Laki21

Kad bolje razmislim, mi smo srećni ljudi. Mi imamo jednog Filipa, a FK ih ima deset.

To će biti čardak nit' na nebu nit' na zemlji.

Mazohizam je odavno maknut iz F klasifikacije.

Dragi moji, drage moje, jedna molba. Tiče se trajnog bana za Dekkarda. Dobio ga je za ovaj post; Dakle, čovek se jednostavno, da iskoristim eufemistički izraz, nespretno izrazio. On zaista ume da bude pain in the ass, kao kotraš, ali jbg, znam tisuću i jedan posto da šovinista nije. Znam i kako je reagovao na slučaj Omić, i u nekim drugim situacijama. Stoga bih zamolio moderaciju da još jednom razmisli o ovom banu, te da se preimenuje u vremenski. Ja verujem da je ovo došlo ko kec na deset zbog nekih drugih stvari, ali nemojmo grešiti dušu, da ne ispadne sada odmah mali Šešelj od njega jer on to zaista nije. Lako je ponovo banovati ako bi se ispostavilo da lupetam. Stoga, hajde još jednom razmislite o svemu. Hvala.

To je za hrabre?!?

Sve ovo liči na one loše SF filmove B produkcije gde se glavni junak budi u nekoj alternativnoj stvarnosti gde je sve pomalo izmenjeno i iščašeno, a on nikako da skapira gde je i kako stvari funkcionišu. Onda ide serija neubeljdljivih specijalnih efekata (ko mama i snajka ovde) on se nešto kurcobeca izbegava zamke, a tebi neprijatno što gledaš jer sve deluje toliko neubedljivo. Jbt, počeću da pišem scenario.

B92 je mutirao u rezultat grupnog incesta informera, srpskog telagrafa, alo-a i kurira.

Gle, ovde se radi o bolesti društva. O teškoj bolesti društva. Čitavo naše društvo je skuvana žaba, u bukvalnom smilu. Da li bi nešto ovakvo (Filip u timu) moglo da prođe pre 5, 10, 20 ili 30 godina? Da li bi ministar plagijator mogao da ostane na funkciji pre 5, 10, 20 ili 30 godina? Ovakvo mogu do sutra, primera ima bukvalno nebrojeno. Mic po mic, malim pomacima, stepen prihvatljivog je povišen do toga da bukvalno ne postoji radnja ili čin koje neko može da počini, a da ako je u milosti vlasti to prođe bez ikakvih sankcija ili potpuno neopaženo. Bukvalno svakog dana nam se na SVIM NIVIOMA ŽIVOTA serviraju nepojmljive gadosti na koje NEMA NIKAKVE REAKCIJE. Ovo "nema nikakve reakcije" ne treba shvatiti bukvalno - ima, ali se ona svodi na krajnje mizeran procenat stanovništava ove kloake...što opet daje poruku vlasti da mogu da rade BUKVALNO šta žele, i da to neće biti sankcionisano ni na koji način. Moral društva je u potpunosti izvitoperen i šizofren, zdrave moralne vrednosti i osnovna ljudska pristojnost ne samo što su netragom nestale, već se, sada već voljom većine, smatraju nepoželjnim, a oni koji ih zastupaju u najboljem slučaju preispoljnim budalama. Znanje, obrazovanje, čestitost, altruizam, samilost...su vrednosti koje se vlast gnuša, a većinski deo društva prezire. Arogancija, agresivnost, laž, nemoral, prevrtljivost su osobine koje se cene jer su u današnjim uslovima probitačne. Ovo društvo kao celina nalazi se u slobodnom padu, a ono što je najcrnje, ono ne samo da se ne trudi da se nekako zaustavi ili uspori pad, ono u tom poniranju otvoreno uživa. Da ne dužim, misao koja ti se nije svidela vuče konotaciju iz ovog što sam sada napisao.

Dobro de, Gnom upisao asistenciju.

U odnosu zviždača/tapšača/apstinenata tačno se može povući korelacija sa brojem glasača SNS-a. Forumi bruje, ljudi na glasačkim mestima zaokružuju Vučića.

Šta ovi sude jbt

Bogami, jedno pet minuta nisam mogao da uđem. SQL error itd. To obično javlja u tom slučaju.

Je li forum pod DDos napadom?

Suci čitaju forum.

Što ne sme da pomene Radonjića?

Opet tekst posle kog je teško odlučiti se da li se smejati ili plakati.

Jbt, bukvalno je svima doprlo do svesti sem Nebojši.

Samo da se zahvalim svima na podršci u ovom ružnom danu. Znam koliko to nezrelo i glupo deluje, ali nakon onih današnjih gadosti osećam se bukvalno ko da mi je umro član familije. Osećam da klub koji sam decenijama voleo ko člana porodice više ne postoji. Bez svih vas to bi mi još teže palo. Iskreno sam vam svima zahvalan i volim vas puno.

Niko ali baš nikada sa makar malo mozga, morala i časti nije ček ni pomislio da nešto takvo tretira kao prihvaljivo. Samo stoka koja je stoka i niko više. Potpuno sam siguran da na ovom mestu to nikome nije palo na pamet pa ne znam zašto uopšte pominješ.

Ova tema bi u stvari trebala da nosi taj naziv. Metastaze.

Ja sam u stvari neizrecivo tužan. Ima svega par stvari u životu do kojih mi je iskreno stalo (ili je bar bilo), jedna od njih KK CZ. Navijam za Zvezdu praktično čitav život. Ne znam ni sam koliko sam utakmica gledao, na koliko bio, koliko nerava izgubio, koliko se radovao, tugovao, ludovao...to se ne može niti izbrojati niti kvantifikovati. Čitav jedan život. Jedna čista, iskrena emocija koja te čitavog prožima. I onda jednog dana na čelo kluba dođe kontraverzni političar/biznismen, krene da se mlati sa sličnima po majndsetu. Ti mu pružiš podršku, jer ti je dosta nepravde. Ili makar onog što ti doživljavaš kao nepradu. Klub raste, dolaze i uspesi. Srećan si ko malo dete. U pozadini ipak te nešto kopka. Način na koji se tretiraju pojedini igrači, razna saopštenja, uzdizanje Stoke a unižavanje Semenkara... Osećaš duboko u sebi da to nije u redu, da nije deo tvog bića, vrednosti koje zastupaš i baštiniš. Sve te to grize i glođe negde u pozadini lobanje, gricka i nagriza polako, ali se ti ne obazireš mnogo na to, emocija je jača, zaslepljenost sjajnija, žmuriš i začepljuješ nos, nadaš se (naivno) da će svemu tome doći kraj, da iza ipak postoji neki razum, sistem, neki osećaj dokle se može ići.. Ali ne. Neprijatelji se gomilaju, i dalje se podržava Stoka, čak i kada isteruje sopstvenog igrača samo zato što je pogrešne vere, usput se dopušta se divljačko vređanje igrača koji je jedan od najzaslužnijih za titulu, samo zato što je Caru rekao da je go... Gorčina narasta, stalno je osećaš, stomak ti se okreće, ali i dalje osećaš ljubav koja je bila u tebi čitavog tvog života, nalaziš se u klasičnoj love/hate poziciji, malo mrziš, više voliš, ali ti je od svega muka, ali džaba, zavisnik si, navučen si, ma kako racio govorio odjebi odatle, koji će ti to kurac u životu, ti se cimaš, bacakaš, dobijaš bukvalno gorušicu od svih sranja koja se dešavaju. Telo ti fizički reaguje na sranja, brani se, želi da ti fizički ogadi sve što ima veze sa klubom. I onda Gazda odluči da njegov netalentovani sin sa fizikalijama trulog panja mora da ispuni porodični san i igra Euroligu. I to ne jednu utakmicu, ne minut dva, već bogami ponekad i više od prvog pleja. Ti siđeš s uma. Razmišljaš ko tu nije normalan, ti ili oni, ne veruješ da je takvo ludilo i bahatost moguća. Umesto da trošiš vreme na pametnije stvari, praviš klipove od Filipovih sranja i puštaš ih na net u nadi da će se ludaci dozvati pameti kada dovoljan broj ljudi vidi ono što je bukvalno svakom očigledno. Ali kurac bato, Filipu se minutaža povećava, utakmice se uprkos najskupljem timu u istoriji gube kao na pokretnoj traci, u ekipi rasulo, niko neće da se cima zbog Tatinog sina, a tebi ono kuckanje u glavi i gorčina sve više i više rastu, ogorčenje, jad i bes što te neko (i to ne samo tebe, već sve one koji osećaju što i ti, a takvih je desetine hiljada) zajebava u zdrav mozak, bahati se besprizorno, samo zato - jer mu se može. Shvataš da je sve to samo deo sistema, deo brloga i kaljuge u kojoj živiš, ako sve drugo funkcioniše na taj način, otkud ti jebena iluzija da bi ovde moglo/trebalo da bude drugačije? I onda Precednik održi konferenciju za štampu, izvuče iz naftalina trenera koji je i sam zaboravio da postoji, objasni neupućenima da je klub lično njegov i da će njegov netalentovani sin igrati u njemu dok je živ, najede govnima novinarae i urednike, pomene im DB arhivu, a usput ti lično zapreti kao neprijatelju njegove lične imovine. Kako se nakon toga osećaš, to samo ti znaš. Ružno, tužno, jadno i poniženo. Najviše zbog toga što si dozvolio sebi da ti toliko bude stalo, kao da nisi video gde sve to vodi, mada bi i slepcu bilo jasno. Sneško građen četri i po decenije je srušen, izgažen i uvaljan u blato. Jedino što osećaš je nepojmna količina gorčine i tuge. Jer je neko konačno ubio i zverski dokusurio ono što si toliko voleo.