Yoyogi

Imam fitbit, poklon, ništa to nije. Kažem, meri mi kalorije na biciklu, start, posle 10 km da vidim šta je izmerio, kaže "Press start to start measuring". Šta se dešava sa mojim telom vidi se na obaveznim sistematskim pregledima (35 testova) koje firma naređuje u licenciranim ustanovama, obavezno. Od vađenja krvi, analize urina i stolice do skenera i čuda tehnike. Pola dana sa besplatnim ručkom na kraju. Svake godine, obavezno.

Želim tvom sinu da jednog dana bude kapetan lađe.

Pozvali su Japanci Nemce da im kažu kako da reše saobraćajne gužve na inače odličnim autoputevima, kojih ima i paralelnih. Nemci rekoše, ukinite max brzinu, kao auto bahn. Neka cepa koliko ko može. Ništa se nije desilo.

Evo, da ja odem u Srbiju, kada se desi to bi bilo nekih 35 godina posle odlaska. I da tražim od države izdavanje novih dokumenata. Lična karta (ona, kao braon knjižica), vozačka dozvola i pasoš SFRJ, sve isteklo najkasnije 1995. Za to bih angažovao profesionalce advokate (školske drugove), za pare. Oni bi mi rekli tačno šta mi treba i št amože i št ane može. Ako to i uspe, onda da moja ćerka rođena u Bangkoku, državljanin Thai, Australije i Japana, da postane po očinstvu i državljanin Srbije. Vidim po forumima da se to u Srbiji pojednostavilo, čini mi se da nije nemoguće a opet sam skeptičan. Na kraju, ako ništa, videli smo zemlju i šta imamo od familije, lepa i interesantna mesta, mesec dana koliko kao stranci možemo da ostanemo bez viza.

Smart watches su bili flop. To nikada nije uspelo. Čak i genijalac, dizajner Apple proizvoda, John Ivy, je tu fulao. Tvrdio je da će AppleWatch uništiti Rolex i Phillipe Patek. CEO Rolexa, reče na to "Što je mene briga šta se dešava na tržištu satova? Satova je uvek bilo. Mi smo na tržištu luksuza". Stvarno, jedan moj cenjeni kolega ima taj Apple Watch, izgleda mu na ruci groteksno kao konzerva mesnog nareska. Čak je i "embarassing" kada se vidi ispod manžetne bele košulje.

Ima tu još. Ako je jedan google search jedna transakcija, COBOL radi 300 puta više njih svake sekunde u našim životima.

To isto i ja tvrdim. Osim ako tamo na CC novac vec nije bio polozen pa nemaju na šta da udare kamatu.

COBOL je ovih dana, kao programski jezik, navršio 60 godina starosti. Na njemu radi 95% svega bitnog u svetu, ATMs na primer. Svi mainframe banaka. Dva miliona programera COBOL dodaju svaki dan 1.5 miliona linija koda na ono što je kičma IT finansijskog sveta. Nije u modi, samo da se penzionišem, biće tu para na COBOL tezgama.

Palata za gospodina kera. Tu prolazim godinama biciklom, uvek je bila tu, od 2011-te. Noću, kada su kratki dani, to izgleda kao Moulin rouge Kako bi pas u tome mogao da spava? To je firma za eksternu arhitekturu, to im je bila reklama da pokažu šta sve mogu da urade.

Mislim da vam ovo sa podizanje novca sa CC nije tačno. To se smatra cash advance i to nije isto kao da si nešto kupio (tu im trgovac da 3% provizije) pa platiš kada stigne račun preko svoje banke. Za CC cash advance je procedura, da platiš to je kao da nekome negde šalješ novac. Banke to ne oduzimaju automatski, mada su izdavači i ATM i CC za tebe lično. Pa CC kompanije manjim delom žive od direktnog skidanja sa računa kada si nešto kupovao a najslađe im je zaduživanje koje traje mesecima i godinama. Neplaćeni računi koji se protegnu sa kamatama a Cash advance je u toj kategoriji. Pa se ljudi čude: Kako ovo, podigao sam sa CC 1,000 dolara a sada treba da platim (mesecima kasnije, nije znao da se to ne skida automatski) 1,100 dolara?

Pa šta će sa tvojim PINom? Jedino da ti otme/ukrade karticu pa onda može (sa znanim PINom) da podiže pare (do limita koji si možda upravo ispunio za taj dan) dok si u nesvesti ili u neznanju da je ukradena. I obična ATM kartica ima taj limit, kako gde, 1,000 dolara pa dole do (u inostranstvu) 500-600 dolara. Kreditna kartica može tako da radi ako na njoj postoje pare unapred stavljene. Ako tih para nema, jednostavno podizanje sa nje je cash-advance (to može na ATM) vuče kamate kao 17% dok se pare ne uplate nazad. Kao zaduživanje preko kreditne kartice. Nadam se da je to onaj koji to radi to znao.

To je poznata stvar. Znači, menjanje para po šalterima je prošlost koja više ne igra ulogu.

A što su Rumunija i Bugarska tako brzo ušle u EU. Geostrategija, kordon prema Rusiji. Mi smo tu nevažni.

Moraju li sada da se menjaju pare? ATM kartice iz sveta bi trebalo da rade? Ako Srbima rade u Grčkoj (znam da rade u Japanu), ima li još tog menjanja para?

Kako se kod mene prodaju kučići i mačići. AEON (najveći lanac maloprodaje u Aziji, hipermarketi, japanska firma, = Walmart u Americi). Strateški, na glavnom ulazu, imaju Pet Plus shop. Uvek ima publike, deca mogu da ostanu satima da ih gledaju. Strateški postavljeno, kako god da si narogušen ušao u mall, kada ih vidiš kako su slatki i kako se igraju, odmah ti osmeh izađe na lice. Pa posle, iako ne kupuješ ljubimca, oraspoložen kupiš i šta nisi mislio da ti treba u drugim radnjama. Ovo su cene, kao u dinarima. Sve na prodaju je uredno zavedeno, vakcinisano i zdravo. Samo mali kučići (mačići su sa druge strane izloga). Nema vučjaka, dobermana ili lesija. Odmah uz tu radnju, ide čitava industrija, Japanci potroše na kućne ljubimce 5 milijardi dolara godišnje Na hiljade ovakvih radnji plus nezavisne.

Da ste hteli novi forum nova priča, mogli ste jednostavno da stavite nekoga od Kinikovih žrtava za moderatora. Amiga, Vilhelminu, Hill Billa, Diva, Yoyogija, ima ih siguirno još. Tada bi i njemu i njegovim šoderašima i šešeljašima bilo jasno da se radi o raskidu sa starim i ne bi ni došli. Ovako, ni trt ni mrt ni život ni smrt.

Nikada ali tako to svet jede. Mesari i klanice to ne vole jer im pare stoje zaključane u neprodatom mesu pa se i ne utrkuju da obrazuju mase. Da to stajanje prodaju skuplje, izmislili su kategoriju "aged beef" koje je 2-3-4 puta skuplje.

Crveno meso se ne jede 2 nedelje posle klanja. Ono je gadno, tvrdo, čuli ste za "mrtvačku ukočenost"? To i životinja uradi pred smrt. Nema veće gluposti oko mesa nego "sveže, tek zaklano". Srbi, veliki mesojedi, o tome nemaju pojma.

Nagoya, Nagashima Resort. Dan u Laguna, dan u Nagashima, sve na pola sata od kuće. Ima ih još 10 ovakvih na "day trip" bez spavanja i slobodnih dana, samo vikend. Tačno da za 2 letnja meseca kada su otvoreni ovi aqua parks, mogao sam da odem 24 dana. Među ovim gumama za plivanje, ostave ih dok su u onsenu (a trebaju za "lazy river") maltene da se među gumama udaviš Voda, 32C, topla. Sutra, Laguna Gamagori. Isto kao prethodni vikend.

Nećeš ti fraeru biti zaboravljen, bićeš pitan gde i kako u Nišu.

Ma znam šta pričaš, ybg, došao sam da se saglasim sa tobom. Pa malo i da tugujemo, zajedno. Samo da se dokopam penzije za neku godinu, ima da idem u Istočnu Srbiju 3 meseca, renta car.

Eto šta se desi kada čovek nema drugih problema.

Dobri moj Constantine, shinkansen, bullet train u Japanu, da se ubrza od 0 do 280kmh i da ostane na toj brzini sat vremena, struja košta 100 (stotinu) EUR. A unutra 1.500 putnika. Kompozicije idu na 5 minuta relaciju Beograd - Ljubljana, bolje nego gradski saobraćaj. Tvoji "selci" to nisu znali, pa i ne znam koliko su baš tvoji.

Ovo nisam znao. Niš imao tramvaje? Pa slika kaže, OK. Ta "Robna kuća" je bila "Robna kuca Beograd" 1973.

Kimono, verovatno najprepoznatljivija nošnja na svetu. Košta to, retko ko ih poseduje, za baš velike ceremonije se iznajumljuje. Žena ne može sama da ga obuče, mora neko da joj pomogne. Cene, kao u dinarima. Dodaj 10% VAT i eto te na 5,000 dolara, ako baš hoćeš da ga imaš. Kyoto, prestonica kimona, ovo su laki i jeftiniji (max 3,000 dinara), "Yukata", letnji kimoni. Skup ili jeftin, naglašava ženske obline, a mi, drugovi, znamo šta nam znače lepo naglašene naše drugarice U "Kimono Forest", Arashiyama, Kyoto, ove tri žene su mi pozirale. Rekoše, zato su se tako i odenule, da privuku pažnju. Rekoše, bar 10 turista iz Kine se slikalo sa njima, ok da ih i ja slikam. Ove tube platna su ta "Kimono Forest". Dezeni za tkaninu. Kako te tri žene odoše, dođoše nove A noću, još je spektakularnije