drgnk

Što se tiče Train to Busan, isti mi je jedan od najboljih filmova zombi tematike koje sam gledao, u odnosu naravno na ukupan uzorak odgledanih filmova tog podžanra. Što se tiče "No other choice" on me po mračnoj atmosferi i ciljanom, sistematskom nasilju, prilično podseća na "I saw the devil", dok po umetničkim elementima više vuče na filmove poput Mother, Sympathy for Mr.Vengance i Decision to leave. Primetio sam da filmove namenjene za festivale rade na jedan način, dok druge, projektovane za komercijalne bioskopske projekcije i profit sa box office-a na sasvim drugi način. "Parasite" je nekako uspeo da objedini te dve stvari, pokupio je najveće moguće festivalske nagrade (Zlatna Palma, Oskar), a opet je bio dovoljno zabavan da privuče i publiku u bioskope (preko 10 miliona gledalaca).

Ne mogu sad tačno da se setim svih detalja, znam samo da sam imao osećaj da je film u nekom trenutku počeo da se vuče, da sam izgubio fokus i koncentraciju, te da sam povremeno morao da prekinem gledanje istog koliko me je ugnjavio i zgrozio. Rekao bih, na prvo sećanje, da su mi suvišne scene koje sadrže dijaloge sa suprugom, dijaloge sa alkosom koji mu je konkurent, te scene kad je u kadru luda žena pomenutog alkosa, a takvih situacija je previše za moj ukus. Uz to, tu su i morbidne scene "samovađenja" zuba, mučne scene mrcvarenja jer ne zna kako da izvede brzo i čisto ubistvo, testerisanja, ukopi i "sadnja" sadnica... itd, itd. Što se boldovanog tiče, da, zaista mislim da za posao stajanja pored valjka u fabrici papira, nije vredno da ubiješ 3 čoveka na bestijalan način. Odgledao sam preko 100 korejskih filmova, ljubitelj sam te kinematografije, ali ovo mi je bilo too much.

Nema se mozga da se ovo privede kraju.

Je 'l onaj Barna toliko propao da ne može da se izbori za mesto u ovakvoj konkurenciji?

Skok u odbrani jednačina sa 10 nepoznatih.

Čoveče, pa oni nemaju krštenog centra a njihova krila na istu foru trpaju Koprivicu, Ristića i naše krilne centre.

Dangubić i Koprivica treba da porađaju poene. Bog te mazo, na šta ovo liči.

Gde su Dobrić i Miljenović, kakve su ove postave sa mrtvim Anđušićem?

Imaćemo prilike i da vidimo mitsko biće Savu Drezgića i njegove mogućnosti u seniorskoj košarci.

No Other Choice (2025) https://www.imdb.com/title/tt1527793/?ref_=ttfc_ov_bk Novi film Park chan wook-a (Oldboy, Handmaiden...), korejska crnohumorna adaptacija romana (postoji i francuska) Donalda Vestlejka "The Axe". Glavni junak ostaje bez posla u fabrici papira, jer je nakon preuzimanja iste od strane novog vlasnika, došlo do otpuštanja. Aplicira za novi posao u drugoj kompaniji koja se bavi istim poslom, ali postoji i konkurencija u vidu drugih kandidata za to radno mesto. Uspeva da dođe do CV-ija svakog od njih, utvrđuje ko su mu glavni konkurenti i počinje da ih "uklanja" jednog po jednog. Iskreno, nisam oduševljen ovim ostvarenjem, ali sam svestan činjenice da korejski filmovi namenjeni za festivale, obiluju raznoraznim umetničkim "ukrasima". Kinematografski gledano, film je fantastično zanatski urađen. Odlična režija, kadrovi, fotografija, close-up-ovi koji otkrivaju emotivna stanja likova... Međutim, veliki broj scena i dijaloga koji su u kontekstu radnje potpuno suvišni, doveli su do toga da film konstantno gubi fokus na dešavanja u istom. U nekom trenutku postaje potpuno nebitno šta glavni lik radi i zašto to radi. Pojedine scene su prilično morbidne i izazivaju mučninu. Jedna krajnje bizarna priča, gde se postavlja pitanje da li je čitav plan bio vredan napora i patnje, zarad radnog mesta u fabrici papira?!?? Iako imam utisak da će ovaj film pokupiti nagrade na festivalima i doživeti pozitivne kritike, isti nije moja šolja čaja. Francusku adaptaciju ovog romana i nemam želju da gledam.

Pitam se samo da li u ovom podrivanju studentskog pokreta, ima uticaja spolja, s obzirom da će im Vučić odraditi posao sa NIS-om i otkačiti Ruse.

Da li preti opasnost da ne bude jedinstvene studentske liste tj. da dođe do konačnog rascepa i više "studentskih listi"?

Andeš de la Mote - Kralj planine Sinoć završih knjigu. Zbog adrenalinskog raspleta nisam mogao da ispustim knjigu do kasno u noć. Jedno triput te usmeravaju na jednu stranu priče, i triput ispade sasvim suprotno. Baš volim ovakve trilere, svi sastojci dobre priče su tu. Glavna junakinja sa "prtljagom", slikoviti likovi policijskih detektiva, poremećeni um serijskog ubice i njegova evolucija sa lošeg na gore kao i njegove žrtve, konstantne zamene i prikrivanja identiteta... Preporuka za sve ljubitelje kvalitetnog trilera. Ovaj put, Skandinavci nisu omašili, naprotiv...

Ono što su oni morali, jeste da dobiju Kipar na strani. Nije Beč mesto za vađenje, pogotovo kad i Austrijancima od tog rezultata zavisi direktan plasman na SP.