Mama_mia

rekoh vec, sve je to povezano... ali ti kao da ne razumes da palancani mogu da budu i fasisti, komunisti i svako kome se ne da, tj. nece da izadje iz tog okvira. Palanka nije ideologija vec stanje.

...kada bi danas/sutra u podne, vlast priznala nezavisnost kosova, ljudi bi pobesneli, vristali bi: zasto bas u podne i sta se u tom podnevu tacno krije, dakle, niko se ne bi setio da bi trebalo da se pobuni zbog priznanja vec zbog termina....

...ovog medenjaka, osecam, niste nikada slusali

...na temi o kosovu sam prokomentarisala jedan post objasnjavajuci zasto mislim da se `nestrpljivo iscekuje izumiranje Latinke Perovic`, tako pomenuh cika Dobricu...to se posle vidim jako iskomplikovalo ali svaki post je nekako povezan i ma kako izgledalo na prvi pogled da nema veze, ipak ima... tako ima veze i ovo oko `dva duha`, zato ne bi imalo smisla da ne prenesem Srdju Popovica i sta je on, jos pre ko zna kolko godina rekao: ....To što se juče dogodilo, danas je već dobilo te stalne atribute koji se ovde odmah rađaju – medijska pometnja. Jedna grupa koja sebe zove Anonimous Serbia, ja mislim, je napravila lažni sajt Srpske akademije nauka, lažni sajt Nobelovog komiteta za dodelu nagrada i onda se javila Dobrici Ćosiću, govoreći švedski, engleski, ne znam kako su razgovarali sa njim, jer on ne zna nijedan jezik, da mu jave da je dobio Nobelovu nagradu i istovremeno su na taj sajt, lažni sajt Akademije nauka, stavili vest da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu i dali link na lažni sajt Nobelovog komiteta. Počeli su SMS-ovi, zvrje telefoni, pretpostavljam da je i lažnom laureatu zvonio telefon non stop i to se sve događalo oko pola jedan. A u jedan je zvanična dodela nagrade. I kad je u jedan sat postalo jasno da je ovo bila congs ili patka kako mi kažemo, nastala je prilična nelagoda. U tom trenutku, javila se ta grupa i objasnila da su oni zamislili celu tu veb-akciju i objasnili su razloge. Dok je sve ovo pre bila šala, ja bih rekao dosta nevina, mislim da je ovo saopštenje uozbiljilo stvar jer se tu ističu motivi za celu tu operaciju. Glavni motiv, sad ću samo ukratko da ga pomenem, je mišljenje da je taj lažni laureat vrlo opasna politička ličnost decenijama u ovoj zemlji, da je bio na raznim pogrešnim stranama, uvek pogrešnim stranama, da ih je menjao, a uvek birao nove pogrešne strane, i da oni žele da upozore na ovo i u tom smislu mislim da su savršeno uspeli. Ja sam kasnije hteo da vidim ko je izveštavao o tome i bio sam, mogu da vam kažem, zapanjen. To je preko 5 kontinenata prošlo. Našao sam Špigl, Boston gloub, Liberasion, ima u Peruu neki list koji je to javio. I naravno, oni to svi javljaju kao jedan zabavni događaj. E, u tom trenutku reaguje Srpska akademija nauka, da se ovim postupkom ugrožavaju srpske vrednosti, ne kažu koje, ako nisu to oni sami, i traži se da policija i tužilaštvo ispitaju ko su takozvani počinioci. To je ukratko ono što se dogodilo. Međutim, mislim da je odmah svima palo u oči da Srpska akademija nauka čini sebe još smešnijom takvom reakcijom, jer je ona rigidna, ta reakcija, da ne kažem analna. Bez trunke humora, bez duha i potpuno nesrazmerna onome što se stvarno dogodilo. Onda pomislite da to nije slučajno, jer politologija zna da su akademija, vojska i crkva institucije koje podržavaju autoritarne režime, da tu nema šale. Ni u vojsci ni u crkvi ni u akademiji. Oni šalu ne razumeju. Tako da se ta reakcija suprotstavila jednom slobodnom duhu, ne sviđa im se taj preslobodan duh, je li, ali i samom tom reakcijom i time što sebe čine smešnim, skrenuli su pažnju na tu osnovnu poruku, u stvari na uspeh onoga što je ta grupa želela. To je da njihovo mišljenje o Dobrici Ćosiću dobije milionske tiraže širom sveta. Dakle, to je sukob ta dva duha koji mislim da se obelodanio. Ono što mene više zanima, jer ovo je takoreći opšte mesto, to je kako su mediji po Srbiji progutali tu udicu, munjevito, bez trunke razmišljanja. Kažu neprofesionalno. Nije samo neprofesionalno, nego vi vidite da i mediji i jedan deo javnosti gutaju bez trunke kritičnosti svaku i najgluplju i najnemogućniju vest, koja povlađuje njihovom nacionalizmu, čak i ako je ona gotovo apsurdna. To je taj nacionalizam koji je tako raširen, taj odnos prema istini, dakle, nije važno šta je istina, važno je šta mi želimo da čujemo – to omogućava svu ovu demagogiju, jer ljudi tako gutaju i vest da je neko opet pucao na nenaoružani narod. Oni tako gutaju sve što im se servira. I to da će Kosovo biti podeljeno i sve što bi oni voleli da čuju, oni to dobijaju. Ja sam čitao izveštaj Verice Barać i zapanjen sam da medije on uopšte ne zanima. A tiče se njih. To je vrlo argumentovano, vrlo dokumentovano i predstavlja rak ranu društva. Umesto toga, njih brine to što se neka grupa tih veb-aktivista našalila. Dakle, mislim da je ovaj eksperiment ukazao i na malo više od onoga što je hteo. Ja sam video neke komentare po raznim sajtovima, osnovna reakcija je da su se ljudi uglavnom zabavljali i likovali nad tim stavom medija: što je babi milo, to se babi snilo; bilo je i ovakvih komentara. Taj sam komentar zabeležio, jer sam hteo vama da ga dam, ali mogu sad kad sam ovde da vam ga pročitam. Komentar koji glasi: „Dobro veče, Alfred Nobel na telefonu. – O Alfrede dobro veče. – Jesi li ti Dobrice? – Ja sam. – Ja sam u Štokholmu. To ništa ne valja, Dobrice. – Ma šta kažeš?“ Mislim, to je stvarno duhovito. Šta god vi inače o tome mislili, to je probudilo kod ljudi pasivnih, apatičnih, očajnih, za jedan trenutak pogled u jedan drugačiji svet, koji je naravno moguć, kad vas ne dave crkva, SANU i vojska. ...vidite kako je sve povezano i palanka i dva duha u njoj i nestrpljivo iscekivanje izumiranja nepalancanskog... Ali neki ipak ne izumiru.

auuu pa nije rec o manjim mestima, gradicima i seocima bez obzira gde je neko nastanjen (niko ne mora duhovno da zivi `i u palanci` cak i kada zaista zivi u manjem mestu koje se zove palanka) ovde se znaci radi o sukobu dva duha koji jedan drugog ne razumeju jer ovi drugi nece da se menjaju, taj staticni duh moze da zivi i na marsu i tamo bi od marsovskog okruzenja napravio neku palanku..

Ćevap sa ljudskim likom 02. jula 2019. Nema dana, a da me deo divnih, podfamoznih stvorenja ne optuži za kolaboraciju sa nenarodnim režimom – počinjem čak da sumnjam da je i Trio Fantastikus osnovao bot-servis – ali moja malenkost svakog dana sve te optužbe uredno kači na Sebastian Kurtz. Da budem iskren – koliko su mi dodijale psihodelične, paranoične, bogme sve češće i shizofrenične vladajuće parade, akcije i govoranicije, toliko su mi se na glavu popele euromahalske jadikovke, ibrećenja i naricanja, tako da i jedne i druge uzimam u sve manjim dozama. Evo, prođe celih pet godina otkako ovde pišem da je za tehnologiju vladavine NJega Vrhovnog – za koju sam doskora mislio da je imrovizacija, a u kojoj sve više „prepoznajem“ sistem – sveopšte euromahalsko ibretenije, zgražavanje i distanciranje podjednako važno kao i kitajgorodsko oduševljavanje Visokim Likom i delom, a da je, recimo, Guzijan Jeremić – uzimam njegov primer, ali važi za sve opozicione personae dramatis – podjedako bitan stub režima, kao , da kažemo, Aleksanar III Martinović, s tim što je Guzijanov stub (u njegovoj optici) smešten sa pogrešne strane vlasti, masti i slasti. Ovdašnja opozicija neprstano – a kako ćemo videti i namerno – ponavlja grešku na koju je vaktile onaj prozorljivi svetogorski monah upozoravao Grke kojima beše zinulo dupe za oslobođenjem od vekovnog ropstva. Da odbnovimo gradivo. LJudi, braćo – govorio je (tačnije džaba krečio) dalekovidi kaluđer – nemojte dizati bune, nemojte si laskati, ne rušite vi Otomansku imperiju, ona se sama raspada, ukjučite li se “ trend“ ostaćete doveka u stanju buna, meteža i raspadanja. Gledajte svoja posla, poučavao je drevni monah, sačekajte malo, nek se carstvo raspadne, pa tek onda pravite državu, natenane, kako Bog zapoveda, a ne kako zapovedaju hajduci, koji su u to ime od monaha napravili hajdučki ćevap. Iz gorenavedenog proizilazi da srpska opozicija ( izlizane li reči) postupa isto kao devetnaestovekovni ustanici (svih boja, ne samo grčke) koji su privideli da se Otomansko carstvo raspada zato što se oni „bune“ (još izlizanija reč) ne uspevajući u naivnosti da dokonaju da se oni bune zato što se carstvo raspada. Sada dolazimo in medias res, kako se to stručno kaže. OVO čemu prisustvujemo (i u čemu životarimo) u stvari je terminalna faza raspadanja mitološkog srpskog carstva zasnovanog na halucinacijama, grandomaniji i lopovlucima sledstveno svi oni koji se „bune“ postaju integralni deo tog raspadanja, a to što im je neudobnije od onih koji raspadanju priviđaju kao uspon, nije ni od kakvog značaja za istoriju i život. Drugim rečima – umesto što histerično lovi Vrhovne pizdarije i greške – koje Vrhovno Biće uopšte i ne krije, naprotiv, ponosi se njima – Euromahali bi bilo pametnije da počne gledati svoja, ne Vrhovna posla. Od tog posla, međutim, teško da će nešto biti. Evo zašto. Zato što i opozicija hoće da gleda svoja posla, na isti načina na koji i Vrhovni, samo sa ljudskim likom. ... jedan uvredjeni komentator pise ispod teksta: Zero 02. jula 2019. u 17.12 A mozda malo mi tebe da nataknemo na Sebastijana?

Rouhani od Islamske Republike ....Iran said in January 2016 that it had removed the core of the reactor and filled it with cement. “From (July 7) onward with the Arak reactor, if you don’t operate (according to) the program and time frame of all the commitments you’ve given us, we will return the Arak reactor to its previous condition,” said Rouhani. “Meaning, the condition that you say is dangerous and can produce plutonium,” he said, referring to a key potential component of a nuclear bomb. “We will return to that unless you take action regarding all your commitments regarding Arak.” ... He added that the Islamic Republic’s actions were reversible. “All of our actions can be returned to the previous condition within one hour, why are you worried?” he said. https://www.reuters.com/article/us-mideast-iran-usa/iran-to-boost-uranium-enrichment-level-above-nuclear-pacts-limit-rouhani-idUSKCN1TY18E?feedType=RSS&feedName=worldNews&utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+Reuters%2FworldNews+(Reuters+World+News)&&rpc=401

2kinik tako je, meni su sve to banane, ove uz meso su nejestive bez termicke obrade, nisu kao ove `nase` pitome bananice (ili cokoladne koje ti mrzis)

Svaki put kad nesto hocu da napisem, cini mi se da sam na prethodnom forumu vec napisala ...ali ajd sad najbolji komadi mesa koje ste pominjali, mogu da se pojedu bas tamo gde sam ih ja jela - spanija (biftek posle koride) , brazil (churrascaria) i us (velika rebra kao harmonika posluzena na grejacu) i obicno gomile neke fine salate, u brazilu obavezno pohovane banane uz svu onu mesinu i jos hiljade sosova i kad sve to pojedes tek samo da isprobas, obicno samo puknes ...

kakve veze ima koliko ima godina neko koga nazivaju `Majkom druge Srbije`, anti-nacionalistu i nekoga ko ima vise mozga i znanja od vecine? Nadam se da je poznato sta podrazumeva `druga srbija` i kada je nastao termin...citaj, informisi se a sto se tice toga `za 100 godina`, pa za 100 godina ce se Srbija `osloboditi` svih svojih gradjana...da citiram ono tvoje `mozda` da ne ispadne da sam 100% sigurna...a i ko ce i da preostane ako su polako vec izumrli svi oni najbolji a novi se ne radjaju... edit: da dodam da je mozda jedan od razloga za iscekivanje izumiranja L.Perovic i to sto je Dobricu Cosica prozivala za glavnog nacionalistickog ideologa...

Nisam ni `nudila` jovanovica kao opciju u 2019-oj g. vec sam konstatovala da se srbija odlucila za vucica posle tadica, a sada kuka, dok jovanovic nikada nije ni bio opcija za srb. osim samo za par pojedinaca...

pa to jeste to. Ne samo tebi, vec srbiji je vucic bolji od cede. Srbija zna najbolje.

nikako nije pravilo jedino sto je mozda trebalo, zbog naslova teme, da napisem sta je bilo sjajno, ali eto setih se ovoga sto nije ...

znaci kada ovi koji su sada samo lopovi - postanu diktatori, bice drugaciji od onih koji su bili lopovi i diktatori jer potonji prestaju biti diktatori cim neko drugi preuzme stafetu diktatora zvuci komplikovano ali nije - to je upravo ono zbog cega se i kaze da su svi isti - isti sistem ne moze od politicara da napravi drugacijeg, Imali smo jednog `drugacijeg`, ali uklonjen je da ne smeta tom sistemu.

...koje to glasace opozicija misli da pokrene ako aktivira boskica, djilasa i jeremica evo ja se ne plasim da iznesem misljenje kao sto smo imali slucaj straha od sopstvenog misljenja, zato mogu da napisem da mi nije jasno da je ceda jovanovic bio svima losiji kandidat, znaci i jednoj i drugoj srbiji on je bio losiji u periodu kada su obe srbije dovele vucica na vlast skidajuci se sa tadica ko je za to odgovoran? jel jovanovic gori od vucica? nije, samo je tadic bolje ispromovisao tadasnji sns...u tom smislu mozemo da posmatramo koga ce vucic da ispromovise kada dodje vreme, ne zaboravimo da se promocija ogleda i u tome sto nekoga mnogo pominjes i mnogo pljujes (ne mislim da nickove vec na politicare)

to je jasno i razumljivo, ali kao da je manje jasno da ona druga strana nije ubedjena da ce puko uklanjanje jednog rezima biti prvi korak u pravcu normalizacije, to se nije desilo onda kada je pao tadic u korist ovih sada a glasaci su upravo takvim porivom glasali za neke druge umesto i dalje za tadica a sve misleci da je konacno na snazi laka smenjivost rezima nemam nista protiv smenjivosti, pa to jeste cilj, ali mislim da glasaci jos nisu spremni da izadju i vezanih ociju zaokruze bilo koga samo da to nije AV sto znaci da je opozicija ta koja mora vise da se potrudi, da bude konkretnija, hitrija, pametnija, a ne da se glasaci trude umesto njih i medjusobno se svadjaju sto je nekima svaki prezvakani opozicioni lik - prevazidjen. AV na tome profitira a opozicija gubi.

...ovaj raniji `slucaj` mislim da nismo prenosili, ali po obicaju odlican: Moja omiljena žutara, Blic, ponekad nije s raskida da među izveštaje o krvoprolićima, spanđavanjima, raspanđavanjima, preljubama i obljubama maloletnica, uturi i poneko filozofsko pitanje, poput, recimo, ovog – „Posle šest meseci, kakva je budućnost protesta u Srbiji“. Moja malenkost na Blicovo pitanje – o kome verovatno i vi lupate glavu – uzvraća kontrapitanjem: kakva bi bila budućnost Oktobarske revolucije da su Lenjin, Buharin i Trocki održali vatren govor ispred Zimskog dvorca, žestoko napušEći baćušku-cara, okupljenu masu pozvali na šetnju Nevskim Prospektom, a onda, kad protestanti baldišu, raspustili masu i nastavak revolucije zakazali za sledeću subotu Još dok sam stavljao tačku na gornju rečenicu, začuh glasove euroneprejebivca i protestanstkih entuzijasta kako grakću da se te dve babe i žabe ne mogu porediti. Što se tiče svetskoistorijskog značaja i masovnosti, neprejebivci su u pravu, te su dve stvari neuporedive, ali su im motivacije itekako uporedive, štaviše iste – što će reći smena vlasti prekim putem. Za takav, međutim, poduhvat potrebna su veeeelika muda. Pazite dobro: sa pravne strane posmatrano nasilne smene vlasti su nedopuštene, ali sa tačke gledišta istorije sasvim su legitimne, često i poželjne, ali – uvek ono prokleto „ali“ – ako nasilna smena propadne, sasvim je legitimno da nesmenjeni tirjanin prevratnike poveša. E sad, građanski protesti – koji su počeli da gube energiju onog trenutka kad ih je tzv. opozicija uzela pod svoje – zamišljeni su da budu još jedna srpska posebnost – nasilna smena vlasti nenasilnim putem. Budući da je to oksimoron protesti su bili osuđeni – na budućnost. Protesti pred kojima se – saglasno blic-tvrdnji Borka Stefanovića – smeši svetla budućnost, završavaju kao protesti protiv potapanja manastira ispred pustoline u Nemanjinoj ili – u boljem slučaju – kao šetnje onih stotinak talibana predvođenih Čedom Jovanovićem koji su na kraju zaboravili zašto uopšte šetaju. Ali i tu ima ono „ali“ što kokoške noću davi. I takvi kakvi su – protesti održavaju Trijmuvirat Fantastikus u kakvom takvom fokusu javnosti, u kojoj bi – čak i ovakvoj kakva je – odavno pali u (zasluženi) zaborav. Protestanti – svejedno što im se brojnost osipa – „hrane mesto“ Trijumviratu Fantastiku i jalovim izražavanjem nezadovoljstva utiru put budućem zadovoljstvu Đida, Guzijana i Boškića, nadaleko poznatih po političkom principu minimum ulaganja, maksimalan profit. Nemojte izvlačiti pogrešan zaključak da ja Trijumviratu nešto zameram, svi političari ovog sveta rade tako, ali to – sa izuzetkom Srbije i podsaharske Afrike – rade u ambijentima ustavnosti, zakonitosti i institucionalnosti, o čijem vaspostavljanju trijumviri ni mukajet. Što reko Kodža Milloš, narode, košuljo moja, okani se iluzija o lebu bez motike i državi blagostanja bez institucija. Prioni na posao.

...AV odgovara na pitanja novinara, lakrdija, neko ga pita o protestima `jedan od 5 miliona`, AV: Eto, oni samo o milionima misle

Iran Is Committing Suicide by Dehydration ...... Over the past 40 years, the regime’s entrenched corruption, cronyism, and mismanagement of environmental and natural resources have brought Iran to the edge of disaster. In 2013, the former head of Iran’s environmental protection agency reported that 85 percent of the country’s groundwater was gone, while the population had doubled in the last 40 years. According to Issa Kalantari, a former agriculture minister and current head of the environmental protection agency, millions of Iranians will be forced to migrate to more developed countries, especially in Europe, if the water crisis is not resolved in 20 to 30 years.... ...verujem da je iranski problem sa vodom poznat, ali mozda je manje poznato ovo iz bolda

2hb pa kuvana riba u loncu, to je bila hit hrana u brajtonu kod roditelja mojih drugara, znace ne restoran vec kod kuce ...muz je bio ribar, izlazio na more zorom i donosio, zena kuvala a onda ja kod njih na rucku jednom je doneo beba ajkulu drzali je u kadi par dana niko se nije kupao (imali samo kade na punjenje cele kade ne i tuseve) ...sigurno sam je kasnije pojela i to iz onog lonca (a cela kuca ima neki miris, tesko se podnosi iako je muz ribu cistio na svom brodu pa donosio) i tako...

samo da napomenem da sam danas dosla samo da postavim jednu temu na politici i da brisem, a zavrsila sa marmaladom, kosovom i izvestajem o svom gledanju serija...

Eto. Povratila sam Basaru. Hocu da kazem pronasla sam temu, obrisala paucinu i vratila je na mesto. Onda idemo.... Nesto najsvezije: Posmrtna moba Elem, pre neki dan na moju email atresu pristiže dopis iz koga razabrah da je SO Subotica na čelu sa prezidentom – pretpostavljam da znate koje je boje – za status počasnog građanina predložila blaženopočivšeg Danila Kiša, koji je to, fakat, debelo zaslužio jer je o toj varoši na severu Bačke ispisao podosta blistavih stranica, ali da se toj ideji oštro suprotstavila piščeva udovica, gđa Mirjana Miočinović. U prilogu je bio poziv za mobu (mlađi čitaoci neka potraže u rečniku šta „moba“ znači, reč polako izlazi iz opticaja) – što će reći za potpisivanje antiprotivne peticije, inače jedan od najstarijih srpskih zanata koji je takođe na izdisaju. Moja malenkost je – posle kraćeg premišljanja – blagoizvolela ne potpisati peticiju i to iz sledećih nekoliko razloga: ponajpre zato što je Danilo Kiš već trideset godina mrtav, pa mu počasno građanstvo (bilo koje boje) ne bi ništa značilo – a sumnjam da bi mu nešto značilo i da je živ – potom zbog toga što Kiša počasnim građanstvom vaktile nisu častile subotičke demokratske vlasti – što je bajagi bilo logično – čime su eurokulturnu javnost dovele u (ne)prijatnu situaciju da protestuju što Kišu hoće da ukažu počast oni koji to – saglasno mišljenju Euromahale – nemaju moralno pravo da učine. Vidite li vi tu zavrzlamu, taj nerazmrsivi Gordijev čvor, u svemu u Srbiji, ne samo po pitanju Kišovog počasnog građanstva. Oni koji imaju moralno pravo da nešto učine, nemaju pameti da to i učine, oni pak koji nemaju pameti hoće nešto da učine, ali im se osporava moralno pravo. Rezultat – nikada se ništa ne učini. Ili se – kao u Kišovom slučaju – učini prekasno. Pa se, na kraju, ni tada ne učini. U više navrata sam ovde pisao o besmislu posmrtne politizacije Danila Kiša, otimačine oko njegovog dela i mistifikacija (i postmortalnih viktimizacija) povezanih s velikim piscem, kojima su – kako se obavestih u Danasu – podlegli i moji (i Kišovi) dragi prijatelji, Filip David i Milan Vlajčić. Neobaveštena javnost bi iz izjava mojih prijatelja mogla izvući pogrešan zaključak da je Kiš bio „apatrid“ (na tu se reč posebno serem), nekakav jado, prognanik koji je – valjda zbog progona – umro „van zemlje“ (Vlajčić). Činjeničnost govori sasvim suprotno. Danilo Kiš je bio (s jakim razlozima) ličnost visoko uvažena u srpskoj javnosti, ne samo književnoj, bio je akademik SANU (jedan od retkih kojima je tu bilo mesto) svetski poznat pisac na pragu Nobelove nagrade, koju bi, samo da je malčice duže poživeo, zacelo i dobio, a da je „ostao ovdje“ ne bi dospeo ni pred Nobelov prag jer bi – neka mi prosti Srpsko lekarsko društvo – umro mnogo pre nego što je morao. Ako vlasti (bilo koje boje) u ovoj razvaljenoj zemlji žele da nešto „učine“ za Kiša, predložio bih im da na nekom pristalom mestu sagrade decentno grobno mesto – poput Krležinog, recimo – a da iz masovne grobnice na Novom groblju u njega prenesu Kišove posmrtne ostatke i da potom zaćute za sva vremena.

to kad izadjes na caj jeste bio dzemic od jagoda inace prvo krem pa dzem bar ja i serviras sam sebi marmeladu koju zelis napravicu taj scones jednog dana sama! mozda.. ne kazes nista za onu kuvanu ribu? jeo si sigurno...

jeste seretska ta `nota svima koji misle da ce srbija krenuti vojnom silom a ovi bezati u albaniju`