Marko

Za sada se dobro drže. Electronic preuzeo igl, i dalje je entry frager, uvek planski najagresivniji i najistureniji, simple je simple, bit predobar, i njih trojica uvek nose. Perfecto i sdy su tu da pripomognu koliko treba. Uzeli su onaj Blast u Lisabonu, i evo, nakon 6 dana grupne faze, upper i lower bracketa, su se plasirali u top4 IEM Kelna, gde nema izrazitog favorita, ali po očekivanjima je da opet Navi i Faze odluče ko će osvojiti. Dark horse timovi koji su maksimalno odigrali su Movistar Ridersi, Astralis i Mouz izborivši 1/4, dok je Team Liquid uspeo isto, ali imajući u vidu da im je Yekindar stand in, ipak su manje iznenađenje nego pomenuta tri tima. Manje više su (opet) razočarali Vitality i G2+Heroic. Ence je podbacio ovog puta, kao i C9. BIG opet lošiji na lanu nego online. Team Spirit dobar, ali im je nešto malo falilo da prođu. Outsidersi se još uvek traže nakon svega u poslednje vreme. Furia na momente dobra, ali čini se da su u opadanju već neko vreme. Complexity, mibr, Pain, Sprout, Tyloo, Order i Imperial standardno samo da popune broj (Neočekivano, treći najbolji NA i van-Evropski tim ovog puta je 00Nation). Turnir se nastavlja u areni u petak, i već tradicionalno je poslednji važan event, pre player breaka koji traje nekih mesec dana. Top6 i nekoliko dobrih mečeva Odigran je SC2 Dreamhack Valencia tokom nekoliko dana prvog vikenda u julu. Dark je pobedio Marua u finalu i tako po prvi put osvojio veliki turnir na lanu u Evropi. (Iako su obojica finalista višestruki GSL šampioni, nisu do ovog turnira imali priliku za tako nešto). Ovog puta najbolji Evropski igrači nisu mogli da pariraju Korejancima. Hteo sam da gledam Maru-herO finale, i mada je Dark i 1/2 i finale njih dobio u majstorici, nekako mi je herO bio bliži pobedi protiv njega nego Maru.

Kao što rekoh, ako i nije imao ambicije, nešto od njega bi se spontano primilo u inostranstvu. A nije, zato mi je prevelika provalija između te činjenice i ovog tvog da bi bio svetska zvezda samo da je hteo, njegov lokalni status bi se preslikao na svetsku scenu. Muzika je to, možda i najuniverzalniji jezik, na kom god jeziku se pevalo. Taj šbbkbb je samo još jedan šbbkbb. I još nešto, rekao sam da nema rasprave što se njegovog uspeha i trajanja tiče, nisam ušao u neku pljuvačinu na osnovu ukusa, nego sam obrazložio zašto sam ravnodušan, tj odakle ja dolazim. Ko je kako i koliko relatable kao lik je skroz druga stvar u odnosu na samu muziku, i ne igra mi nikakvu ulogu oko slušanja. To bi svakako bio uobičajen tok, ali kao neko kome je, od popularne muzike, u svom domu prvo strana ušla u uši, taj domaći radio/tv mi i nije bio neki faktor. Znao sam ja gomilu njegovih i njihovih stvari, ali su bile na nesvesnom ignore: Ne samo da sam to strano zavoleo prvo, nego sam negde uvek poredio pa mi domaće bilo baš slabo. Jednom prilikom sam puštao nekoliko najboljih pesama od EKV nekim Šveđanima, za koje sam znao da su potkovani - Njihov odgovor je bio u fazonu solidno, ali ništa posebno, može se slušati. Dosta mi je to otvorilo oči, osvestilo u nekom smislu, da ne vredi, kad rano dobiješ najbolje od nečega, nećeš se oduševljavati nečim manjim ili slabijim. Cenim da od npr Čole, generalno bi strancima mogle da prođu neke stvari sa onih nekoliko starih albuma, koje mu dođu u evergreen fazonu. Baš mi palo na pamet, eto stereotip i grubo poređenje, kako bi već formirani Švajcarci, Belgijanci pa i drugi, ocenili naše konditorske proizvode. U kući je keva bila ta koja me je sa stranim popom i rokom upoznala, zatim malo posle stric je bio taj koji mi je celu istoriju popularne muzike XX veka stavio na izvol'te, a deda mi je puštao klasičnu muziku i kao klincu i kao adolescentu, do srednje sam već bio upoznat sa mnogo čim. Linearno manje više, ali tako nekako, domaći nisu imali šanse.

Holandska renesansa... 😄 Gde, kad? Slikarstvo na ovoj temi? Ma daj, nemoj tako Za klasičnu muziku, šta znam, nisam ni ja uvek znao za dosta njih, bilo da su one-hit wonderi odnosno one-trick poniji, ili totalni anonimusi danas. 20-ak imena koja su sinonim za klasičnu muziku, koja su poznata svima i svakom, ne bi vrteo non-stop, ni ovako, ni na forumu. Kad već to pominješ, ispada kao da najveća imena, ona iz najstandardnijeg repertoara nisam uopšte kačio tamo, nego eto, fejkujem sa nepoznatima iz fazona. Ovo za Čolu, Bajagu i Dugme... Uf, nisi svestan, pa samo u mom pomenutom razredu, od nekih 35-40 dece, nas jedno 10 nije moglo da smisli ništa od toga (Jedan lik je bio u fazonu rep+elektronika, jedna likuša isto rep ali sa stranim popom kao no2 muzikom, nas nekoliko smo bili u rock/metal taboru, onda jedna drugarica što je uglavnom obožavala sve sa MTV-a dok joj je ostalo bilo pa može ali bolje nemoj). Što ne znači da, kad je neka žurka/rođendan, nismo pijani pevali i drali se na zna se koju muziku, pa i Ex-Yu. Ali, glavna poenta je da niko od nas nije voleo tu muziku, ništa od toga nismo imali kući, ni na čemu, jer nas nije zanimalo, kako Bajaga, Dugme i Čola, tako i turbofolk. Kao da neka mlađa likuša kaže nekoj drugoj mladoj likuši: Kako nemaš Cecu, Jecu, Seku, koji je tebi da Bibliju ne znaš i nećeš? Ako je nešto mainstream i opšteprihvaćeno, svi moraju tome da se klanjaju? Da se počne od osnova kažeš, a šta bi to bilo po tebi, tri stuba muzike, Čola/Dugme/Bajaga ? I da, otprilike par pesama u folderu, definitivno: Nisam Ex-Yu generacija, nisam se primio na to, ali ne zauzimam ignorantski stav svesno, nego se desilo kako se desilo pre svega sa mojima, eno moj stric je narezao silne cd-ove sa Ex-Yu muzikom, uzeću ja to, ali ne znam šta će od svega toga ostati ako ja budem pravio neke kompilacije... Jednom sam sedeo sa prijateljima matorcima posle neke večere, i bio je neki Bijelo Dugme unplugged na tv, kad su se okupili za nešto, ne znam kada tačno, možda pre 15-ak god, i sviraju oni svoje a matorci sentiš, uživeli se, ja blenem u njih i čekam kad će prestati i krenuti normalno da se ponašaju. Mogao bi do sutra sa primerima i objašnjenjima za ovo, a i ovo je već prevelki čaršav

Za nju u Bugarskoj sam znao. Hvala na linku, ali neće biti potrebe da se podrobnije uverim 😊

Tako je jedino i prihvatljivo. Možda nisi morao da se izlećeš obećanjem, ali bože moj 😄 Verovatno sam pričao ono kad nam je lik iz razreda u srednjoj rekao da je bio na Čoli... Sa porodicom! Ajao gari... Kako mu to nije trebalo 😁 Sprdali smo dečka nedeljama. Deca i klinci umeju da budu užas sa tim svakako, ali dobro je i prošao. Umesto da je npr lepo izmislio da je probao nešto sa nekom devojčicom, pa da je u sklopu toga bio i na tom koncertu, ili da slaže kako su ga keva i sestra naterali da ide, on se budala izlanuo i na velikom odmoru rekao istinu poslednjima kojima je trebao da kaže u celoj gimnaziji Nije ti to čajanka rođače pa da se hvališ kako si bio na tako nekom koncertu Što dosta govori i o ovim prostorima i konkurenciji. Nema omalovažavanja uspeha i trajanja naravno. Moje antipatije su prisutne najverovatnije zato što sam, prilikom odrastanja, u velikoj meri preskočio, zaobišao popularnu kulturu u nas (Tj keva, stric i deda su me suptilno sklonili od toga, uglavnom hvala im). Pa kad se navikneš na strano, domaće veličine i veličine ti često izazivaju ravnodušnost u najboljem slučaju. Dobra muzika bi trebalo da bude univerzalna i vanvremenska, baš zato uvek imam sumnju kad je neko "Samo u svom dvorištu" velik i neprevaziđen, odnosno kad neko podosta izbledi nakon što prođe njegovo najbolje u tom specifičnom vreme-prostor neke kulture (SFRJ). Uvek me je kopkalo kako to da se uopšte nije primio u inostranstvu, jer ako nije imao te ambicije, opet bi valjda trebao da se, negde sasvim spontano, delić tog fenomena i popularnosti prenese napolje (Ne može biti samo do jezika jer - muzika). Znam da je bilo nečeg tu, ali nisam upućen (beše samo u Bugarskoj on imao jedine velike koncerte van prostora Juge?). Da ne bude da sam totalni hejter, par njegovih hitova iz '80-ih bi udostojio za čuvanje u nekim Ex-Yu folderima, a možda kad se priča o popu u Jugi, čak i pomenuo iste u budućnosti...

A sta reci. Fakat je da, od njegove zvezdane prasine, nije ama bas nista sletelo na njih. Sa strane mi se cini da ne bi bili u stanju ni smisleno razgovarati o onome sto je Djole ostavio iza sebe. Tj, svi mi deluju kao suprotnost njemu, i to ne samo ocigledno po talentima, nego i po senzibilitetu: Ovakvi kakvi su, da covek ne zna ciji su, pre bi pomislio da je Balasevic bio neki direktor firme za kamion transport ili uvoznik polovne robe ili vlasnik pecenjare i sl...

Mnogo šta se univerzalno podrazumeva ako pitamo UN...