Вујке

Нађите ми акцију у четвртој четвртини у којој је Коди урадио било шта осим алиби додавања играчу до себе. Одбрана и жеља се од њега очекују, али да нема ниједан једини кош на целој утакмици (не рачунајући оно у контри кад је био сам као дух), на то нас Коди није навикао. Али добро, што неко рече, целе сезоне игра одлично, морају му се дешавати и овакве партије. Мене само једна ствар интригира: како је могуће да се Батлер ОНОЛИКО клиза а да нико не ради ништа поводом тога? Човек има 3-5 ситних проклизавања на свакој утакмици ове сезоне. Таман крене на улаз, па мора да се врати јер је проклизао. Да ли је до начина на који се креће или нема адекватну обућу, не знам стварно, али понавља се из меча у меч.

Коди је незамењив у овом тиму и то је огроман проблем. То се вечерас добро видело. Ако би на крају сезоне ушао у лошу форму, много би нас то уназадило. Невероватно ми је да је ЦММ за скоро 35 минута на паркету имао један једини кош, и то у контри кад је положио потпуно сам. Од позитивних утисака, радује боља партија Чиме. Биће боље, нисмо без шанси у Атини против Олимпијакоса. Далеко од тога да смо фаворити, али нисмо без шанси.

@Tom Wambsgans Сад си ме заинтригирао па сам аплоадовао табелу евролиге у више различитих ЛЛМ четботова (четири кинеска и четири америчка), и ево шта кажу. Питао сам колико победа ће бити довољно за топ 6 и са којом вероватноћом. С обзиром да је у питању компликована математичка операција, а да ја не користим премијум моделе, резултати су прилично неуједначени (поготово кад је у питању анализа вероватноће за 22 победе), али сви су сложни да са 23 победе вероватно идемо у ТОП 6 . Chat GPT каже да се са 23 победе улази у топ 6 85-95% (са 22 победе даје 60-75%) Gemini је најскептичнији, каже да се са 23 победе улази у топ 6 60-70% а за 22 победе даје мање од 15% вероватноће Deep Seek за 23 победе даје вероватноћу 70%, а за 22 победе 30-40%. Qwen даје 65% вероватноће за 23 победе, а за 22 око 30%. Грок је дао најпрецизније бројке: са 23 победе: 76.1% шансе, са 22 победе шанса је 24.9%. Zhipu AI даје 85-90%, a за 22 чак 65%. Claude даје 70-80% вероватноће на 23 победе, а 50-60% на 22. Ernie даје приближно 85% за 23 победе, и приближно 65% за 22 победе. Све у свему, шанса да уђемо директно у плеј-оф ако будемо имали 23 победе је доста висока, а у случају 22 победе ћемо доста зависити од међусобног скора.

Тешко је играти против екипа које играју без притиска. Али мислим да је баш за такве утакмице Саша одличан тренер, због невероватне енергије која куља из њега поред аут линије. Како играчи да се опусте кад тренер прати утакмицу са толиким интензитетом? (С друге стране нервоза тренера уме уме да се пренесе на цео тим кад су утакмице неизвесне, али то сада није тема). Макаби је у практично свим сегментима игре слабији од нас, плус им не игра Лони Вокер, најбољи скорер. Чврста одбрана и добро грађење коша (не дозвољавати Соркину лаке поене из скока у нападу!) ће нам донети превагу вечерас, јер напад ће готово сигурно испоручити стандардних 90ак + поена.

Ова два-три кола Евролиге показују да оптимистична теорија која се своди на то да у преосталих 12 кола играмо против ”седам екипа које су од 14 до 20. места на табели” не држи воду. Партизан је изненадио Хапоел и Панатинаикос, Дубаи је у два дана победио Олимпијакос и Реал, Бајерн је разбио Хапоел и Монако, Париз је добио Реал и близу су победе против Фенера, итд. Да не причамо о томе да ћемо малтене са свим тим екипама играти у тренутку кад су у узлазној форми. (Рецимо Партизану ће се вратити два најбоља играча, Карлик Џоунс и Двејн Вашингтон). Тако да памет у главу и утакмицу по утакмицу. Ниједна победа не сме бити унапред уписана.

Како мислиш не можемо бити други фаворит?

Сад се види колико је била важна наша победа против Дубаија, јер смо им побегли на 4 победе (сада је три, бар до сутра). Опасан тим. Широк ростер, добра хемија, борбеност на нивоу, тежак домаћи терен (временска разлика, дуг пут, итд).

Одлично што Вокер не игра, то је тип играча којег ако крене, може да утрпа 30 поена. Медији су прво објавили да ће играти, па изменили вест

Међународне кладионице нас тренутно виде као осмог фаворита за освајање Евролиге. Испред нас је дакле 7 тимова. У том смислу пласман у Плејоф или бар на седмо-осмо место у плеј-ину није нешто о чему маштамо као и сваке сезоне, то је реалан исход уколико нас заобиђу повреде. Иначе, уколико сутра добијемо Макаби, имаћемо, ако се не варам, најбољи резултат који смо икада имали Евролиги (17:10).

Макабију се повредио Ти Џеј Лиф, центар који има солидну статистику и минутажу (9 поена, 18 минута). Да ли то значи да немају више ниједну класичну петицу осим Соркина? Он неће моћи самостално да се рве целу утакмицу са Боломбојем, Изундуом и потенцијално Семијем и Мотејунасом.

Ово је доста глупа банализација онога што сам рекао. Прво, Чима Монеке је играч који живи од пажње, на терену и ван њега. Човек се буквално скоро сваког дана појављује у неком видеу на Јутјубу, снима кућу у којој живи, начин на који једе, тренира, све живо. Дакле, воли пажњу. То не мора само по себи бити лоше, али негирати нешто што је очигледно је бесмислено. Друго, Чима има велики его, што је рекао и Саша Обрадовић јер се познају из Монака. Его сам по себи такође није проблематичан, већина великих спортских шампиона има велики его и из тога црпе мотивацију да раде на себи, али код Чиме се ради.о томе да његов его тешко трпи негативну пажњу. Због тога му се стегне рука у кључним ситуацијама и због тога са страхом напада кош. Гарантујем да је играч са највише промашених зицера ове сезоне у Звезди. То не значи да је лош, напротив, буквално је један од три најбоља појединца нашег тима на нивоу целе сезоне. И сигурно ће дићи форму. Али нисам сигуран да ће блистати у ситуацијама кад се ломе утакмице. Но добро, тада свакако лопта неће бити примарно ни у његовим ни у Оџелејовим рукама, тако да смо беспотребно одужили полемику. Чекамо старог Чиму и то је то.

Чини ми се да сам ја покренуо ово око Чиме својим уписом, али поента није била да је лошији играч од Оџелеја, већ да му се често деси да заблокира под притиском. Синоћ је попио две блокаде због тога, било је видно да је несигуран и да има ниско самопоуздање. Чими треба добар спортски психолог који ће му објаснити како да се мало психички ослободи кад је у грчу. А овако са тренерске стране, мислим да не би било лоше да му Саша објасни да би играч његових физичких предиспозиција требало да буде агресивнији кад је близу обруча, уместо што увек иде на мекана полагања. Ако може да залепи Миротића на врх табле у Монаку, онда сигурно може и да доминантно закуца лопту у обруч у ситуацијама кад испред себе нема никога.

Пар утисака са утакмице. 1. Навијање феноменално. У четвртој четвртини и пре почетка се осетила огромна енергија целе хале. За вас који нисте били довољно је да кажемо да изјаве Саше Обрадовића и Батлера о атмосфери нису случајне. Било је истински посебно. Самлели смо их на крају кроз енергију која је долазила са трибина као и на самом терену. Нико, али нико се у арени неће наиграти ове године, јер имамо атлетски моћан тим и најбољу публику у Европи. Много би било важно да се некако докопамо ТОП 4 позиције која гарантује предност домаћег терена у плеј-офу. Не знам колико је то реално, али знам да није немогуће. 2. Боломбој невероватно много значи овом тиму у дефанзивном смислу. Начин на који он чува бекове је јединствен у Европи и мислим да смо у великој мери због тога (иако наравно треба одати признање целом тиму) онако закључали кош у последњој четвртини. Чак и код оне тројке коју је Џоунс погодио преко Боломбоја у четвртој четвртини, Џоел је одрадио све што је могао, али ето, шут је ушао. Буквално нам се ове сезоне наместила невероватна ствар: у тренутку кад напад меље све пред собом и убацује 3 пута заредом 100 поена на гостовању, враћа се и диже форму дефанзивни специјалиста и човек који је прошле године, пре повреде, био најбољи скакач Евролиге. Боломбојев повратак се итекако осетио на нашем скоку и управо је скок вечерас био наша кључна предност у односу на Хапоел, који је погађао тројке у нереалним процентима, и то често на истеку напада. Скок нам је победио утакмицу! 3. Монеке и Оџелеј су сличан тип играча, али Монекова психа је неупоредиво фрагилнија. То је последица две ствари,. Прво, чињенице да Монеке има огроман нарцистички его (чак је Саша то рекао једном приликом кад је преузео тим, јер се њих двојица знају из Монака). Друго, чињенице да има огромно присуство на интернету (монтира снимке за јутјуб канал, стална гостовања у подкастима, итд). Кад упариш два и два, Монеке је у константном страху да ће бити ”постеризован”. Кад добије блокаду, он аутоматски добија и психичку блокаду јер му се по глави врзмају мисли да ће бити на погрешној страни хајлајта овог кола евролиге, што његов его тешко поноси. Немојте ме погрешно схватити, Чима је борац и, са изузетком претходних 5 утакмица, игра одличну сезону. Борбен је, а то је најважније што као навијачи треба да гледамо код играча. Али надам се да је Саши и остатку стручног штаба јасно да би Семи морао да добије предност у односу на Чиму у кључним моментима меча, поготово кад Чима уђе у психичку блокаду и крене да маши зицере (то му се дешавало више пута ове сезоне). Семи има много јачу психу, а обојица су профил играча који може да одигра улогу физички снажног и скочног помоћног центра. Чима је ту продорнији и боље чита линије кретања у нападу (завлачи се иза леђа одбране, итд), али Оџелеј је бољи шутер па се то некако нивелише. У сваком случају јасно је да се о овоме треба водити рачуна, јер је евидентно да Монеке има необичан склоп личности. 4. Један сам од људи који је овде бранио Сашу од неумерених критика, али мислим да не би требало квоутовати људе због онога што су писали у лајв теми. Сви смо нервозни док гледамо утакмицу, свима може да се деси да истресамо фрустрације. Али исто тако би и појединци морали повести рачуна да макар на овој теми о Звездином тренеру и играчкој легенди пишу са минимумом основног поштовања и без беспотребних увреда. 5. На крају и коментар о повредама које би нам, јелте, могле покварити сезону. Најгори исход била би Кодијева повреда, јер сви други играчи имају адекватне замене. Чак и Нвора и Батлер који су врхунски битни имају солидну замену у Картеру, који ће се изгледа вратити на терен одмах након купа. Центри и помоћни центри такође имају адекватне замене (наравно искључујемо могућност да се повреде два играча која играју на истој позицији). Међутим без Кодија би овај тим изгубио две ствари због којих је Звезда ове сезоне свима неугодан противник: 1) могућност преузимања, што је основ наше одбране (Коди због снаге и атлетицизма преузима и центре, Јаго то никад не би могао); 2) невероватну игру у трaнзицији, чија је ЦММ локомотива. Коди није најбољи плеј лиге, али има потпуно специфичан играчки профил, и зато је много вредан у тиму. Наравно, код повреда је фактор среће увек најважнији, али Сале и стручни штаб би морали имати на уму да је Коди ове сезоне вукао највише минута и да нема потребе да игра куп и да се много троши у АБА лиги. Толико од мене за ово јављање. Поздрав свима и видимо се у Атини да пијемо пиво :)))))

Што се тиче вечерашње утакмице, очекујем доста ситних судијских ”грешака” на нашу штету, поготово у кључним моментима меча. Надам се да ће Саша и стручни штаб психолошки припремити екипу на такав сценарио.

Извините али због чега људи вређају Сашу Обрадовића? У реду је да напишете да је лош тренер, да је погрешио и слично, али ”ћелави” и ”кловн”, шта је разлог томе? Је л он није показао довољно емоција према Црвеној звезди током играчке и тренерске каријере, не разумем? Друго, постоји ли иједна област живота у којој сте успешни колико је тај ”ћелави кловн” успешан у тренерском послу? Да ли је могуће да не можете толико да се исконтролишете да не вређате човека? Хајде да разумем на друштвеним мрежама, тамо има свега и свачега, али да неко пише на форуму да би вређао, то је за мене ван сваке памети и више говори о ономе ко пише него о Обрадовићу. Штавише, руку у ватру дајем да би исти људи напљували Обрадовића да је одлучио да не одмара три играча, већ да су сви одиграли по 20 плус минута, и да смо самлели Мегу. Била би прича да не уме да одреди приоритете и пружи шансу играчима који добијају мање прилика у Евролиги. Пораз наравно смета и иритира јер нам квари моментум, лично сам се изнервирао данас, али у крајњој линији ће бити потпуно небитан, поготово ако победимо Хапоел и наставимо победнички низ у Евролиги.

Можда је већ речено, али имамо и другог најбољег скакача у лиги (Монеке), а у тим се управо вратио човек који је прошле године пре повреде био први најбољи скакач у лиги (Боломбој). Звезда је већ сада трећа најбоља скакачка екипа (испред нас су Валенсија и Париз који имају много више поседа по мечу, због ултра-брзог стила игре), а Боломбој тек треба да пружи допринос. Нереална статистика.

Поздрав свима, ово је мој први упис на форуму. Регистровао сам се из разлога што ми је недостајало да са неким поделим своја размишљања о кошаркашком клубу, и волео бих да на овом месту видим мало дуже објаве у којима ће људи образлагати своје виђење тактике и осталог, јер ваљда је то и поента форума као таквог. Што се тиче синоћње утакмице, највећи утисак је наравно повратак Џоела Боломбоја. Саша је тактички изненадио Големца тиме што је ставио Боломбоја да чува Мекинлија, што је врло необично и можда чак јединствено решење у Евролиги (да ли је још неког плеја ове сезоне чувао центар?). То изненађење је у потпуности упалило јер је код Мекинлија све време постојао страх од улаза. Боломбој ће бити пеницилин за противничке бекове и то је огромна предност Звезде у наставку сезоне, јер с обзиром на физичку снагу и атлетицизам наших играча, итекако ће ко имати да скочи под кошем (Чима, Оџелеј, итд) кад Џоел зајури бекове до центра, као што је умео прошле сезоне. Већ могу да га видим како чува Нана у Оаци. Други позитиван утисак са утакмице је сада већ константан МВП ниво Ебуке Изундуа, што верујем да нико живи пре сезоне није очекивао. За човека са онаквим атлетицизмом и осећајем за скок има невероватно мекану руку. Не говорим само о слободним бацањима, Ебука је кроз каријеру знао да у континуитету погађа са полудистанце, што је показивао у Галатасарају, а недавно смо у интервјуу његовог старог тренера могли да читамо да уме да погоди и по 10 тројки заредом на тренингу. Ни сам не знам како нам се десило да ван евролиге и НБА лиге нађемо центра овог калибра, али ето, пошто се слична ствар десила Дубаију са Кабенгелеом, требало би наредних сезона обратити пажњу на нижелигашке центре. Трећи позитиван утисак са синоћње утакмице је то да у тројцу Коди-Батлер-Нвора имамо елитни нападачки трилинг. Управо то је оно што је Звезди фалило претходних сезона и што овај тим разликује од осталих (поред ширине ростера). Ретко ће се ове сезоне дешавати ноћи попут утакмице с Барсом у Арени кад једноставно никога не иде. Чак ми је незамисливо да се то опет догоди. Ова три играча су мотори Звездиног тима и јако је важно да их заобиђу повреде. Притом, Батлер је од њих најталентованији играч, са највећим плафоном, али кад се ради о Кодију и Нвори, није случајно што они практично да нису имали лоше партије ове сезоне. Јер Кодија може да не иде шут и улаз, али ретко може да му се деси да га не иду асистентције и скокови, а Нвору којег не иде шут смо имали прилике да гледамо синоћ: он се претвори у звер која надире ка противничком кошу са свих страна, интелигентно читајући линије кретања одбране и завлачећи се иза леђа. Паклен играч и јако тежак за чување. А кад га крене шут постаје буквално незаустављив. Нвора је иначе по индексу броја шутева и постигнутих поена најпотентнији скорер Еврлогиге, одмах иза Саше Везенкова. Имам и један негативан утисак од синоћ, али опет и у њему се може наћи нешто позитивно. То је пад форме Чиме Монекеа, који је био кључни играч у досадашњем делу сезоне, али је на претходних неколико мечева показао велику дозу деконцентрације и слабе партије за своје стандарде. Све је почело од оног ”бифа” са Блосомгејмом у Монаку, да би се дефанзивно лоша партија наставила и у Болоњи, а ни синоћ дефинитивно није блистао и уносио је нервозу и немир у наш састав. Али зашто кажем да у томе има нечег позитивног? Зато што Звезда дословно блиста и прави серију од четири везане победе у тренутку кад играч са највећим просечним индексом не испоручује оно што се од њега очекује. То је ширина овог тима коју никада раније нисмо имали, и што бисмо морали да искористимо, поготово јер други тимови нису ростерски прилагођени овом надреално напорном темпу мечева који је као такав и препознат и који ће следеће сезоне бити промењен (Евролига је хтела такмичење по узору на НБА, али као да су заборавили да није исто играти полурекреативне утакмице, какве се играју у НБА лиги у првом делу регуларне сезоне, и у Европи, где скоро свака утакмица има плеј-оф набој и где се играчи више психички, физички и емотивно троше. Отуда и огроман број повреда). Зашто сам оволико одужио са овим? Зато што је Звезда, уз Дубаи, један од ретких тимова који се спремио за баш овакав тип сезоне и који има 15 играча који реално конкуришу за састав у сваком тренутку. Спанулис је рецимо синоћ након пораза акцентовао баш то, да Монако има један од најкраћих ростера у ЕЛ, да су играчи уморни, итд. Ако Саша буде успео да задржи хемију екипе, што није лако у ситуацији када увек имате 2-3 човека незадовољна минутажом коју добијају, Звезда има реалне шансе да уђе у плеј-оф и да буде конкурентна сваком тиму тамо, поготово на домаћем терену где је серијом скалпова ове сезоне већ показала да највећи фаворити итекако имају разлога да нас се плаше (Фенер, Реал, Монако, Панатинаикос, Олимпијакос). Толико од мене у овом првом јављању. Велики поздрав свима и само сложно, смирено и уз подршку играчима и стручном штабу! Ово је наша сезона!