Stiletto

Koliko Ponitka odradi prljavih poslova i u odbrani i u napadu.

Zaboravio si jednu "sitnicu". Izrael je demokratska država i Bibi može da bude smenjen na prvim sledećim izborima. Šta ćemo onda? Lako je sa Iranom ili Rusijom. Mule i Putin su tu dok ne odapnu od starosti. Šta kad neko drugi prekosutra bude premijer Izraela i Bibi bude imao vlasti u Izraelu isto koliko i ti ili ja?

Ja sam FON upisao 1988., imali smo dva puta po dva semestra ONO i DSZ I i II. Vojni rok nisam gulio, jedina prednost koju sam u životu dobio od -10 dioptrije.

Moja školska generacija (1969/70) je imala tu predvojničku u tri faze: Prva: Osnovna škola osmi razred, kao neka blok nastava od u međusmeni koja je trajala dve nedelje, gde nam je profa (sećam se da se prezivao Rmuš) pričao o konceptima odbrane zemlje i tome slično, sve to na prilično duhovit način, baš smo ga gotivili. Vrhunac je bio gađanje vazdušnom puškom u metu u dvorištu škole, pucali i dečaci i devojčice. Jedna Vesna je sručila pet dijabola u 10 i 9, klela nam se posle i u majku i u oca da pre toga nikad nije uzela pušku u ruke. Prirodan talenat, šta li. Druga: Srednja škola, prva i druga godina usmerene. E tu smo već učili i o oružju, eksplozivima, bojnim otrovima... U učionici je bio zaključan sef iz kog je profesorka vadila i pokazivala nam štapine dinamita, ručne bombe kašikare i tome slično. Za ocenu, osim teorije, morali smo da znamo da rasklopimo i sklopimo zatvarač M48 puške, dečaci i devojčice barabar. Ko je to radio zna da je bilo potrebno prilično snage da se sabije opruga udarne igle, retko koja devojčica je to mogla. Plus dva bojeva gađanja u Bubanj potoku takođe iz M48, jedno u kružnu, jedno u grudnu metu, naravno i to barabar dečaci i devojčice. Što napisaše pre mene, mnogo odvaljenih ramena. Treća: FON, prva i druga godina dva ispita. Tu su se već radile "visoke" teme, o ratu, ratovanju, rukovođenju i komandovanju... Muškarcima koji su većinom pre fakulteta gulili godinu dana vojnog roka teški smor, devojkama još veći, ali moralo da se polaže.

Aj ne seri kvake, kad moram tako da ti kažem, to što ne mislimo isto o nekim stvarima ne znači da mi nisi forumaškom srcu draga

I opet masakr Forumaša na Politici... @Kronostime, @Juan Pablo Montoya, @Pacino koji se kurac hvatate u to kolo kad ne znate da igrate?

Nipošto ravnopravne sebi. Reč Muslimana je uvek odnosila prevagu protiv reči "nevernika" na sudu, da pomenem samo jedan primer.

Jedna zanimljivost: kad su izraelski generali na frontu, Hajim Bar Lev i David Elazar hteli da brzo nešto iskomuniciraju na borbenim linijama, bez gubljenja vremena na šifrovanje i dešifrovanje, a da arapske trupe ne otkriju šta se dogovaraju, razgovarali su između sebe na srpskohrvatskom . (Gazda Kronos kao vezista će ovo znati da ceni .) Bar Lev je rođen u Beču, ali je osnovnu školu i gimnaziju završio u Zagrebu. Elazar je rođen u Sarajevu, gde je takođe završio osnovnu školu i gimnaziju. Obojica su posle gimnazije otišli u Izrael da se priključe borbama i dogurali su do čina generala. Intervju generala Hajima Bar Leva koji je dao Radio Beogradu 1989. godine novinaru Dragoslavu Simiću uz pomoć ličnog generalovog prijatelja, glumca Eugena Verbera na relativno dobrom srpskohrvatskom možete da poslušate ovde. Sam Bar Lev pominje komunikaciju na srpskohrvatskom na bojištu u prvih par minuta intervjua.

Šta su probali Arapi da urade 1948. ako ne da unište državu Izrael i pobiju ili proteraju sve Jevreje koji su u tom trenutku živeli tamo? Možda da im ponude so i hleb kao dobrodošlicu? Gandi je imao mnogo goru kolonijalnu okupaciju (po indijskim izvorima kolonijalna vlast Velike Britanije je direktno kriva za sto miliona žrtava među Indijcima) pa je uspeo da se izbori za nezavisnu Indiju. A uspešnih oružanih ustanaka protiv okupatora i kolonijalista (već napisah ovo jednom) pun 20. vek. Neka izaberu koji god hoće recept, samo da ne stradaju civili sa bilo koje strane. Ono znam, u svakom ratu na žalost mora biti stradalih civila, ali makar da ne budu glavna meta. Podmećeš. Ja jasno razdvajam borbu protiv terorizma Hamasa i Hezbolaha od legitimnog prava palestinskog naroda da se bori za svoju slobodu. Izrael je napustio Gazu 22. septembra 2005. i povukao se na "zelenu liniju" prema Gazi, tj. međunarodno priznate granice Izraela još od 1949. Dve godine kasnije, vlast je u Gazi preuzeo Hamas. Hamas koji je milione dolara humanitarne pomoći upotrebio da izgradi sistem podzemnih tunela i priručnih raketa za šta? Za napad na Izrael. Da su te pare upotrebljene za šta su namenjene umesto za 7. X 2023. danas svega ovoga ne bi bilo, a u Gazi bi možda i moglo sa se normalno živi. Ali Hamas želi "od reke do mora" a preostalo stanovništvo Gaze nema volje ili nema snage da im se suprotstavi. A po snimcima veselja dok Hamas vuče leševe i taoce po ulici, bojim se da ipak nemaju volje. Da citiram velikog mudraca Albusa Dambldora, "It is our choices that show who we truly are, far more than our abilities." S druge strane, Zapadna obala jeste okupirana teritorija i tu ne bih imao ništa protiv da se Palestinci dignu na ustanak, napadnu vojsku i izraelsku državnu upravu tamo i izbore se za svoju slobodu. Ili se diplomatskim putem izbore za istu. Ako sad nemaju snage, neka je skupljaju dok je ne bude dovoljno. Niko drugi osim njih samih im slobodu neće doneti na srebrnom tanjiru. Ali raketiranje civila, ubistva i silovanja istih im sigurno neće doneti slobodu. A koliko vidim do sada, PA koju kontroliše Fatah na Zapadnoj obali se ponaša mnogo pametnije od Hamasa u Gazi. Zlo i nesreća vladaju tamo od postanka države Izrael 14. V 1948. do danas, a pate civili svih strana. Daleko od toga da je Izrael human (ponovo mi podmećeš) ali još dalje da raznorazne vlasti i frakcije PLO i arapskih država u okruženju Izraela nisu debelo okrvavili ruke životima civila. A što se "genocidnih tendencija" Izraela tiče, opet se ponavljam. Da je Izrael hteo konačnim rešenjem da razreši Gazu i Zapadnu obalu to bi učinio 1967. U moru ratnih zločina pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka (Francuska u Alžiru, Sovjetski Savez u Mađarskoj i Čehoslovačkoj, SAD u Koreji i Vijetnamu...) još jedan više teško da bi se primetio. "Smrt jednog čoveka je tragedija, smrt miliona - statistika" (Erih Marija Remark, Crni obelisk). Izrael to ipak nije uradio. Zašto bi to sada radio, 57 godina kasnije, u daleko nepovoljnijoj situaciji? Štaviše napustio je Gazu 2005. Ali sada mora da se obezbedi od terorističkih napada sa te strane i mora da uđe u rat sa Hamasom. Hamasom koji svoje vojnike krije među civilima i čeka šansu kad se vojska Izraela povuče da opet ubija i siluje izraelske civile. E to im se više ne sme dozvoliti. Na žalost i po cenu civilnih žrtava. I Jevreji i Hrišćani i svi ostali "đauri" su u otomanskom carstvu bili građani drugog reda u odnosu na Muslimane, ali ih niko nije sistematski uništavao na državnom nivou, dok god su znali "svoje mesto" i poštovali Muslimane kao "višu rasu". Bilo je izolovanih ekscesa, uglavnom iz razloga što su lokalni Muslimani smatrali da im Jevreji ne odaju potrebnu počast (pokolj u Fezu 1465., masakr u Libiji 1785.), ili iz praznovernih predrasuda (afera Damask 1840.), ali sve lokalnog karaktera, ništa naređeno "odozgo". Antisemitizam na Bliski istok i Severnu Afriku su doneli nacisti tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka i nažalost, to seme je palo na plodno tlo. Farhud ("pogrom" na arapskom) u Bagdadu 1941. je jedan od brojnih primera masakra Jevreja u arapskim zemljama tokom Drugog svetskog rata i glavni razlog što su preživeli Jevreji iz tih država pobegli na teritoriju današnjeg Izraela, gde su kupovali zemlju od arapskih veleposednika kojima hektari peska nisu značili ništa, ali kese zlata su značile itekako. A kad su Jevreji proglasili sopstvenu državu, Arapi su se na naglo setili "svete srpske muslimanske zemlje" i sve je otišlo dođavola.

Još jednom: da su Arapi osvojili Izrael, koliko bi danas bilo tamo živih Jevreja? Kad ti nećeš da napišeš, ja ću. Ni jedan jedini. Bio bi to još jedan Holokaust. U Gazi i na Zapadnoj obali Palestinci u živi. Zašto se ne bore protiv izraelske vojske, umesto što slave po ulicama kad Hamas siluje Jevrejke? Pun 20. vek uspešne i nasilne i nenasilne borbe za slobodu, od mnogo gorih zavojevača nego što je Izrael. Samo treba stisnuti petlju i napasti vojsku. Ili se boriti nenasilno kao Gandi. Metode su poznate. Ali te metode ne uključuju napad na civile pa bežanje. To nije borba za slobodu već terorizam. A sa teroristima se zna kako se postupa. O podacima prepisanih iz Der Stürmer magazina ne bih. Čim vidim "Zionist forces" znam relevantnost izvora.

A nasilje Arapa nad Jevrejima traje koliko? Precizno pomenuta. Još preciznije 14. V 1948., datum nastanka države Izrael. Kao i 15. V 1948., napad vojski Egipta, Jordana, Sirije i Iraka, uz brzo priključenje kontigenata vojske iz Jemena, Maroka, Saudijske Arabije i Sudana. Osam država, osam vojski na jednu. Sa jedinim ciljem da bace Izraelce u more i pobiju ih do poslednjeg. A kada je posle godinu dana rata Izrael pobedio vojske osam država, a kao posledica rata i njegovog rezultata 750.000 Arapa proterano ili pobeglo preko "zelene linije" iliti granice Izraela po mirovnom sporazumu iz 1949. Arapi to nazvali "Nakba" ili na srpskom "Katastrofa". I te kakva katastrofa kad vojske osam država ne mogu da pobede jednu. Pitam se kako bi to nazvali da su pobili sve do poslednjeg Izraelca, samo da su dobili rat? Novi Holokaust? Na arapski što baksuzluk što nesposobnost taj su rat izgubili, ali nisu prestali da sanjaju "od reke do mora" na državnom nivou svih arapskih zemalja na Bliskom istoku sve do konačnog poraza u Jom-Kipurskom ratu i Kemp Dejvida. Tako da danas taj san sanjaju samo teroristi iz Hamasa i Hezbolaha. Uz specijalnu tehniku ratovanja da napadaju, ubijaju i siluju samo civilno stanovništvo Izraela, a čim vide vojsku nasuprot sebe beže svojim ženama pod suknju i traže prava civlinog stanovništva, ista ona prava koje nemilosrdno gaze kad napadaju izraelske civile. Nad njima se vrše zločini a njihove zločine nad izraelskim civilima ko šiša. To tako ne može. Netačan odgovor. Ponavljam: Kako vrhunski vojni generali Hajim Ber Lev, David Elazar, Moše Dajan tokom šezdesetih i sedamdesetih godina i svih pobeda u Šestodnevnom i Jom-Kipurskom ratu nisu "koristili situaciju" u Gazi? U Šestodnevnom ratu su osvojili i Gazu i Zapadnu obalu, tamo Palestinci žive i dan danas. Da su Arapi osvojili Izrael, koliko bi Jevreja danas tamo živelo?

Zanimljiv račun, 190 dana unazad od danas je 8. X 2023. Precizno izbegnut 7. X kao početak ovog poslednjeg (za sada) rata u Gazi. Od 1948. do danas Izrael je imao mali milion prilika da etnički očisti Gazu do poslednjeg Palestinca. Zašto to nije uradio za vreme toliko ratova sa Arapima u tom periodu, nego odlučili da to urade baš sada? Malo čudan princip za "korišćenje situacije". Kako vrhunski vojni generali Hajim Ber Lev, David Elazar, Moše Dajan tokom šezdesetih i sedamdesetih godina i svih pobeda u Šestodnevnom i Jom-Kipurskom ratu nisu "koristili situaciju" u Gazi?

Malo težak izraz "nezapamćeni". Istorija Homo Sapiensa je zabeležila i zapamtila mnoge zločine (Holokaust, Crveni Kmeri, Mao-Ce Tung, Staljin, Japan u II svetskom ratu...), teško da u ratu u Gazi ima išta što čovečanstvo već nije videlo i zapamtilo. Može neki dokaz za ovakve relativizacije?

Finale Prvenstva Evrope u atletici 1974. na 800 metara i čuveni finiš od 200 metara Lučanja Sušnja.

Ako ovo večeras nije one-hit wonder i nastavi ovako u ABA i KLS plejofu ponuditi mu neku kintu za sledeću sezonu. Ne može puno da košta a može da koristi u rotaciji.

Dobio minute, opustio se, rezultat se vidi.

Al' ga već naučili da opako mrzi, treba takvo dete tuc-tuc po guzi.

Ma mi smo samo forumaši. A ni iole kršteni plej koji je konačno dobio 20+ minuta pa pogađa i razigrava nije na odmet.

Naneli kad hoće onda baš ume i može. Problem je samo što se retko nakani da hoće.

Koš primljen u poslednjoj sekundi poluvremena. Gde li sam to već video?

Smit se bori za novi ugovor i to iz petnih žila.

Citirano iz filma, ali prevodilac je izgleda učio engleski od Tarzana.