Вујке

То је заправо јако популарно мишљење. О Калинића се не смемо огрешити у људском смислу, је је човек двоструки повратник у Звезду и неко ко је на свакој утакмици остављао последњи атом снаге. Али играчки то једноставно више није то. Већ прошле сезоне се видело да је на силазној путањи, а ове је потпуно очигледно да он не би смео да игра више од 10ак минута по утакмици, а и то под условом да мало смири главу. Што се тиче непопуларних мишљења, већ данима се либим ово да напишем, али преломио сам сада кад сам видео да људи на инстаграму масовно тагују управу и сугеришу да се продужи Коди. Да се разумемо одмах, нисам против продужења. Али јесам против тога да управа под притиском навијача пљуне 4-5 милиона да би продужила Кодија на две сезоне. Све стоји што су људи пре мене писали о њему: и да је одличан играч, и да је добар момак, и да је велики професионалац. Али његов стил игре се сувише ослања на физичку снагу и кондицију, па је очекивати и да бројке почну да му падају јер у јуну пуни 32 године. Наравно, ако би се поред њега довео још један добар плеј, а Кодијева минутажа свела на 20ак минута, сасвим је сигурно да он има у себи још минимално једну сезону на овом нивоу. Али опет, ми нећемо имати новац за другог квалитетног плеја ако Кодија преплатимо. На све то, Коди има две играчке мане, које нису занемарљиве. Прво, непоуздан му је шут (да има бољи шут, играо би вероватно у НБА-у). За плеја је изузетно важно да има поуздан шут, јер кад екипа нема идеју како да искреира напад, то се махом завршава тако што плеј у последњим секундама шутне тројку. Не само код нас, него и у другим тимовима је тако, Жалгирис је добар пример, с тим што Франциско такве шутеве погађа у много већим процентима од Кодија. Друго, Кодијева креација у статичним нападима, који се играју 5 на 5, често уме да затрокира. Масом других квалитета он надомешћује ове мане (борбеност, скочност, физичка снага, одличан продор, добра игра у транзицији), и дословно је један од најбољих плеј-мејкера у лиги, али просто у ситуацијама кад се игра тврдо и тактички, Коди није играч на нивоу Карлика Џоунса или Силвијана Франциска. Сума сумарум, волео бих да Коди остане, али не бих волео да му понудимо уговор какав је Партизан понудио Карлику.

Шта да ризикујеш с Нвором брате добри, човек је статистички најбољи Звездин поентер у евролигашкој историји клуба и пети најбољи стрелац Евролиге у овој сезони, уз сасвим солидне проценте шута.

Сад сам гледао видео са поенима. Кад апсолутно никога није ишло крајем треће четвртине, кад се увукла вода у уши јер је противник са -12 отишао на +4, што је активирало добро познати страх и менталитет губитника, Батлер је преузео одговорност и два пута поентирао на нимало лак начин. Прво улаз на минус 4, па потом, након тројке противника, флоутер на минус 5. То су кључни поени синоћ, уз Чимину тројку која је уследила. Карактер играча се показује у тешким ситуацијама, а Батлер га дефинитивно има. Надимак ”господин клач” који су му наденуле друштвене мреже је мало генерички, али није случајан. Треба додати да ни Нвора није фрагилан под притиском, и он уме да погађа кад је најважније. Са утегнутом одбраном и њима двојицом расположеним, небо је граница. Надајмо се да улазимо у серију добрих резултата у најважнијем тренутку. То би некако било и најпоштеније јер смо целу сезону одиграли у серијама.

Цигани кад полуде од калкулација

Једну ствар је важно приметити. У два важна меча, у којима су нам већ биле уписане победе, добили смо без већих проблема оба пута. Чисто да се не врти више лузерска прича да УВЕК губимо у таквим ситуацијама. Надајмо се да смо ове сезоне заувек скинули ту клетву. Пораз у дербију нас је дефинитивно психолошки растеретио. Вечерас тројке 50%, 11 од 22. Коначно смо нашли шут с дистанце, након дубоког канала који је трајао целу вечност. Коначно су и два главна играча одиграла на свом нивоу (након што смо у прошлој утакмици добили практично без њиховог учешћа). Два су негативна утиска, Картер и Калина. Сви остали на висини задатка. Брат Боломбој има око 65% проценат за три поена ове сезоне. Није их превише шутнуо, али није ни премало. Готово на сваком мечу проба по барем једну. Ово је јако, јако добра увертира пред најтеже гостовање у сезони. Наложена Звезда, шутерски расположена, свима може да парира. Реал углавном меље скоком, али нас неће моћи тек тако под кошевима да разгрће, имамо високе, јаке и скочне играче. Идемо да се побијемо за плеј-оф!

А у подне кад Сунце сине, води ме води све до Атине... Наложени Батлер и Нвора, у мечу без притиска, могу да рокну Краља у Мадриду.

Кад иде и Батлера у Нвору, не постоји тим којег не можемо да победимо. Укључујући Реал у Мадриду

Одакле Хапоелу 23 победе...

Буквално почињем да мислим да је Саша сујеверан. У фазону ”ако изведем Калину десиће се нешто лоше”

Разумем да је Калина најискуснији играч у тиму, али молим те Саша мало само читај ситуацију на терену и играче. Кад те молим једном барем донеси нешаблонску одлуку. Човек нас укопава и враћа у контра-ритам

Упалио се лузерски менталитет. Помози Боже сад на данашњи дан.

Људи Боломој има најбољи проценат за 3 у целој Евролиги. Пре ове последње тројке је имао 66.7%, па је дао још једну. Нема га на сајту ЕЛ због малог узорка али не верујем да неко има бољи проценат од тога. Каква братина!

Јагов одлазак је највероватније последица чињенице да је испао из 12. Претпостављам да је тражио раскид уговора после тога, па му је клуб изашао у сусрет. Мислим да је направљена грешка кад је враћен на почетку сезоне, јер се могао наћи неки бољи плеј (Калатес можда?), али шта је ту је, идемо даље, а Јагу све најбоље у наставку каријере.

Валенсија је најлепша кошаркашка прича у Европи, не само ове сезоне, већ уназад неколико сезона. Делују као да су дошли из будућности, из 2035. године у којој се кошарка игра много брже и једноставније, са много кретања без лопте и много шутирања без оклевања. Педро Мартинез је успео да поквари журку великанима, не буџетом, већ концептом. Ретки су тренери иноватори, зато га треба поштовати. Он иначе категорички одбија поређење са Паризом, инсистирајући да је једина сличност што оба тима играју на много поседа. Да овај успех није случајан говори и чињеница да је Фурније још крајем новембра написао да би Валенсија могла бити највеће изненађење у Евролиги ове сезоне. Што се мене лично тиче, навијаћу за њих ако се Звезда не пласира у плеј-оф.

Дакле патолошка опседнутост је океј. Важи друже.

Литванци су народ који је кошаркашки симпатичан, као што би и Жалгирис био симпатичан као клуб да не мрзе толико српске клубове. То нема много везе са русофилијом Делија, већ са русофилијом српског народа. Литванци су патолошки опседнути Русима, па су ту своју патологију пренели и на однос према нама. Већ годинама није одиграна утакмица без украјинских застава у Каунасу, а на готово свакој утакмици постоје и политичка скандирања против Руса и Путина. Нека остане и то примећено, да не буде баш да зли Срби политизују, а фини Литванци само пружају подршку угроженима.

Дозволите ми да се као звездаш једним уписом опростим од Дулета Вујошевића. Урадићу то на овој теми, јер на друге не залазим, и јер бих желео да избегнем полемике са гробарима о стварима око којих тешко да можемо да се сложимо. Данашњи клинци никада неће моћи да схвате у којој мери је тај човек обележио живот навијача Партизана, а у одређеној мери и навијача Црвене звезде, поготово генерација које су у његовој ери стасавале и почињале да навијају. Као клинац никада нисам волео Дулета. Био ми је сувише пргав и намазан, сувише спреман да се за победу бори на сваки дозвољени и недозвољени начин. Део те личне нетрпељивости према њему свакако је био и последица чињенице да је нама звездашима деловао као непобедиви генерал непријатељске војске. Буквално смо могли да набројимо све победе Звезде над Партизаном у његовој ери, јер их није било много. Долазак Небојше Човића у Црвену звезду донео је један од најзанимљивијих периода у историји савременог ривалитета вечитих ривала, јер, колико год навијачима Партизана било непријатно да ово прочитају, њих двојица су, кад је у питању спремност да се хода по ивици дозвољеног, били методолошки слични. Отуда и она чувена епизода Утиска недеље у којој је између њих варничило на ивици физичког сукоба. Оно што је Дулета одвајало од свих других спортских радника био је интелектуализам и склоност да проналази аналогије између спорта и уметности. Слушајући га како прича о Богдану Богдановићу, човек је могао да научи нешто о књижевности или сликарству. Кад је говорио о кошарци, више него на спортске, позивао би се на књижевне ауторитете: од Ане Ахматове до Меше Селимовића. Тиме се врло упадљиво издвајао из спортског еснафа у Србији у којем, част изузецима, образовање никад није било јача страна. Верујем да му је управо познавање књижевности и уметности омогућило да боље разазнаје људске карактере, па су у тимовима које је он тренирао доминирали играчи које бисмо могли описати са две речи: ратници и радници. Методе које је примењивао у алхемијском процесу претварања талената у играче нису увек биле елегантне, неретко су биле и грубе, али му нико не може оспорити да су биле ефикасне. На крају каријере, а на почетку напредњачке ере, већ тада видно нарушеног здравља, Дуле је вешто играо и неке друге игре, надгорњавајући се са првим човеком режима на терену спорта и политике, који у Србији никад нису били баш сасвим одвојени. И у том надгорњавању је био бескомпромисан као што је био мало ко или нико после њега. Тек у контрасту са начином на који је завршена политичко-спортска перипетија са Жељком Обрадовићем, Дулетов приступ је ретроактивно изгледао још храбрији, још пркоснији. Никада себи није дозволио да конференцију за штампу заврши недоречен. Нека је вечна слава великом ривалу и великом спортском раднику. Био је од јединствене сорте људи, каквих је све мање у овом времену.

Саша почиње да доноси логичније одлуке, надам се да је то најава да ће бити мање тврдоглав у евентуалном плеј-ину. Смањивање минутаже Калинићу и шкартирање Јага из 12 су одлуке које човек може само да поздрави, а уједно и доказ да је ипак било неке логике у критикама које су писане на овом форуму.

Све у свему, ако не добијемо у гостима тим који код куће има 17-1, бићемо вероватно 10. или ћемо испасти. Тај скор Реала у Мадриду тешко да је последица само добре игре. Превентивно извршити притисак на судије пред одлазак тамо, и надати се да ће Таварешу тог јутра жена да уручи папире за развод и да је Кампацо остао циган у души.

Тек сад видим да постоји теоретска могућност да завршимо од 4. до 12. места. Какав лудачки расплет Евролиге у последња два кола, мислим да се ово никада раније није десило.

С Макабијем имамо бољи међусобни, што значи да они, у случају да добијемо Асвел, не могу да буду испред нас. Дубаи је нажалост друга прича

Ако Дубаи добије два следећа меча код куће, од којих је један против Ефеса, ми морамо добити и Асвел и Реал да бисмо били испред њих. Ако се други резултати поклопе како не треба, то значи да ћемо бити на 11. месту (ако изгубимо од Реала и добијемо Асвел). Е сад, шанса да се баш сви резултати поклопе како не треба је јако мала. Али нажалост нисмо мирни.

Коначно рутинирање. Невероватно је да најбоље изгледамо кад играмо дивљу кошарку, тј. кад се не размишља много о тактици. Целе сезоне је тако. Штета за остале резултате, али чекамо @aleksa7 и обећане калкулације!

Мало је играча који су заслужили да им скандира име цела арена као што је Добрић заслужио.

Саша је свесно одлучио да се надтрчава са Паризом, који само тако и уме да игра. Видећемо на крају али скептичан сам да можемо да их победимо у њиховој игри