Arsenije Pesic

Bor Danas je i mali Arsenije III bio na protestu. Da bih ispoštovao tradiciju i niz, moraću 2050. u protestnu šetnju s praunucima.

Dok je trajala utakmica bio sam prilično ometen rečima i kricima koji su izlazili iz mene i leteli ka sucima, Evroligi, Parizu i njihoj rodbini i prijateljima, ali sam kasnije vratio 4/4, ponajviše zbog Pokuševskog i potvrdio ono što sam isprva samo delimično primećivao - Pokuševski je naŝ najbolji off ball igrač. Njegove kretnje u svakom trenutku odbrane i napada imaju smisao i cilj. Potpuno svestan akcije koja se igra, spejsinga, kretnje ostalih igrača. Jedini koji uvek školski zagradi pri protivničkom šutu. Čak i usmerava ostale igrače, nije da ga uvek poslušaju, a trebali bi. Sa loptom u rukama...tu već ima još dosta posla. Ali najozbiljnije mislim da je ovo igrač kojeg posebno treba maziti i paziti i zvati ga Đole.

Diže se sve što može da se digne za petak u Jagodini.

Opalio Bonga neku trojku sad protiv Spartaka i to ni na šta nije ličilo. Mislim, selekcija šuta je bila dobra, ali sam šut - užas. I tada mi prolete kroz glavu pitanje, kad je ovaj čovek uopšte dao trojku u nekom skorijem periodu? Malopre se opet setih toga i imam šta da vidim. U poslednje 4 utakmice u EL 1/11 za tri. U poslednjih 7 utakmica u ABA ligi, 2/14 za tri. Moguće da ga basket bogovi kažnjavaju zbog načina proslave trojke, možda je samo neka prolazna krizica, nemam pojma. I nije šut za tri ključna stvar u njegovoj igri, nego me trigerovalo to što u poslednje vreme šutira vidno bez samopouzdanja. On na nivou sezone još uvek ima pristojne brojke, ali je recimo u EL, nakon brutalnog početka, nakon uvodnih 4-5 utakmica konstantno ispod 30% za tri. S obzirom da uglavnom uzima dobre šuteve, malo.

Kakva nedelja. Bravo! Večeras smo završili utakmicu serijom 46:14, ukoliko se poslednjih petnaestak minuta može nazvati serijom. Opet nam je zonski presing napravio ozbiljan posao, što postaje prilično zanimljivo jer to viŝe ni za koga nije iznenađenje. Ali eto, opet dobismo i direktno osvojene lopte i brdo napada u kolima se kreće u neku akciju na pet sekundi do kraja. Sviđa mi se koliko nema sujete između Karlika i Sterlinga, nema otimanja za loptu i šuteve. Šuteve uzima onaj ko je trenutno vruć a u ukupnom skoru bude sasvim dovoljno za obojicu. Sigurno bi im prijala manja minutaža, ali Spartak je tražio i dobio pun tretman. Protiv Pariza neće da bude dovoljno samo da se fizički izdrži utakmica, što će siguran sam biti slučaj, već je potrebno i da igrači budu laki na nogama, brzi i eksplozivni. Tu akumulirani umor može da bude problem. Naročito sa hokejaškim izmenama i konstantno visokim ritmom koji drži Pariz. Oni su nam tamo pravili ozbiljne serije upravo kada su nam petorke ostajale duže na terenu, jer smo bili pretrčani i nadskakani u tim periodima. Tako da očekujem vrlo tešku utakmicu. I nije da optimizam kipi iz mene, ali otvoren sam za prijatna iznenađenja.

Kad se pogleda šut karta, može da se vidi da su 22 od 26 pogođenih dvojki bile ispod koša, bukvalno iz prostora polukruga. Van reketa šut je bio u najbolju ruku prosečan. Jesu ovo nesvakidašnji procenti za dva, ali nije da su ulazili frižideri nego smo maksimalno iskoristili neigranje Neba i uništili ih pod košem.

Prvo poluvreme je bilo jedna od najboljih sekvenci koje sam odgledao u EL. Mi smo igrali vrh odbranu, a na to je Armani ubacio 40 poena, i to uz brdo napada gde samo možeš da kažeš jbg, dobra odbrana, ali napad je bio bolji. Sa takvim Armanijem, i sa posednutim Bolmarom i Šildsom, mi smo odigrali egal poluvreme. U pauzi razmišljam, teško da će ovako da se tera čitavu utakmicu, racio mi je govorio da su napad i šut ipak kvarljivija roba od odbrane i da u tom smislu može da pretekne na našu stranu, ali kao pravi izmučeni grobar brzo zakopah te misli negde duboko. Ali drugo poluvreme mi je unelo samo još veću mirnoću i sigurnost, tako smo kontrolisali stvari na terenu da sam na +10 rekao da nema šanse da ovo izgubimo, što sebi dozvoljavam uglavnom nikad. Majstorija u napadu, pa posle par sekundi nisko u stavu i zaključava protivničkog igrača, pa opet koš, pa par sekundi kasnije rvanje sa visokim u mismeču. Jedna od najbrutalnijih two-way partija. Edukativni sadržaj 100%. Ali stvarno mislim da sada ne bi trebalo poleteti, iz više razloga. Prvo, nikad ne možemo da znamo kako ćemo mi da izgledamo u sledećem meču, to smo naučili. Drugo, pod pretpostavkom da smo ušli u vrh formu, čekaju nas dve najgore moguće utakmice. Prvo vanšablonski Pariz, koji je već dokazao da apsolutno svaku ekipu može da ošašavi. Neko će reći da bi trebalo primeniti Zvezdin recept, što ima smisla, jaka odbrana i kontrola tempa utakmice, ali niko ne može da garantuje da će u istoj takvoj utakmici Pariz ispromašivati sve što je tada promašio. Pa posle toga derbi, večita utakmica bez pravila. Bez ikakve zajebancije i palamuđenja bih više voleo da nam kad smo u naletu dolaze Real i Barsa nego ovo. Tako da, nije da optimizam kipi iz mene ali otvoren sam za prijatna iznenađenja.

Bolje deset sa tri nego jedna sa trideset, ali dobro, daj šta daš. Ovo je prava utakmica za one kojima je svega bilo preko q i koji su ostali bez nade posle Panate i svih vesti o povredama i bolestima. Sad mogu lepo da se ponovo nalože pa ponovo izgore sutra veče Za mene ovo nije bila laka utakmica, jer je opet bilo nekih situacija od kojih postajem stariji, kao na primer tri od prva četiri faula u prvoj četvrtini su bila na šutu. A onda u bonusu faul pravi Sterling na De Kolou na 100 metara od koša dok ovaj ne zna šta će s loptom. Takođe, bežanija Majka iz reketa svaki put kad primi loptu je već postajala bizarna. Pa onda, kad sam našao srećnu pozu nisam se mrdao do dva minuta pred kraj, ukočih se živ, samo razmišljam ako se pomerim ovi će da naprave 30:0 seriju. Bio neki tvit iz prošle sezone čini mi se, kako navijač Parizana reaguje +10, +20, +30, tako je nešto bilo kod mene sinoć. Nema kod mene lagane pobede bato. Što se tiče dobrih stvari, prvo da pozdravim i poželim dobrodošlicu u Partizan Tajriku Džonsu, onakvom kakvog sam očekivao i za šta očigledno ima potencijal. Konačno je pokazao puno prisustvo i avernes na obe strane terena i na skoku, takav nam trebaš stalno brate Tajriče. Vrlo vredni minuti Balše i Arijana, vredni i za njih i za Partizan. Moram da pomenem i Ifčeta, kad se bude birao najluđi raspored minutaže za nekog igrača, čovek može samo da kaže aj makse i vidi šta sam igrao protiv Asvela. I to bi bilo to, Asvel that ends well što bi se reklo. Za Armani, samo da konstatujem da mi miriše na još jednu samo protiv vas igram k'o zmaj partiju Nika Maniona. Tako da, nije da optimizam kipi iz mene, ali sam otvoren za prijatna iznenađenja.

Čini mi se da ponekad zaboravljamo da je košarka igra pogodaka i promašaja. Hoću da kažem da ponekad previše odemo u teoretisanje i analizu pristupa, energije, karaktera, odnosa u ekipi, rotacija, minutaže, fokusa, samopouzdanja...a u praksi dva-tri promašaja iz otvorenih pozicija na jednoj i dva-tri koša iz teških pozicija na drugoj strani naprave petnaestak poena razlike. A mi već duže vreme ozbiljno kamenjarimo. Procenti za tri su nam užasni u odnosu na selekciju šuta, jer većinu trojki uzimamo iz dobrih pozicija. Slobodna bacanja često nedopustivo loša. Ako smo na početku sezone šutirali nerealno dobro, sad je klatno otišlo na drugu stranu. Dakle, dok ne počnemo da proterujemo ono narandžasto kroz ono crveno, a i dok naši protivnici ne prestanu da ubacuju sve živo, džaba sve ostalo. Naravno da ima i do naše odbrane ali nije samo to, nekad te prosto potera na jednu ili drugu stranu. A u zavisnosti od toga koliko pogađaš ti a koliko protivnik, uz potpuno istu igru možeš da izgledaš očajno ili odlično.

Pozitivna stvar je, recimo, što Balša u većini ovih utakmica sa srednjim i donjim domom ABA lige ne samo da je dobra zamena Tajriku i Brendonu, nego rekao bih bolje radi posao nego što bi oni radili protiv ovih protivnika. Subjektivni osećaj je da smo zahvaljujući njemu u par navrata izbegli neka ozbiljnija mučenja na ovim "manjim" utakmicama. Objektivni osećaj, sad proverih statistiku da ne bude da nešto lupetam, Balša je 'ladno naš MVP u ABA ligi . Back to subjektivni osećaj, imam utisak da bi Balša mogao povremeno i tu i tamo da dobije malo veću kašičicu u EL. Što se tiče Asvela, kao što rekoh, nije da optimizam kipi iz mene, ali sam otvoren za prijatna iznenađenja.

Ovakav Pao je viša liga za nas i to nijedna četvorka na svijetu celom ne bi promenila. Od kada im se upalila mašina mi smo jedini izbegli stotku i bambergovanje u Atini. To nikako ne umanjuje naše probleme, samo kažem da sinoć nismo imali nikakvu šansu. Kidaju ljudi, mi za Nunna nismo imali drugo rešenje nego da ga udvajanjima rastavimo od lopte, oni su sve to uredno iskažnjavali, kao na igrici, svaka kretnja i svaki pas savršeni za dolazak do otvorene pozicije, a onda su sve živo i ispogađali. Mi smo u ovih nekoliko utakmica dobili Brendona, onakvog kakvog smo očekivali od starta, 'ajde da napišemo i neku pozitivnu stvar. Na stranu priča da li nam je trebao igrač takvih karakteristika, makar neka pruža ono što može. Sad idu utakmice koje će da pokažu koliko stvarno vredimo, sinoćnu ne bih uzimao kao reper. Nije da optimizam kipi iz mene, ali sam otvoren za prijatna iznenađenja.

Naravno da sam i ja neki level korisnog idiota, nikad to nisam poricao niti imam argument da se branim kad mi neko spočita.

Jbg, Efes ima nitro da upali u 4/4, pardon maj gejmerski rečnik iz '68. Ovaj mali Perica je tako nekako zamišljao ovogodišnji KKP kad je video roster, u fazonu da ćemo u Areni da nanu naninu svima redom i to na širok roster koji može da pegla jaku odbranu i polako lomi protivnika, da bi ga u 4/4 zgazio, na njegov umor, našu silu i ludilo Arene. I stvarno sam mislio da će rijetki majčin sin da se omrsi u Bg. A da ćemo na gostovanjima tu i tamo da ubodemo poneko zrno, jer ipak fali suvog kvaliteta. Pa, bio sam donekle u pravu.

Definicija korisnih idiota. Upravo takvi ljudi i daju nekakav legitimitet grupi. Da su u navijačkoj grupi samo dileri droge, ostali krimosi i biznismeni na psihoovoj tj. našoj sisi, brzo bi bila odbačena. Ovako, na brojnost i na priču da tu ima i ljudi koji nisu kriminalci, grupa a sa njom i krimosi dobijaju blagonaklon i romantizovan tretman.

Neverovatna izjednačenost ekipa u ovom delu sezone. Par ovih najjačih u krizi, par ovih na papiru slabijih igraju daleko iznad očekivanja, i eto situacije da bukvalno ne postoje unapred rešeni mečevi i da više ništa nije iznenađenje. Ako se tako nastavi, to praktično znači da je samo bitno da se kako god uguraš u 10, ako tada budeš u pravoj formi može ovo da se osvoji i sa 10. mesta.