Iako suštinski zaista ne sumnjam u moralne svetonazore kolege, plašim se da, kao i svi mi ostali, pravi kompromise sa savešću i racionalizacije koje su sa jedne strane neophodne kao deo mehanizma preživljavanja, a sa druge strane umeju da povuku sa sobom i neki naš koordinatni početak, iskrive perspektivu iz koje posmatramo čitav svet i pojave u njemu. Nema nikakve sumnje niti sporenja da je savremeni svet, sa uplivom tehnologije i interneta pogotovo, otišao u jednom pravcu kojeg 80tih ili 90tih nismo mogli da zamislimo - ovo je već dovoljno ogromna tema kojoj ne bi bio dovoljan ni čitav jedan forum. Nema sumnje ni da su neke vrednosti ili "vrednosti" koje su nam nuđene i prikazivane kao moguće i poželjne (i jedno i drugo je upitno) potpuno pregažene i eliminisane - solidarnost, empatija, da te citiram - jednakost, bratstvo. Nema toga, nije ga nikada ni bilo, ali priznajem da jeste bilo lepo verovati da postoje. Da pojasnim: verovatno postoje, ali kao i svaki eksperiment - pod određenim uslovima.
Mogao bih i sam da se osetim "krivim", a dobrim delom se i osećam, što ne činim ništa (osim što povremeno lajem i uživam u nekim samozadovoljnim mini bojkotima) protiv jednog režima i sistema vrednosti koji je duboko anticivilizacijski, usudio bih se reći i antievolucijski i antibiološki, oličen u deceniji radikalstva u Srbiji, a opet eto me: pravim kompromise, za sebe, za porodicu, proklinjem što nisam otišao kada sam bio mlad, što sam bio naivan i mislio da će se stvari odvijati nekako drugačije. I da, nije da nisam isprobao većinu političkih alatki koje mi stoje na raspolaganju. Ali RF je potpuno drugačija zverka, i mislim da smo ovde svi svesni toga. "Operacija" koju Rusija izvodi je, pazi sad reč: objektivno, potpuno van okvira nečega što bi bilo prihvatljivo čak i u većem delu dvadesetog veka. Tokom 90tih imao sam relativnu sreću da budem na primajućem kraju obe medijske batine - Zapadne i srpske, i naslušao sam se i upio u sebe toliko informacija od Kristijan Amanpur, do italijanskih i francuskih ekvivalenata današnjeg Pinka, do heroinskih injekcija Dušana Mitevića, Milorada Vučelića, Stake Novković, Milorada Komrakova, komentara Đorđa Martića i MDMA doza Mile Štule i Dragoslava Bokana. Nije jednostavno moguće, ni uz najbolju volju, pravdati rusku agresiju neuspesima neoliberalizma u posthladnoratovskim godinama i siguran sam da si i sam toga svestan.
Daješ jedan neobično idiličan opis svog i života svoje dece u jednom pravom Safe European Home klešovskom momentu, verovatno svestan da bi slične uslove mogao da imaš i u nekakvoj afričkoj aparthejd koloniji ili arapskom carstvu.
Ovaj deo posta je ono što nije meni zasmetalo, nego je verovatno tebi bilo najteže da napišeš:
Mislim da je u ovom poslednjem prilično velika razllika - i ti to znaš i sam: uostalom probaj, izađi i viči dole vlada na italijanskom ili danskom ili engleskom trgu i probaj isto u Rusiji. (Šalim se, nemoj molim te).
Rusija je izvršila agresiju pre godinu i po dana, ali se bavi generisanjem vrednosti već decenijama i pod to se mogu podvesti delovi u kojima pominješ cancel kulturu, posprdno pominješ LGBT i ostala prava. Rusija je pod centralizovanom upravom jedne iste ekipe od 2000te godine, na neki način i mnogo ranije i nema potrebe da usvajaš nesposobnost te ekipe da se uskladi sa vremenom (koje je sve brže i brže u ekonomskom i tehnološkom smislu) kao svoje vrednosti. Da uprostim, nema potrebe pravdati se ukoliko se živi jako dobro u Južnoafričkoj Republici sedamdesetih godina prošlog veka u vili i sa deset sluga iza zida od betona, ali je prilično pogubno zbog toga iskreno verovati da su Crnci tek malo evoluiranije životinje koje nisu u stanju da se brinu o sebi. Da, i ja sam šetao svaki dan sa ekipom Beograd je svet, da i ja sam video da je sve ispalo jako slabo i bedno, ali to ne znači da smatram da je Sloba sve bio u pravu. Previše je lako skliznuti u taj populizam i antitintelektualizam (jer se na to svodi, jbg). Drago mi je da ti je dobro tamo gde jesi, čovek treba da bude tamo gde mu je dobro za porodicu i za njega samog i tu treba biti maksimalno sebičan i ne treba se nikako osećati krivim. Ali oko nekih univezalnih koncepata, a pominješ i hrišćanstvo i Crkvu, grčku civilizaciju, nema nikakvog smisla raspravljati i pominjati kriminalce poput Putina, Prigožina i Fricova, jer ne pripadaju ovom vremenu.
