Marko

Vidim da je ovih dana 2 god od kada je umro Richard "Ric" Ocasek (1944-2019), pevač, gitarista i autor pop-rok grupe The Cars. Benjamin Orr (1947-2000) je bio basista i lead vocal na nekoliko velikih hitova, sve pesme je napisao Ric, lead guitar je bio Elliot Easton, Greg Hawkes je bio klavijaturista, dok je David Robinson bio bubnjar. Jedan od onih nezaboravnih bendova iz '80-ih: Mešavina roka i nekoliko žanrova popa (među kojima je naravno i synth-pop) i koja je generalno pripadala New Waveu, sa sve Ocasekovim autorskim pečatom. Bend koji je prvi (istoimeni) i drugi album izdao krajem '70-ih, i odmah eksplodirao, i kreativno i po uspehu tj popularnosti, a u ranim i srednjim '80-im izdao još 4 albuma, pre nego što su se razišli 1988. Nakon toga su stigli da se ponovo okupe nekoliko puta, i da 2011 izdaju poslednji album. Iako je sve pesme/hitove Carsa sam napisao, (tj songwriting input drugih članova benda je bio minoran u ukupnom opusu grupe), Ocasekova solo karijera je bila neuspešna (i na top listama onda, i po statusu koji njegovi albumi imaju danas). Tako imamo još jedan primer da, ma kako i koliko neki muzičari bili glavni u grupi, van te iste grupe ne mogu ni blizu da dostignu kreativne visine kao dok su u njoj: Svaki njegov solo album je zanemarljiv u odnosu na albume Carsa, tu uključujući i dva koja je izdao '80-ih dok su bili na vrhuncu slave. A izdao ih je ukupno sedam, i od celog solo rada samo je pesma "Emotion in Motion" iz '86 postigla umeren uspeh (Orr je iste godine imao sličan uspeh sa "Stay the Night", kada su napravili pauzu gde su se oprobali u solo projektima). Poslednji reunion i nastup Carsi su imali 2018, prilikom ceremonije prijema u Rock and Roll Hall of Fame.

Evo odmah će se samosuspendovati, dajem im nekoliko nedelja dok do toga ne dođe. Ne samo zato što je identičan/uporediv slučaj kao sa Rusijom, i što su USA jednake sa svim drugim zemljama u MOK, nego i zato što pravda uvek pobeđuje

Safet ne prijavljuje event da je bio

Jedini kviz koji sam gledao,čak i da ga postoji kod nas (što je misaona imenica), a za koji mogu da kažem da se ne bi usudio da se prijavim, bez neke duže pripreme: Mastermind. Ne samo da je sam po sebi težak quiz, nego su i pravila oštra - Prvo svaki od takmičara ima rundu od 2 min sa pitanjima iz oblasti koju sami izabere, pa kad završe, ide runda od 2-3 min opšteg znanja, ko najbolji skor ima posle druge runde je pobednik emisije. U slučaju da su dva takmičara izjednačena, onaj koji je imao manje preskakanja odgovora ("pass") je pobednik, a ako su i tu izjednačeni onda ide tiebreaker od 5 istih pitanja i jednom i drugom (bez da drugi po redu čuje naravno). Pobednik se plasira u sledeću rundu takmičenja, (i mora menjati specialized subject naravno) da bi se kraj sezone završio sa grand final emisijom. Celom hardcore quiz utisku najviše doprinosi što, koliko znam, nema novčane nagrade. Tokom godina, gledao sam bezbroj epizoda, gde se nisam mogao čudom načuditi koje lude specialised subjects Britanci često biraju - Od najužih istorijskih i političkih perioda/sukoba/dinastija, preko cricket sezone 1906/1907, glumca, trke pasa, konja i šta sve ne. General knowledge round isto nije mačji kašalj. U gimnaziji smo se često sprdali, (parodirali neke beskorisne informacije u udžbenicima) sa nekim izmišljenim pitanjima, koja su nam postala i ostala interni meme u razredu: Kako se zvao konj Henrija VIII, navesti 10 levih pritoka Amazona, koje je latinsko ime vinske mušice, koje su vodeće privredne grane u Lubumbashiju... 😄 Sve u svemu, nijedno od tih pitanja što smo u klupama smislili radi zaebancije, nije sasvim besmisleno kad je Mastermind quiz u pitanju. Inače Slagalicu ni ne smatram kvizom, jer tu su samo 2 igre baš kviz. Evo par epizoda MM, ovaj od skoro sve same mainstream oblasti Grand final od prošle god Charles II, Plant hunters, Delta blues, i Lillie Langtry kao izabrane oblasti Samwell Tarly u Celebrity Mastermindu

Ono, nije da bi EL trebala biti bilo kakav prioritet za Nike imajući u vidu gde su i kome su sve sponzori (da se ne lažemo). Kako u košarci, tako i u drugim sportovima.

I ima i nema smisla. Meni ne znači to uopšte, ali bi da se ja pitam oko toga, na neko glasanje, uveo ograničenja ne samo što se jedne teme tiče nego još ponešto, pa kako ljudi odluče. Takođe, same stranice i koliko može na jednoj postova, to je određeno bez previše logike: Ovako kako je, stranica može da sadrži 25 postova pre nego što krene naredna, i to je fiksno, bez obzira na samu količinu, tj težinu stranice. Pa tako je stranica od 25 postova, gde bi npr svaki post bio jedna rečenica ili jedan karakter, isto što i stranica od 25 postova gde su slike, yt klipovi, tw linkovi i gifovi, a niđe veze (zbog učitavanja, pogotovo sa telefona).

Beše ova slika viral pre par god Porn Stars At The AVN Porn Awards VS Influential Celebrities At The MET Gala

😄 https://i.imgur.com/6hL4iDn.mp4 https://i.imgur.com/qEPq5ti.mp4 https://i.imgur.com/XIkL2K3.mp4 https://i.imgur.com/O026BL0.mp4 https://i.imgur.com/RIeNM8g.mp4 https://i.imgur.com/ZRDgoQH.mp4

Nisam siguran koliko je posebna tema za operu potrebna, kad već imamo temu za klasičnu muziku gde se i opera kači. Mada ok, može i ovde. A ko može ili je u stanju, da otkrije operu/ponešto od opere ovim putem, to je već tu i tamo. U mom iskustvu nova muzika se najteže usvaja takoreći, jer mi se čini da se ljudi nekako najviše drže svog stečenog ukusa u muzici. Druge umetnosti veću šansu imaju da budu otkrivene, pogotovo od strane ljudi koji nisu previše imali dodira sa klasikom u najširem smislu reči. Pa tako znam bezbroj primera, da već odrasli muškarci i žene, minimalno slušaju ono što već nisu slušali u adolescenciji/ranoj mladosti. Konkretno kod opere, rekao bih da mogu da poslušaju poneku ariju jednom u ko zna koliko, ili možda nekoliko za redom. Generalno, kad je u pitanju klasična muzika, koncerti, simfonije, kamerna muzika, i ostale instrumentalne forme će pre prirasti za srce nego dela sa vokalima (pogotovo solistima). Ovaj La Boheme mi je svakako među omiljenim od svih snimljenih, dok mi je najdraži od onih koji su na filmu. O Pavarottiju moram da kažem par reči, onako u kratkim crtama, ne ulazeći (previše) u detalje

2021 HOF Class: Chris Bosh, Bob Dandridge, Yolanda Griffith, Lauren Jackson, Fats Jenkins, Toni Kukoč, Pearl Moore, Paul Pierce, Ben Wallace, Chris Webber (players). Rick Adelman, Cotton Fitzsimmons, Bill Russell, Jay Wright (coaches). Val Ackerman, Howard Garfinkel (contributors).

Meni ništa lakše setiti se nekog slikara i slike, al' malo je smornije okačiti. I to ne samo zato što, naravno, za neko vreme tokom kojeg mi kroz glavu prođe sto slika, ne mogu da stignem da okačim jednu. Nego je i do toga da nisu svi linkovi dugotrajni/upotrebljivi. Tako mi je jedan post od pre par meseci polovičan, samo zato što sam tom prilikom zaboravio da image linkovi sa fb "umru" posle nekog vremena. Za razliku od slika sa wikipedie, twittera, pinteresta i imgura. Ovaj pomenuti post, gde je pocrkalo svašta, taj ću ponoviti. A za samu materiju i tematiku, ima smisla na Kafani, ipak se to gleda a ne čita/sluša, pa je prijemčivo i pitko. Velika razlika u odnosu na muziku i književnost: Dođeš, vidiš i voila. Forumaš jedan je pomenuo da bi bilo dobro otvoriti pdf/temu za Likovne Umetnosti, pa će se uskoro valjda dati videti više na jednom mestu.

Može se diskutovati izolovano, to da, neko bi rekao ovako u svakodnevnom životu. U odnosu na (fizičkim izgledom) istaknute WTA koleginice, koje su tu negde po godinama i eri igranja, uvek je bilo da je Ana samo slatka/najslađa. Jer građa joj je bila takva da nije dolazilo u obzir da se obuče kao zgodne teniserke... Lepota je u očima posmatrača da, no ovo što pričam nije izolovano mišljenje. Da li danas izgleda kao million dolara, to je isto ehm, nisam baš siguran - Cuteness koji je bio njen first and foremost appeal je naravno još uvek tu u nekoj meri, ali mi je dosta mršava na mnogim slikama. Rekao bi da je to i do visine, jer toliko visoke žene se retko mogu pohvaliti oblinama. Hejta bez naravno, da me neko pogrešno ne shvati. (Od ko zna koliko nadprosečno visokih devojaka, malo njih vidim da je zbilja lepo građeno).

Ovo je onako... Tu i tamo, kako koga već pitaš. Davno, još na starom forumu smo komentarisali u sitne detalje. I dolazili do zaključka da je Ana više najslađa bila u nekom periodu, nego što je bila najlepša. Zgodna nikad nije bila, pa je to dodatni kvarilo priču o toj nekoj tituli najlepše...