Yoyogi

Uzmi Majdanpek, rudarski grad. Tamo ima više prezimena kao Gerhard i Šmit nego onih na -ić. Rudari iz Nemačke tamo dolazili da rade pa i ostali. Mislim, da su nas i obogatili svojim prisustvom. To nije bila nasilna asimilacija.

To je bilo u Beogradu, mislim da je bilo u BIP na mostarskoj petlji. Kako izlaze iz smene, polutku na leđa ili u putnu torbu pa na kapiju.

Nije hrana bila deljena nego kupovana po nižim cenama. Možda upola cene. Polutka se kod kuće iseče pa komadi u zamrzivač. Jednom sam posmatrao kod nekog korisnika kako je kamion došao u krug a radnici jedan po jedan polutku na leđa. Ne verujem da su svi imali kola, sigurno je bilo polutki po gradskom prevozu. Bile su omotane najlonom. Neko iz te firme mi reče da prethodni put nije bilo omota pa je bilo krvavih bluza. Posle, već sam bio otišao, pričali su mi kada se čujemo da su polutke bile umesto bezvrednih para, kao plata.

Ni ja nikada čuo ni video. Najbliže tome je bilo da restoran u ćerkinoj školi oglasi da kod njih može da se naruči ćurka. Neki su to i radili pa je podele, nemaju gde da je drže celu. Ono što preko firme ima (nije sindikat nego social club) su ulaznice za Disneyland, Universal Studios i neke sportske događaje sa 10% popusta, dokolica i nešto što nije neophodno.

Ništa kako je bilo u detinjstvu/ranoj mladosti ne rekoh. Nije se imalo. Ono što sam hteo da istaknem je da sam otišao baš kada sam lepo stao na noge, više onako, "politićki".

Nekih 6 meseci pred odlazak u Australiju, čujem se sa bivšim šefom koji je tamo već bio. Jas sam nastavio da radim neke tezge koje smo zajedno radili, pita me kako ide. Kada mu rekoh (tada se sve govorilo u DM) reče mi da toliko para u Australiji ne bih mogo da zaradim mesečno, bar ne prvih 2-3 godine. Ne zbog para nego zbog nesređene države sam predao za iseljeničku vizu na osnovu struke, trajalo je godinu dana i otišao sam nekoliko meseci pre nego što je buknuo pravi rat. Namera i postupci su bili mnogo pre rata i bez obzira na zarade, putovanja, znao sam da ću da odem. Sećam se kada mi je kvrcnulo: na TV je bio ekspoze Branka Mikulića koji je proglašen predsednikom Saveznog izvršnog veća (maj 1986). Rekoh, u tvom mandatu ću da zbrišem. Iz tehničkih razloga (neprekidnih 3 godine zaposlenja koje mi je JNA prekinula) je uzelo 2 ekstra godine ali se desilo.

Čak i da se neko materijalno izdigne i popravi standard, nesređenost države je ostajala.

Koja hrana može da se jede štapićima zavisi pre svega od pirinča. Indijska ne može jer je njihov pirinač svako zrno za sebe. Isto ni Thai. Gde je pirinač od vrste čija se zrna lepe, kao u Japanu i u Kini gde se taj prinač gaji (većinom nije taj) tamo može. Hrana koja se jede štapićima može da se pojede brže nego viljuškom i kašikom.

Trumanova jaja?

Video sam na stotine stranaca iz malih američkih šljivarica koji prodaju neke marginalne proizvode kako dođu u goste. Jedna od tih firmica je imala neki software koji se koristi da se nađe ko sve ima kopiju nekog mejla i kome ju je prosleđivao. Japanskia strana, oni koji sa njima rade i koji ih pozivaju u posete su mučenici skrajnuti u pazuhe firme gde nema napretka. A kada te Amere prate na put, njihovi imaju utisak da bi se bez njih Japan raspao. Senior manager sa 4 managera (svaki po 12 inženjera) radi od kuće 3 dana nedeljno, jedan dan Nagoya, jedan dan Toyota i jedna nedelja mesečno Tokyo. Na 3 meseca tura Osaka - Hiroshima - Fukuoka. Nikakav call center. Cilj firme je da do 2020. bar 70% zaposlenih radi od kuće. Sada je na 60%. VP u Americi rade mahom od kuće. Moj direktor u Sidneju radi od kuće.

Prvi put u životu čuo pa se razgoglao, nabasao na nešto pa doneo političke zaključke. Iz Peshavara.

Kakav L3 support, ja sam senior manager od početka. Kakvo projektovanje mreža, 5G? Docomo mobilna telefonija je 45 milijardi dolara biznis, kao celi nacionalni dohodak Srbije. Ili više nego što je Nokia imala u svojim najboljim danima u 160 zemalja sveta svezajedno. Ne znam šta bi neki stranac njima mogao da projektuje.

Hvala na stručnom komentaru. To sam od tebe očekivao, mada bez politike.

Odličan ti je post. Mada bih u nekim minornostima mogao da te pitam ali je generalno dobro. Svaka čast za trud i vreme da ga napišeš. Ako ti je zadovoljstvo da je do nekoga stigao - jeste, bar do mene.

U toj perfektnosti ja i moja porodica živimo i prosperiramo. Oni su me direktno zaposlili, ja sam kao Japanac po firminim poslovnim knjigama samo različito ime. Tvoj seminar, šta je da je, neće dovesti ni do čega. Ništa od toga nema, oni nas, i tebe gledaju kao što Amerikanci gledaju na Meksikance. Sad će oni da im drže neke seminare. Nadam se da si došao u biz class, da malo i ti vidiš puta.

Shinkansen - that is the way to travel. Uživaj u japanskoj perfekciji kao što ja njoj uživam svaki dan.

Da nisi rekao, ne bih ni primetio da nema reklama. Kakve su da su bile, nisu bile napadne. Ako Forumu to nešto pomaže, mislim da nije neki problem da ih nastave, ako bude kao što je bilo.

To = istok Kyo = grad Tokugawa Iijeyasu je preselio prestonicu iz Kyoto u Tokyo, da bude tamo gde je vojnička baza iz mnogobrojnog stanovništva. Uživaj u Tokyo, veličanstven grad. Živeo sam tamo 3 godine (uz Yoyogi park) a od 2006. idem jednu nedelju mesečno. U tom gradu od 35 miliona stanovnika možeš da uživaš i u simfonijama svaki dan u godini na različitim mestima.

Ne znam da li bih ja mogao da se vratim u Srbiju i da tamo radim. Bilo je 3 poziva, stara firma tadašnji zastupnik moje sadašnje, onda kada je firma otvorila direktni ofis još dva poziva. Privatnim vezama oni koji me znaju, kada im je nešto trebalo, pomogao sam im bar 10-ak puta, svojim bivšim kolegama. Ako je to expat pozicija, to može da bude i dobro. U svakom slučaju je dobra vest da se porodici predoči.

Hvala što si se setio, obećao pa i održao obećanje. Neka si ti uživao u svom pivu. Mutno, bre. Meni je ideja dobrog piva da bude sveže, bistro, dobrostojeća pena 2cm i da ima delikatne "bockice" kao fin šampanjac. Ovo tvoje može da ima sve to osim bistrine.

@Denis Jasarevic Driiing...driiing...budi se Jašare, istina 6:43am kod tebe, potreban si ovde.

Možeš ti da veruješ i da je Zemlja ravna ploča koja se oslanja na 4 slona, ako hoćeš. Nikakvo čudo da fundamentalisti automobile i meso (proizvodnju) nazivaju najvećim zlom za klimu. Nemaju pojma da bi to ovako baš moglo jedno drugo da potre. I čist vazduh i meso. Da napravimo karikaturu: Da pozovu u studio Gretu Tunberg i da joj kažu ovo što sam ja rekao i da iskoristi svoju popularnost da se založi za ovu ideju da se ona još šire prihvati. Kao što se pokojna Lady Diana slikala sa ljudima bez nogu, obogaljenih od nagaznih mina, da se one zabrane (to je i postignuto). Kolutala bi očima mlada gospođica Greta, to bi je, iako delotvorno i baš ono što je na dohvat ruke i lako sprovodljivo potpuno zbunilo. To bi njeno polu-božanstvo u redovima klimatskih fundamentalista svelo na stegonošu borbe protiv kravljeg prdeža. A to nije cool. Ona je krenula sa praznom patetikom za naivne, nešto što izaziva pozor.

"Gde ste bile, gde ste išle?" "U PKB da kupimo viršle." Bila je ta reklama početkom 1980-ih, nikada je nisam video a čuo sam da se studenti zezaju, ponavljajući je nekim glasom koje valjda bio u toj reklami. Išli smo u IKEA da kupimo viršle, ona je na 12km biciklističkoj stazi. Imaju radnju u kojoj ima skoro sve što ima u restoranu, zamrznuto, da se spremi kod kuće. Peciva su sveže ispečena, ista kao gore u restoranu. Zbog čega baš u IKEA? Viršle u supermarketima dolaze u nezamrznutim pakovanjima od 8 a jedu se jedna po jedna, traje mesec i po dana dok sve ne odu, načeto pakovanje rašri miris po celom frižideru. IKEA su zamrznute, 5 u pakovanju, izvadiš jednu, ostale stoje u zamrzivaču. Uz to ide i pakovanje zemički, 10 komada Nisam ni znao da ima ovaj popust kada kupiš komplet, 700 dinara za sve.

Nauka, nauka. CSIRO, australijska nacionalna naučno-istraživačka agencija. Štetnost metana je 28 puta gora od ugljen dioksida, u tome je stvar, ne u mamutima. Doći će ti Jašar da ti kaže, još mu je rano. Slika iz novina gde sam pročitao članak, ovce jedu svoj ovčji seafood.

Nije samo stara emigracija, i novija sa njima su u Sidneju bili praktično formirali grad veličine, recimo Obrenovca, tu se druže, zovu telefonom, idu na slave, žene, udaju, imaju 3 dnevna lista na ćirićici, svakodnevni program na srpskom (ako nije ukinuto, država je izdržavala 3 x 1 sat nedeljno na srpskom, na hrvatskom, makedonskom i ostalim jezicima sa nama nepovezanom emigracijom). U krajevima sa preovlađujućom starom emigracijom imaš ljude 85 godina stare koji su došli 1970-ih kada je Australija plaćala kartu a da ne znaju 50 reči engleskog. Ceo radni vek su radili ili kod naših ili tamo gde ne treba jezik (građevinski radnici), kupovali u našim radnjama. Sve što im treba imaju na srpskom i ni korak ne moraju da naprave van svog geta. Tek danas, online može da se gleda TV iz Srbije, čak i uživo, pa i da se menjaju kanali. To je ta ideja multikulturalizma koja je propala. Naivno, Englezi su mislili da time obogaćuju državu (što je i tačno) ali su prevideli da se ti imigranti ne integrišu tako lako (ili nikako) u zapadni svet i njegove norme i dokle god mogu, ne uzviruju iz svojih nastambi.