Eto imacemo sad novu stranku.
Srbija moze da se pohvali da je drzava koja je najveci svetski proizvodjac stranaka, bez izuzetka.
Svi matematicki koncepti mogu se primeniti na srpsku politicku scenu.
Mozemo pricati o kopiranju podataka, mutacijama, greskama prilikom kopiranja,
moze se analizirati najmanji zajednicki sadrzalac, potreban i dovoljan uslov za formiranje,
Srednja vrednost, medijan, gausova raspodela, mozemo analizirati reaktivnost, vreme trajanja, period poluraspada, you name it.
uzmes jedan pecat, u prvom otisku dobijemo lik sundjerastog guzijana, zatim udarimo pecat drugi put, nestanu naocare i pojavi se Ponosh u otisku, u sledecem otisku Aleksic.
Reci poput narod, demokratija , evropa mogu ostati ili biti zamenjene drugima,
ali sustina im ostaje ista, ista politicka platforma, uz jednak ili slican stepen nedavanja Kosova i ocuvanja naseg imaginarnog politickog tkiva.
Neke konstante ostaju zilavije od drugih, npr, koncept lidera koji ima grupu nepoznatih pratilaca.
Ne dao bog da neko kaze, evo razisli smo se, vracam mandat stranci, vracam poslanicki mandat, vracam se medju gradjane.
Ne. Dovoljno je da neko samo malo bude prepoznat u delu javnosti kao ‘neko nov’ i eto potencijala da se pojuri izborni prag ili da se sedne za sto sa drugim slicnim ljudima i kaze: Ja vredim toliko i toliko procenata, toliko i toliko mandata.
Dovoljan je rad od godinu dana na nekom talasu da se stekne pravo na sopstvenu stranku i entitet.
Pitanje realnih politickih platformi se vise ne postavlja, sve se svodi na to kako je ko pocesljan i obrijan i da li ide na zivce vecoj ili manjoj grupi gradjana.
Bukvalno smo dosli do toga da neko na forumu napise: Ja cu glasati za ovoga ako se kandiduje, on je taj lider, pa makar pisac komentara bio brat pomenutog.
Dovoljan je jedan komentar na N1 da probudi u tim liderima zedj da dodju na celo necega.
Svi idemo u evropu, svi ne damo Kosovo, za detektovanje razlika u tim nijansama potreban je spektrometar.
Razlike izmedju Jeremica, Ponosa, Aleksica, Lutovca….mere se sad nekim ultra osetljivim instrumentima, tako da logicno sve mora da se aproksimira nekim licnim animozitetima, sto je jedino logicno na onom realnom nivou.
Tzv proevropski blok se dalje usitnjava i deli, imamo (tj ove nemamo) koji bezuslovno hrle u EU, pa zatim grupe sa raznim vrstama amandmana na ovaj stejtment, fusnote sa fontom 6 , zelimo polako, zelimo dogovor sa Kosovom, ali ne zelimo sa Kurtijem. Zelimo dogovor sa Kosovom, ali ne ako ga je prihvatio Vucic. Zelimo dogovor, ali ne smemo to da kazemo jer narod….
Zelimo dogovor ali pod nasim uslovima. Zelimo dogovor ali bez priznanja, zelimo ga ali zelimo i da oni odbiju. Zelimo delimicni dogovor ali da Rusi i Kinezi garantuju, zalimo u EU ali bez evropskog koncepta, samo nas lova interesuje.
Neka nam daju lovu i neka ne seru mnogo.
+
I sad, nakon tog ohridskog sporazuma i dalje situacija ostaje nerelaksirana, svi se bave samo nekom semantikom, teza da ‘si priznao Kosovo ako nisi stavio zvezdicu’ samo se pretace i menja oblik postojanja, ali nasa sustina bez sustine ostaje ista.