Поздрав свима, ово је мој први упис на форуму. Регистровао сам се из разлога што ми је недостајало да са неким поделим своја размишљања о кошаркашком клубу, и волео бих да на овом месту видим мало дуже објаве у којима ће људи образлагати своје виђење тактике и осталог, јер ваљда је то и поента форума као таквог.
Што се тиче синоћње утакмице, највећи утисак је наравно повратак Џоела Боломбоја. Саша је тактички изненадио Големца тиме што је ставио Боломбоја да чува Мекинлија, што је врло необично и можда чак јединствено решење у Евролиги (да ли је још неког плеја ове сезоне чувао центар?). То изненађење је у потпуности упалило јер је код Мекинлија све време постојао страх од улаза. Боломбој ће бити пеницилин за противничке бекове и то је огромна предност Звезде у наставку сезоне, јер с обзиром на физичку снагу и атлетицизам наших играча, итекако ће ко имати да скочи под кошем (Чима, Оџелеј, итд) кад Џоел зајури бекове до центра, као што је умео прошле сезоне. Већ могу да га видим како чува Нана у Оаци.
Други позитиван утисак са утакмице је сада већ константан МВП ниво Ебуке Изундуа, што верујем да нико живи пре сезоне није очекивао. За човека са онаквим атлетицизмом и осећајем за скок има невероватно мекану руку. Не говорим само о слободним бацањима, Ебука је кроз каријеру знао да у континуитету погађа са полудистанце, што је показивао у Галатасарају, а недавно смо у интервјуу његовог старог тренера могли да читамо да уме да погоди и по 10 тројки заредом на тренингу. Ни сам не знам како нам се десило да ван евролиге и НБА лиге нађемо центра овог калибра, али ето, пошто се слична ствар десила Дубаију са Кабенгелеом, требало би наредних сезона обратити пажњу на нижелигашке центре.
Трећи позитиван утисак са синоћње утакмице је то да у тројцу Коди-Батлер-Нвора имамо елитни нападачки трилинг. Управо то је оно што је Звезди фалило претходних сезона и што овај тим разликује од осталих (поред ширине ростера). Ретко ће се ове сезоне дешавати ноћи попут утакмице с Барсом у Арени кад једноставно никога не иде. Чак ми је незамисливо да се то опет догоди. Ова три играча су мотори Звездиног тима и јако је важно да их заобиђу повреде. Притом, Батлер је од њих најталентованији играч, са највећим плафоном, али кад се ради о Кодију и Нвори, није случајно што они практично да нису имали лоше партије ове сезоне. Јер Кодија може да не иде шут и улаз, али ретко може да му се деси да га не иду асистентције и скокови, а Нвору којег не иде шут смо имали прилике да гледамо синоћ: он се претвори у звер која надире ка противничком кошу са свих страна, интелигентно читајући линије кретања одбране и завлачећи се иза леђа. Паклен играч и јако тежак за чување. А кад га крене шут постаје буквално незаустављив. Нвора је иначе по индексу броја шутева и постигнутих поена најпотентнији скорер Еврлогиге, одмах иза Саше Везенкова.
Имам и један негативан утисак од синоћ, али опет и у њему се може наћи нешто позитивно. То је пад форме Чиме Монекеа, који је био кључни играч у досадашњем делу сезоне, али је на претходних неколико мечева показао велику дозу деконцентрације и слабе партије за своје стандарде. Све је почело од оног ”бифа” са Блосомгејмом у Монаку, да би се дефанзивно лоша партија наставила и у Болоњи, а ни синоћ дефинитивно није блистао и уносио је нервозу и немир у наш састав. Али зашто кажем да у томе има нечег позитивног? Зато што Звезда дословно блиста и прави серију од четири везане победе у тренутку кад играч са највећим просечним индексом не испоручује оно што се од њега очекује. То је ширина овог тима коју никада раније нисмо имали, и што бисмо морали да искористимо, поготово јер други тимови нису ростерски прилагођени овом надреално напорном темпу мечева који је као такав и препознат и који ће следеће сезоне бити промењен (Евролига је хтела такмичење по узору на НБА, али као да су заборавили да није исто играти полурекреативне утакмице, какве се играју у НБА лиги у првом делу регуларне сезоне, и у Европи, где скоро свака утакмица има плеј-оф набој и где се играчи више психички, физички и емотивно троше. Отуда и огроман број повреда). Зашто сам оволико одужио са овим? Зато што је Звезда, уз Дубаи, један од ретких тимова који се спремио за баш овакав тип сезоне и који има 15 играча који реално конкуришу за састав у сваком тренутку. Спанулис је рецимо синоћ након пораза акцентовао баш то, да Монако има један од најкраћих ростера у ЕЛ, да су играчи уморни, итд.
Ако Саша буде успео да задржи хемију екипе, што није лако у ситуацији када увек имате 2-3 човека незадовољна минутажом коју добијају, Звезда има реалне шансе да уђе у плеј-оф и да буде конкурентна сваком тиму тамо, поготово на домаћем терену где је серијом скалпова ове сезоне већ показала да највећи фаворити итекако имају разлога да нас се плаше (Фенер, Реал, Монако, Панатинаикос, Олимпијакос).
Толико од мене у овом првом јављању. Велики поздрав свима и само сложно, смирено и уз подршку играчима и стручном штабу! Ово је наша сезона!
