizicki jer je to dokazano povezana stvar. Gomila kortizola samo moze da stvori bolest. Pokusavam da se povezem sa ljudima, da ih saslusam i cujem, da im se posvetim. To mi ide. Ali onog momenta kada zavrse o sebi, vise nisu zainteresovani. Lepo je Dokins rekao, "Ucite decu saosecanju, jer rodjeni smo sebicni" Imam i privatne probleme.. ali sve bi to nekako izaslo bolje da je svet saosecajniji, na kraju krajeva ceo svet ima probleme, ali ako se podrzavamo to bude nekako lakse. A ja se osecam sam u svojim problemima.