Stiletto

Ta bolest očiju je nasledna, preneo ju je na žalost i na svoju kćerku. Vidi se i na meču da često pita sudiju koliko poena ima posle prvog ili drugog bacanja, ne vidi gde je strelica pogodila. Kako sa takvom bolešću ovako dobro igra, skidam mu kapu.

Znam ja šta su i HS i K point. Nekako sam navikao da znam skakaonice po dužini za 60 ili 120 poena, umesto po "krajnjoj sigurnoj daljini za sletanje".

I ti si prešao na HS? Ja se i dalje iz matore navike držim K-point kad merim skakaonice.

Je li Španija silom uzela skoro celu srednju i južnu Ameriku? Britanija Indiju? Francuska severnu Afriku? Turska celu jugoistočnu Evropu? Držali ih nekoliko stotina godina? Pa su ipak morali da ih vrate. A na tim teritorijama su živeli neki autohtoni narodi koji su se izborili za svoju slobodu i svoje države. Rimljani su silom rasterali veliku većinu Jevreja s Bliskog istoka. Kad je propalo Rimsko carstvo, jesu li se Jevreji vratili na svoju zemlju i zašto ne? Irski Kelti nemaju nikakve krvne veze ni sa škotskim keltskim plemenima, da ne pominjemo recimo francuske Gale, takođe keltski narod. Kelti koji su nekada ovde živeli i osnovali Singidunum više ne postoje, asimilovali su se među Slovene. A sa irskim Keltima su osim imena imali veze koliko i sa Japancima. Al kapiram da se zezaš. A ko tvrdi da svi ti narodi nemaju prava na svoju državu na teritoriji gde žive? Da formiraju svoju državu, svoje državne organe i traže priznanje od međunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija? Evo kosovski Albanci uspeli to nema frtalj veka (fali im još UN, ali biće i to). Veće je pitanje zašto svi ti narodi tokom istorije čovečanstva nisu uspeli da formiraju i/ili održe sopstvene države, ali rasprava o tom pitanju nije za temu "Bliski istok". A i kome su to Jevreji oteli državu? Jesu li formirali svoju državu u okolini Dortmunda, Strazbura, Krakova? Formirali su je 1948. na bivšim kolonijalnim teritorijama Britanije na Bliskom istoku, odakle su i proterani. Tu nikakva država nije postojala u to doba, samo britanska kolonijalna provincija. Par godina ranije, 1946. na ostalim delovima britanskog protektorata su formirane nezavisne države Sirija, Liban (1943.) i Transjordan (kasnije Jordan), taj deo je bio "prazan" što se tiče državnosti. Naravno da je i tu živeo neki narod, veći deo Arapa, manji deo Jevreja i drugih naroda. A međunarodna politika odlučila da se tu formira država Jevreja, Izrael, tamo gde je i bila država Jevreja 2000 godina ranije. Iz današnje perspektive sranje rešenje, ali koje drugo je postojalo? Da Jevreji poput Roma i dalje žive razbacani po celom svetu, da trpe i dalje pogrome i "konačna rešenja"? To se posle Holokausta nije smelo dozvoliti i urađeno je kako je urađeno.

A zašto je to postala "većinski tuđa" zemlja? Jevreji su imali svoje kraljevstvo i svoju državu 900 godina pre nove ere na toj teritoriji. Rimljani su ih 70. godine nove ere zbog neuspele pobune pobili i proterali svud po svetu, uz zabranu povratka i tako ih načinili manjinom u sopstvenoj zemlji. Da su ćutali kao rimsko roblje i ostali na svojoj zemlji, svih ovih 2000 godina bi bili većina na Bliskom istoku i ništa od sveg ovog zla tamo ne bi bilo. Ali se desilo što se desilo, Jevreji su upamtili i posle 2000 godina se vratili na svoju zemlju i izborili se da ostanu na njoj. Paralela sa Kurdima, Romima, Aboridžinima i inim ne pije vodu. Niko od njih nikad nije imao svoju centralizovanu državu i centralnu vlast u skladu sa vremenom. Kurdi su doduše imali neke pokušaje države u više navrata okolo Prvog svetskog rata, nijedna se nije održala duže od par godina. Iako Kurda ima približno 30 miliona u četiri države, nikad nisu uspeli da izbore nezavisnu međunarodno priznatu državu, za razliku od Izraela i Palestine. Formiranje Izraela su pogurali SAD i Velika Britanija, Palestine arapske države u okruženju. Za Kurde nažalost nikog nije briga da pogura. Tako da za nezavisnu državu moraš da imaš kao prvo unutrašnju snagu i volju u sopstvenom narodu a kao drugo pomoć spolja da pogura nezavisnost. Puna istorija sveta i uspeha i neuspeha. U moderno doba u Evropi uspeh su napravili kosovski Albanci, kiparski Turci su recimo izvisili.

Palestina jeste nezavisna država koja ima svog predsednika Mahmuda Abasa i premijera Muhameda Mustafu, država koju priznaje 157 država članica UN, među njima i Srbija (Kosovo npr. priznaje kao državu 120 članica UN). Ono što na Bliskom istoku uši zavrće je što ta država nema određene granice. Velika većina Palestinaca smatra da je njihova država "od reke do mora" i da je teritorija na kojoj se sada nalazi država Izrael okupirana teritorija sa koje treba pobiti ili prognati sve Jevreje. Jevreji se sasvim logično ne slažu sa time da ih neko pobije i/ili protera odatle i evo 70 godina krvi i razaranja na tom području. Da li Jevreji imaju pravo da žive na toj teritoriji i imaju svoju državu? Naravno da imaju, silom su proterani sa svoje teritorije 70. godine nove ere a sve što je silom uzeto, jednom mora da se vrati. Pa makar i posle 2000 godina. Arapi, koji takođe žive na tom području, a "samo" su imali sreću da ih niko nikad nije proterivao odatle od prvog do poslednjeg, takođe imaju pravo da žive tu i imaju svoju državu. Znači, rešenja problema mogu biti tri: genocid nad Arapima, genocid nad Jevrejima, pošteno i čisto razgraničenje između dve države. Prva dva rešenja naravno ne padaju na pamet bilo kom normalnom ljudskom biću i ostajemo na ovom trećem, razgraničenje. Jedino razgraničenje koje je iole dogovoreno između dve zaraćene strane je čuvena Zelena linija, razgraničenje između dve vojske na kraju rata 1949. Zove se Zelena jer je ucrtana zelenim mastilom na karti koja je deo tadašnjeg mirovnog ugovora. A i u tom mirovnom ugovoru je precizno navedeno da ta linija nije nikakva teritorijalna ni bilo koja druga podela, već samo demarkaciona linija koju ni jedna ni druga vojska u tom trenutku neće prelaziti. Kao i obično pokazalo se da su privremena rešenja najtrajnija rešenja, pa je Zelena linija postala defakto međunarodno priznata granica države Izrael, dok je međunarodno priznata država Palestina postala teritorija Zapadne obale i Gaze i sa tim je svet pomislio "gotov posao". Ali to što je mislio svet nisu mislili ni u Izraelu ni u Palestini. Izrael je želeo Jerusalim, a Palestinci da Izraela nema. Zato smo imali još nekoliko ratova na tom tlu od 1949. do danas, prolivene reke krvi a i dalje smo na istoj početnoj poziciji. I jedni i drugi hoće da žive tu u svojoj državi, ali odakle dokle im je država? Tek kad se rodi generacija Izraelaca i Palestinaca koja će uspeti međusobno da se dogovori oko toga, rat na BI će da prestane. A kad će to biti? E to se ne zna.

Osam trojki Pejna dosad večeras. Svaki šut apsolutno rezonski. Vašington u fazonu "jebo te ko te doveo" 😁

Možda je samo moj eye test, ali i Dujan igra mnogo racionalnije, ne siluje šut, deli lopte uredno i kome treba, ne prepoznajem čoveka.

Jadni Luk Litler. Nikada neće saznati zašto nije osvojio ovo Svetsko prvenstvo 😁

Bežanijska kosa pijaca, skupilo se ljudi ko da nešto dele džabe 😀

Janis se vratio i odmah džumbus:

Jebiga, Mensure . Prosek 98 i 50% čekaut bi bila pobeda protiv 90% igrača na SP. Ali ovaj ludak od Litlera baš večeras odlučio da sprži tablu. 107 prosek i 71% čekaut su vanzemaljski brojevi.

Protiv Litlera u polufinalu prosek 105, protiv Van Vina u finalu 90. Priličan pad, nešto je uticalo i to debelo. Da li što ona kaže alkohol, da li trema od finala, da li nešto treće, nikad nećemo saznati.

Izneo sam ovaj opis velikom znalcu beogradskih kafana, mom matorom, @Darby O'Gill ovdašnjem nekadašnjem. Njegov odgovor, "Stara Srbija", ćošak Šumatovačke i Maksima Gorkog na Čuburi. Ako greši on, grešim i ja.

Mensuru je ovo sedamnaesto Svetsko prvenstvo, nikad nije stigao dalje od trećeg kola. Zato će da ostane upamćen kao jedan od samo dvojice muškaraca dosad koji su na SP izgubili od žene 2020. Felon Šarok je pobedila u prvom kolu Teda Evetsa sa 3-2, a u drugom Mensura Suljovića sa 3-1, izgubila u trećem kolu od Krisa Dobija 4-2. To su jedine dve pobede žene nad muškarcima na SP u pikadu u istoriji. Malo je reći da je to bila breaking news na svim medijima u Velikoj Britaniji sledećih nedelju dana Mada se danas svi slažu da će 21-godišnja Bo Grivs uskoro krenuti da pobeđuje muškarce na SP samo tako, jer ih već lema na ostalim turnirima. Između ostalih pobedila je svetskog prvaka i broja jedan na svetu Luka Litlera u polufinalu Svetskog juniorskog prvenstva 2025. sa 6-5, izgubila finale od Điana Van Vina 6-3 samo zbog, kako je sama pričala, "teškog mamurluka od pijanke posle pobede nad Litlerom"