Laki21

Šta si kačio, onu tabelicu 141/141? Ako jesi, obrisali su je.

Rajana nije išlo u napadu, ali je zato makar igrao difens iz sve snage...

Bukvalno. Kakva ogavna sorta. U čitavoj Srbiji ne verujem da ima 50 ljudi koji se zaista mogu nazvati tim imenom. POstoji li među tim koje poznaješ makar jedan jedini koji se može nazvati imenom svoje profesije i koji bi smeo da napiše nešto o Isprtku?

Ja sam ladno mislio da tamo žive i rade novinari.

Vladimir Štimac aka Štime Smrt. Neizbežan.

Javlja mi se da je Štime doveden samo radi facijalnih ekspresija kad u nekoj prilicu bude trebalo braniti Gnoma.

To bi sve objasnilo. I što stalno ne dobacuje sa trojke, što ne može da iznese ulaz a bogami i pičkaste izjave u poslednje vreme.

Deluje kao navlaka za kladionicu, zato pitam.

Fali ti procenat za 2 poena. Odakle ti ovo da ne igraju svi navedeni?

"Skupili smo se u ovom tužnom trenutku..."

Jedna povelika mlohava kita.

Evo poturili su i sirotog Đenku.

"Osetili potrebu da se obrate"

Ovi jadnici izgledaju ko da ih izvode na streljanje

Mozli se već napio od sreće.

Nekako se potrefi da čitav tim uvek bude loš kad je Gnom na terenu. Jbg. Neće nas taj loto da ga jebeš.

"Gledaoci su ti koji su platili kartu i došli da gledaju svoj tim i mislim da imaju pravo da upućuju kritike igračima za nedovoljno zalaganje i loše partije." E moj Marko, brže ćeš ti otići negomšto si došao 😞

Btw, nebojša je i definitivno potpuno odlepio. Potpuno odvajanje od stvarnosti, mislim da je ovo kod njega školski disocijativni poremećaj. Doduše, mogla bi tu i desertacija da se napiše, s obzirom da je zahvatilo čitavu porodicu, a bogami i deo igrača kluba. Materijala ima za Nobela. S druge strane, Staljin i Čaušesku se sasvim sigurno prevrću u grobu i pitaju zašto im nikada nije uspelo da sastave ovakvo saopštenje, dok Kim Džong Un vredno hvata beleške.

Provaljen sam jbg. Sipaju svi redom. Limar, Soroš, lukavi mali satnici, ne znam kako da se odbranim.

Sneg je napadao ovako visoko.

Još jednom, naš klub je (na žalost) samo ogledalo države u kojoj (na žalost) živimo. Samo u našoj državi vlast preti štrajkom glađu protivu opozicije, a Kapiten kluba preti povlačenjem sa terena zbog zviždanja saigraču. Kao što bi rekao jedan poznati sportski radnik, sve je ovo normalno... Svi mi smo skuvana žaba. Oni kojima su iz dana u dan, sata u sat, minuta u minut serviraju raznorazne gadosti, gde vremenom svaka postaje gadnija od prethodne. Vremenom oguglaš. Pored gigantske gadosti, sitna prođe neopaženo. Ili još gore, uopšte ne bude detektovana kao gadost i nešto pogrešni i zlo. Na kraju dobijamo ovu rezultantu. Potpuni sunovrat morala i svih društvenih vrednosti u svakom pogledu i u svakom zamislivom smislu. Sunovrat čitavog društva u bezdan kojem se ne nazire kraj. Radnici žvižde i psuju sve po spisku ocu i sestri svog poginulog druga, građani vređaju ženu koja nije pristala da bude gradonačelnikova drolja, ministar plagijator ostaje u fotelji i dobija pohvale, uzbunjivač koji ukazuje na krađu enormnih razmera biva zatvoren, predsednik ne laže jedino kada spava. S druge strane, otac privatizuje državni klub (naravno bez da je uložio i dinar svog novca) i daje ga sinu da se igra s njime, kapiten kluba to zdušno podržava, preti, hoće da bije, kači citate i objašnjava šta je nepotizam i navijenje, hoće da izvodi tim sa terena...tu je i paravojska za održavanje reda i discipline... Kad se sve to sagleda, gde mi to u stvari živimo, onaj čovek sa plakatom i svi koji su izviždali Tatino Govno su istinski heroji današnjice. Verujem da deluje pompezno ovo što govorim i da preterujem, ali to zaista jeste tako. Biti protiv većine i protiv glavnog toka danas je herojstvo. Biti u manjini, ne odustati od sebe, od svojih uverenja, prinicipa, moralnih i životnih vrednosti, jeste herojstvo. Ovo što mi živimo u neku ruku se može predstaviti kao epska borba dobra i zla. Skoro pa kao u bajkama. Svi oni koji ne pristaju na to, koji se ne saginju i ne gutaju po naređenju, odbijaju sendviče i i dalje imaju svoje ja, za mene su istinski heroji današnjice. Makar i na jednoj tako sitnoj i nebitnoj stvari kao što je jedan košarkaški klub. Drugarice, drugovi, ne dajmo se pasjim sinovima!!!

Zavisi da li voliš da ti pišaju na facu ili ne.