Reality realnost, da li je realno?

[fancy]

32 minutes ago, Stiletto said:

 

Auuuu, kakav danak neiskustvu na temi Reality... (pažnja, 18+ sadržaj!)

 

A, da, budala ne majmun... šta je bilo sa majmunom, jao... 

 

 

Znaš da si bogat kad ti po kući stoje random akumulatori i majmun ti vadi čep iz istih i kida kiselinu iz šampanj čaša 👀

[Smrtokapa]

Nemam ni najmanju sumnju u to da je ovaj majmun svesno počinio samoubistvo.

[fancy]

Da ostanem u temi rijalitija, ko zna o čemu je reč već će znati da podseti nas neiskusne koji nismo pazili na času na zlatne momente - takođe mi u glavi da je svojevremeno kružilo netom neko mega pičkaranje Zorice Marković za stolom, dal je bila Farma ili tako nešto, ali žena je imala apsolutno glaktički dijapazon psovki i ubitačnost i automatiku ispaljivanja istih ravnu Getlingu

Priznajem da je i meni podiglo obrvu (ili dve) na konstrukcije koje je ispaljivala... a mene je u domenu verbalnih gadosti baš teško impresionirati 

[Stiletto]

26 minutes ago, Smrtokapa said:

Baš toliko daleko ne bih išao, rekao bih da su to samo kvizovi sa elementima rijalitija, jer vrlo lako mogu da zamislim da se ti segmenti izbace, ostane samo "pitanja-odgovori" i to bude i dalje "isti kviz" - odnosno nije suština u tim delovima. Za razliku od Zvezdi Granda ili Paklene večere.

 

Ti reality delovi i jesu suština, jer kako si i sam rekao

 

41 minutes ago, Smrtokapa said:

jedna od najbitnijih komponenti rijalitija razotkrivanje intime učesnika publici.

 

Seti se starih kvizova tipa Kviskoteke osamdesetih, na početku "dobar dan, odakle ste i čime se bavite", na kraju čestitke pobedniku uz eventualno "kako se osećate kao pobednik?" i to je sve što se tiče privatnog. Takmičar 90% onoga što progovori odgovara na pitanja, 10% priča o sebi.

 

Danas 90% onoga što izgovara takmičar je koga pozdravlja u publici, ko ga gleda, na šta će da potroši eventualne pare, čime se bavi, šta je to čime se bavi, sve uz "duhovite" doskočice Memedovića, Kristine, Zeljkovića ili bande "lovaca", dok je 10% odgovaranje na pitanja.

 

 

 

Edited 3 hours ago by Stiletto

[fancy]

24 minutes ago, Stiletto said:

 

Ti reality delovi i jesu suština, jer kako si i sam rekao

 

 

Seti se starih kvizova tipa Kviskoteke osamdesetih, na početku "dobar dan, odakle ste i čime se bavite", na kraju čestitke pobedniku uz eventualno "kako se osećate kao pobednik?" i to je sve što se tiče privatnog. Takmičar 90% onoga što progovori odgovara na pitanja, 10% priča o sebi.

 

Danas 90% onoga što izgovara takmičar je koga pozdravlja u publici, ko ga gleda, na šta će da potroši eventualne pare, čime se bavi, šta je to čime se bavi, sve uz "duhovite" doskočice Memedovića, Kristine, Zeljkovića ili bande "lovaca", dok je 10% odgovaranje na pitanja.

 

To je taj IQ drop u svetskoj populaciji koji je krenuo od negde prve polovine 80ih o kome ja pričam ko blesav od sredine 90ih kad sam sabrao 2 i 2 a i dokon u Srbiji bez nekog velikog prospekta krenuo da analiziram šta se i kako događa prvo u muzičkom polju a onda i en general.  Sve to oko vaskolike reality pomame je samo prilagođenje i podilaženje programskih šema general public-u u cilju, naravno, povećanog profita.  Što je (profit, mislim), da se razumemo, sasvim OK, ali ono što nije što pravac kreira zatupljena većina, ali oh, jebiga... čovek se u jednom trenutku pomiri da je manjina i uradi detach što od okoline što povremeno i od stvarnosti

 

Sad mi opet pad na pamet (a nije akumulatorska kiselina  nego) još nešto - ko se seća onih 24/7 TV programa koji su samo vrteli navlakuše sa kao kvizovima i pitalicama koje su urađene tako da su pitanja sa skoro očiglednim i trivijalnim odgovorima, ali ti svaki poziv (ka broju usmerenom gde treba) skida neke neverovatne količine para i taksimetar kuca dok naivčina nervozno čeka da se uključi i kaže odgovor i kao zaradi neku siću...  uh to je ojadilo mnoge nesrećne bambuse, na žalost mnoge starije i naivne.  I to je bila neka vrsta realityja.

 

[Klotzen]

Ja sam u stvari prvi put gledao VB onaj prvi Hrvatski koji je bio odličan, bilo je tu svega po malo a ničega previše. Na kraju pobedio neki motoraš koji je bio lud ali u pozitivnom smislu. Naši VB su bili dosta dosadniji tako da su brzo gubili gledanost. Onaj sa Burekom je bio interesantan ali su onda naprasno izbacili Bureka iako je bio tamo najzanimljiviji. I to je manje više kraj mog praćenja toga dok nije bio taj reality sa Macom, Firčijem i Bojanićem. Posle toga je već YT postao svakodnevno mesto pa sam pratio najbolje fore, pogotovo Zmaja od Šipova dok je bio u Parovima.

 

 

[Darko]

54 minutes ago, fancy said:

Da ostanem u temi rijalitija, ko zna o čemu je reč već će znati da podseti nas neiskusne koji nismo pazili na času na zlatne momente - takođe mi u glavi da je svojevremeno kružilo netom neko mega pičkaranje Zorice Marković za stolom, dal je bila Farma ili tako nešto, ali žena je imala apsolutno glaktički dijapazon psovki i ubitačnost i automatiku ispaljivanja istih ravnu Getlingu

Priznajem da je i meni podiglo obrvu (ili dve) na konstrukcije koje je ispaljivala... a mene je u domenu verbalnih gadosti baš teško impresionirati 

Šta te čudi, ipak je to umetnica.

15 hours ago, DameTime said:

Ništa nije uspelo da nadmaši ovu scenu 😂

 

 

Ovo prvi put čujem u životu i sada mi se vrti u glavi non-stop dok obavljam razne posliće oko kuće. Hvala ti. 

[Mina D. Harker]

2 hours ago, Smrtokapa said:

ona takmičenja gde ubace morbidno gojazne ljude u trening kamp da mršave su mi mixed bag

Pratila sam Najvećeg Gubitnika sa priličnim interesovanjem, iz nekog razloga nisu nastavili emitovanje nakon valjda 2 sezone. 

 

Samo bih da se dotaknem pitanja u nazivu teme, pitanje je koliko su ljudi u nekima od tih rijalitija zaista obični, i koliko je sve to realno, pritom ne mislim na VIP varijante programa. Tu ima influensera, možda i kastinga i pažljivo izabranih profila, a komunikacija i dinamika među učesnicima često djeluje kao da je iscenirana. Npr, nije dovoljno ponuditi format i temu pa da program bude uzbudljiv za gledaoce - što je negdje i poenta, nego se vrše intervencije u cilju generisanja drame pa i podjele "uloga", i slično. 

[Smrtokapa]

8 minutes ago, Mina D. Harker said:

Samo bih da se dotaknem pitanja u nazivu teme, pitanje je koliko su ljudi u nekima od tih rijalitija zaista obični, i koliko je sve to realno, pritom ne mislim na VIP varijante programa. Tu ima influensera, možda i kastinga i pažljivo izabranih profila, a komunikacija i dinamika među učesnicima često djeluje kao da je iscenirana. Npr, nije dovoljno ponuditi format i temu pa da program bude uzbudljiv za gledaoce - što je negdje i poenta, nego se vrše intervencije u cilju generisanja drame pa i podjele "uloga", i slično. 

 

Naravno, zašto bi publika gledala normalne ljude kada više voli da gleda fejk i isfrustrirane ljude?

 

Veliki Brat ne bi bio zanimljiv da nema tehnika za podsticanje konflikta: konstantan manjak hrane, nametanje hijerarhija među učesnicima, stalne promene pravila... u suprotnom bi ljudi unutra manje više opušteno blejali.

[Mina D. Harker]

Ništa to Mikiju iz Kupinova nije smetalo, čovjek je serijski rijaliti učesnik. Njemu je rijaliti sa svojim fejk okruženjem izgleda bio prijatniji od stvarnog života. 

Tu mi se neđe i smučio, tako generalno reagujem na preeksponiranje.

A prateći domaće emisije sa rijaliti šmekom, ili lajt rijaliti, vidiš da se neki učesnici pojavljuju u više njih, što ih čini polu-profesionalcima u industriji zabave.

 

[Besni lala]

Prvi pobednik "Velikog Brata" u nas je bio Ivan Ljuba - sjajan mlad čovek, pijanista ... Inspirativna jedna priča. 

Zašto ga pominjem? Sećam se da je bio izabran između svih tih budućih "vedeta" uključujući i pčelara.

 

Bilo neko drugo vreme. 

[Smrtokapa]

4 minutes ago, Besni lala said:

Bilo neko drugo vreme. 

 

Nije samo "drugačije vreme". Tog prvog VB su gledali "svi", kao nešto novo na teveu. Kasnije, kada su ljudi izgustirali emisiju, kao verna publika su ostali fanovi tog, po prirodi, surovog i kompetitivnog formata.

 

Da bi se prilagodila ukusu publike koja hoće krv, produkcija ubacuje sve ekstremnije ličnosti, što opet dalje gura ukus publike u ekstrem i tako radi pozitivna povratna sprega do onoga što danas imamo. I tako dalje, dok format ne pojede sam sebe i umre.