Arsenije Pesic

Ovo je bila grozna utakmica, sa par bljeskova. Kao ekipa delujemo baš tužno i jadno kada nam se protivnik nabije u reket, a nama lopta kruži okolo i niko i ne pomišlja da pogleda ka košu. I još se to dešava na samom startu, tako otvaramo utakmicu. Košarka nikada nije ni mogla da se igra bez šuta, a danas pogotovo. I da se to bar malo kompenzuje odbranom, ali mi smo tu još gori. Danas smo dobili Split, ali ničeg sistemskog nije bilo u tome, već samo individualni učinak i inspiracija pojedinaca. Saša je već neko vreme tu, bilo je dosta vremena za trening, možda i za neke mini pripreme, a mi izgledamo ovako. Nikakav ozbiljniji pomak niti naznaku u kom se pravcu ide ja ne vidim. Ali 'ajde da ne budem previše nestrpljiv i da se nadam boljem. Rekoh već da je utakmica bila grozna jer smo mi bili grozni, a i Split je bio grozan. Na kraju smo ih molili da uđemo u egal završnicu, nutkali ih, ali su uporno odbijali. A tek sudije, kakva količina neznanja, neverovatno. I, kao i obično, manjak stručnosti dolazi u paketu sa viškom arogancije i bezobrazluka, pa i kad pogledaju snimak nebuloze koju su svirali, ne pada im na pamet da priznaju grešku. Uglavnom, od ovog danas u tefteru će ostati Jaretova dominacija, Trifina epzoda, Kodijeva nemoć da uradi išta protiv odbrane koja mu od starta pušta šut i brani dribling u desnu stranu, Dangino silovanje, Mozlijeva sve češća kašnjenja i ispadanja u odbrani.

Večeras nam se na kecu rotiraju Kodi, Miler i Mekintajer.

Arsenije, zima leta gospodnjeg 2020., dvaezdeveti decembar, u 21.30 h: jbt opet ćemo da damo 50 poena za celu utakmicu, totalni raspad, i Split će da nas nakanta za vikend bez da se oznoji, ovo treba sve raskurcati. Arsenije, zima leta gospodnjeg 2020., dvaezdeveti decembar, u 22.00 h: ova ekipa i bez pojačanja može da napadne EC, još ako ubodemo bar jednog igrača, dršte gaće lokomotive i virtusi.

Odlično je organizovao zadnji napad, nabacio alley-oop Petruševu, ali ovaj ga nije ispratio. Jbg, neshvaćeni genije, oduvek i zauvek. A Petrušev je samo trebalo da uhvati i prikuca preko par igrača loptu koja nije bila ni cela 3 metra daleko od koša.

Rade svi. Ali loše.

Našem Milenku je svaka pozicija za šut nezavidna

puter ruka

Imamo, nego se meni ovaj onaj dan razlikuje od ostalih onih dana. Bilo je mnogo utakmica bez borbe ove sezone, tada sam i više pizdio nego danas. Danas je falilo mozga, šuta, koncentracije i hrabrosti u napadu, to nekako lakše praštam.

Jeste velika bruka, ali ja sam lakše podneo ovo od nekih drugih utakmica. Osim već standardno kriminalnog starta, za koji je trener isključivi krivac, u ostatku meča se videla i želja i borba, i na kraju krajeva i solidna odbrana, na 3 minuta do kraja imali smo 59 primljenih poena protiv ekipe koju su ozbiljno kenjale trojke. Šta znam, ovo je prosto bio jedan od onih dana kada ništa ne ide i mo'š ga jebati, neće pa neće. Niko od ovih igrača nije ni toliki kamenjar ni toliko glup kao što su danas izgledali. Niti je trener toliko nesposoban. Druga je stvar što mi zbog ranijih propusta ovakav fejl ne možemo sebi da priuštimo i što se ova sezona od starta 'grbo rodila', pa nas ovakve stvari samo dotepavaju. Ali ne vidim rešenje u promeni trenera i 10 igrača. Neka ih da vidimo reakciju, da vidimo kako će iz ovoga da se vade i ko je u stanju da posle pada ustane i nastavi dalje.

Tipičan napad danas: ne prolazi primarna akcija, CMM igra izolaciju i uzima neki šut iz driblinga, Rašon ofanzivni skok, lopta do Zagorca, on odmah pripaljuje za tri, Nikola Janković ofanzivni skok, meko polaganje, lopta se od table odbija 3 metra i Krka kreće u kontru. Od netipičnih napada, voleo bih da vidim spuštanje lopte Miki na niski post, na prošloj utakmici je to fino ferceralo, vide se benefiti od rada sa Novicom na treningu.

Pošto još jedino ja na svijetu celom nisam napisao nešto na temu Petrušev, evo: Prvo, potpuno je nerealna priča da je Petrušev, od kako je postao Miškov, mogao da završi u Partizanu. Partizan već odavno nema ništa da ponudi Miškovim top prospektima i evo neka se neko seti kada je poslednji put neki završio kod nas. Miško kroz Megu već ima dobro utabanu stazu za svoje zlatne koke, jedina prednost koju KKP teoretski ima u odnosu na Megu je što igra Evrokup, a to je takmičenje za koje Miška savršeno zabole u smislu podizanja vrednosti igrača. Ali hajde da zamislimo hipotetičku situaciju da je Miško iz nekog misterioznog razloga rešio da ponudi Petruševa Partizanu. Pa ne da bi tražio garantovanu minutažu za njega, nego i garantovani broj uzetih šuteva. Jer ih Petrušev u Megi ima skoro dvadeset po meču. Zna se kako se budži statistika u Megi i nešto vrlo slično bi se tražilo i od KKP-a. Prema tome, u ovoj hipotetičkoj situaciji uprava je napravila dobar potez, jer bi KKP morao da se pretvori u razvojni klub za Petruševa. A koliko god da je dečko dobar i koliko god da je KKP olupina, ovo bi bilo zakopavanje u još jedan nivo niže. I to ne bi trebalo mešati sa dovođenjem Mike. Koliko god Mika bio promašaj, to i dalje ne znači da bi dovođenje Petruševa pod Miškovim uslovima bio dobar potez.

Kako li bismo igrali ove zadnje napade da ih ne vežbamo na treninzima?

Dobro, da budemo precizni, taj poslednji napad je tekao ovako: CMM tapka loptu i kreće na ulaz, put mu zatvara Tomasov čuvar jer Tomas stoji na trojci, CMM daje loptu Tomasu, koji sa linije za tri kreće u pun reket i promašuje ceo obruč. Srećom, lopta ostaje u našem posedu, inbound akcija/pas su stvarno bili dobri. Ali to je samo zato što nije bilo vremena za izolaciju OK, izneo si podatke. Što se tiče večerašnje utakmice, pitanje je samo kojim ćemo putem do neizvesne završnice: gubimo 20 pa vodimo 10 pa egal, ili obrnuto.

Jašta, ispoštovali smo mi i brata Teparu, respektovali njegov šut, jurili ga oko blokova itd.

@Ne sam Safete Iskreno, dobra su obojica, nema priče, nije da možeš da ih zaustaviš potpuno. Ali ono što smo mi radili veze s mozgom nema.

Skoro nas neko nije poništio kao Voždovac u prvom poluvremenu. Fino utegnuta ekipica, na njihov presing smo bili potpuno nemoćni. Prilično jednostavna formula, kada krećemo sa naše polovine ide pun sprint na igrača s loptom, ovaj ili vraća golmanu za ispucavanje ili sam šalje dugu loptu koju njihovi bekovi i štoperi bez problema kupe. Ako i prođe pas do sredine terena tu naši primaju loptu okrenuti leđima, odmah idu po dva, tri igrača agrersivno na igrača s loptom i ovaj greši u dodavanju. Tako su se završili svi naši napadi u prvom poluvremenu, osim onog kad je šutirao Holender. Uglavnom, to su stvari koje volim da vidim kada se igra presing. Pun sprint na igrača s loptom, sa željom i ciljem da se ona oduzme, a ne beskorisno alibi trčakaranje, samo da bi se reklo da eto igraš neki presing. Sa Stanojem smo ipak dobili neku čvrstinu i sigurnost u odbrani, i to nam je suvo zlato protiv ovakvih ekipa, jer pre ili kasnije ćemo nešto uglavnom da umuvamo na individualni kvalitet ili sreću.

1. Zemlja nije ravna ploča 2. Mega i Partizan nemaju "specijalan odnos" i Mega se ne sklanja Partizanu. U proteklim godinama Mega je pobeđivala Partizan i u ABA ligi, i u domaćem prvenstvu i u kupu. Mega je dobila Partizan u finalu kupa u godini kada smo bilo koji drugi trofej mogli samo da sanjamo. A sinoćna sklanjalica Mege je bila stvarno vrhunska, na egal rezultatu na dvadeset sekundi do kraja igraju akciju za najboljeg igrača koji kreće na kucanje znajući da će neko da izroni i zaustavi ga na obruču. A da, i šut za pobedu sa 2/3 terena, pogađaju obruč da se Vlasi ne dosete. Genijalno, kapa dole. I znam je da je veća verovatnoća da razuverim ravnozemljaša onim što sam napisao u tački 1 nego nekoga ko veruje u suprotno napisanim u tački 2, ali eto dokon sam pa sam napisao enivej. I da završim rant još nečim što mi ide na q jednim predlogom, da preimenujemo ovaj pdf u "suđenje". Možda je to način da počne da se piše o košarci, pošto je pdf košarka očigledno vrlo nesrećno izabran naziv. ----- Kakav skauting protivnika, priprema za meč, startna petorka leptejebo. Ekipi kojoj su najjača oružja igra na Pertruševa/Simonovića, njihova međusobna saradnja, 'trčanje u leđa' protivniku, omogućili smo da sve to radi bez da se oznoji. Majkemi sam mislio da je Vlada/e/i/o/u zvao Saša/e/i/o/u i rekao mu nešto tipa hoću brate da pobedim Partizan, ova dvojica moraju da budže statistiku, aj' odigraj tako, tako i tako. A Saša u fazonu važi brate, ionako mi ne treba, već sam ispao, vratićeš kad imaš. I nije samo startna petorka kriva, potpuno isti kurac od igre smo imali i kad su svi zamenjeni. U prvom poluvremenu guzicu su nam spasili Kodi u napadu igrom 1 na 5 i, brate mili, Pejdž u odbrani. Tj. Pejdž u saradnji sa Vladom J, jer je ovaj u dobrom delu 2/4 imao fiks ideju da napada Pejdža sa niskog posta, over and over. I to je praktično bilo jedino što smo mi odbranili u prvom poluvremenu. Da je igrao bukvalno bilo šta drugo, mi bismo primili 60 komada do poluvremena. Drugo poluvreme značajno bolje, nekako smo zategli odbranu (mada neko je već primetio da kod Petruševa inače postoji taj trend da slabije odigra drugo poluvreme), a napad nam jedino i konačno zaliči na nešto kada igramo akcije za Pejdža, fokus odbrane je na njemu, a nama se otvaraju opcije, počinje brže da ide lopta i na taj način svi lakše hvataju napadački ritam i počinju da pogađaju. Finiš baš dobar, ofanzivni skok i poeni Mozlija, pa iznenadna sila Tomas, za loženje i radost na kraju kao da smo osvojili neku titulu, a ne 50-50 skor u aba ligi. I moram na kraju, izlizala se odavno floskula da neko 'gine za dres', ali ovo što Novica radi je nešto najbliže tome. On je (za jednog profi košarkaša) bukvalno hendikepiran, a opet nađe načina da bude koristan i vuče ekipu. Jeste, bilo bi mnogo bolje da on ne mora da se skida, bilo bi sasvim dovoljno samo da drži školu niskog posta na treninzima, ali jbg, očigledno nam je i ovakav neophodan na utakmicama. Kako smo se doveli u tu situaciju nije pitanje za njega, za njega samo potpuni rispekt.

Da, čudno za Mornar. Naši me iznenade kada pogode. Mada nismo ni imali sreće, par puta je lopta prošla tik iznad prečke i fijuknula pored stative.

Prva dva faula je napravio na šutu za tri, za jedan je direktan krivac Tomas jer je trebalo da preuzme a nije, pa se ovaj lomio kroz blokove i na kraju nije uspeo da se iskontroliše kad je stigao do šutera. Pravio je nešto i pod košem kad je ostajao sa višim igračem, a peti su mu svirali čim je ušao u igru, na nepravilan blok u napadu. Ali jbg, i njima su svirali faulove u napadu za istu stvar, tako da ne može mnogo da se prigovori. Naravno u pravu si, mora da nađe način da se sačuva, ne možemo sebi da priuštimo da on napravi 5 faulova za 10 minuta.

Probaću ja: stao je šut, Mornar je podigao agresivnost u odbrani, i možda i najvažniji detalj sinoć, Pejdž u foul trouble. Naš napad je bitno drugačije i bolje izgledao s njim u igri. Negde na 6 minuta do kraja 2/4 on pravi treći faul i izlazi, tada je bilo nekih 10-12 razlike, i od tada u principu i kreću naši problemi u napadu. U drugom poluvremenu je brzo podobijao četvrtu i petu ličnu tako da smo to igrali praktično bez njega. Ostali su bili manje-više na svom nivou, izuzetak su Tomas čije su oscilacije od utakmice do utakmice nestvarne, sinoć je igrao skandalozno, i Zagorac, koji je opet bio u hold my beer saću dopalim trojku modu. Ispade da je od tolikog kukanja na sve ostale pozicije, nama bio najveći problem na 4. Tu su se menjali Novica koji zna i oće al ne može, Tomas koji može i zna ali neće, i Zagora koji oće ali ne može i ne zna. A i treba reći da je Mornar za nas vrlo ozbiljan protivnik i da su šanse sa njima, ovde i sada, 50:50. Još im se potrefilo da je Pulen uz jedan tipičan takeover u 3/4 rešio sinoć da igra i odbranu, Vajthed odigrao vrh utakmicu, na kraju se svelo na jednu loptu, otišlo na njihovu stranu i to je to. Kažem, meni su Mornar i KKP prilično izjadnačene ekipe, pa i nije previše čudno da rezultat ide od +12 za nas do +8 za njih i opet nazad u egal.

To je više Kuperov plan, ja sam više za sportsko rešenje - da se Cedelimpija odjednom pred kraj sezone ničim izazvana raspadne i uđe u seriju poraza, mi ulećemo klizeći na četvrto mesto, a ostalo će biti istorija.

Ja sam uradio jednu detaljnu i sveobuhvatnu analizu uzroka svega što nam se dešava u poslednje vreme, kao i predikciju bliske budućnosti. Primenio sam naučne metode, prostudirao relevantnu stručnu literaturu i došao do sledećih zaključaka: I to je sve. Kao i uvek, genijalnost je u jednostavnosti. Za one koji eventualno ne razumeju, da pojasnim i opštepoznatu naučnu činjenicu da je onaj njini iz fabrike metalnih proizvoda - metalni pacov, a ovaj naš limar iz Prislonice - metalni bivo. I onda sve postaje logično i lako objašnjivo. Onom njinom nakon raspada od sezone i pucanja po svim šavovima pade s neba, tamo od februara, i to baš iz Kine, spas u zadnji čas. A malo kasnije, od jednog drugog pacova, pade i budžet od šurnjeas meleona (ali, iako je patkometrija takođe zvanična disciplina, nećemo time da se bavimo ovog puta). Tako je to bilo metalnom pacovu u njegovoj godini. A ovaj naš mučeni bivo, taman je sklepao nešto što liči na tim, koji je taman počeo da igra nešto što liči na košarku, kadonomeđutim, preko noći se rasturi k'o Skadar na Bojani. I na jesen probao opet nešto da sastavi, ali sve nešto ne ide, sve nešto za malo, prosto mu se ne da. Ali šta ćeš, nije do njega, do horoskopa je jebi ga. I zato ne lipši magarče do zelene trave, strpi se do februara a onda naš bivo počinje da gazi, onda ćeš da vidiš kako Musa dere jarca, mislim bivo pacova. Samo strpljenja, pregazićemo ih k'o lendrover limenku.

Stevan, u narodu poznat kao Tarzan Milošević, igrao u f4 sezoni za nas, doveden kad se povredio Aleks Marić.

Ja sam tako lepo složio alat, bio ponosan na sebe što konačno to liči na nešto i sve ima svoje logično mesto, da nakon toga svaki put psujem sebe što više ništa ne mogu da nađem

A dobro, bilo je detalja za sećanje. Lepo je podsetio Tamburinjo na Argentinu i kako su brutalno izgledali pre nego što izbaciše Maradonu, pa braća Rumuni sa Hadžijem, pa braća Bugari sa Trifunom Ivanovom i jednom stvarno opasnom generacijom, pa braća Ameri i Aleksi Lalas...Jedino što finale jeste bilo truba, ali i tu sam pustio suzu i plakao zajedno sa Frankom Barezijem.