Jump to content

Ex Yu muzika, pop, rock


Džudi

Recommended Posts

Jurica Pađen: „Džoni Štulić se ponaša kao histerična, isfrustrirana starleta“

 

:roflmao:

Branimir Štulić

13 ч  ·

Povodom otvaraњa "Muzeja Novog vala" primoran sam objasniti da izloženi ručnik i tenisice nisu moje već Pađenove pošto idu uz њegove zebraste špilhoznice u kojima je svirao na "Zadovoљštini".

Moje su tri pedale koje su mi kod њega ostale i za koje nije imao odobreњe da ih daje kao što kaže, jer po običaju izvrće i laže.

A što se bunta tiče, direktorica Turističke zajednice grada Zagreba je zadњa osoba da se u taj pojam ugrađuje, koliko je uostalom nakaradna i sama pomisao da Muzej (po sebi smetlište povijesti i odlagalište otpada) otvoren i odobren uz pomoć ustanovљenih krvopijskih strukovnih i inih udruženja – na otporu počiva.

A za moj dijelak u tome, izjavљujem da je to zloćudna zloupotreba moga lika i stiha iz najnižih pobuda, i da mi se kao strancu koji nema ništa s vama, skinete s њežnika.

 

I treba :ss:

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Ja sam imao jedan album Aerodrom, tacnije Trojica u mraku i nije bio los, cak i sada ponekad poslusam neke stvari koje su na mom sticku, medjutim to je druga liga u odnosu na Azrine albume, pa cak i one najgore.

Dzoni je potpuno u pravu, jer je brutalno opljackan, jer sada vec decenijama drugi zaradjuju na njegovim pjesmama i ima pravo da svima jebe sve po spisku.

Kao sto rece jednom, tamo je sve lopuza do lopuze. Ukrasti je postalo najnormalnije u ovim novim banana drzavama.

Umjesto da se njegovi savremenici muzicari solidarisu i kazu isplatite covjeka, koji je jos uvijek jedna svijetla tacka sta mladi mogu da slusaju da se na taj nacin vakcinisu od muzickog i estradnog primitivizma kojim se nemilosrdno zasipaju mlade generacija.

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Jedan izuzetan covjek prije svega, pa onda pjevac. Ovo je malo ambicioznija stvar, preko 7 minuta, sa duzim instrumentalnim zavrsetkom u maniru ostalih slicnih pjesama sarajevske tadasnje scene, Bagremi bijeli i slicno.

 

 

Edited by Amigo
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Ovo sam prvi put cuo kada sam bio u JNA, tamo negdje 1981/82. Inace to je bilo vrijeme kada se muzika mijenjala, dolazili su novi stilovi.

Mustafa je bio tada prilicno originalan i dopao mi se na prvo slusanje, mada to u principu to nije bio stil koji sam ja slusao, medjutim taj vokal Dragane saric, tj Bebi Dol se prepoznao odmah kao izuzetan.

Steta sto takav jedan potencijal nije vise napravio.

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Bora Đorđević blažen među ženama.

 

Od samog početka karijere u Ribljoj čorbi, od albuma “Kost u grlu”, Đorđević peva iz pozicije žrtve, pojedinca kog su drugi ojadili, unesrećili i bešćutno izručili patnji. Mnogi hitovi Bore Čorbe govore upravo o tome, recimo pesma “Ostani đubre do kraja” sa prvog albuma. U njoj se pesnički subjekt, ostavljeni muškarac ispoveda, dok stoji“za šankom delimično pijan, / mrzeći pomalo i sebe i druge”. Junak se neumereno odaje patnji, otkrivajući uzroke svog žalobnog stanja: “Nisam od onih koji cvile... / Više te nemam i šta tu mogu? / Ja ću se posle odvući kući / samo da popijem još jednu s nogu... // Nisi valjda luda da se stidiš / što si me prognala istočno od raja? / Bar se nasmeši kada me vidiš. / Ostani đubre do kraja!”

 

Nije od onih koji cvile, ali zapomaže na sav glas, pomalo uživajući u svom bolu. Ona ga je prognala iz raja, ne znamo zašto, očigledno iz čista mira, ni krivog ni dužnog. Ovakvog čoveka je našla da ostavlja, otkud njoj uopšte pravo da slobodno odlučuje da li će s nekim da bude u ljubavnoj vezi. Naravno, u ovakvoj konstelaciji žena može da bude samo đubre jedno pokvareno. Zla žena proterala je Đorđevićevog junaka iz ljubavnog Edena, pa je ovom preostalo samo da se naliva konjakom, da bdi u beskrajno dugim, prokletim noćima i da psuje vinovnicu sopstvene nesreće. Reklo bi se da se pesničkom subjektu neobično dopadaju i čemer koji oseća i pozicija žrtve koju je umislio, ne bi ih dao ni za šta na svetu.

 

Večni epizodista

 

Na drugom albumu “Pokvarena mašta i prljave strasti” nalazi se i čuveni hit “Dva dinara, druže”. I tu pesnički subjekt, ostavljeni muškarac, prevaren, izrađen, ostavljen, zapomaže nad sopstvenim stradalništvom. Lepo su planirali venčanje, porodicu, decu, a ona ga ostavi da pati. Otišao naš junak u kafanu gde su uvek odlazili i sedeli na istom mestu, pa ga sve stiglo: “Sedeo sam tako sam za našim stolom / sve što iole vredi palo je u vodu. / Opet me je žensko napravilo volom, / igrao sam samo epizodu, samo epizodu”.

 

Ponovo se dešava isto, ponovo je naš junak ostavljen, ni kriv ni dužan, ko zna zašto. Očigledno je da se čitav ženski svet zaverio protiv njega, jer mu se ovo ne događa prvi put: opet ga je žensko napravilo volom. Po ko zna koji put. Ne žena, ne devojka, ne osoba koja ima ime, nego “žensko”. Igrao je samo epizodu, kao žrtva tuđe ćudi, ništa od glavne uloge.

Ako se takva situacija neprekidno ponavlja istom čoveku, mogao bi eventualno da pomisli da je možda nešto i do njega, ali to mu ne pada na pamet. Što je sasvim logično: ako bi se preispitao i uvrdio da i on snosi deo krivice, da nije veza propala iz čista mira, ništa od neumerene patnje i opscenog užitka u poziciji žrtve. A to je ono do čega je Borinom junaku zapravo stalo, sve drugo je šarena laža.

 

Otima, a ništa ne daje

 

Slična situacija ponavlja se i u mnogim potonjim pesmama, uvek muškarac pati, uvek je nevina žrtva neke zlobnice, a nikada ne saznajemo detalje, šta se zapravo dogodilo, u čemu je problem, zašto on nema sreće u ljubavi. Jedini izuzetak je pesma “Neću da ispadnem životinja” sa trećeg albuma “Buvlja pijaca”. Tu lirskog subjekta iznenada spopadne napad iskrenosti, pa krene da se ispoveda: “Neću da ispadnem životinja, / ja ne umem udvoje da trajem. / Ja sam ti ljubavna sirotinja, / otimam a ništa ne dajem. /

Mogu da ti valjam samo dva-tri dana, / u osećanjima užasno sam štedljiv”.

 

Izgleda da ipak nije bio problem u partnerkama pesničkog subjekta. Otima, a ne daje, nikom ništa ne pruža, ne ispoljava nikakva osećanja osim mrzovolje i natmurenosti (“Ja sam rođen namrgođen”), a posle mu kriv đavo. Pritom je taj subjekt uvek folirant, i kad navodno pati i kad prividno priznaje sopstvenu krivicu. U prvom slučaju uživa u svom bolu, čačka ranu i održava je u životu da traje što duže, a u drugom se miri sa postojećim stanjem i nema nameru da nešto preduzme ne bi li se bar malo promenio, koliko je to moguće.

 

https://www.portalanalitika.me/clanak/razvojni-put-bore-corbe-od-slavnog-rokera-do-cetnickog-vojvode

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 1 month later...

Svetski a nas (dobro, hrvatski 😄 ) ima novu pesmu

 

 

 

 

Ne znam vise sta da kazem za decka, samo se ponavljam. Nije se rodio ovakav na ovim prostorima nikad, a verovatno i nece vise nikad.

 

I u samoj metal zajednici raste, vec ga redovno stavljaju u top 10 najboljih pevaca danasnjice.

 

Ja mislim da ce za par godina ako nastavi da se probija vaziti i za najboljeg hard/heavy pevaca na svetu, a to objektivno vec sad i jeste.

Edited by McLeod
Link to comment
Share on other sites

On 12/26/2022 at 9:56 AM, Beonegro said:

VolEm (pogotovo Moja si, meni je to top-10 stvar u istoriji SFRJ alternativne muzike), ali treba reći i da su Devo copycats

Ma sve naše grupe su manje više daleko od originala. I u pravu si. Moja si je jedna od najboljih sa jednog od najboljih albuma.

Meni lično je jedan od najboljih albuma ovaj dole od grupe BOA. U momentu kad su doneli i objavili materijal svi su samo zinuli...odakle sad to.

Ne mogu izdvojiti najbolju pesmu. ceo album mi je odličan.

 

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...
  • 5 months later...
  • 4 weeks later...
  • 2 months later...
  • 3 months later...
  • 3 weeks later...
  • 2 months later...

 

spacer.png

 

Novi remix kultnog albuma, po mnogima najboljeg Dugmetovog naročito produkcijski sada dobija novu dimenziju. Zvučnu pre svega i to će svako čuti. 

Sa omotom koji je onda bio cenzurisan ubačen je i cenzurisani stih u pesmi ala je glupo zaboravit njen broj  dok je Hrist i dalje neopevan.

Što se tiče samog snimka sadrži mnogo neobjavljenog materijala pa ćete u ipak poželim neko pismo čuti drugačiji solo na gitari, u ala je glupo zaboravit njen broj  drugačiju  pratnju, bogatije prateće voklale uz neke stihove kojih nema na originalu kao i neke dijaloge na engleskom ili zrikavce u ruzmarinu i šašu. Ima još dosta sitnica kojih nema na originalu a nisu našli mesto tada iz ko zna kojih razloga.

Sigurno ne postoji nijedan sličan remix na ovim prostorima. Svaka preporuka

 

Edited by Barka73
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...