NASA, istraživanja kosmosa

[Bul-Kathos]

https://oko.rts.rs/drustvo/5086449/asteroid-yr4-s-nadimkom-ubica-grada-juri-ka-zemlji-i-stize-22-decembra-2032-strah-i-njegove-sluge.html

 

RTS nas podseca da ima jako talentovane autore.

 

Asteriodu YR4 se sa svakim novim merenjem povecavaju sanse za udar na zemlju, pa je tako na Torino skali od 0 do 10 dobio oznaku 3, iako postoji i sansa da se vrati na nulu. Nadam se samo da ono prorocanstvo Maja nije promasilo predvidjanje u godinama pa umesto 2032, zapravo pogresno inerpretirano 2022.

[McLeod]

Moguce je skrenuti ga i dalje ako bude sigurno da udara, ali nije opasan globalno, ovo je asteroid u rangu onog koji je eksplodirao iznad Celjabinska pre nekoliko godina. Bilo je stete i to iznad grada, ali niko nije poginuo. Iznad nenaseljenog prostora ne bi se desilo apsolutno nista epohalno.

[Kronostime]

Mogucnost unistenja pretnje tog tipa vec postoji, a javnost ce slusati "I dont wanna miss a thing" dok se sve to desava.

[Kronostime]

 

[HAMMER]

On 2/12/2025 at 2:25 PM, McLeod said:

Moguce je skrenuti ga i dalje ako bude sigurno da udara, ali nije opasan globalno, ovo je asteroid u rangu onog koji je eksplodirao iznad Celjabinska pre nekoliko godina. Bilo je stete i to iznad grada, ali niko nije poginuo. Iznad nenaseljenog prostora ne bi se desilo apsolutno nista epohalno.

realno, trebalo bi da se spremamo za novo ledeno doba.

[McLeod]

Vec su ga proglasili da nije opasan brt, kasnis.

[Janne240]

Skoro sam citao a i cuo vest da u nasoj galaksiji postoji masivna crna rupa, takodje neke fotografije ili snimci bili bi pozeljni ako mogu da se vide. 

[Dragan]

17 hours ago, Janne240 said:

Skoro sam citao a i cuo vest da u nasoj galaksiji postoji masivna crna rupa, takodje neke fotografije ili snimci bili bi pozeljni ako mogu da se vide. 

Vest je stara dve godine.

 

Prva slika crne rupe u našem Mlečnom putu

Četiri miliona puta teža od Sunca, udaljena 27.000 svetlosnih godina: Istraživači su predstavili prvu sliku crne rupe koja se nalazi u centru naše galaksije. Radio-teleskopi iz celog sveta doprineli su ovom uspehu. Uzbuđenje među stručnjacima je veliko.

„Na slici prvobitno vidimo strukturu u obliku prstena. Važno je da zapravo jasno možemo videti tamno područje unutar ovog prstena, koje nazivamo senkom crne rupe, a samim tim i svetleći prsten u celini.“ Tamni krug okružen narandžasto-crvenkastim prstenom sa tri svetlosna čvora – na prvi pogled, crna rupa podseća na prsten sa tri dijamanta. Anton Zensus, direktor Instituta Maks Plank za radio-astronomiju u Bonu, jedan je od osnivača međunarodnog tima koji je posmatrao crnu rupu u centru Mlečnog puta. Pre tri godine objavljena je slika takvog objekta u udaljenoj galaksiji M87, a sada je to konačno postignuto i za crnu rupu na našem „pragu“.

„Kada sam prvi put video sliku, bio sam zapanjen. Neverovatna jer je toliko slična slici koju smo prethodno pronašli za M87. Bio sam oduševljen što smo, uprkos veoma, veoma teškoj analizi podataka koja je morala da se uradi, uspeli da dobijemo definitivno pouzdanu sliku.“

 

Svetska saradnja je omogućila snimanje rupe.

Istraživač je s pravom pomalo oprezan, jer crna rupa u Mlečnom putu nije olakšala stvari timu. Zapanjujuće je mala i ima samo četiri miliona puta veću masu od našeg Sunca – pre tri godine, imali su posla sa crnom rupom više od hiljadu puta većom. Štaviše, oblaci gasa se stalno vrte oko centra Mlečnog puta. To je kao da pokušavate da fotografišete osobu koja stoji u gustoj magli tokom oluje, a samo delovi su vidljivi u bilo kom trenutku. Svetska saradnja je bila neophodna da bi se uopšte mogla snimiti slika, objašnjava Ginter Vicel, koji takođe radi u MPI za radio-astronomiju: „Posmatranja su obavljena povezivanjem velike mreže različitih radio antena. „Povezano“ je ovde relativno. Nismo postavljali kablove između kontinenata, već smo snimali podatke na svakoj stanici sa veoma preciznim vremenskim informacijama. Zatim imamo posebne računarske centre koji uzimaju ove informacije, a zatim sprovode manje-više virtuelni interferometrijski eksperiment.“

Radio-teleskopi u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, na Havajima, pa čak i na Južnom polu, istovremeno su posmatrali crnu rupu. Putem „interferometrije“, superpozicije podataka, mogu se videti detalji kao da su stručnjaci posmatrali teleskopom gotovo veličine Zemlje. Radio-slike su crno-bele — tim je nasumično obojio sliku u narandžasto-crvenu. Astronomi takođe znaju šta dobro funkcioniše kod javnosti.

 

Slika odgovara predviđanjima teorije relativnosti.

Koliko god slika bila lepa, nije baš naučno plodna, jer tačno odgovara predviđanjima teorije relativnosti. Očekivane iznenađenje se nije materijalizovalo, priznaje Anton Zensus: „Zamišljam Ajnštajna kako sedi u svojoj stolici u Kaputu sto godina nakon teorije relativnosti, gledajući šta su ove stotine ljudi širom sveta uradile. Možda će se nasmešiti kada vidi da, uprkos svem trudu, još uvek nismo uspeli da ga opovrgnemo.“ Da budem otvoren, bilo bi uzbudljivije da crna rupa na slici ne bi bila kružna, već ovalna. To bi bio nagoveštaj „nove“ fizike, ranije nepoznatih veza. Naučna zajednica grozničavo traga za njima. Čak ni teorija relativnosti nije konačno rešenje – ali za sada nema naznaka crnih rupa gde bi je trebalo dalje razvijati.

 

 

U centru većine galaksija nalazi se crna rupa — uključujući i centar Mlečnog puta. Generalno govoreći, što je galaksija masivnija, to je crna rupa masivnija. „Naša“ crna rupa, Strelac A*, ima oko četiri miliona puta veću masu od Sunca.

 

Edited July 11 by Dragan