Jump to content

Kafana u padoku


Hertzog

Recommended Posts

Bog'me gusto. Negde mi u glavi zvoni da je to min vertikalno rastojanje između dva aviona koju dozvoljava ATC. Ili možda lupetam. 

Nego nešto me drugo zanima, gledao sam x klipova gde piloti pri mirnom vremenu sleću sa auto pilotom tj. isključuje ga tik pre nego što točkovi dotaknu tlo.

Jel' to pilotima ostavljeno na volju ili postoje company policy da se auto pilot koristi i za to?

Ako te smatram glupostima, reci slobodno. 😊

Link to comment
Share on other sites

Jeste minimalno, nekada bilo duplo vise al uz napredak tehnologije i naravno gustine saobracaja smanjeno na 1000ft/ oko 300m.

Sto se sletanja tice, obicno na 1000 stopa se gasi autopilot i slece se “na ruke” oni koji vezbaju i malo ranije ugase ali pre toga stvarno nema potrebe. Kada je losa vidljivost, kao sto u BG ume da bude magla, a aerodrom je kategorije 3b onda se koristi autoland, nista ne diras i sam slece bez problema. Tek posto tockivi dodirnu pistu onda se ugasi autopilot. 

Edited by Uzice
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Nisam znao da si pilot, pa sada i ja imam jedno pitanje, sto bi rekli iz tvoje struke. 

 

Jesi li sletao na aerodrom u Splitu, negde sam cuo da je poprilicno zahtevan aerodrom, jer se mesaju tople struje sa mora i hladne sa kopna pa zbog razlika pritiska bude tesko spustiti avion. 

 

Ne znam jesam li se nalupetao, al tako su mi pricali. Cesto sam u tim dole krajevima pa sam imao oriliki da gledam kako avion kruzi izvesno vreme, pa ne znam da li je zbog guzve na pisti tokom leta ili zbog gore navedenog 

 

Odrastao sam na aerodromima, stari mi je bio plavac u vojsci pa sam detinjstvo proveo na pisti, pentrajuci se na razne letilice, uglavnom borbene 🙂

Link to comment
Share on other sites

Nisam ni ja znao i nemam ništa da pitam, samo da iskažem divljenje uz stari dobri...
... vic:

Vraća se miš kući i zatiče ženu, mišicu, sa slepim mišom u krevetu [emoji33][emoji33]
Miš: Pa zar sa slepcem, majku mu... [emoji34][emoji35]
Mišica: Ah, ali pilot je pilot [emoji3590]

[emoji106]



Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Uzice said:

Jeste minimalno, nekada bilo duplo vise al uz napredak tehnologije i naravno gustine saobracaja smanjeno na 1000ft/ oko 300m.

Sto se sletanja tice, obicno na 1000 stopa se gasi autopilot i slece se “na ruke” oni koji vezbaju i malo ranije ugase ali pre toga stvarno nema potrebe. Kada je losa vidljivost, kao sto u BG ume da bude magla, a aerodrom je kategorije 3b onda se koristi autoland, nista ne diras i sam slece bez problema. Tek posto tockivi dodirnu pistu onda se ugasi autopilot. 

 

Koja je prednost sletanja "na ruke" u odnosu na autopilot (osim onog da nije masini verovati) pod uslovom naravno da aerodrom ima infrastukturu da autopilot to odradi? Kad vec u otezanim uslovima avion slece sam?

Ili se samo vezbate da odrzite formu za situacije kada ne moze drugacije?

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Radoye said:

 

Koja je prednost sletanja "na ruke" u odnosu na autopilot (osim onog da nije masini verovati) pod uslovom naravno da aerodrom ima infrastukturu da autopilot to odradi? Kad vec u otezanim uslovima avion slece sam?

Ili se samo vezbate da odrzite formu za situacije kada ne moze drugacije?

Ako mogu da se ukljucim, za automatsko sletanje je potrebno da aerodrom aktivira procedure koje dozvoljavaju takve operacije, sto je manje efikasan rezim rada.

Trenaza je svakako jedan od faktora. 

Dosta aerodroma i aviona i nema neophodnu opremu, sertifikate, definisane procedure... 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Nisam sletao na Splitski aerodrom pa ne znam kako je tamo, relativno skoro sam poceo ovim da se bavim al mi se svidelo pa cu nastaviti😂😂😂

U sustini vec je odgovoreno, slece se na ruke jer mnogi aerodromi nisu opremljeni za drugacije pa i na onim koji jesu ako je vreme ok da ne zaboravis jer moze da se desi da nesto ne funkcionise kako treba a jos uvek je covek pouzdaniji od masine. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, Uzice said:

 relativno skoro sam poceo ovim da se bavim al mi se svidelo pa cu nastaviti😂😂😂

 

Nadam se da si ozbiljniji dok teras avione, nego ovde, inace bojim se da ces mi sleteti na travnjak jednog dana! Ne mlati kamerom naokolo, nego cvrsto drzi palicu!

Link to comment
Share on other sites

22 hours ago, momohyoideus said:

Ako mogu da se ukljucim, za automatsko sletanje je potrebno da aerodrom aktivira procedure koje dozvoljavaju takve operacije, sto je manje efikasan rezim rada.

Trenaza je svakako jedan od faktora. 

Dosta aerodroma i aviona i nema neophodnu opremu, sertifikate, definisane procedure... 

 

Uzeo sam ovaj post nasumicno kao neki slagvort, a malo bih se prikljucio.

Najverovatnije je gnjavaza, a mozda nekome i bude zanimljivo.

 

Vec sam pisao da sam 11 godina ziveo na Aljasci koja je ogromna i retko naseljena, pa u velikom delu nema puteva nego se leti. Lakse je i jeftinije odrzavati makadamsku pistu od par ili nekoliko stotina metara  nego praviti 300 milja puta kojim dva puta na mesec neko prodje...

Stavise, u tim mestima na tundri je normalno da, kao sto neko relativno imucan drugde vozi veliki Mercedes, tamo ima avion. Zbog prirode posla sam leteo barem nekoliko puta nedeljno. Avion nisam imao mada sam pre preseljenja vec razmisljao da ga kupim. Leteo sam u svemu malom, od Piper Cub preko Cessni do Twin Otter. Male lokalne kompanije ili charter servisi. A kako sam leteo cesto, upoznavao sam i lokalne pilote i njihove avione pa su mi neki dali da probam, mada nikakvu formalnu letacku edukaciju nemam.

 

Zanimljivo je kako se u tundri prave aerodromi. Tundra je geoloski zajebata i leti mekana k'o sundjer. Ali, postoji lukavstina.

Oni tokom leta rekom ili morem dovuku teglenicu - tegljac sa vise desetina splavova, sve natovareno soderom i masinerijom. Ostave da se sve smrzne, pa kad je led par metara debeo a tundra tvrda k'o qrtz pred vencanje, razvuku taj soder tim buldozerima na odgovarajuce mesto pa ih vrate na splavove. Sledeceg leta ode i vecina masinerije (nesto ostane, za odrzavanje) i teglenica. A soder sluzi i kao izolacija, tundra ispod njega se vise nikada ne odmrzne, pa si dobio makadamsku pistu duboku par metara i dugacku vise stotina. Sve je VFR only, nema personala, ima samo wind sock i svetla na pisti koja ukljucis radiom ako prilazis nocu. Najgore sta moze da se desi je da ti se na pisti ispreci neki karibu ili los, ali onda samo nisko preletis par puta da ga oteras pa sletis.

 

Neko je pomenuo Split i zracne struje. Imam i ja nesto slicno. Obala Beringovog mora i tesnaca je zajebata jer se mesa topla voda iz Pacifika i hladna struja iz Arktika. Vremenske prilike se menjaju brze nego sekund-cajger na casovniku. Jednom, letimo iz Kotlika (eskimsko selo na obali okeana) za St. Mary's, uz reku Yukon. I padne nesto, bog me ubio ako znam da li se na toj visini zove oblak ili magla. Uglavnom, gusto i nista se ne vidi, a nisko. A jebiga, nije zgodno da se zabijes u neko brdo. I tako se moj pilot i ja, samo nas dvojica u avionu, spusti pa letimo iznad reke na 8 ili 10 metara visine, i krivudamo kao ona. Gore sivi plafon a levo i desno samo zidovi obale. Al' mamu im nji'ovu, i neki camci imaju jarbole pa ni to bas nije prijatno. Kad smo dosli do St. Mary's, pilot nije sleteo dole nego gore - podigao se par metara i skrenuo levo.

 

Lako je sad o tome retroaktivno pricati. Al' onda, fotografskim recnikom, stisn'o mi se supak na blendu 28.

  • Like 1
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

Meni je interesantno pitanje kako se, na polju aerodinamike, razvojni timovi u autosportu rangiraju prema razvojnim timovima u vazduhoplovstvu. Cini mi se da su u vazduhoplovstvu uglavnom iscrpljene ideje i da su inovacije uglavnom na polju materijala. Da li smo dotakli vrhunac na tom polju i maksimalno efikasno eksploatisemo sve poznate aerodinamicke efekte?

Link to comment
Share on other sites

Ima jos dosta toga sto je isprobano samo u teoretskoj fazi sto se tice aerodinamike ali jos nije dobilo prakticnu primenu - npr anularno krilo

 

732374.jpg

 

Sto se tice teorije tu se manje-vise vec sve zna, puno toga je isprobano po vazdusnim tunelima i u CFD simulatorima sto tek ceka da zazivi u praksi. Delom je razlog sto mnoge od ovih novih ideja zahtevaju i nove materijale koji su jos uvek skupi, a delom zato sto i ovo sto sada imamo sasvim dobro radi posao. U onom momentu kada cena eksploatacije letelica konvencionalnog dizajna nadmasi cenu eksploatacije ovakvih futuristickih koncepata, oni ce zaziveti i u praksi.

 

Kod auto-trka stvar je drugacija, tu je razvoj aerodinamike uslovljen pravilima (koja se periodicno menjaju) i tu je fora da se napravi najefikasniji dizajn unutar datog seta parametara. Kad bi se aerodinamicarima u auto-sportu dale odresene ruke da mogu da naprave trkacki auto po svojoj volji onda bi situacija bila slicna onoj u kojoj se nalaze ovi pri vazduhoplovstvu, a trkacki automobili bi izgledali drasticno drugacije nego danas. Jer zapravo klasican trkacki bolid jednosed sa otkrivenim tockovima i krilima napred i pozadi je jedan izuzetno aerodinamicki neefikasan koncept.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...