Mi smo se porodično svi skupa isplakali uz film. Udara na emocije. Posle filma sam izveo psa u šetnju i onako po kiši tumaramo nas dvojica kad mi suze same krenuše niz lice. Ne direktno zbog filma, nego sam već bio načet emocijama pa me samo sastavilo odjednom.
Bio sam klinac kad je Toma umro, završavao osnovnu školu i još uvek se živo sećam kada je jedan drugar rekao da je umro pa je nakon toga nastala prepirka između njih par ko je bolji pevač gde su nabrajali ni sam ne znam šta. Ne znam ni zašto sam to zapamtio jer nisam slušao narodnu muziku tada pa ni Tomu. Znao sam pesme, ali sam sa društvom gledao 3K i MTV. Tek sledeće godine na maloj maturi i prvom pravom pijanstvu sam donekle shvatio o čemu pevaju Toma i Džej, mada i dalje nisam slušao narodnu muziku. Vratio me je ovaj film u to vreme. Počupao neke davno zaboravljene uspomene, prve simpatije, društvo i neke kojih više nema...
Nisam znao da je baš svaka njegova pesma nekome posvećena i to mi je prvi utisak filma. Dobro su uradili vremensku liniju i povezivanje pesmi sa događajima u njegovom životu.