Arsenije Pesic

Kao što reče Barkli, primedbu sam imao na nekoliko njegovih odluka u finišu utakmice, čak sam napomenuo da po prvi put imam primedbu na njegovo vođenje utakmice. Tako da se ja uglavnom slažem sa ovim što si napisao, jedino ne znam u čemu se ti ne slažeš sa mnom 🙂

Po prvi put imam ozbiljnije zamerke na Penjarojino vođenje utakmice. Dilan predugo na klupi, vratio se hladan i bez učinka. Pred onaj naš napad na četrdesetak sekundi do kraja je morao da traži tajm aut, jer ih je imao a dva tri napada pre toga smo već bili loši. Bila je idealna prilika da ih smiri, nacrta nešto, odigra možda i 2 za 1, ako ništa makar im da priliku da dođu do daha. I na kraju izbor petorke koja će da brani poslednji napad. Ali generalno smo ostavili dobar utisak. Dobra utakmica, borba i nesrećan poraz. Podseća na KKP, mora da se prizna.

Ajde makar čitaj šta pišem ako želiš da komuniciramo. Ja sigurno nisam iz te priče o mitovima. Topionica je povećala kapacitet, 80 kt je bilo pre nego što su došli Kinezi. I koncentrati se uvoze, sa raznih strana sveta, to je sto posto tačno. A objasnio sam i zašto se izvozi koncentrat iz rudnika Čukaru Peki.

Ne mora arsen, niti mineral u čijem se sastavu nalazi, da bude dominantan u ležištu da bi se pojavio u povećanim koncentracijama u vazduhu. Arsena u ležištu Čukaru Peki ima mnogostruko više nego u ostalim ležištima bakra u ovim krajevima. I već sam pisao, ta ruda se zvanično ne topi u borskoj topionici, ne zbog kapaciteta nego zbog toga što je koncentracija arsena u koncentratu previsoka za flash smelting tehnologiju. Nezvanično, ali poprilično pouzdano, deo tog koncentrata se meša sa drugim koncentratima u borskoj topionici. Plus, i to sam već pisao, tu su i uvozni koncentrati koje niko ozbiljno ne kontroliše i niko osim Kineza ne zna čega sve ima. Moguće je da ima i drugih zagađivača, komunalna deponija često gori, ali nema sumnje ko je glavni izvor zagađenja.

Kinezi u Boru i ekologija Ono što su nasledili nakon dolaska 2018. godine je bilo katastrofalno u mnogim aspektima, pa tako i po pitanju ekologije.. I ne može da se kaže da nisu mnogo uložili i uradili po ovom pitanju, međutim to što su uradili je nekako više populistički ili marketinški nego sušitnski. Pa idemo redom. Što se tiče vazduha, glavni zagađivač je topionica bakra, koja se nalazi praktično u gradu, nekoliko stotina metara od gradske pijace recimo. Topljenje koncentrate bakra se vrši u takozvanim fleš pećima, na veoma visokim temperaturama, i u tom procesu se oslobađa velika količina različitih gasova, koji su većinski štetni. Najviše ima sumpor dioksida, i da ne nabrajam dalje, u tim gasovima je pola periodnog sistema elemenata. I to je u principu oduvek bio najveći ekološki problem Bora. Rekonstrukcija topionice koja je završena negde 2016., o kojoj sam već pisao, dovela je do situacije da je pri nekom niskom nivou proizvodnje zagađenje sumpor dioksidom podnošljivo i uglavnom u granicama dozvoljenog, ali pri svakom povećanju proizvodnje i njenom približavanju projektovanom kapacitetu situacija postaje drastično lošija. Kinezi nisu baš potrčali da reše problem, ali nakon jakog pritiska koji smo vršili i preko institucija i na ulici i na svaki moguć način, konačno rade prvo jedni manju pa onda i jednu veću rekonstrukciju kojom su uspeli da reše problem sumpor dioksida i to više praktično nije tema. Da li je time rešen i problem zagađenja vazuha? Hell no. Glavni problem postaju arsen i kadmijum, koji su i više štetni po zdravlje nego sumpor. Arsen je i ranije bio problem (između ostalog i zbog toga se pisac ovih redova na forumu zove Arsenije ), ali sada je još izraženiji. Razlog za to je što se u koncentratima koji se tope nalazi visoka količina arsena. I pre dolaska Kineza postojala je praksa uvoza koncentrata sumnjivog kvaliteta, koji ili ne bi smeli da se tope uopšte ili bi mogli samo u specijalizovanim topionicama sa posebnom tehnololgijom, što je daleko skuplje od konvencijalnih tehnologija, koja je u primeni i u Boru. Kinezi su se snašli kao riba u vodi u srpskom poslovnom i institucionalnom okruženju, pa su tu praksu i nastavili. Osim uvoznih koncentrata, izvor arsena je i borsko ležište Čukaru Peki, koje je izuzetno bogato bakrom a zlatom, ali i arsenom. Zvanično, koncentrat iz ovog rudnika se izvozi, jer prevelika količina arsena u koncentratu nepovoljno utiče na tehnološki proces topljenja u fleš pećima. Nezvanično, deo tog koncentrata se meša sa ostalima i topi u borskoj topionici. U svakom slučaju, još jedna od brojnih stvari koje Kinezi rade bez ikakve kontrole i ograničenja. Drugi izvor zagađenja vazduha je prašina, koja dolazi sa površinskih kopova, odlagališta i jalovišta. Srećom, to je sve nešto dalje od grada tako da samo mali deo završi u gradu, ali prašine svakako ima a lokalno komunalno preduzeće se naravno ne pretrže u pranju ulica, tako da se vremenom dosta prašine nataloži i ponovo podiže na području grada. Treba reći i da su Kinezi krenuli sa ozelenjavanjem odlagališta i jalovišta koja više nisu aktivna, za sada im ne ide sjajno, jer ta metoda tzv. hidrosetve, kako je oni rade, se ne sprovodi kako bi trebalo, ali makar pokušavaju i vremenom će to da se sredi. Treba reći da se kvalitet vazduha redovno meri i rezultati su dostupni javno, a redovno se prikazuju i na bilbordima u gradu. Problem je što su metodologija i način prikazivanja rezultata, a koje je inače propisalo MInistarstvo zaštite životne sredine pomalo zbunjujući, da ne kažem obmanjujući. Pa tako što se tiče PM čestica, i 2,5 i 10, Bor skoro nikada nema problem i u tom smislu vazduh je čist, a to naravno ne može biti dalje od istine. Ali ni nakon godina ubeđivanja po raznim sastancima i radnim grupama Ministarstva još uvek nismo uspeli da sve to učinimo transparentnijim i jasnijim. Kad se sudariš sa tako enormnom količinom neznanja i nesposobnosti u administraciji, šta god da radiš udaraš u zid. Što se tiče vode, verovatno ste čuli za Borsku reku, kao najzagađeniju reku bez znakova života. U nju su se decenijama ispuštale otpadne vode iz rudnika, kao i kanalizacija. Dolaskom Kineza to je prekinuto, neprečišćena voda se više ne ispušta ni u jedan vodotok i Borska reka se polako oporavlja. Još jedan od nekadašnjih internet hitova, jezero Robule, sa karakterističnom žućkasto-crvenom bojom vode, je takođe isušeno i ta voda prečišćena ili uklonjena. Ni te stvari se nisu desile odmah, nego nakon upornih pritisaka na Kineze. Ono gde se nisu proslavili je Majdanpek, gde su u reku Pek povremeno ispuštali neprečišćenje otpadne vode iz rudnika i tek nakon nekoliko godina i upornih protesta su prekinuli s tim. Majdanpek je specifičan što se toga tiče, zbog krečnjačkog terena koji pun prirodnih pukotina i rupa, uvek postoji opasnost od akcidentnoh situacija i neko izlivanje materijala iz flotacijskog jalovišta je moguć scenario, ali makar više svesno ne ispuštaju neprečišćene otpadne vode. Što se tiče podzemnih voda, tu je najveći problem rudnik Čukaru Peki, koji već sada ima enormnu podzemnu infrastrukturu i razvijaće se još više. Čitavo to područje ima veoma izraženu hidrogeologiju i u procesu izrade podzemnih hodnika i okana nailazi se na ogromne količine vode, od kojih su neke i termalne. Da li je ijedna institucija izdala rudniku bilo kakve uslove ili ograničenja zbog toga? Imaš pravo jednom da pogađaš. Zagađenje zemljišta je posledica razletanja prašine, zagađenja vazduha, kao i postojanja odlagališta i flotacijskih jalovišta. Tu smo se makar izborili da svako novo odlagališe i jalovište mora da ima odgovarajuću zaštitu zemljišta i podzemnih voda, u vidu zaštitnih folija, drenažnih sistema itd. I tu smo vodili ozbiljne ratove jer domaći propisi nisu dovoljno jasni i obavezujući, ali smo na kraju ipak uspeli. Generalno, može da se kaže da je zagađenje zemljišta manji problem u odnosu na vazduh i vodu, bar što se tiče grada. Jedno selo u blizini je imalo najviše problema po tpom pitanju, jer su bile zagađene bašte i njive, ali je to selo praktično iseljeno. Posledica svega je povećan broj respiratornih oboljenja i karcinoma na nivou grada, a povremeno se javljaju razni vidovi trovanja ili povećanja sadržaja teških metala u krvi lokalno kod zaposlenih u pojedinim delovima pogona. Pre dolaska Kineza protesti protiv zagađenja su bili vrlo retki. Nakon njihovog dolaska, kombinacija podizanja ekološke svesti i ksenofobije je dovelo do toga da se ljudi mnogo više bune i odbijaju da ćute. Situacija se generalno popravlja, ali ima još mnogo posla a ljudi su i dalje inertni više nego što bi smeli da budu po ovim pitanjima. Moram da kažem još nešto. Vedete borbe protiv Rio Tinta, što naučnici što javne ličnosti, retko ili nikad su podržali ili se pojavili na protestima u Boru. Ne mislim da nam je bilo ko sa strane kriv, moramo sami da se izborimo za sebe i za naše zdravlje, samo napominjem da neki koji su mogli da pomognu to nisu uradili.

Užasnih nekoliko meseci za Vanju, neverovatno šta je sve doživeo. Nego, ste znali da smo imali, tražim prave reči, panel diskusiju (not), puštena je na SOS kanalu ono veče kad je bila utakmica protiv Hapoela. PK Ostoja gost, Tegeltija domaćin, a Edin, Miroslav Dragoljević i Pavle Knežević kao gosti sa strane koji su, bar dok sam gledao, bezuspešno pokušavali da dođu do reči od prve dvojice. Bili valjda pozvani još neki podkasteri ali nisu došli. Nisam dugo izdržao, nastup PK Ostoje otprilike mešavina Vladimira Orlića i Đuke Bizona. E da, i Harisa Džinovića, jer je svoju verziju 'ja sam kriv što sam davo' ponovio jedno 500 puta za 15 minuta. Ne preporučujem, samo obaveštavam, nemoj da me neko posle prozivao da sam ga zajeb'o da gleda.

Da, Novak protiv Musetija/Frica je do pre dva sata delovalo dosadan meč u najavi. Međutim, Novak protiv Mek kletve je potpuno druga priča, biće teže nego protiv Sinera. Sudar najvećih, borba titana.

Kinezi u Boru - odnos države i institucija prema njima. Generalno, rekao bih vrlo šareno. Činjenično stanje je sledeće: kao što sam pisao i ranije, Zijin ima dve kompanije u Boru - Serbia Zijin Copper (nekadašnji RTB) sa 63% vlasništva Zijina i 37% države Srbije, i Serbia Zijin Mining, 100% u vlasništvu Zijin Grupe. SZC ima upravni i nadzorni odbor u kojima sede i neki naši ljudi, ali praktično nemaju nikakvog uticaja na bilo koju odluku kompanije. Glavni kanal za vezu između SZC i države jeste Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, na čijem je čelu Toma Grobar, a glavni operativac za saradnju s Kinezima Pavle Bašić. Država se do sada petljala u posao kompanije uglavnom u smislu prava zaposlenih - da se niko ne otpušta, da se podiže nivo plata, da se potpiše kolektivni ugovor, i to onaj tipični sindikalni nalik onim u javnim preduzećima. Kinezi se uglavnom mršte na to ali na kraju uglavnom prihvataju. A prihvataju verovatno jer sve što izgube tu, nadoknade mnogostruko na drugoj strani, o čemu ću kasnije. Zanimljiva je situacija oko operativnih stvari - procedura, odobrenja, dozvola za izvođenje radova, upotrebnih dozvola itd. Tu imamo sudar naše ultra spore, nestručne, svira mi radio administracije pune korumpiranih uhleba s jedne, i kineske brzi voz-hoću-sve-za-juče poslovne filozofije s druge strane. Epilog je najčešće takav da Kinezi povremeno probaju da slede zakonske procedure, a onda u jednom trenutku to zajebu to i krenu svesno u prekršaj da bi nešto završili onda kad su planirali. Kazne koje povremeno plate su im kap vode u okeanu. Pritom niko u državi nema kapaciteta da ih ozbiljno, sistemski i detaljno kontroliše i uglavnom su to neke ad hok situacije i mere. Zanimljiva je recimo taktika koji ima Serbia Zijin Mining. Sve problematične odluke, koje imaju potencijal za krivičnu prijavu, potpisuje isključivo generalni direktor. I tako kada do krivičnih prijava i dođe, one idu direktno na njegovo ime. Kada se malo nakupe, generalni direktor se menja i vraća nazad u Kinu ili ga šalju negde drugde po svetu i to tako rešavaju. Novčane kazne su, kao što rekoh, za njih sića. Kao što je slaba i nedovoljno kontrola u segmentu o kojem sam pisao, ista stvar je i što se tiče ekoloških i ekonomskih aspekata njihovog poslovanja, ali o tome ću verovatno posebno da pišem jer ovaj post se već odužio. Za sada samo još jedna opservacija. Primetio sam generalno, a to važi i za odnos institucija prema Kinezima, je da u ovoj nenormalnoj radikalskoj vlasti ima različitih nivoa funkcionionalnosti. Na primer, u vreme dok je ministarska rudarstva bila Zorka Koridorka, a njen pomoćnik za rudarstvo Dejan Milijanović, inače kadar EPS-a, mnoge stvari su bolje funkcionisale i Kinezi bili pod većom kontrolom. Ako ništa, bar su imali uvid uglavnom u sve što Kinezi rade. Da ne pomisli neko da ih nedajbože hvalim, hoću da kažem da uvek može gore, a to je recimo trenutna ekipa, Dubravka Đedović kao ministarka i Ivan Janković kao pomoćnik za rudarstvo. Za vreme njihovog vladanja mnogo gora je situacija ne samo sa Kinezima, već i sa celom rudarskom industrijom u Srbiji. Uglavnom, neko telo, agencija, institut, kako god se zvalo, koje bi imalo samo zadatak da kontroliše dve kineske kompanije u Boru bi bilo višestruko isplativo, taman da nakrcaš i dvesta-trista zaposlenih u tako nešto, ako bi radilo svoj posao donelo bi ogromne benefite za lokalnu samoupravu i državu. Na pojedinačnom nivou, Kinezi nemaju nikakvih problema sa boravištem ovde, praktično ih niko i ne kontroliše osim njih samih. Dozvoljeno im je da voze bez naših vozačkih dozvola i to me posebno nervira. Jedino u čemu vidim sebe kao rasistu ili ksenofoba je po pitanju vožnje, ovi su bre kolektivno operisani od bilo kakvog vozačkog umeća. Jedina je sreća što ne divljaju i ne voze brzo, pa su sranja koja naprave uglavnom neka manja čukanja. Bila je pre par godina i neka inicijativa i vest da se planira nekakva zajednička - čitaj kineska policija ovde, ali do sada tako nešto nije pokrenuto.

Ok, naterali ste ribu u vodu. Krenuo bih od opštih, strateških stvari. Otkud uopšte Kinezi u Boru? S jedne strane, svi znamo za 'pojas i put'. A za tako nešto je potrebno prisustvo i u Evropi. A pošto u EU nemaju previše razumevanja za akcije ovog tipa, logično je probati ulaz na zadnja vrata. Ili kroz prozorče od WC-a. S druge strane, Rudarsko topioničarski basen Bor, firma koja se bavi eksploatacijom i preradom ruda bakra i zlata, još od sankcija devedesetih štuca i ne uspeva da izađe na zelenu granu. Te 2018. godine kompanija polako ali sigurno klizi u status u kakvom je, recimo, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja. A to znači da radi sa gubitkom, uz zastarelu tehnologiju i višak radnika, i može da preživi samo uz pomoć novca poreznih obveznika ove zemlje, neplaćanje obaveza itd. RTB u tom trenutku ima u svom sastavu rudnike koji rade loše i generalno su u lošem stanju, neki i pred zatvaranjem; flotacijska postrojenja u kojima se pravi koncentrat bakra više liče na scenografiju iz distopijskih filmova nego na industrijske pogone; rekonstruisanu topionicu bakra, iz koje kao finalni proizvod izlazi čist bakar, a koja je rekonstruisana tako što je od realno potrebnih i projektovanih 350 miliona potrošeno tri puta više dolara, a pritom je ugrađena korišćena oprema i topionica nakon rekonstrukcije nikad nije proradila kako treba. Takvu mladu su sve vlasti posle 2000. pokušavale da udaju. I nije da nije bilo prosaca, raznih fela, od teških prevaranata i šibicara do ozbiljnih igrača. Problem je što niko nikada nije bio dovoljno ozbiljan, ili nije smeo da zagrize i definitivno niko nije hteo ceo paket, ceo RTB, već eventualno pojedine delove. To ni za jednu vlast nije bilo prihvatljivo, jer bi takve varijante, sa privatizacijom delova RTB-a, značile potpunu neizvesnost za hiljade zaposlenih. I onda se pojavljuje kineski Zijin, koji kaže uzimam sve, ne otpuštam nikog, ne smanjujem plate i obavezujem se na investicije koje se mere milijardama. Kratkoročno, pa i srednjoročno to je bio neviđeni user i za vlast i za zaposlene u RTB-u i za grad i za region. Znači svako u tom nizu može da računa da je dobio sedmicu na lotou, to je taj nivo sreće. Dugoročno, nema besplatnog ručka, jbg. Ubrzo nakon preuzimanja RTB-a, Zijin preuzima i jedno od rudom najbogatijih ležišta bakra na globalnom nivou, Čukaru Peki, i to preuzima od kanadskih i američkih kompanija. Ovo ležište se nalazi u neposrednoj blizini Bora i time Zijin može se reći zatvara krug, odnosno preuzima sve što je od rudnih resursa u tom trenutku bilo poznato i dostupno. U tom periodu sam kapirao da žele po svaku cenu da uđu u ovaj deo Evrope i da su u ostvarenju tog cilja svesno preplatili i RTB i akcije Nevsuna od koga su preuzeli Gornju zonu ležišta Čukaru Peki. Ono što tada nisam znao a sada znam je, da je pored ovog evidentnog strateškog geopolitičkog cilja, Kinez imao i jasnu ekonomsku računicu. Jer brzina i efikasnost kojom su uspeli da otvore, ožive, urede, utegnu, izgrade ogromnu rudarsku i metaluršku infrastrukturu je nešto neviđeno na svetskom nivou. Posledično, i rok za koji su uspeli da krenu da prave ozbiljan keš i vraćaju uloženo je nešto što se retko viđa u rudarskoj industriji. I da završavam part I, verovatno ste negde imali prilike da pročitate komentare gde se kaže da Kinezi otkopavaju naša ležišta prevelikom brzinom i kapacitetom, da hoće da uzmu kajmak, pokupe ono što je najbogatije i odu. Ne. Oni su došli da ostanu. I dok se samo oni pitaju, neće oni niđe.

Opet gledate samo negativno. A niko ne vidi kako smo uhvatili idealan pravac, pa sada kad spičimo dijagonalu pravo kroz centar idemo direktno u gornji desni ugao. Samo sedi i uživaj u vožnji.

Meni je padalo na pamet da negde pišem o Kinezima u Boru, ali sve nešto nemam vremena, ili računam to će više da bude blog nego tema za forum i tako nikad nisam pokrenuo to. Ovo bi možda bilo zgodno mesto, mada je u startu pitanje da li su Kinezi u Boru migranti ili kolonizatori ali definitivno je sa njima drugačija priča nego sa ostalima. Uglavnom, ima tu milion aspekata, od toga kako ih tretiraju domaće institucije, preko socioloških, kulturoloških, ekonomskih, ekoloških...I svi su oni jako zanimljivi i dosta govore i o Kinezima i o domaćima. Za početak samo nekoliko informacija. Za Bor i Majdanpek izdato je preko 20.000 radnih viza. Nisu svi u isto vreme tu, i niko, bar što se tiče domaćih institucija, ne zna podatak koliko ih je recimo ovog trenutka tu, ali procene se kreću negde oko brojke od desetak hiljada u svakom trenutku. Da bi stvari stavili u kontekst, Bor ima četrdesetak hiljada stanovnika zajedno sa okolnim naseljima, Majdanpek nešto preko šest hiljada. Kinezi dolaze u ovaj kraj da bi radili u dve rudarske kompanije koje drži kineski Zijin, kao i u velikom broju kineskih podizvođačkih firmi koje Zijin angažuje. U većim podizvođačkim firmama, koje se uglavnom bave građevinskom, rudarskom i mašinskom industrijom, radi i najveći broj Kineza. I najveći broj njih je za ostatak sveta nevidljiv, jer žive u radničkim kontejnerskim naseljima koja niču odmah uz rudarske objekte, tj. uz njihova radna mesta i najvećem broju njih je zabranjen izlazak iz tog kruga. Zabranjen od strane Kineza. Tako da se po gradu slobodno šeta par stotina Kineza, to su oni koji rade u Zijinu ili nekim manjim izvođačkim firmama, dakle uglavnom inženjeri ili vlasnici nekih privatnih biznisa. Da ne trpam mnogo u jedan post, ako bude interesovanja mogu detaljnije o svim aspektima koje sam nabrajao gore. Za početak mogu još i to da kažem, što se mene tiče, upoznao sam i poslovno sarađujem sa više desetina Kineza, možda i blizu stotinak. Sa nekima se družim, odem na piće ili večeru, dolaze mi u kuću, a neki mi idu na pimpeka i tako. Ja sam valjda operisan od toga da mi rasa, nacija, seksualno, versko opredeljenje itd znače išta u životu, tako da, što se tiče lične interakcije, meni baš ništa posebno ne znači da li je neko Kinez ili lokalac.

- izgubio i Efes, držimo korak i sa njima - ovi preko puta pukli grđe nego mi - na pobedu smo od 15. mesta Ima sreće ko hoće da se raduje.

Nisam stigao da iskomentarišem Tajrika, pa ajde, poslednji put o njemu na ovoj temi. Moram da priznam da mi je prvi utisak o njemu bio flešbek na Kabokla. Ne toliko po stilu igre koliko po pokretima i ponašanju. Pa rekoh sebi ajde, istraumiran si, daj čoveku šansu. I dao sam mu, i vrlo brzo popizdeo još više jer nisam mogao da verujem da smo kapislu zamenili još većom kapislom. Uglavnom, čovek me je blago rečeno izuvao iz cipela prošle sezone. Toliki talenat da sve uradi pogrešno u odbrani odavno nisam video. Timska odbrana, koja god da se igra, ili 1 na 1, svejedno, konstantno užasan. A posebno me izluđivala pogubljenost i neprisustvo na skoku. Iako je po brojkama sasvim pristojan skakač, on je skoro uvek pogrešno pozicioniran, a o zagrađivanju da ne pričam. I onda na sve to udari jednu bananu i skače i urla okolo kao da je osvojio Evroligu. Kakav nesklad između predispozicija i stvarnog učinka. O glupim faulovima i glupom ponašanju generalno da ne pričam. I pisao sam već početkom ove sezone da ne mogu da poverujem da idemo s njim kao prvim centrom. U napadu je sasvim druga priča i treba reći da je ove sezone još bolji. Ima slične brojke kao prošle, ali uz činjenicu da je većinu ove igrao bez Karlika, što bi za centra njegovih karakteristika trebalo da uzrokuje slabiju napadačku produkciju. Međutim on je pokazao da može da poentira i iz neasistiranih poena, da poseduje neku low post tehniku i da može da pogodi sa 2-3 m od koša u pristojnim procentima. I ono gde je najviše unapredio napadački skil jesu asistencije. Već sada ih ima više nego cele prošle sezone. Bila je ona utakmica protiv Barse kada ih je imao čak 7. Ume da da povratni pas, ali posebno je dobar iz short rolla, iz tih pozicija sasvim lagano deli lopte slobodnim šuterima ili spušta dole ako neko katuje. I generalno baš dobre odluke donosi u tim situacijama. Sve u svemu on je meni bolji igrač ove sezone nego prošle, čak me je i manje nervirao. Napadački definitivno bolji, što se odbrane tiče teško je dati neki individualni sud o igraču kada se ekipno dešavao raspad sistema. Imajući u vidu njegove karakteristika, logičnija destinacija mi je bila ekipa tipa Makabi nego Olimpijakos. Živo me zanima šta će biti tamo. Manje-više njegova luda glava, u uređenom sistemu i sa manjom ulogom u timu to može da se delimično neutrališe, ali me posebno zanima odbrana i kako će Barcokas da reaguje kad ovaj počne da se gubi po terenu. Ako ga nekom magijom tu dovede u red, imaće vrlo ozbiljnog centra za evropske prilike.

Nećemo EC, vidiš da pravimo pokret nesvrstanih.

I ja mislim da ovo nije prekomerna upotreba sile. Jer prekomerna upotreba sile je understatement. Ovo je više likvidacija, egzekucija, način na koji krimosi/mafijaši ubijaju nekoga. Užas.