Džudi

@Harmonika @Sunshine State Razumem te crne misli vezane za koronavirus. I ja ih imam ponekad. Čini mi se da sve ovo predugo traje i da se nikada neće završiti. Na samom početku epidemije kod nas, rekla sam mom lekaru opšte prakse da se plašim za zdravlje svojih najbližih, i da mnogo razmišljam o koroni. Rekao mi je da smanjim gledanje vesti. Rekao mi je da čitam, igram igrice na kompu, da ne čitam mnogo o koroni... Nisam ga poslušala. Koliko sam samo poruka ostavila u onoj temi o koronavirusu za skoro godinu dana? Mnogo. Takođe sam non stop gledala vesti. Od početka sam pratila sve o vakcinama ( prva je bila ona sa Oksforda )... Sada je počela vakcinacija i ja jedva čekam da me zovu. Pokušavam da zamislim ljude koji su 1918.godine živeli u doba španske groznice. Oni nisu imali xyz TV kanala. Nisu imali televiziju. Nisu imali mobilne telefone a ni internet. Smrtnost je bila veća, ali mislim da su ti ljudi tada bili psihički mirniji od nas. I za one koji su živeli u doba kuge mislim da su bili srećniji od nas. Koronavirus ostavlja i ostaviće posledice na svima nama. Ne samo zdravstvene, već i mentalne.

@božija noga Zašto o tome ne pokušaš da razgovaraš sa psihologom? Mislim na psihologa, ne na ove "životne trenere" koji se reklamiraju po Fejsu i drugim društvenim mrežama. * OT. Razmišljam ceo dan o tati. Da je živ danas bi slavio 78 rođendan. Razmišljam kakav bi bio ne samo moj život, već i život cele moje porodice, da nije preminuo te strašne 1993.godine. Ona fraza da vreme leči sve, možda je samo delimično tačna. Bol nije onoliko jak koliki je bio kada smo saznali za dijagnozu..ali je još tu..

Da li postoji nešto što bi moglo da te usreći? Da li je to emotivna veza ili druženje sa prijateljima, prijateljicama? Nemoj da kriviš sebe. Tuga povlači sa sobom krivicu, krivica anksioznost a anksioznost depresiju. Budi ponosan na sebe jer si upisao doktorat, neki ljudi sa 40 ili 45 upisuju doktorat ( mislim na one koji su stvarno završavali fakultete, ne mislim na političare ). * OT. Dobro se osećam. Rezervisala za moju mačku grebalicu, fenomenalno izgleda, slična je ovoj grebalici. Rezervisala sam i novu knjigu 14:14 Vlade Arsića, i konačno izabrala novu VIP tarifu i telefon. Definitivno je kupovina lek za loše raspoloženje 🙂

Da li tvoji roditelji znaju da ideš kod psihijatra? Da li si sa njima bio blizak kao dete? Zašto osećaš tremu kad razgovaraš sa bratom, i to rođenim bratom? Da li bi se nešto promenilo u tvom životu kada bi skupio hrabrost i pokušao da ostvariš bliskost, sa bratom, npr? Pošto kažeš da si lenj, kako provodiš slobodno vreme? Ovo su pitanja koja obično postavlja "Aktivni slušalac". Pročitaj šta sve radi aktivni slušalac 🙂 Za Haloperidol sam pitala jer sam ga davno, davno pila i to četvrtinu minimalne doze zbog crnih misli ( bilo je to vreme kada je umro moj dečko sa kojim sam planirala brak )...ali sam ga samo kratko pila redovno, a kasnije u dogovoru sa psih po potrebi...

@RatzenStadt Razumem te. U potpunosti te razumem. A da li si ti svestan da si napravio ogroman korak čim si shvatio da imaš ozbiljan problem i čim si odlučio da se lečiš? Samo prihvatanje problema i odlazak kod psihijatra znače mnogo. Izvini što sam direktna- da li živiš sam ili sa roditeljima? Mnogi psihijatri traže i razgovor sa porodicom kada je u pitanju lečenje od zavisnosti. Kocka je zavisnost. Da bi razmišljao pozitivnije, važno je da skreneš misli sa svega šta te muči i pritiska..nevažno to da li će biti ovaj ili neki drugi forum, gledanje TV-a, čitanje,.. I nemoj ispred sebe da postavljaš visoke ciljeve. Potrudi se da redovno ideš kod psihijatrice i da piješ lekove ( nikako nemoj na svoju ruku da povećavaš ili smanjuješ dozu ili ih potpuno ukidaš! ). A što se tiče crnih misli..to mi je dobro poznato... 😞 Kada pomisliš na suicid momentalno se seti koliko te osoba voli, roditelji, brat, sestra, rodbina..Koliko bi ljudi bilo tužno ukoliko bi ti otišao? Ovo su brojevi telefona na kojima možeš da dobiješ pomoć kada pomisliš na samoubistvo 7777-000- dostupni 24 sata i 0800- 300-303 - to je Centar "Srce" od 14.00-23.00 Možeš uvek da pišeš ovde, a ukoliko želiš nešto da kažeš što ne možeš da podeliš sa ostalima, piši mi u inbox. Godinu i više dana sam na forumu posvećenom depresiji bila "Aktivni slušalac"...i naučila sam da slušam. Evo šta znači to "Aktivno slušanje" - koje može da se primenjuje uživo, putem video ili običnog četa https://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_11/aktivno_slusanje,_ana_mirkovic.142.html PS. Da li piješ ili si pio kao terapiju Haloperidol?

Čitam "Mati pirinča" Rani Manika. Neobična i topla priča o devojci sa Cejlona koja se udaje za čoveka koji živi u Malaji. Radnja romana je smeštena pre, za vreme i posle II svetskog rata.

Gde je Honey Badgere ?

Da, kod nas se radi EMDR terapija, po privatnim ordinacijama. Ja imam PTSP-posttraumatski stresni poremećaj i baš su jedno vreme preporučivali po netu tu EMDR terapiju ( "terapiju očima" ) za PTSP. Meni je tadašnja lekarka rekla da ne treba da plaćam kako bih išla na tu terapiju, jer moj poremećaj nije isključivo i samo psihološke prirode već je usko vezan sa fizičkim zdravljem, konkretno sa ortopedskim problemom sa kojim se mučim od 1984.godine. Meni ta terapija ne može da pomogne. Ne znam za koje poremećaje se još preporučuje EMDR terapija. Verujem da mnogima pomaže, kao što pomaže "terapija izlaganjem" za razne strahove ( strah od prelaska mosta, strah od ulice npr ).

Ja tek sada vidim ovaj post. Žao mi je..najiskrenije mi je žao... U pravu si. Kada izgubimo svoje drage osobe, kad jako bole one reči "Nikad više" tek tada shvatimo da smo se nervirali i da se nerviramo zbog mnogih gluposti.. Nerviranje zbog neta, zbog jednog foruma, Fejsbuka..besmisleno je. Glupo.. * OT. Nisam nervozna. Nisam depresivna. Ali sam zabrinuta. Po prvi put u životu zabrinula sam se za svoje zdravlje. Pre par meseci, jedna jaka nesvestica i par manjih. Juče, jaka nesvestica, baš jaka i niz manjih. U petak ponovo jaka nesvestica, nestabilnost pri hodu ( u prodavnici zamalo da padnem prvo preko jedne gondole, posle preko druge-padam unazad..i sreća je što nisam išla sama tamo )...u petak popodne i uveče nekoliko manjih i slabijih nesvestica. Zaista ne znam šta da radim. Koliko za ovu nesvesticu može da pomogne neurolog iz Specijalne bolnice za cerebralnu p...? Da zakažem na VMA? Mogu da zovem i pitam mamu moje drugarice da li radi njena ordinacija-klinika, ali tu nema rengena..tu mogu da me pregledaju specijalista ORL, neurolog, mogu da radim lab analize...Ne znam. Videću..ukoliko se nastavi i sledeće nedelje nešto moram da preduzmem.

@RatzenStadt Nemoj tako da razmišljaš! Koliko imaš godina? Zašto je toliko strašno da se ide u Institut u Palmotićevoj u kome ti posle trijaže odrede specijalistu za tvoj poremećaj? Nije rešenje da odustaneš. Rešenje je da se boriš. Ljudi se po 20 i više godina bore sa depresijom..ja već dugo sa PTSP-om i takođe ne mogu da pronađem specijalistu ( našla sam, ali traži da dolazim popodne i cena je bila 2600 )..jer moj PTSP nije nastao zbog silovanja, rata, zemljotresa..već ima veze sa ortopedijom, verovao ili ne. Pokušaj da samo malo, malo pozitivnije, molim te.

@Eddard Moj neurolog iz Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju prepisala mi je kalcijum, magnezijum i selen, i rekla mi je da moram da pravim pauze u korišćenju tih suplemenata ( u tabletama, ne u prašku ). Dodala je da osobe sa CP moraju da piju te vitamine do kraja života, bez obzira na ishranu. I ja pravim pauzu od 3 nedelje ( kako mi je rekla ) i onda ih ponovo pijem. Ta dr je inače načelnik Dnevne bolnice.

@dude Jedino sam lično shvatila i doživela vređanje od strane ex poznanika. To je zato što smo bili u kontaktu uživo, mimo neta. Ženu pisca na Tviteru ne poznajem lično. Na ovom forumu uživo poznajem samo jednog forumaša, i družimo se dugi niz godina. Ali mi je zanimljiva ta pojava " ne možeš da komentarišeš! " Godinama koristim društvene mreže i do sada nisam primetila da neko uskraćuje nekom drugom pravo da napiše svoje mišljenje jer nije- akademski slikar, profesor književnosti, pisac...etc.. Po toj logici, objave, tvitove, komentare vezane za politiku mogu da pišu samo diplomirani politikolozi, o muzici treba da pišu profesori muzičkih škola i profesionalni muzičari, o koronavirusu treba da pišu samo lekari i farmaceuti..etc.. Nadam se da sada razumeš zašto sam napisala onaj gornji post 🙂

Mislila sam da otvorim novu temu, ali neću. Tema pod naslovom "Moram negde da kažem" možda bi brzo otišla u off, možda bi bilo svađe.. U nedelju sam ovde ukratko napisala da se osećam loše zbog Fejsbuka. U subotu mi je ex poznanik uputio komentar da NE MOGU da komentarišem spomenik Stefanu Nemanji jer nisam akademski slikar, ni akademski vajar. Samo oni mogu da komentarišu spomenik..tako kaže taj ex poznanik. OK, prebolela sam brzo..ali me je iznervirao. Nerviranje se nastavilo u ponedeljak. Na Tviteru, žena koju pratim, a koja je pisac, ostavila je tvit u kome naglašava da Ninovu nagradu, autora i knjigu mogu da komentarišu samo pisci ! Danas ovde vidim kako neki učesnici prosto teraju druge učesnike sa najčitanije teme na forumu. Zašto? O čemu se radi? Da li smo svi postali nervozni? Da li je nestala tolerancija? I pored najbolje volje da razumem..ne razumem. Ova pojava kojoj ne znam ime postaje učestala. Nažalost, idealna je za novi tekst na blogu. Inače..dobro se osećam...

Rialda Kadrić 😞 Neka počiva u miru...

@Pletilja Nemojte da osećate neprijatnost. Sve zemlje u svetu koje su počele vakcinaciju, vakcinišu prvo starije osobe. Smatra se da su stariji najugroženiji, najosetljiviji i mogu da dobiju teže oblike bolesti. Ali, razumem Vas što tako razmišljate.

Ja sam sličnu situaciju opisala na onoj temi "Kako se osećate danas"..ali nije u pitanju ovaj forum, već Fejsbuk, i nisam dobila "verbalni šamar " od nekog nepoznatog već od ex poznanika koga poznajem ne samo preko neta već i uživo. Mene mogu da iznerviraju ljudi koje poznajem..nepoznati više ne.. * A sada malo da kukam...Spavala sam dugo popodne i sada "vilenim".. Opet sam poremetila bioritam.

Psihički me je sinoć ubila jedna osoba. Znamo se u pravom životu. Na Fejsu imamo 24 zajednička prijatelja. Sinoć je, ničim izazvan, počeo da me proziva na Fejsu. Napisala sam tekst na blogu, bilo je to jedno " terapeutsko pisanje". Danas sam ostavila jedan status na Fejsu. Odustala sam od jedne želje. Imam dijagnozu -depresija u remisiji. Zašto me onda boli, nervira osoba koju sam izbacila iz privatnog života? Razmišljam da li da odem sa neta. Da li bi odlazak bio bežanje?

@Pletilja Potpuno Vas razumem. Svako od nas je i psihički pogođen ovom pandemijom. Da li ste o toj praznini razgovarali sa ćerkom i sinom? Da li popunjavate tu prazninu čitanjem, gledanjem dokumentarnih emisija ili nekih filmova koji Vam se dopadaju? Ja sve teže podnosim ovu otuđenost, ovu "novu normalu". A imam kontakt sa drugim ljudima, nisam ni sama u stanu ( živim sa majkom ) ali... Sve je bilo drugačije do prošle godine, početka pademije, vanrednog stanja. Držite se, pokušajte da mislite pozitivno ❤️ *** OT. Nastavila sam pisanije. Da li ću završiti, kako ću objaviti, ne znam. Strašno je kada razmišljam o novcu potrebnom da bi se objavio jedan roman. Bolje da ne razmišljam o tome dok ne završim. "Putujuća knjiga" mi vraća sećanja..iako nisam doživela sve kao glavna junakinja. I..danas se osećam odmorno. Sasvim ok. O noćnoj mori neću da razmišljam.

@fancy Uopšte te ne razumem. Slaviša je sasvim ok čovek sa kojim se nekolicina i ja virtualno družimo skoro godinu dana, od kada traje epidemija koronavirusa kod nas. Ne znaš koliko Slaviša ima godina. Možda je stariji od tebe? Ne razumem zašto se bez ikakve potrebe pravi frka? Da Slaviša piše nešto mimo Pravilnika, oglasio bi se Eddard koji je aktivan na temi o koronavirusu. Ne znam da li ovde imamo profesora srpskog koji bi upozoravao Slavišu i sve nas u vezi gramatičkih i pravopisnih grešaka. Izvinjavam se admin-mod timu što sve ovo pišem. Čitam i vidim šta se dešava. Diže se, bez ikakve potrebe, tenzija.

Osećam se umorno. Ali dobro. Razmišljam da li ću uspeti da u roku od 7 dana pročitam "putujuću knjigu". Moram da smanjim sa netom, a to već teže ide.

@Slavisa iz Tavankuta imamo temu 🙂

Jedna od najlepših glumica na našim prostorima..Neka počiva u miru. 😞

Hvala za padajući meni za smajlije

Opuštam se uz čiklit "Duguješ mi" Sofi Kinsele...zatim sledi "Indigo" Tamare Kučan, u "Indigu" Tamara Kučan pokreće pitanje sekti, šta se dešava u sektama i šta se dešava posle. Tamara Kučan je kao mlada počela da piše, sa 18 je objavila prvi roman i zatim otvorila svoju izdavačku kuću. I tačno je, pisala je prvo knjige za tinejdžere, ali počev do "Indiga" do "Oflajna" ona se bavi ozbiljnim temama.

Ne mogu da spavam. Ne mogu da se skoncentrišem i da čitam knjigu. Razlog? Gledala sam Golubovićev film "Otac". Plakala sam maltene od prve do poslednje scene. Ko nije gledao film, a želi da ga gleda..neka popije nešto za smirenje-ozbiljno mislim. Emitovan je na RTS-u a snimljen je prema istinitom događaju.