Stiv Kavana - Pedeset-pedeset
Završih sa čitanjem "Pedeset-pedeset", i moram reći da Stiv Kavana, bar za mene, postaje pravo otkrovenje u žanru trilera. Knjiga me je uvukla u svoje mračne lavirinte bezumlja, patologije, detektivskih istraga, advokatskih veština... Obično pročitam manji broj strana pred spavanje, a sinoć me je ista toliko uvukla u radnju, da je nisam ispustio do kraja. Kad sam zatvorio knjigu, provalim da je već pola 2 noću.
O.k. možda je za nijansu lošija od njegovog prethodno izdatog ostvarenja "Trinaest", ali sve u svemu, veoma sam zadovoljan ponuđenim, naročito po pitanju načina na koji pisac plete konstrukciju radnje. Tu bih poseban akcenat stavio na poglavlja, gde se dešavanja posmatraju iz ugla ubice, pri čemu autor nijednim detaljem ne upućuje na identitet istog. Naravno, ima tu i preterivanja karakterističnih za žanr, verovatno i po koja rupa u priči, ali to su generalno manjkavosti skoro svakog trilera, bilo da se radi o knjgama ili ekranizacijama.
Topla preporuka ljubiteljima žanra, naročito onima koji vole dobar sudnički triler. 🙂