A sad

Pre bih rekao vs Vjekoslav. Uini samo koristi ukazanu priliku da jos jednom opljune moderaciju.

Na prvoj strani ovog topika pise sta je tema topika Vox Populi i koji topici se spajaju u jedan pod nazivom Vox Populi. Aktuelna desavanja u Srbiji i politika i kritika vlasti u Srbiji. Ne verujem da nekome to nije jasno posle godinu ipo dana ovog foruma...

Ne znam odakle vam to. Objavljeni su rezultati, ima i na sajtu izborne komisije, samo sto sajt stalno pada. Rezultati na 98% prebrojanih. SDS 46, VMRO 44, DUI 15, AA 12, levica 2, DPA 1 Pa i VMRO je sinoc objavio da SDS ima jedan mandat vise, a da se za jedan jos bore. Doduse oni i SDS su imali par mandata vise, a albanske partije manje, ali to je bilo na 2/3 prebrojanih. SDS je pobedila u tri izborne jedinice, VMRO u dve, a DUI u jednoj.

To zapravo potpuno tacno ne moze da objasni niko. To je teorija o Poljskoj A i Poljskoj B. Poljska A su nove teritorije dobijene posle drugog svetskog rata, a u poslednje vreme njima dodaju i Varsavu, dok je Poljska B stara Poljska od pre drugog svetskog rata. Ima i ono o Poljskoj Jagelona i Poljskoj Pjasta. Osnova teorije je naravno o razvijenom zapadu i siromasnom istoku, te se na to dodaje Pruski kulturni uticaj i industrijalizacija zapadnog dela zemlje, pogledati samo mapu pruga na zapadu i na istoku iz tog perioda, dok je istok i jug bio pod austrijskom i ruskom imperijalnom okupacijom i torturom te su se vise okretali crkvi i poljoprivredi. Ovo je sve naravno tacno, ali mnogo toga se promenilo vremenom. Danas zapad zemlje uopste nije ekonomski razvijeniji od istoka. Nezaposlenost u mnogim provincijama Poljske B je manja nego u Poljskoj A. Zakarpatje i Lublin istina imaju najvecu nezaposlenost u Poljskoj, ali zato Krakov ima najmanju. Poljska B se ubrzano razvila i sustigla Poljsku A, a velike zasluge u tome ima upravo PiS. Moja teorija o ovakvom glasanju, mada i dalje tvrdim da se to sve vise menja i da PiS probija na zapad i da se ide na rivalitet mala mesta vs gradovi, ne ide toliko daleko u proslost, mada ne sporim da ima uticaja posebno onaj deo o kulturnim obrascima pod Pruskom/Nemackom, Austrijom i Rusijom. U zapadnoj i severnoj Poljskoj je ziveo veliki broj Nemac, u mnogim delovima su bili i velika vecina. Kada su dosli sovjeti i komunisti i iscrtale se granice nemacko stanovnistvo je proterano (jedina znacajna nemacka manjina je sada u Opolju dok ih u ostalim delovima zemlje skoro i nema). To stanovnistvo je trebalo zameniti i tamo su u velikom broju naseljeni ljudi sa istoka zemlje iz oblasti koje je preuzeo SSSR. To stanovnistvo je za vreme komunistickog rezima bilo povlasceno i uzivalo je u svim benefitima komunistickog drustva. Jednostavno njima je bilo bolje nego ranije, dosli su u bogatije krajeve, a da se vrate nisu imali gde. Podrska komunistima u tim krajevima je bila znatno veca nego u staroj Poljskoj gde je vecinski sentiment bio da se radi o okupatorima. Granicili su se sa Istocnom Nemackom i mogli su da vide gori rezim od onog u kojem oni zive, tako da im je i sa te strane rezim bio prihvatljiv. Kada su pocele pobune protiv komunista, to je bilo u okolini Krakova, odatle se sirilo zemljom, ali pre svega starom Poljskom. Istina osamdesetih je buknulo u Gdanjsku i taj centar pobune se pomerio na sever u novu Poljsku. Ipak sem Gdanjska i okoline velikih pobuna protiv komunisticke vlasti nije toliko bilo na zapadu sve do sloma rezima i pocinjanja njegovog definitivnog pada. Padom komunizma i formiranjem stranaka zapad zemlje je nastavio da sledi svoju liniju i podrzavao SLD, de facto naslednika komunista, istina potuno reformisanih. Gdanjsk i Krakov su bili centar partija koje su nastale iz Solidarnosti, dok je Poljska B (sem Krakova) postala baza Poljske Narodne Partije (stara partija jos od pre rata). PSL ubrzo pada i Solidarnost tj partije nastale iz njega a pre svega AWS dominiraju u Poljskoj B plus oblast oko Gdanjska. SLW se dvehiljaditih raspada na tri stranke, jedna je manja i ubrzo je nestala, Gradjansku Platformu i PiS. Znaci GP I PiS imaju isti koren sindikat Solidarnost, SLW i antikomunisticki otpor, njihov rivalitet nastaje jos kasnije, a do tada su bile vrlo bliske. Na izborima 2001 ubedljivo pobedjuje levica SLD svuda sem u Gdanjsku koji podrzava GP i nekim oblastima gde pobedjuje PSL. Poljska ulazi u Evropsku Uniju, ubrzano se razvija i levica dozivljava potpuni kolaps, blagodeti EU dolaze do izrazaja i Poljaci se potpuno okrecu ka strankama nastalim iz Solidarnosti. 2005 zapad koji je glasao za levicu se masovno okrece ka GP, dok na istoku PSL gubi birace u korist PiSa. Kada su svi ocekivali koaliciju PiSa i GPa, PiS se okrenuo ka dve manje stranke i formirao vladu bez GPa, a zatim Leh Kacinjski pobedjuje na predsednickim izborima. Od tada su te dve stranke veliki neprijatelji i smenjuju se na vlasti. Zapad zemlje glasa za "levlju" Gradjansku Partiju, dok istok glasa za "desniji" PiS (zapravo obe stranke su stranke desnice, tek sad je GP krenula ka centru, ponajvise kandidaturom Trzaskovskog za predsednika). GP je pronemacka stranka, a zapad je pod velikim Nemackim uticajem. Sa druge strane istok je antinemacki, plus kada je GP bila na vlasti taj deo zemlje je bio prilicno zapostavljen. PiS je proamericki nastrojena i izrazito antiruski nastrojena, a nije odusevljena nemackom dominacijom u EU, realno na istoku su uradili mnogo i ne cudi podrska koju imaju. Znaci, po meni koren podele lezi u komunistickoj vladavini. Dok na istoku komunizam nikad nije bio sioko prihvacen, na zapadu je postojao siroki krug ljudi koja ga je prihvatio jer su sa njim dobili odredjene beneficije. Kada se tome doda i pruski uticaj, pre svega u sekularizaciji tog dela zemlje (protestantska Pruska je bila sekularna drzava, dok su se u Austriji i Rusiji Poljaci masovno okretali crkvi kao jedinoj instituciji koja im je davala podrsku), a sekularizacija je nastavljena i za vreme komunizma, vidi se jasna kulturoloska razlika u odnosu na istok zemlje. Zapad je znacajno sekularniji od istoka, a PiS je stranka koja insistira na katolickom identitetu poljske drzave i na katolickoj tradiciji. Imamo i jak uticaj Nemacke sa kojom Poljska ima dugacku granicu na zapadu. Kada se sve to sabere jasno je da je za njih znacajno prihvatljivija liberalnija GP od ultrakonzervativnog PiSa. Medjutim to se sad sve vise menja. PiS se siri na zapadne ruralne krajeve, ali najveci prodor je napravio u tri vojvodstva na jugu koja pripadaju istorijskoj provinciji Sleziji i u Mazuriji na severu. Poceo je da se realizuje i veliki projekat u Mazuriji "brodski kanal Novi Swiat" koji treba da revitalizuje luku Elbag i omoguci direktan izlazak na Balticko more iz Elbaga. Taj projekat bi trebao da dodatno ubrza ekonomiju celog severoistocnog dela Poljske, koji do sada nije bio toliko intresantan za strane investitore. Intresantno je da on nije imao podrsku lokalnog stanovnistva u manjim mestima kuda kanal treba da prodje i u njima je Trzaskovski ubedljivo pobedio, mada ona pripadaju Gdanjskom vojvodstvu. Ipak i u gradu Elbagu i u Mazurskom vojvodstvu pobedio je Trzaskovski, ali ne ubedljivo. Videcemo kako ce se ovaj projekat u buducnosti odraziti na glasanje u Mazuriji. Sto se Varsave tice. Ona jeste glasala za GP i u proslosti, ali je glasala i za PiS. Naime, Leh Kacinjski je bio gradonacelnik Varsave. Na parlamentarnim izborima uglavnom pobedjuje PiS ili makr u jednom od dva izborna okruga, na proslim izborima je prvi put izgubio u oba. Istina je da na predsednickim ne glasa za kandidata PiSa, cak ni Leh Kacinjski nije pobedio u gradu. Ipak ovo je prvi put da PiS nije pobedio u Mazovjeckom vojvodstvu (Mazovija, ne treba je mesati sa prethodno pominjanom Mazurijom 🙂 ) (u kojem se Varsava nalazi). Mazovjecko vojvodstvo je uvek bila tvrda baza PiSa. Kada spominjem Krakov, Lodj mislim na vojvodstva u kojima se oni nalaze, da ne bi dovodi u zabunu koristeci ovde prilicno neoznate poljske nazive za vojvodstva. U samim tim gradovima pobedjuje GP, ali u zbiru u tim vojvodstvima pobedjuje PiS. U pravu si da GP van gradova skoro i da ne postoji na istoku. Oni to nadomescuju sa PSL sa kojim koaliraju. Tu u buduce moze doci do problema. Jer PSL se ideoloski jako malo razlikuje od PiSa i njima prirodni partner nije GP vec PiS. Verovatno su im suprotstavljeni jer se boje da bi se utopili u njih, kao sto se desilo sa svim njihovim koalicionim partnerima. Podrsku PiS moze da potrazi i na desnici jer oni nemaju sa kim drugim da saradjuju sem sa PiSom. Tako da GP mora znacajno da promeni politiku ako hoce da se suprotstavi PiSu. Trzaskovski je poceo to da radi, ali mislim da je on vise anomalija u svojoj stranci nego neki dogovoren pravac delovanja. Jos ako Holovnia napravi ozbiljnu stranku, GP ce doziveti udar i sa levaiz centra i moze se naci u ozbiljnom problemu. Sa druge strane PiS bi trebalo da pronadje potencijalnog koalicionig partnera, jer je pitanje koliko dugo ce jos moci potpuno sam da uzima apsolutnu vecinu (oni zvanicno nastupaju kao koalicija, ali njihovi koalicioni partneri su ispod nivoa statisticke greske, a dobijaju nerazumno mnogo poslanickih mesta, tako da je ta koalicija sa te strane gledano fiktivna). Ipak ako nastave ovako dobro da vode ekonomiju sasvim je moguce i da nastave sami da vladaju. Jeste tu je korona koja ce sigurno izazvati odredjeni pad, ali imaju cele tri godine do sledecih izbora. Ps. A ima jos jedna stvar koja je vezana za Gdanjski region, tj Pomeraniju. Tamosnje stanovnistvo zapravo nisu vecinom Poljaci vec Kasubi, slovenski narod koji je skoro potpuno poljaciziran. To prilicno objasnjava zasto je Pomeranija dosta razlicita od ostatka zapadne Poljske. Donald Tusk dugogodisnji formalni i neformalni lider GPa je kasubskog porekla i on je iz Gdanjska. Oni su poljacizirani, ali i dalje su prilicno svesni svog porekla i ispoljavaju ga kroz regionalni identitet.

@goldberg Ono prvo je stara mapa. Na prethodnim parlamentarnim izborima je bilo znatno drugacije. PiS je vec dobrano presao tu granicu, a sa druge strane GP se pozicionira u okolini Varsave u Mazovjeckom vojvodstvu. Na predhodnim lokalnim izborima PiS je pobedio u Sleziji i Donjoj Sleziji i formirao lokalnu vlast. U prvom krugu Duda je pobedio u svim regionima sem tri severozapadna. Evo mapa sa parlamentarnih izbora: A evo i raspored mandata sa proslih regionalnih izbora: Dobrim delom je to tacna postavka, ali se vec prilicno menja i sada je podela na osnovu ruralna-urbana populacija. Gde PiS ubedljivo pobedjuje u mestima koja imaju manje od 20 hiljada stanovnika, dok opozicija pobedjuje u mestima koja imaju vise od 50 hiljada stanovnika. Mesta od 20-50 hiljada stanovnika su sving zona i tu su egal. Trzaskovski je na ovim izborima pobedio u tim mestima, ali sa jako malom razlikom. Na parlamentarnim izborima u tim mestima pobedjuje PiS jer opozicija ide odvojeno, pobedjuju cak i u onima od 50-100 hiljada. Mada, treba uzeti u obzir da je Desnica odbila da podrzi Dudu, te da njihovi hard core glasaci nisu izasli na izbore te da je vrlo moguce da bi u zbiru PiS i Desnica imali vise glasova od liberalne opcije (uz naravno pitanje koliko je to uopste liberalna opcija) toj zoni.

Zavrseni su predsednicki izbori u Poljskoj. Po mnogo cemu bili su specificni i drugaciji od svih do sada. Posle mnogo obrta ipak se zavrsilo kako je i ocekivano. Izbori su trebali da se odrze 10. maja u jeku korona epidemije, sto je izazvalo mnoge kontroverze. Uprkos kontroverzama u izborni proces su se ukljucili svi politicki subjekti. Vladajuca partija Pravo i Pravda (PiS), sa svoja dva koaliciona partnera (male stranke desnice Sporazum i Ujedinjena Poljska) su podrzale aktuelnog predsednika Andrzeja Dudu. Duda je veoma popularan i ima dosta veci rejting od stranke koja ga podrzava (on nije clan PiSa), po nekima radi se o najpopularnijem predsedniku Poljske ikada ili makar u rangu sa Kvasnjevskim. Opoziciona Gradjanska Platforma je svog kandidata izabrala na prajmarisima. Ocekivalo se da ce njihov kandidat biti Donald Tusk, ali je on pravilno procenio da nije popularan u Poljskoj i da bi mu to bio kraj politicke karijere. Mnogo je vise cenjen u EU, nego u Poljskoj gde nema veliku podrsku. Kandidati su bili gradonacelnik Poznanja Jacek Jaskovjak i Malgorzata Kidava-Blonska, zamenica predsednika Sejma (skupstine). Realno oba kandidata su losa, a lagano je pobedio losiji kandidat Kidava-Blonska. Poljsku koaliciju je predstavljao Vladislav Kosiniak Kamis, njihov najjaci kandidat. Levicu Robert Biedron, veoma intresantan lik, on je gej i bio je gradonacelnik Slupska, sada je Europoslanik, veoma dobar kandidat, najbolje sta levica ima. A kandidat desnice je bio Kristof Bozak, takodje njihov najjaci kandidat koji je pobedio u komplikovanom sistemu prajmarisa po uzoru na USA sistem.. Pometnju je uneo nezavisni kandidat Simon Holovnia, veoma popularni voditelj, pisac i humanista. Nastupio je kao opozicioni politicar, zastupajuci politiku centra i zelenu politiku. Usao je snazno u kampanju i uzeo glasace Gradjanske Platforme koji su blizi centru, ali i od ostalih opozicionih partija. Odlicno je prosao na izborima bio je treci i ako bude napravio ozbiljnu partiju centra, sto Poljskoj fali, ima politicku buducnost. Korona je izazvala haos. Pojavio se veliki broj oponenata izborima, cak ni u vladajucoj koaliciji nisu bili jedinstveni. Ustavni sud je najavio da bi izbornu reformu (gde bi se uvelo glasanje postom) koju je predlagao PiS ocenio kao neustavnu. Manji koalicioni partner Sporazum je takodje bio za odlaganje, kao i veci deo opozicije. Predlozili su da se Dudi mandat produzi na jos dve godine, opozicija to odbila i predlozila da se mandat produzi na jos jednu godinu, to je odbio PiS. Izbori su se blizili, veliki broj bivsih predsednika i premijera je pozivao na bojkot. Sporazum i PiS su tada postigli dogovor da se izbori odloze za 28 jun, sto je prihvatila i opozicija. Sve anketa su pokazivale da Duda pobedjuje u prvom krugu i to prilicno ubedljivo. Ono sto je porazavajuce za Gradjansku Platformu je bilo to sto njihova kandidatkinja ne bi bila ni druga, cak ni treca. Kada je i zvanicno objavljeno da se izbori pomeraju oni su promenili kandidata. Izbor je pao na Rafala Trzaskovskog gradonacelnika Varsave. Meni nije jasno zasto im on nije bio kandidat od pocetka, radi se o njihovom ubedljivo najboljem kandidatu, verovatno jedinom u celoj Poljskoj koji moze da se priblizi Dudi. Verovatno je Trzaskovski planirao da ove izbore preskoci i kandiduje se na sledecim jer Dudu je zaista maltene nemoguce pobediti, a on je mlad i sa pozicije gradonacelnika Varsave moze da saceka sledece izbore koje bi verovatno pobedio. Gradjanskoj Platformi je on bio neophodan za kandidata da bi spasili stranku. Njegovi politicki pogledi su levlji od ostatka stranke. GP nije stranka centra kakvom je cesto percipiraju van Poljske, vec stranka umerene desnice koja ima po neke frakcije koje su centar, a i koalira sa tri male stranke centra i levog centra. Trzaskovski je kao klasicni centrista, zadrzao tvrde birace GPa, vratio dobar deo onih koji su planirali da odu kod Holovnie i nametnuo se kao neko ko moze da pobedi Dudu, te privukao dobar deo biraca levice i Poljske koalicije. Nakon objavljivanja da se izbori odlazu Dudini procenti u anketama su naglo pali, sto je otvorilo prostor za opoziciju. Taktika je bila jasna stvoriti jedinstvo opozicije, tj ponoviti dobru saradnju sa izbora za Senat i igrati na kartu popularnosti Trzaskovskog i rivalitet Krakova i Varsave. Kampanja je koncipirana drugacije od one sa parlamentarnih izbora. Bavio se realnim temama, insistirao na tome da je za zemlju dobro da vlada i predsednik budu iz razlicitih partija. Cela kampanja je bila prilicno prijateljski raspolozena sa obe strane, nije bilo tenzije i oba kandidata su davali pomirljive poruke, potpuno drugacije od prethodnih kampanja koje su bile pune tenzije, i sve to bez obzira sto je po anketama u drugom krugu Trzaskovski bio zaista blizu Dudi. Rezultati prvog kruga su pokazali da Trzaskovski ima sansu, njegova popularnost u Varsavi podize izlasznost u tom gradu do 70% od kojih ogromna vecina glasa za njega. Problem za GP je uvek bila ostatak tog vojvodstva/regiona. Varsava koja je baza GPa se nalazi u Mazovjeckom vojvodstvu koje je najveci region u Poljskoj, medjutim ostatak regiona je tvrdo uz PiS, pa cak i gradovi sto nije uobicajeno u Poljskoj (GP pobedjuje ubedljivo u skoro svim gradovima) i u ukupnom zbiru donose pobedu PiSu. Duda je na prethodnim izborima odneo pobedu u sedam od sesnaest vojvodstava, kljuc za njegovu pobedu je bio da zadrzi taj rezultat. Medjutim iako je u prvom krugu dobio u Mazovjeckom vojvodstvu (kao i u svim sem tri vojvodstva na severozapadu) bilo je jasno da ce tesko uspeti da dobije i u drugom krugu, sto je predstavljalo znacajan problem za njegovu kampanju. Ocigledno je bilo da deo konzervativnih biraca (ne mora nuzno onih koji glasaju za PiS, vec i za Desnicu, a bilo je i dosta desnih kandidata koji su osvoji mali procenat glasova u prvom krugu) u Mazovjeckom vojvodstvu glasa za Trzaskovskog kao svog coveka (odatle, uspesan gradonacelnik, Duda je iz Krakova...). Da bi izbegao iznenadjujuci poraz Duda se okrenuo sleskom regionu, tri vojvodstva koja na proslim izborima nisu glasala za njega, ali su u medjuvremenu pocela da prelaze ka PiSu koji je pobedio u dva od tri ta regiona na lokalnim i parlamentarnim izborima, cilj je bio da se u ta tri vojvodstva smanji razlika na minimu i sa novim glasovima odatle nadomeste glasovi iz Varsave/Mazovjeckog regiona, a sa ubedljivim pobedama u Krakovu, Lodju i Lublinu pobeda bi bila zagarantovana. Tako je nekako i bilo. Trzaskovski je dobio Mazovjecko vojvodstvo, ali je razlika bila mala isto kao i u sleskim vojvodstvima. Izlaznost je bila ogromna, skoro 70%, rekordna. Duda je dobio mnogo vise glasova nego sto je PiS ikada dobio. Jedini koji je dobio vise glasova od njeg bio je Leh Valesa na prvim izborima i to malo vise. Za Dudu je glasao jugoistok. Ubedljive pobede u Krakovu, Zakarpatju (razlika je bila skoro 40%), Lublinu, dok je za Trzaskovskog glasao severozapad (Gdanjsk, Scecin, Zelena Gora) Trzaskovski je pobedio u deset vojvodstava, a Duda u sest, medjutim pobedjivao je sa znatno vecom razlikom i regioni gde je ubedljivo pobedjivao Duda, su znatno veci od onih gde je ubedljivo pobedjivao Trzaskovski. Mladi su vise glasali za Trzaskovskog, takodje i gradovi, dok je Duda bio ubedljiv u ruralnim sredinama i medju starijom populacijom, opet sa znatno vecom razlikom nego sto je to ostvarivao Trzaskovski. Na kraju se zavrsilo bas onako kao je kampanja i tekla, sa cestitkama, pozdravom i stiskom ruke.

Realno, to i jeste unutrasnje pitanje Turske.

Pa da tako bi trebalo. Sad gledam malo po netu te naredbe tih stabova. Jbt nisam nasao jos nijednu kojoj je stupanje na snagu vezano sa objavljivanjem u sluzbenom listu. Evo primera:

To pitam. Nije problem da stupe na snagu pre osam dana. Sve je to propisano pod kojim uslovima moze da stupi ranije. Problem je da li mogu da stupe na snagu pre objavljivanja? Po ustavu ne mogu. Znaci mogu da stupe na snagu danom objavljivanja, a ne danom donosenja. Naredbe staba za vanredne situacije/kriznog staba (to je isto) u mojoj opstini stupaju na snagu danom donosenja i ne objavljuju se nigde. Trazio sam da li negde postoji propis kojim se u odredjenim situacijama dozvoljava da se obidje odredba ustava koja govori da opsti akt moze da stupi na snagu tek objavljivanjem, ali nisam nasao nijedan izuzetak od tog pravila. Ja jesam pravnik, ali prakticno pravom nisam bavio vec godinama, da ne kazem vise od decenije (jako kratko nakon zavrsetka fakulteta), pa me zanima da li ima neka finesa kojom bi ovakav akt mogao da se odrzi. Mislim da nema, ali ovde, ima ljudi koji su mnogo vise u materiji od mene i bolje znaju. Mislim da se radi o ne znanju, jer je strucni kadar katastrofalno los.

Pa i ja tako mislim, koliko se secam sa fakulteta. Ti si vise u materiji sigurno. Oni te naredbe nigde ne objavljuju, a u njima pise da vaze od dana donosenja. To je potencijalno vrlo opano i gradjani mogu biti kaznjeni, a da ne znaju da je nesto zabranjeno. Na taj nacin su uveli obavezno nosenje maski, ogranicili rad lokala, sad su zabranili kupanje na jezeru i bazenu. Generalno niko ne zna da su zabranili, a inspekcije jure po opstini. Aj ako te ne mrzi i imas vremena proveri to. Mislim da oni na taj nacin ozbiljno krse cak i ustav. Bas sam pregledao Sluzbeni list opstine, nigde nijedna naredba i preporuka staba za vanredne situacije nije objavljena.

Da ponovim jos jednom pitanje za pravnike sa foruma. Da li je zakonito, ustavno, da opstinski stab za vanredne situacije donosi naredbe koje stupaju na snagu bez objavljivanja, a odnose se na sve gradjane opstine?

Jedno pitanje za forumske pravnike. Citam naredbe naseg opstinskog staba za vanredne situacije. Tu se propisuju raznorazne zabrane i mislim kazne, ali jedna stvar me buni. Svuda stoji da naredba stupa na snagu odmah, nema da stupa na snagu nakon objavljivanja, vec odmah. To mi bilo nelogicno, pa pogledam po susednim opstinama, kad i tamo ista situacija, ili eventualno nista ne pise o stupanju na snagu. Pitanje je da li su takve naredbe ustavne? Ustav jasno propisuje da opsti akti stupaju na snagu tek nakon njihovog objavljivanja, pogledao sam to pise i u statutu nase opstine. Ove naredbe stupaju na snagu bez ikakvog objavljivanja i odnose se na sve gradjane. Cak ih i ne objavljuju u Sluzbenom listu opstine uopste. Bukvalno kao da su tajni propisi, neko ih podeli na fejsu ili ih stave na sajt opstine posle nekog vremena. Znaci mogu da me kazne na osnovu tih naredbi, a da uopste nisam znao da je tako nesto doneseno jer nigde nije ni objavljeno. Aj za preporuke mogu nekako i da razumem, one nisu obavezujuce, ali ovo mi je bas neshvatljivo. Da li je takva praksa u skladu sa ustavom i zakonima i da li neko moze u svoju odbranu u zalbi na kaznu da navede da se nije ponasao u skladu sa nardebom jer za nju nije ni znao posto nije nigde ni objavljena?

Poznavajuci njegov rad u Jevrejskoj opstini Beograd ovo pod tri je tacno. Eventualno pod jedan, da je ucenjen zbog toga, pa mora i ovde da svira kako gazda kaze uz unapredjenje i neku itnu finansijsku korist.

Kod mene ljudi koji su ranije glasali za opoziciju masovno izlaze na izbore I glasaju za SPS na lokalnim izborima. Skoro niko nece bojkotovati, samo funkcioneri opozicionih stranaka.

Bice trajni ban.

U pravu si. Film je odlican, nije ono bila kritika filma, vec cisto da ubacim neke dodatne informacije I dodam kompleksnost prici. Nije najmladji poginuo kod Kalinjingrada. Poginuo je Asael. Tesko je reci koji je on po redu jer njih je bilo mnogo, desetoro brace I jos nekoliko sestara, ali on je bio medju starijima. Najmladji bi trebalo da je Aron koji je mislim jos uvek ziv. Oni bez obzira na saradnju sa sovjetima I njihovim partizanima nisi bili komunisti. Znali su dobro sta ih ceka kad dodju komunisti I prvo su presli u Poljsku, pa odatle raznim putevima za Izrael. Asael se nije dobrovoljno prikljucio Crvenoj Armiji, vec je to bilo u procesu rasformiranja njihovoh partizanskog odreda. Najprostije receeno nije uspeo da se izvuce za razliku od ostalih. Iz Izraela vrlo brzo u USA, gde je jos pre rata ziveo valjda najstariji brat. Nema podataka da su ucestvovali u borbama za stvaranje Izraela, bar ih ja nisam nasao, iako su otisli tamo maltene I pre zavrsetka rata. Jehuda Bjelski je bio clan Irguna, jos jedan pokazatelj da nisu bili komunisti, ali mislim da on nije njima rodjeni brat, vec recimo brat od strica, ali nisam siguran.

Gledao naravno. 🙂 Film je odlican. Medjutim istorijski kontekst je sporan, odnosno nije obradjena nijedna od kontroverznih tema sa kojima su braca Bjelski povezani. To je generalno najveci problem ovakvih filmova, prikazuju se samo dobre stvari, ne ulazi se dovoljno duboko u materiji vec se stvari gledaju samo povrsinski. Najgore sto je film radjen po knjizi koju je napisala istoricarka, mada dosta odstupa od knjige. U ratu nikad nista nije crno belo, pa tako ni ova prica. Nije prikazan njihov odnos sa AK I lokalnim stanovnistvom, kako poljskim tako I beloruskim, a on je bio u najmanju ruku kontroverzan (postoje ozbiljne optuzbe za ratne zlocine). Takodje nije dovoljno razjasnjen njihov odnos sa sovjetima, koji je bio dosta komplikovan. Film prati tu radnju, ali ona je prilicno pojednostavljena. Unutrasnji sukobi su obradjeni, ali I tu mi fali dubina. Nije to sad neka kritika filma, da je sve to obradjeno sigurno bi se radilo o jednom od najboljih filmova ikad, ovo vise pisem zbog toga da se ne uzme sve iz njega kao nepobitna istorijska istina. Adolf Pilc dosta obradjuje bracu Bjelski u svojim memoarima. Zanimljiva je njegova konstatacija da je jednom prilikom izbegao zarobljavanje, a samim tim I sigurnu smrt, zato sto je ovima bilo zanimljivije da pljackaju po okolini nego da pohvataju protivnike, sto je Pilcu omogucilo da pobegne sa delom svojih ljudi. Optuzbe za pljacku I bogacenje su stizale I sa druge strane, cak I iz njihovih redova. A zelja NKVDa da se domogne dela njihovog plena je I jedan od razloga (naravno ne I jedini razlog) njihovog razlaza sa Sovjetima I odlaska na zapad. Kada se sve sagleda njihova uloga u ratu je pozitivna. Jedinstven primer organizovanja Jevreja u ruralnim sredinama (u urbanim sredinama su funkcionisali ZOB I ZZW sa kojima braca Bjelski nisu bili povezani) I njihovog suprotstavljanja nacistickom teroru. Bez obzira na sve kontroverze koje ih prate, oni su primer herojske borbe I opstanka iako su sanse za to bile minimalne.

Ken Loach, stari dobri komunista. Nekoliko njegovih filmova su mi na listi mojih omiljenih filmova. Medjutim od kada je otvoreno poceo da ispoljava antisemitizam ne gledam vise njegove filmove. Pa tako ce I ovaj ostati neodgledan.

Ima dve sezone, treca ce izaci ove godine. E sad. Radnja serije se odvija u Geuli, to je deo Jerusalima, blizu je centra grada. Tamo zive Haredi, uglavnom doseljeni iz centralne Poljske. Medjutim to nije tipicno haredsko naselje. Ono je dosta staro, nastalo je jos u devetnaestom veku, tako da ono jeste naseljeno Askenazima, ali oni tamo zive vec jako dugo. Druga stvar oni su znatno liberalniliji i otvoreniji prema sekularnim Jevrejim nego vecina ostalih Hareda. I treca stvar, to nije bas cisto haredsko naselje, tamo ima dosta i sekularnih Jevreja i komercijalnih objekata. To naselje je dalo i jednu nobelovku, Adu Jonat koja je dobila nobelovu nagradu za hemiju. U skladu sa tim osobinama naselja, ni porodica koju serija prati nije tipicna haredska porodica, tako da ne znam koliko se kroz nju moze upoznati pravi svet Hareda. Gledao sam prve dve sezone. Sta znam, onako, nisam bas fasciniran ali gledljiva je.

Reziser ovog filma Pavel Pavlikovski pocetkom devedesetih godina je snimio dokumentarac Serbian Epics, srpska epska knjizevnost plus rat u Bosni. Inace, ovaj film je nominovan za oskara za najbolji film na stranom jeziku. Pavlikovski je ranije dobio oskara u toj kategoriji za film Ida.

Nisam jos odgledao tu seriju, ali planiram. Tu se radi o Satmarima, oni su hasidi, poreklom iz Rumunije, iz grada Satu Mare (grad je na tromedji Rumunije, Madjarske i Ukrajine). Danas skoro da i nema Jevreja tamo, a nekad su bili veoma brojni. Pored male sefardske zajednice, postojala je i velika askenska zajednica koja se kasnije podelila na hasidsku i ortodoxnu. Iz te hasidske zajednice su se razvili Satmari. Naziv grada na madjarskom je Satmarnemeti, otud i naziv Satmari. Intresantno je da Satmarima maternji jezik nije jidis vec madjarski, ali su krajem sezdesetih odlucili da predju na jidis u sklopu njihovog plana za sto vecom izolacijom. Satmari su izrazito anticionisticke orjentacije. Sto se jezika tice. Jidis je jezik kojim govori vecina Askenaza. Tj, kojim je govorila vecina Askenaza. On je bio dominantan jezik medju askenaskim Jevrejima u prakticno svim drzavama u kojima su ziveli, osim onima koje su ulazile u sastav nekadasnje Ugarske kraljevina (medju tamosnjim Jevrejima je dominantan bio madjarski jezik) i u Velikoj Britaniji (mada se tamo radi o derivatu jidisa). Naravno u drzavama u kojima je bio dominantan jidis nije bio jedini jezik koji su Jevreji koristili. U svim drzavama postojao je deo jevrejske populacije koji je kao svoj maternji jezik koristio jezik vecinskog naroda (poljski, nemacki...) Krajem devetnaestog veka jevrejska visa klasa je pocela da koristi hebrejski jezik i u svakodnevnom govoru. To je posebno uzelo maha sa jacanjem cionistickog pokreta. Hebrejski je sve vise postajao jezik bogatih Jevreja, dok su siromasniji slojevi govorili jidis. Kada je nastao SSSR Jevreji su poceli da dobijaju sve vecu jezicku autonomiju (do Staljina). U SSSRu se forsirao jidis, a hebrejski je smatran za burzoaski i bila je sputavana njegova upotreba. Kada je osnovana Jevrejska autonomna oblast (Jevreji nikad u njoj nisu cinili znacajniji broj populacije) za jedan od sluzbenih jezika je proglasen jidis. Retko gde su ziveli iskljucivo Askenazi, skoro svuda su postojale i neke druge zajednice koje su kao maternji koristile neke druge jezike, npr u Ukrajini, Belorusiji, Litvaniji, a posebno u Rusiji. Sto se tice samog jezika nesporno je da vodi poreklo iz nemackog jezika, sad da li ce se smatrati kao dijalekt nemackog ili kao poseban jezik nastao iz nemackog manje je bitno. Postoji odredjen broj strucnjaka, ali su u velikoj manjini, koji smatraju da su zapadni i istocni dijalekt jidisa razliciti jezici. Dok je za zapadni dijalekt nesporno da je nemackog porekla, oni tvrde da se to ne moze reci za istocni dijalekt i da bez obzira na dominantnu nemacku leksiku on predstavlja judeoslovenski jezik. To nije prihvaceno stanoviste, a ja nisam dovoljno strucan da se dublje upustam u to, pa cu se drzati zvanicnog stava da se radi o germanskom/nemackom jeziku. Kod Sefarda to nije tako jednostavno. Tesko je reci koji jezik je dominantan, cek je tesko reci ko su sefardi uopste, napraviti razliku izmedju njih i Mizrahija je cesto nemoguce. Pa pitanje u koju grupu svrstati razne i Sefardima i Mizrahijima srodne jevrejske zajednice pre svega iz bivseg SSSRa, ali i ostale koji postuju isti obred i ista religijska pravila kao i ove dve grupe. Ladino ili judeospanski danas nije jezik kojim govori vecina Sefarda/Mizrahija, da li je bio istorijski jako je tesko reci. Raznim judeoarapskim dijalektima danas govori znatno vise ljudi nego ladino jezikom. Ipak Ladino je bio rasprostranjem sirom Mediterana, a koristio se i na teritoriji Srbije, BiH (koristi se jos uvek ali veoma malo), dokle god se prostirala otomnska imperija, ipak pitanje je koliko je masovana njegova upotreba bila. Bukvalno u svakoj drzavi na Mediteranu je postojala zajednica koja govori Ladino, ali opet je pitanje koliko su te zajednice bile brojne. Pre proterivanja u Spaniji je ziveo ogroman broj Jevreja. Medjutim treba znati da oni nisu svi govorili Ladino. Spanija je u to vreme imala veliki broj dosta razlicitih jezika (ni dan danas nije stvoren jedinstven jezik koji se govori u celoj Spaniji) tako da su se i Jevreji prilagodjavali i stvarali razne jezike. Ladino je svakako bio najzastupljeniji, ali koristili su se i drugi jezici. U Francuskoj su takodje postojali posebni dijalekti koje su koristili sefardski Jevreji (Askenazi su koristili jidis) Zarfatit i Shuadit. U Italiji su postojali lokalni jevrejski jezici... Ipak u svim tim drzavama se koristio i ladino.

Jidis je dijalekt nemackog. Eventualno se moze reci da je nastao iz nemackog jezika. Sad se uglavnom koristi istocni dijalekt jidisa, koji ima veliki uticaj slovenskih jezika, za razliku od zapadnog gde je taj uticaj daleko manji.

Ljudi pa to je najmanji problem. Trebali ste to odma da kazete. Evo, povlacim se sa funkcije moderatora, nadam se da ce biti izabran neko ko nije pristrasan i da ce uspeti da vodi forum u pravom pravcu. Problem resen.

Jos uvek ne. Kad moderacija proceni da su se tenzije dovoljno smirile da moze da se nastavi u normalnom tonu. Pisanje na ovom topiku ocigledno pokazuje da do toga jos uvek nije doslo.