Studentski i građanski protesti i blokade 24/25

[Volter]

Za one koji ne znaju, u ponedeljak 16. Vučić dolazi u Novi Sad povodom 200 godina postojanja Matice srpske i svećane akademije koja će biti organizovana u pozorištu. Zborovi su najavili okupljanje a i studenti.

[Stiletto]

Na sajtu N1, na komentarima vesti o dolasku Firera u Novi Sad i pretnjama studentima povodom toga, natrčim na ovo:

 

 

Botovi počeli da prepisuju sa Vox92 

[Klotzen]

Basara radi za hulju još dok je bio u Danasu. Izbacivanjem iz Danasa on je izgubio na značaju a ovaj posao u Kuriru mu je utešna nagrada da ćuti o tome. Naime njegova pisanja u Danasu su čitali protivnici hulje a Basara ih je direktno obeshrabrivao da pružaju otpor režimu, pisao o "svi su isti" i sličnim glupostima. Ponekad bi kritikovao i režim ali posle toga bi išlo 5 članaka kritike opozicije i opozicione javnosti. To je čovek koji se kao i Bujošević posrao na svoju karijeru radi unosnih ugovora za izdavanje knjiga i nešto love sa strane.

[rodriguez]

1 hour ago, Klotzen said:

Basara radi za hulju još dok je bio u Danasu. Izbacivanjem iz Danasa on je izgubio na značaju a ovaj posao u Kuriru mu je utešna nagrada da ćuti o tome. Naime njegova pisanja u Danasu su čitali protivnici hulje a Basara ih je direktno obeshrabrivao da pružaju otpor režimu, pisao o "svi su isti" i sličnim glupostima. Ponekad bi kritikovao i režim ali posle toga bi išlo 5 članaka kritike opozicije i opozicione javnosti. To je čovek koji se kao i Bujošević posrao na svoju karijeru radi unosnih ugovora za izdavanje knjiga i nešto love sa strane.

 

sigurno tako kako si napisao. jbte, šta ekran trpi....

[Nek grmi jako]

Basara svakako nije bio sam u tom đukanovićevskom miljeu kada je pisao to što malopre pominje cenjeni kolega, već su te njegove redove tada intimno potpisivali mnogi, i to ne zato što je reč o Basari već zato što su u Mila gledali kao u branu za nešto što im je ličilo na nekakvu babarogu, iako su bili svesni i kriminala i apsolutizma. 

 

Ali od tog fejlovanja sa Đukanovićem zanimljivije je kako se lako skače iz jednog u drugi ideološki lonac zahvaljujući dnevnoj dinamici, što je vrsta neprirodne konvergencije u ovdašnjoj novopolitici. Taj fenomen nije samo odlika Basare ili, kada je već reč o padanju na kolena pred Đukanovićem, aktera čuvenog Apela 88, već je postao standardni operativni postupak na balkanskoj političkoj i intelektualnoj sceni.

 

Ideologija i Basari i drugima, koji su nekada Basarini istomišljenici a nekada protivnici, služi kao instrument, a ne uverenje. Jer, na ovim prostorima ideologije poput građanske opcije, nacionalizma ili evropeizma retko služe kao fiksni moralni kompas. One su češće alatke, pa Basarina podrška Đukanoviću, kao i podrška dela srpske inteligencije, nije uvek bila odraz saznanja o postulatima njegovom režima, već straha od onoga što su videli kao alternativu.

 

Problem nastaje kada se taj strah koristi za opravdavanje očiglednih anomalija, poput kriminala i autokratije, što stvara onaj ideološki lonac u kojem se principi krčkaju dok potpuno ne ispare.

 

Basara je specifičan slučaj jer je on primarno stilista, za koga je politika polje jezičkog obračuna i nešto dodatnog keša. Njegov prelazak iz jednog tabora u drugi, dakle od hrišćanskog demokratizma do podrške strukturama koje su mu nekada bile nezamislive, on pravda promenom konteksta u vreme kada se kod nas doslednost često doživljava kao kognitivna ukočenost, dok se konvergencija prodaje kao politička zrelost. 

 

Granica između to dvoje je, nažalost, najčešće povučena linijom ličnog interesa ili apanaže.

 

Manje zlo kao večni alibi je taj novopolitički običaj u kome se intelektualci često svrstavaju uz sporne figure jer ih vide kao branu protiv nečeg goreg, čime se gubi uloga intelektualca kao nezavisnog kritičara. On prestaje da bude neko ko traži istinu i postaje PR stručnjak određenog političkog pravca.

 

Kada se ta brana uruši ili postane neodrživa, intelektualci sa javne scene jednostavno preskoče u sledeći lonac, tvrdeći da su i dalje na istoj liniji. 

 

Najveća žrtva ovakvog ponašanja je javna reč, jer ako svi mi vidimo da neko ko je juče pisao o svecima i tradiciji danas piše ode regionalnim autokratama, a sutra trećoj strani, reč gubi svoju vrednost. 

 

I ostaje samo buka.

 

Konvergencija je zapravo simptom duboke institucionalne slabosti, Tamo gde ne postoje jake institucije, intelektualci se vezuju za "jake ljude", a pošto su i jaki ljudi kvarljiva roba kao i obični ljudi, a kvarljiva roba su i intelektualci na javnoj sceni, ti ljudi, tako kvarljivi i smenjivi, moraju da budu fleksibilni kako bi opstali u orbiti moći.

Edited just now by Nek grmi jako