Arsenije Pesic

Mučili smo se večeras, samo 5 komada.

Lokalni izbori u Negotinu se negde u novembru. A Deda Mraz je već došao u Negotin i okolna sela. Sve može: 5 km puta - može, vodovod - može, trafo stanica i novi elektrovodovi - može, u principu sve što može da se završi za tri meseca može. Naravno, keš i paketići za glasače se spremaju. Već se razleteo okolo buljuk snsovaca, uspešnih biznismena, pa sve do malog Danila.

Odgovoraš mi uošteno i generalno, pa da opet preciziram o kojim situacijama pričam. To su situacije kada postoji mogućnost da lopta ide napred, bilo pasom bilo driblingom, ali se ili iz straha od greške ili zato što nema dovoljno opcija zbog lošeg kretanja bez lopte i skrivanja iza protivničkih igrača lopta vraća nazad. I to se ponavlja vrlo često, i praktično je dominantan način igre. Naravno da ne može svaki put da se razvije akcija i da je legitimna stvar da lopta ide nazad i da se pokuša ponovo, ali je najvažnija razlika u tome koliko često se to dešava. I tu se vrlo jasno razlikuju ekipe koje znaju i hoće da igraju i ekipe sa alibi igračima i potezima. I mene, kao verovatno i tebe, nerviraju likovi koji imaju uslovni refleks da zvižde svaki put kad se lopta vrati golmanu i to je elementarno nepoznavanje igre. Valjda sam do sada uspeo da ti objasnim da to ovde nije slučaj.

Preskočiću adekvatan odgovor na ovaj patronizing i sadi da ti objasnim ton, samo zato što te smatram vrlo dragocenim izvorom informacija o najvažnijim 'znamenitostima' mnogijeh evropskih a i šire gradova i što sam ti vrlo zahvalan zbog toga. Tako da, očigledno me nisi razumeo, pričam o situacijama kada je lopta oko centra ili čak već i na protivničkoj polovini, pa se onda zbog straha i bezidejnosti vraća unazad i unazad sve do golmana koji je ispuca i protivnik kaže hvala. Inače omiljeni sport naše reprezentacije i prethodnih ekipa Partizana.

Ono kad od našeg gola krenemo da vezemo, lopta ide od štopera ka veznom pa nazad, pa opet napred pa u stranu, pa opet napred, i lagano dođemo na protivničku polovinu, pa ja sam godinama čekao da vidim to od Partizana. Ima i do toga što oni često ne igraju klasični presing nego puste svesno deo prostora, ali opet, sjajno kretanje bez lopte, niko se ne krije i ne beži od lopte, ne ide lopta nazad do golmana na prvi jači pritisak, meni je bukvalno samo taj segment igre dovoljan da budem zadovoljan. Ono gde smo sinoć u većem delu meča imali problem je poslednja trećina terena. Stvarno smo lako i elegantno dolazili dotle, ali tek tu je čekao ozbiljan blok domaćih, koji su odlično zatvarali i krila i pasove kroz sredinu, a u drugom poluvremenu i šuteve van 16. Tako da smo mi do pred kraj vrlo malo šansi napravili, naročito s obzirom na posed lopte i koliko smo bili prisutni na njihovoj polovini. I stalno sam imao osećaj da možemo bolje, nekako je stalno falio još taj jedan potez da krenemo stvarno da ih meljemo. E to smo dobili u onih nekoliko vezanih napada u finišu, kada nisu znali šta pre da brane. A akcija kod trećag gola je nivo gornjeg doma liga petice, čista perfekcija. Na žalost, ubrzo je nestalo svežih nogu, inače bi i sinoć bilo 5+ komada u mreži protivnika, garant. Pomenuo je neko dosta pogrešnih pasova, tu bi nam još evropskih utakmica dosta pomoglo, jer često su nam lopte kod dodavanja nedovoljno brze i jake. Za takve stvari nas domaće ekipe ne kažnjavaju dovoljno često. Roganović i Milić su 90% naše odbrane. Šta su oni ljudi sve sinoć pozatvarali je nerealno. Ne znam koga će ovi naši da prodaju odmah od klinaca, ja bih Rogana dao poslednjeg. Konačno bek koji nije rupetina, još od Vulićevića. Sećam se kako sam se onomad svađao sa pola foruma oko Vulićevića, jer jbg ne zna da centriše. A ja uporno pričam, kvalitetan bek koji igra u oba pravca je za nas retkost nivoa Halejeve komete. I zato kad imaš nekoga ko je dobar defanzivno čuvaj ga životom. Pritom Rogan uopšte nije operisan od igre u napadu, iako jeste još uvek pomalo sirov. Sinoć bi, da mu je ostalo još malo snage, tačno pokrio i ono ispadanje Seka kod drugog gola. Vrh utakmicu je odigrao. Nove Partizanove bebe su vratile fudbal u fudbalski klub Partizan. Meni ostaje samo da uživam dok su tu.

Jbg. Verovatno mi nikada ispadanje nije lakše palo. Uživanje je gledati ove momke. Viŝe od 50% dvomeča sa igračem manje. I to sa sviranjem kurcu od crvenih kartona. Ova floperčina Bowie iznudio penal i crveni u prvoj, večeras crveni i još uvali ono što se jednom u karijeri pogađa. Pipo Inzagi gleda i ne veruje koji nivo usera.

Svakome ko je prethodnih meseci izgovorio ovako nešto, ponavljam redovno i nije mi teško: pandur je džukela dok ne dokaže suprotno.

Ne odgovaram direktno tebi, već me je tvoj post podsetio na jednu pojavu koju želim da prokomentarišem. Godinama sam iz bližeg i daljeg okruženja bukvalno bombardovan svakodnevnim pošalicama i ismevanjima na račun psihoa i radikala. Moram da priznam da je odavno prestalo da mi bude smešno. Ne mogu da se podsmevam nekom ko me 13 godina jaše, čitaj jebe, utiče na svaki aspekt mog života, uplovio je u svaki molekul mog prostora, krade me neprestano i žestoko i od mojih para plaća bandite koji mi nekada indirektno a nekada i direktno ugrožavaju život. Vremenom sam sve to počeo da posmatram malo drugačije i stavljam u stranu to što je psihopata, hodajući krindž, žestoko iskompleksiran itd. On je vremenom postao veliki majstor svog zanata (zanat = ostanak na vlasti i neograničeno širenje moći i bogatstva) i veoma ozbiljan, praktično nepobediv protivnik svima nama sa druge strane sistema vrednosti. Da bi se takav protivnik pobedio, za početak mora da bude najozbiljnije shvaćen. I da svakom bude jasno da boriti se protiv njega znači žrtvovati nešto što nam je vredno. Ne postoji drugi način. A mi nekako i dalje imamo taj stav da i njega i celu njegovu kliku gledamo sa visine i da im se smejemo. Ne bih zaboravio ni činjenicu da je ovo što je dovelo do toga da mu se prvi put uzdrma vlast u stvari perfect storm, započeta na žalost strašnom tragedijom, a nastevljena neočekivanom silom koja se iznenada pojavila u vidu studenata. Bez tog spleta okolnosti još uvek bi bio nedodirljiv. Eto i taj ćacilend, nepresušni izvor sprdnje i zgražavanja, pokazao se kao izuzetno važno strateško mesto prilikom održavanja velikih skupova. Novi veliki skupovi u bg se očekuju uskoro, a on radi nešto što liči na utvrđivanje položaja. A zauzimanje i utvrđivanje strateških položaja su deo ratne taktike. Mirni protesti su prošlost.

Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da ću da uživam gledajući domaći fudbal... Bravo momci! Ajmo sad copy Kruševac paste Edinburg 🙂 Milić odličan.

Ma šta 10, neka igra 5 igrača i može jedna izmena za pičke, ako ih nije sramota da je koriste. I da igraju u šangajkama, na šljaci. Dobro, naši dresovi se savršeno uklapaju u tu varijantu, ali nije to tema. OK, da uozbiljim, valjda ne moram da ti objašnjavam koliko je jedna sezona u kojoj su sadržane i reprezentativne i klupske obaveze zahtevna za telo jednog košarkaša. I koliko je to sada drastično drugačije u odnosu na neka ranija vremena. Mogu da nađem hiljadu analogija, prva koja mi je pala na pamet je da je ovo kao da kažeš ma šta će sigurnosni pojasevi u autu, toga nekada nije bilo i to ubija draž vožnje. Igrati danas turnir sa 9 utakmica visokog intenziteta u 19 dana, sa 12 igrača, znači da je veliko pitanje da li ćeš za finale imati tih tvojih 9 upotrebljivih. I, je l' to cilj jednog velikog reprezentativnog takmičenja? Koja je tačno draž toga? I iz kog razloga se kažnjavaju ekipe koje imaju, recimo, 15 upotrebljivih igrača za jedno takvo takmičenje?

Vrlo bitna stvar. Sinoć mi je prošla kroz glavu utakmica sa Lidsom, krajem devedesetih. Sećam se koliko sam tada ostao šokiran koliko su Englezi jači u svakom duelu. Sinoć je bila slična situacija. Jako je teško igrati kad gubiš većinu duela, uđe to u glavu, utiče na samopouzdanje, na kompletnu igru. Većina ovih klinaca nije do sada ni imala priliku da igra na taj način. U revanšu moraju da nađu način da se prilagode na to da bismo bili konkurentni.

Retke su bile situacije gde nam na kraju povrede i otkazi nisu formirali konačnih 12 za neko prvenstvo. Tako da se ova priča možda pokaže i kao suvišna, ali ipak moram. Izbor između Jovića i Topića je za mene mnogo težak. Jović jeste u igračkom padu, međutim to je igrač koji je uvek 100% glavom u utakmici, snima protivnika i njegove igrače i u tom smislu od njega uvek može da dođe korisna stvar, savet, informacija, čak i da presedi celu utakmicu na klupi. Plus je ekipa, pre svega sa Bogdanom, pravi mu bolje okruženje što takođe nije zanemarljivo. To su neke sitnice koje mogu mnogo da znače. Topić je neko kome je sada pravo vreme da oseti reprezentaciju, da uhvati taj pelcer baš sada kad je reprezentativni duh najjači i da to posle nosi dalje. A verujem da bi igrački mogao fino da pomogne, ima tu neku posebnu notu, kombinaciju mirne glave i sportske drskosti zbog koje ni u ovim godinama nije impresioniran i nije u grču s kim god i protiv koga god da igra. Zato bi mi bilo ekstremno žao ako bilo ko od njih dvojice ne bude krenuo. Jebena FIBA i jebeno pravilo da možeš da vodiš samo 12 igrača na prvenstvo. To se pitam svaki put i voleo bih da mi neko da smislen odgovor zašto ne bi moglo na primer 14? Glupo pravilo koje je možda imalo smisla pre 30 ili 40 godina.

Ok, čak i da se ne koriste druge informacije i izvori, svako ko je čitao ovaj topik mogao je prilično jasno i precizno sklopi sliku o tome kakav je Frenki igrač i šta može da se očekuje od njega. Dobro, osim ako je čitao samo uinija. Ako nam je najveća nada to da će Željko da promeni način kako ga koristi, mislim da objektivno i stručno možemo da zaključimo - kuku nama. Ja sam se iskreno više nadao da će neko da mi napiše nešto u stilu, vidi, njegova odbrana u switchu kada preuzme visokog je top class, jer dozvoljava 0,7 poena po posedu (samo nabacujem kao primer, jer moj utisak je da je recimo u tom segmentu Sterling bolji od Frenkija). Ili, nemam pojma, njegova off ball igra u napadu nam donosi to i to. Pa da onda kažemo e Željko bi kod njega više trebalo da eksploatiše to i to. Jer, na osnovu svega što je pokazao prošle sezone, ja i nemam predstavu kako ga koristiti u napadu a da ne bude igrač manje. Pritom, staklenost i povrede, kao više nego očigledan argument, nisam hteo ni da ubacujem u priču. Dakle, šta moẓ̌emo da izvučemo od njega zanemarujući raspoloživost tokom sezone?

Meni je kod Nilikine igra u napadu baš ozbiljan problem. Ja se bez zajebancije iznenadim kad on da koš. Kreacija nepostojeća, napad s njim po pravilu štuca. Evo neka mi neko kaže što je njegov napadački bread&butter? Čime on u napadu može da doprinese, a da u to ekšli možeš da se pouzdaš? Ako se baš napnem i častim ga, recimo da šut za 3 sa levih 45, iz kratkog driblinga ili side stepa deluje kao nešto što tu i tamo moẓ̌e da pogodi. Ok, solidan je i sa slobodnih bacanja, ali to je prilično irelevantno s obzirom da ih iznudi na menu pa na uštap. Kad gledaš samo procente šuta to deluje sasvim ok, ali kad staviš u kontekst - za tri uglavnom uzima otvorene šuteve, broj bacanja mizeran, sve ukupno napadački učinak za beka prilično mizeran. Sa takvim učinkom u napadu morao bi da bude elitni defanzivac, a nije. Ok, videli smo iz brojki da blago podiže timsku odbranu, ali nije lock down defanzivac i generalno je prosečan 1 na 1. I ok je nadati se da on sve to može bolje, to prihvatam, ali ne mogu da prihvatim da se ulepšava i romantizuje njegov učinak iz prošle sezone, jer to je bilo mizerno u svakom pogledu. Inače deluje kao vrlo drag i simpatičan dečkić i volim da imamo takve KKP, još je i Francuz. I to mi je trenutno njegova najveća plus strana.

Hvala na interesovanju Druže Crni. Ne znam da li se to uklapa u definiciju tihovanja, uglavnom čitam nekoliko tema koje me zanimaju, uglavnom sa dosta zakašnjenja, pa i kad imam potrebu nešto da napišem neko je to već napisao ili se rasprava završila. Znači nije neko namerno nepisanje iz bilo kog razloga, samo splet okolnosti.