Yoyogi

Mt Fuji (3,776m) , jun 2019. iz shinkansena. Ovako može da se vidi samo 40 dana godišnje, inače je u oblacima. Neuobičajeno malo snega 2018/2019. Plantaže zelenog čaja, stubovi su ventilatori da pokreću vazduh, čaj ne voli velike oscilacije u temperaturi a zimi da se ne smrzne u nepokretnom vazduhu. Kraj septembra 2019.

Značajna jer je primila 3 zatvorenika iz Guantanama i za uzvrat dobila te direktne letove. Kako tako ali ih ima. Od miliona izbeglica koje su prošle kroz Srbiju, niko se ne čudi ako su se trojica baš i zadržala.

Šta je dobro, šta ti treba, je original (istina, u živo). Oduvek sam imao tu pesmu, CD. Sa mog stola. Traje 10 minuta. Steve Winwood je ovaj skroz desno Evo i sound spot, Dear Mr Fantasy

Jadna Slovenija.Tomos i Elan su preselili proizvodnju u Kinu i Indiju. Ljudi bez posla. Do 1990. su Slovenci mogli da odu direktnim letom u New York, svaki dan u godini. Danas ni regionalni letovi malim avionima više ne pale. Istini za volju, ti letovi Beograd - New York mada su bili dnevni, jedan dan su sletali u Zagreb, drugi dan u Ljubljanu, širokotrupni DC-10. Niko od njh nema letove za Ameriku a Srbija ih ima. Trebali bi Slovenci da se sete da je cela Jugoslavija znala za njih, na muzičkom su deca, pa i ja, u Srbiji, pevala "Solčence zahaja", i "Moj očka ima konjčka dva". Čitala cela SFRJ knjige Ivana Cankara. Danas su beznačajni, niko ne yebe 2% i da Trampova žena nije Slovenka, niko ne bi ni čuo za tu državu. Propast Adria Airways? Naravno, kao što je propao mađarski Malev kada je EU naredila nema više državnih subvencija. Neka se spremi za propast Croatia Airlines. Frank Zappa, roker, izjavi jednom da država mora imati avio kompaniju i svoje pivo. Slovenci izgleda ostaju samo na pivu. Šta će im više kada ne znaju kako da vode avio firmu.

Ma kakvi bre Britanci? To je tetovirana huliganska stoka koje se svako stidi, low cost airlines ih vozaju da se napijaju i pišaju po fontanama u Pragu ili u Beogradu. To nisu Britanci.

Nisam znao za tu verziju. Imam 5 CDja sa punk obradama poznatih pesama (iz 2004.). otuda znam za ovu verziju od Ramonz77. Ma čuda živa na tim CD. Maltene šlageri (kao na primer Country Road Take Me Home ili Hotel California) urađeni do pankerske besvesti.

Punk obrada Ramonz 77 je bolja od originala:

Negde 1973. sam video natpis "ТЕЛЕВИЗOP У БОЈN" u izlogu robne kuće ispred Ei Niš TV aparata koji nije bio uključen. Evo ga i moj, Sharp Aquos. Izgleda kao da mu je slika manja od ekrana. Nije pokvaren a zadnji put je dao znak svog života kada je Obama postao predsednik USA. Slika (program) mu se menja jednom godišnje, ne treba daljinac. Na inače crnu rupu u sobi se lepljivom trakom po uglovima zalepi besplatan poster sa festivala cvetanja ajisai (hortenzije). Svake godine novi dezen, milina jedna. Sledeća promena slike je zakazana za 1. jun 2020. Pa drugovi, jesmo li zato išli u inostranstvo, da se nafilujemo tehničkom robom ili nismo?

"Ima li u Srbiji uopšte hrane?" upita se onaj američki novinar kada je Srbija pobedila Ameriku u košarci.

Ne, ne. Konobari, izloženi alkoholu, mnogi su cirkali kao i gosti. Kada imaju uglednog gosta, lekara, zubara, profesora pa i direktora srednje škole, ako ga oni pitaju koliko je sati, on se slomi da im kaže. Kada ga mi (srednjoškolci) isto to pitamo, misli da mi mislimo da smo toliko važni. Pa se na nas otrese. Evo i novog pitanja: kako je bilo moguće da maloletnici (kao ja tada) u javnom restoranu piju alkohol i puše cigarete u SFRJ? Mene je otac slao da mu kupim pivo i "Moravu" cigarete, niko me ništa nije pitao u radnji. Ovde gde sam, to nije moguće da dete (maloletnik) kupi alkohol ili duvan. Pa to mora da se promenilo i u Srbiji.

Ne bih se ja baš upisao u listu jugonostalgičara, znao sam na pola faksa da ću otići. Opet, imam simpatije za one koji to jesu. Od nas 10 inženjera zaposlenih istog dana u firmi, ostao je samo jedan. Od prvog dana je govorio da nema nameru da ide bilo gde. Sada, posle maltene 30 godina, oni od nas koji idu u Srbiju, ne slušaju rodbinu i vesti nego pitaju njega, sa poštovanjem, da im on kaže kako se preživelo i kako se živi. Niti on ode niti se iko vratio.

Free. Imao sam sve njihove albume. Ovde na spotu su svi stondirani, to se pre Interneta nije videlo, samo ploče. Paul Kosoff (lead guitar), Rus poreklom, umro je na letu JFK-LAX 1976. I sada ih imam, pre svega zbog glasa Paul Rodgersa.

Haha, to su konobari mrzeli. Sat na levoj ruci pa ga pitaš koliko je sati, on se izdere na tebe, misli da hoćeš da ga staviš u situaciju da prevrne tacnu (koja mu je u levoj ruci) da tebi kaže vreme.

Tako je. Japanci su jako disciplinovani vozači, malo ima stranaca sa drugim navikama. Ima odlične autoputeve, čak i paralelne. A ograničenje 80km/h. Samo na nekim deonicama 100 km/h. U vreme odmora i vikendima, stvore se gužve, strašne, po 10-15-30km. Putari tada postavljaju portabilne WC-e i znakove gde je sledeći. Pozvali su Nemce da im daju savet. Nemci rekoše - ukinite ograničenje brzine, kao kod nas. Imate sve uslove za to. To je japanskoj birokratiji bio metak u čelo, ništa od toga nije bilo.

@Vjekoslav Stadion je završen, možda neki unutrašnji radovi ali nema više kranova. Slika od petka 27. septembar 2019. iz hotela. Tu je bio stadion skoro iste veličine, onaj na kome je "Zvezda" osvojila Kup šampiona 1991. Na zidu tog stadiona su navijači napisali grafit "Srbija do Tokija". Taj stadion je srušen, na njegovom mestu je ovaj novi. Desno, sa druge strane Yoyogi parka je bilo sedište Olimpijskog komiteta Olipijade 1964. Slika iz mog ofisa Te, 1964. godine, Japan se pojavio kao osnažen posle poraza u 2. Svetskom ratu, čuveni shinkansen vozovi, lansirali su u svet "Sony", "Toyota" i još nekoliko firmi svetske klase. Da vidimo šta će ovaj put.

To je bio politički obračun Mikulić - Pozderac, tu je vodeća strana mogla gubitničkoj da napakuje šta god hoće. Niko ni ne ulazi u materijalnu stranu toga, bila je politika i kao tako je i upamćena.

Kakva kola sa 16 godina?

Surčin ima 5.5 miliona putnika godišnje i ovde čitam o redovima i preskakanju pri tom malom, praktično mikimaus prometu. Eto, to nikada nisam video a moj krug su aerodromi sa 60-90 miliona putnika godišnje (Bangkok, Hong Kong, Singapore, Tokyo). Changi, torbe te uvek već čekaju Immigration (imao sam vremena da pogledam sa galerije dva različita terminala i njihove imigracione šaltere sa galerije) Ko bi rekao da kroz njega prođe preko 61 milion putnika godišnje

Ma idi bre. Kada sam ja bio prva godina srednje škole, karao sam se sa školskim drugaricama, full sex, fcuk knows how no baby. Naravno, ćerki to nisam rekao osim da je u njenim godinama normalno da ima momka. Čujem je kako priča (samo da priča, ne sam sadržaj razgovora) iz njene sobe sa dečacima, taman pomislim, eto momka, ona mi zakuca na vrata da čujem majku jednog od njenih sagovornika koja se zahvaljuje na teglici vegemite koju smo joj poslali. Mislim, ovo je odloženo odrastanje, mi smo bili mnogo bolji.

Kada opet odem u Srbiju, kada se penzionišem, biće posle 35 godina. Da nije bilo Interneta, bila bi idila, seljaci kose u ispeglanim belim širokim košuljama, "jutro i cveće i mlada seljanka". Onda dođe ovo što si rekao.

Pa možeš ti svoju rodnu domovinu da voliš svim srcem i da za nju navijaš kada gledaš utakmice ili mečeve a da misliš da u njoj (ponovo) ne možeš da živiš. To znaju oni koji su otišli a i oni koji nisu možda misle da li bi im bolje bilo da jesu (otišli). Znam mnoge koji nikada nisu hteli da se mrdnu, zaboravili politiku, vode život u poznatom okruženju familije i prijatelja, gledaju svoja posla, onda pozorišta, koncerti, izolovali se koliko mogu od nerviranja.

To su Norvežani imali uvek, kroz istoriju, "bootleg" alkohol. Kada nije bilo automobila, izolacija, udaljene farme, skoro svako je pravio svoje alkohole. Nego kad si tu, njihovo nacionalno piće beše kao brandy, konjak, "Aquavit". Sećam se da su mi na rastanku u firmi poklonili bocu "Linje aquavit", to je onaj iz bureta koje je putovalo na brodu (kao balast) bar do Ekvatora pa se dobro promuljao i izmešao sadržaj. Davno je bilo, kada sam ga otvorio i pio sa društvom, čini mi se da su skoro svi rekli "kao skenderbeg konjak iz Albanije", u pozitivnom smislu, taj konjak je bio odličan. Nikada posle nisam ni video ni čuo za to piće po radnjama po svetu.

Ekstrapolacija nereprezentativne pojave. Gledao sam ja to isto u Sidneju. Pa niti znam nekog ko je u tim stampedima učestvovao niti znam nekoga ko zna nekoga. Dobro dođe onima koji su se na Twitteru obrušili na onog američkog novinara koji je posle pobede Srbije nad USA u košarci pitao "Ima li u Srbiji uopšte hrane". Ekonomska računica iza toga. Baš sam pitao jednoga iz "Grace Brothers" lanca dobrih robnih kuća u Australiji dok sam bio kod njih u računskom centru, reče mi on: "Ta roba nije skinuta sa prodaje da ide za džabe ili u bescenje. To su uglavnom vraćeni neželjeni pokloni, kao, mladenci dobiju na poklon 5 mikrotalasa, 10 tostera, kućni aparati, tako to. Nama se ne isplati da ih vraćamo u prodaju a da se počiste, ima da nas košta. Zato, akumuliraju se takvi proizvodi u udaljenom i jeftinom skladištu, baš za ovakve dane. Neka ih javnost raznese po kućama kome treba, samo da mi ne moramo da plaćamo reciklažu. Uz put, kupe i nešto što je u tim mrtvim danima kada nema kupaca i nama bude još bolje".

Ma slava vama ako to vidite.

Ako imaš šta da kažeš, ne trebaju ti nikakvi smajliji.