dali_man

https://www.blic.rs/vesti/hronika/bivsi-reprezentativac-izvrsio-samoubistvo-miljan-mrdakovic-nekadasnji-fudbaler/3g6wjk6

Vruc Vetar je u Madjarskoj bio dugo godina najpopularnija serija svih vremena sve dok razne Kasandre i Ljovisne nisu osvojile i njihovo trziste. Koliko godje sinhronizacija, iz naseg ugla, zvucala smesno, pitanje je da li bi ta serija dostigla toliku popularnost da je bila titlovana.

Ko nije gledao Pirgu i Surdu sa madjarskom sinhronizacijom, taj ne zna sta je sinhronizacija... U medjuvremenu...

Pa valjda se ova zabrana odnosi na medjusobna opstenja aktera na terenu?

Das Boot Kakva filmcina 3,5 sata (Director's cut verzije) strave i uzasa u najljudskijem obliku, nimalo prijatan osecaj da ste tamo, sa sjajnim idiupizdumaterinu efektom na kraju.

A jebi ga, nije ti to pismeni zadatak na jednu temu pa da uporedjujes koji rad je najblizi zadatoj temi. Dve potpuno razlicite price sa potpuno razlicitim konceptima i idejama, koje samo u osnovi imaju organizovani kriminal. Lepo si primetio da je u Sopranovima porodica propratni sadrzaj a u BB organizovani kriminal, ali ne vidim poentu da na osnovu toga uporedjujes kvalitet obe serije. Trazenje realnosti, to tek nema smisla. Verovatno se kod Sopranovih realinije opisuje organizovani kriminal u odnosu na BB, ali who cares. Ranije sam dosta citao SF literaturu. Ni trunke realnosti (bar ne za sada) ali u mnogim delima, narocito Artura Klarka, se savrseno opisuje ljudska priroda, moral i etika. Paralele koje ti povlacis, mogu da se povlace izmedju Soprana i Narcosa, jer su tu oba rada na istu zadatu temu. Sa BB-om bas i nema smisla na nacin na koji ti uporedjujes.

Pfff, kakvo pitanje...

Moguce, mada to bila 1992, pucanje SFRJ u najvece. Serija krenula sa emitovanjem 1991.

Ja bi stvarno voleo da upoznam lika koji je uspeo da iskopa negde to blago i pusti na RTS.

I Tropska vrelina koja je bila popularana kod nas i... vise nigde

Let the Blood Run Free Jel se seca neko ove serije? Isla je na RTS-u pocetkom 90-ih. Idiotluk par excellence

Ako sam o nekom glumcu promenio misljenje, to je Di Caprio. U Titaniku mi je opasno isao na zivce, ne samo njegova gluma vec i ceo hype oko njega i filma. Obican picopevac koji namesta shishke tri sata pred ogledalom. Onda su dosli gorenavedeni filmovi gde je izdominirao.

Ima rezona, prihvaticu da sam mozda ispao glup u drustvu, stvarno sam davno gledao seriju. Kakogod, nekako mi je upecatljivije ostao razvoj odnosa sa psiholoskinjom, neg sa uzom familijom.

Secam se kao kroz maglu. Posle su snimili film kao nastavak, vrv. da povade fleke, al bez zapazenijeg uspeha.

Cisto da se nadovezem... Meni je glavna zamerka kod Sopranovih to kako su odradjeni likovi njegove najuze porodice. Toni vodja mafije a zena mu dobrocudna domacica, glavna briga da ne zaboravi pile u rerni. Deca isto. Mozda gresim, mnogo toga sam pozaboravljao, ali mi se cini da se karakter tih likova gotovo uopste nije menjao od prve do poslednje epizode. Jedna sasvim obicna porodica, sa svojim obicnim problemima, samo eto, slucajno je glava porodice vodja mafije. Kod Waltera Whitea je situacija potpuno drugacija. Razvoj Walterovog lika u stopu prati razvoj lika njegove zene i sina, po zakonu akcije i reakcije. Ovde se pominje efektnost zadnje scene Sopranovih, nek se ljudi, koji su gledali BB sete na koji nacin se u zadnjoj epizodi "oprasta" od svoje porodice, njihove reakcije kao sublimacija svega kroz sta su prosli prateci uspon i pad WW-a.

Jao, nebi da pokrecem nove ratove ovde, ali... Ima jedna scena u Sopranovima kad Tonijev sin, onaj mali, debeli koji deluje prilicno tupavo i nezainteresovano za apsolutno ista u zivotu, odjednom krece da filozofira i citira Nichea. Njegova majka sve to zaprepasceno gleda sa komentarom nesto tipa "Mora da je to zbog novog nastavnika". Jedna potpuno nepotrebna i amaterski odradjena scena. Bilo je jos par takvih, ali mi je ova ostala najupecatljivija. Na takve lose odradjene scene nisam nailazio u BB. I nista ovo ne umanjuje kultni status Sopranovih, ali takvi detalji odnose prevagu na strani BB, koja je bar za nijansu produkcijski bolje odradjena, ako nista drugo. I da, odgledao sam sve epizode, sa zadovoljstvom

The Collini Case Mlad advokat, kao svoj prvi slucaj dobija da, po sluzbenoj duznosti, brani ubicu direktora MMF-a. Malo neprijatan slucaj jer je doticni direktor, za njega bio licno Bogotac, al sta ces...takav je posao. Ionako je slucaj cist ko suza, dokazi na stetu okrivljenog pljuste na sve strane, okrivljeni ne yebe da saradjuje mnogo sa odbranom, ugovorena sudska nagodba, aber avaj... Moze i na totalnu preporuku.

Jos malo svapske kinematografije od mene (streba se nemacki) Oh Boy Mozda je ovo film za ljude sa viseg kursa filmske umetnosti, mozda ovo nije bas trenutak za jedan ovakav film, ali meni on uopste nije leg'o. Zanimljiv prikaz underground Berlina, i to je sve. Previse spor i depresivan, prica ravna linija. Mein Blind Date mit dem Leben Susta suprotnost prethodnog. Pozitiva, bez prenaglasene patetike, koja zna da ubije slicne filmove. Od mene, svakako, preporuka.

Univerzalna prica. Tako smo se i mi i mi krajem '80 nakon 50 godina, sa Druze Tito mi ti se kunemo, preko noci presaltovali na Tamo daleko (znam da bese neka masovna pomama za neku kasetu sa nacionalistickim pesmama, koji su snimili neki popovi), pobacali u djubre one male statue sa Titovim likom, koje su svaka porodica imala bar po 5 komada u kuci, skidali po skolskim ucionicama Titove slike i kacili slike Svetog Save. Kao da je 50 godina ovde ziveo neki drugi narod.