Yoyogi

Misliš na ovako nešto? Dizajnerske tašne, bekpekovi, laptop torbe, ništa aktovke. Foaje mog ofisa u Tokiju Mislim da tu Samsonite nije mogao a kako bi i mogao, da se snađe jer laptop torbe dolaze sa samim laptopom i ne pravi ih (torbe) Samsonite. Nekih 2 milijarde laptopova je u upotrebi, mislim da ni jedan ne ide u bilo šta što Samsonite pravi. Ili koriste ove dizajnerske skupe torbe ili bekpekove. To tržište je za Samsonite zbrisano.

Tu je možda i razlog da su ih tako nazvali kod nas : "ozbiljni", macho muškarci su nosili aktovke a te torbice oko zgloba ruke nisu znali kako drugačije da ponize, ma kako one bile praktične. U njih nije mogao da stane burek (vide samo njegovu tašnu a ne vide burek koji je unutra), od spolja je izgledalo da aktovka daje službeno dostojanstvo onome koji je nosi a vidi ovoga sa ovom malom - možda otuda taj naziv "pederica"?

Mislim, kada su se pojavile, početkom 1980-ih, bile si kao neseseri sa kožnim kao kaišićem za oko zgloba ruke. Nisu se vezivale oko tela. Zvali su ih "pederice". Tada bekpekovi nisu još ušli u upotrebu, muškarci su nosili akt-tašne, nije bilo laptopova i njihovih torbi. U zadnjih 20 godina su laptopovi i njihove torbe uništili Samsonite i njihov asortiman akt tašni. Mislim da 20 godina nisam video nikoga sa akt tašnom. Možda je nestanak te "imam tašnju, imam mašnju" mode otvorio prolaz za te torbice.

Gde treba da odeš da vidiš to "cvetanje"? Po školama, među studentima, službenicima, IT, fabrikama? To "cvetanje" je kao tamo gde u Beogradu cveta šibicarenje. Treba želeti i hteti tamo otići. Thai nisu homogena nacija. Na vlasti su Kinezi, oni drže svu privredu, banke, firme. I sam kralj je Kinez. Ali poreklom. Kao što su Srbi poreklom od starih Slovena. U istorijskoj drami "King Naresuan", rat kraljevine Ayutthaya (Thai nije postojao kao država) i Burmanaca, 16 vek. Nakon krvave bitke, Burmanci dolaze da pokupe svoje mrtve a glavni Thai sveštenik i mentor Naresuana, Khan Shong im drži molitvu. Jedan od Thai vojskovođa reče "Pa on to žali naše neprijatelje!?". Kralj Naresuan odbrusi: "To su naši neprijatelji, nisu njegovi" u smislu da za budističkog sveštenika nema razlike, oni su budisti.

Nijedna država svojom voljom ne spušta nezaposlenost ispod 5%. Kada nezaposlenost padne ispod tog nivoa, dobijaju se pretrčavanja ulice kod drugog poslodavca, lenjost i alavost. Ta nova zaposlenost u USA su mahom low jobs, kuriri, isporučioci paketa robe kupljene sa neta.I security guard po bankama, vozači, konobari, sobarice po hotelima a to ne može da se preseli u Kinu ili Indiju. Po Trampovom planu, još se ništa od proizvodnje nije vratilo u Ameriku.

Thai, privatna škola gde je ćerka išla od 3će do 4.5 godine. Posle toga, došla je porodica u Japan. Za Thai uslove, škola nije bila jeftina, kantina za ručak. bazen, sva deca moraju da nauče da plivaju Sada dolazi ono što je vezano za temu. Učiteljica sprema đake za dolazak budističkih monaha u školu. Religija u školu. Sve postrojeno i spremno Evo, idu, evo idu... Pokloni, hrana, koju nose nazad u hramove Thai su budisti do koske. Bilo je 2005. da su tražili da se Budizam uvede u Ustav kao zvanična religija Tajlanda. Odbijeno je. Ćerka je tada bila mala, jedino što se seća je da je u toj školi bila skrajnuta od druge dece jer nije 100% Thai. Deca su okrutna kada dođe do toga, nema šta da možeš da im objasniš o Political Corectness. To smo prekinuli.

Namerno je rečeno onako: fina podela unutar crnih vina.

Lokalno stanovništvo se deli na one koji znaju uz koje meso ide širaz a uz koje kabernet. I na one koji ne znaju mnogo ali su lepe i bisernih zuba i kada nisu više u prvoj mladosti

A torbica, a torbica?

U Japanau je zabranjuen ulaz sa vidnim tetovažama na bazene i u banje. Banja je deo kulture, tu svako ide, ja ih imam 3 i idem 2-3 puta nedeljno. Uveče, nedeljom, to je obavezno, sa večerom. Ko tu nema pristup kao da je odstranjen iz društva. Vekovna tradicija, mala deca se dadnu u vrisak kada vide tetovažu. To strani turisti tetovirani kao da znaju pa retko pokušavaju da uđu na takva mesta. U Kjotu, Arashiyama, u onsenu pojavila se dvojica sa tetovažama. Posle 10 minuta, da li ih je neko prijavio ili su im spazili tetovaže, dođe službenik, da im peškire da se ogrnu i da sede tako ogrnuti ako ne, da napuste mesto. Ova devojka ima nešto istetovirano pa je pokrila Od 100 ovakvih mesta nađe se jedno gde se ta zabrana ne ističe, kao ventil. To znaju oni sa tetovažama pa tamo idu i sa svojom decom. A unutra sve jakuze bikovskih vratova sa kajlama i labros frizurama.

Tačno. Mala mapa pa sam uzeo Pensilvaniju koja ima 20 delegata. NY ima 29 kao što kažeš.

Pa to sam našao pre neki dan na usa.gov. Državna služba. Promenilo se?

Mapa delegata koji odlučuju o sledećim predsednikom USA priložena u mom originalnom postu) gde će reći da New York (state) i Illinois imaju istu težinu, po 20 delegata. Onda, NY gde žive advanced i affluent people su praktično stavljeni protiv agrarnong Illinoisa (tamo je sve ravno, poljoprivreda, odatle su i McDonalds i Kellog, konzervativni narod, kakav gay brak, kakav abortus). Taj "bias" ide od očeva i osnivača USA koji tada, razumljivo, nisu mogli ovo da predvide. Nekad su većina bila farmeri, danas nisu.

Japan, sa jedne od pijanki sa ofisom, sake dolazi na kraju. Možda to i nije neka stručnost koji sake izabrati kada, meni je uvek bio pitak i ukusan

Jeste i na duge i na kratke staze. Coin laundry je 24x7, vešeraji su od 9-17. Kakve god mašine da imaju, to je druga skala isplativosti kada se koristi trećinu dana pa se još i osoblje plaća. Jednostavno, vešeraji prihvataju posao (pranje) preko svojih kapaciteta pa onda deo (ne znam koliki ali mora da je značajno) posla nose u ove coin laundry. Mislim da je to win-win.

To je za mainstream Thai (koji su ljudi kao vi ovde) nečuveno da ženske pokazuju veš. Zato Tajaca tamo i nema. Neko reče "turistička meka" Khao Sarn Rd. Nije tačno. Skadarlija u Beogradu je turistička meka gde Beograđani vole da odu, prošetaju pa i večeraju. Zamisli da Skadarliju lokalno beogradsko stanovništvo izbegava zbog nekompatibilnih stranaca koji tamo ordiniraju. To je ta razlika.

Jeste, ona zarađuje samo dok se bubnjevi u mašinama okreću. Baš ih briga šta se u njima valja. Još je otvorena 24x7. Postoji zabrana pranja patika, otirača, prostirki za kućne ljubimce, ćebadi. Ima jedna službenica koja to nadgleda. Nisam je ni primetio dok jedna sušilica nije crkla pa mi je vratila novac (2 EUR) da stavim u drugu mašinu.

Moj shopping mall, bioskopski repertoar za februar 2020. Pažnju privlači neuobičajeno rani početak prvih predstava. Radnje se otvaraju u 10 a predstave počinju pre toga. To je za mame. Nekih 70% žena u radnom dobu ne radi. Možda ih ima 35 miliona na nivou države. Koliko njih su mame dece školskog uzrasta, mogu da nagađam ali je sigurno resepektabilan broj i tržište zbog kojeg te predstave idu. Kada pošalju decu u školu ili na aktivnosti, to je njihovo vreme da odgledaju film. Ovo je subota, 15. februar ali deca retko imaju prazan dan bez školskih sportskih ili drugih sekcija i aktivnosti.

Evo otkud znam: od 2001. sam moderator na jednom Thai centric bordu gde su članovi stranci. I to za "Relationships" mada čitam i ostale podforume. Članovi koji su u BKK se sastaju svakog petka u jednom velikom restoranu, nekad odem i ja. Tu sam upoznao Stickmana čiji sajt pratim, nekada mu šaljem slike i on objavi. Tu je ostala publika koju, čak i retko koga od njih , zanimaju takve stvari a neko uvek neko napiše. Interes za te je sajtove opao do mere da ono što je bilo 2001. da top-poster ima 900 postova mesečno a samo njih top 10 imaju 6,000 postova zajedno, danas se svelo na zapanjujućih svezajedno 20-25 postova za ceo mesec od kojih su 15 linkovi na novine i Youtube. I to ti je znak da intres opada. Oni koji su pre 20 godina imali 60 godina sada su 80 ako su živi a mlađe to više ne zanima. Nekada tipičan strani turista, sheepish looking middle aged man u "Red Bull" majici bez rukava i u japankama, danas je zamenjen profesionalcima u odelima, sa bradicom i 35 godina starim.

Tada su receptionist u Thai bili na 250 dolara. Ovo je receptionist, nije professional. IT su na 2,500$ početno, dođu sa 15 godina iskustva se poravnaju sa Australijom do mere da retko kome pada na pamet da emigrira, jedino da ga firma pošalje ili brakom. Nikada u životu nisam video Thai migranta. Ono što ih ima su bračnim vezama. Ko je od vas ikada video Thai migranta (ne specijalizacije i firma da ih pošalje)? Ja nikada. Dok sam redovnije (2003-2005) išao u BKK ofis i izlazio na ručak sa kolegama, nekoliko njih je u dobi 28-31 godina (kako se koji oženi) kupovalo kuće i pravilo decu. Evo, oni žive sami (sopstvene porodice) kupuju sve ovakve kuće, 200-300 hiljada dolara. Njih ne vidim sa balkona ali im vidim decu koja se igraju na ulici (bez saobraćaja), ona što ih vidim su sva 7-12 godina rekao bih, roditelji su onda ispod 40. Kupovna moć je po mojoj proceni, za profesionalce, negde 3 puta veća nego u Srbiji. Jednom sam za neki sajt računao po broju prodatih novih automobila, Thai su kada se stavi u proporciju kupili 3 puta više novih vozila nego u Srbiji. Veš mašine: Mnogi stanovi imaju token kuhinje (da skuvaš kafu ili ispržiš jaja) i vodo instalacija je takva da samo vertikala koja ide niz balkone može da podrži veš mašine. Znači, veš mašina bi stajala na otvorenom, na suncu i kiši da se priključi na balkon slivnik. Zato ih mnogi i nemaju. Šta bih ja radio sa veš mašinom na balkonu ostavljenom bez krova i neupotrebljavanom 10 kontinualnih meseci godišnje. Pitanje je da li bi proradila posle tolike pauze. Vešeraji (tamo gde ljudi nose stvari na pranje i peglanje) - upravo oni su najveći korisnici tog coin laundry. Jeftinije im je da tu operu nego u svojoj radnji. Možeš da vidiš žene sa kamarama industrijskog washing (presvlake, pokrivači) za komercijalne objekte.

U stvari, on je to nazvao "receptionist". To nije loša plata ni u Sloveniji. Od škole je potreban ekvivalent gimnazije i poslovni engleski, ne "Boyfriend send you money, no send money him customer". Ima nedaleko od moje zgrade coin loundry, tamo idem da perem veš, ima 10 mašina i 10 sušilica, sve po pola sata. Dok sedim, Tajke dolaze da peru svoj veš. Sve mlade (gornje 20-te i donje 30-te) i same, u svojim džipovima. Dok čekaju , gledaju u svoje iPhone. Nekoliko puta mi se desilo, small talk, oko šta beše prašak a šta osveživač (oba su tečna u kesicama, kupuju se na automatu), prebace se na engleski kao da drugi jezik ne znaju. Nisam stekao utisak da su željne razgovora sa strancem. Jednom sam bio sa ćerkom, onda je druga situacija, jedna nije prestala da priča sa njom, druga, njoj nepoznata videla akciju pa i ona se pridružila. Lepe i pametne devojke, pitaju prava pitanja, kulturne. Komšinica koja radi u Adidas fabrici u provinciji, na tu platu je uzela ovu Hondu : 230$ mesečno na 6 godina, 15% učešće. Živi u kući sa roditeljima besplatno, bila turistički u Japanu, Tajvanu. Vozika se sama, stalno negde ide, skim i gde pojma nemam. Slobodna ženska. Ovde smo bili na ručku na obližnjem jezeru na granici Kambodže ona nas provozala.

Na školskom koncertu, ćerka je za klavirom. Izvode baš ovu legendarnu pesmu. Malo je poznato, na originalnom studijskom snimku pesme gitaru je svirao baš Eric Clapton. Uveo ga, stidljivog, u studio njegov veliki prijatelj George Harrison. Otuda i ovaj "Concert for George", za velikog prijatelja i pokojnu legendu.

Prva ploča (singl) koju sam u životu kupio bila je baš ova. "Looking out through my back door." Credence Clearwater Revival . John Fogerty (taj večno prepoznatljiv vokal) je bio veteran vjetnamskog rata i njegov veliki protivnik. Imao sam sve njihove albume. Imam ih i sada. Bilo je njihovih albuma u SFRJ da se kupe, imali su oni možda neki popust kao veliki protivnici tog besmislenog rata.

Da ti oživim topik. Godine 2002. sam imao akcije firme koje su vredele 35 hiljada USD. Pa onda akcije firme pale, dole, te moje, na 6,000 dolara. Ja to zapostavio, zaboravio. Te su pare bile poslate u "Lost&Found" property negde u Kaliforniju, državna ustanova. Dođje mi neki Nemac, posle 20 godina, , "Lost funds specialist" i kaže ima tamo nekih para, traži ih. On napravi sve formulare, za 15% procenta kada dobijem i te male pare na svoj račun. Odobreno je, ček je na putu. Malo će mi da kupim nova kola.

Nikakva navika nego praktičnost. Da radim od kuće i da sedim u odelu sa kravatom? Ma radim i neobrijan, u pidžami, na coference calls čujem pse koji laju, decu koja kmeče, ptice. Jednom sam teško nayebo, 10 dana i noći, pa me ekipa iz Srbije zvala na facetime. Taj moj facebook account je ukinut jer nisam bio pod pravim imenom. Pitaju me, "šta ti je to belo oko usta", a to je bila moja brada, ne puštena da raste nego od silnog posla neobrijana.