le piaf

Kakva luda tekma u Medisonu. Jokić i Marej se svojski potrudili u završnici 4/4 da poklone pobedu Niksima, Somborac kamenjario za tri bez savesti. Brunson promašio midrange za pobedu, ali igrao vrhunsko 2/2. U produžetku debeli i drugar nastavljaju po starom, ali loose ball faul Bridgesu na 0.3 nakon skoro pa air balla Jamala i dva bacanja koja pakuje hladni kao druga strana jastuka C. Braun za drugi produžetak. A onda preuzima Brunson ponovo i zatvara tekmu sa laganih 10p. Na kraju, Somborac došao do svog tripl dabla 30p, 14reb, 10ass - uz sramotnih 1/13 za 3pt, kojih se ne bi postideo ni grčki kamenorezac i vršnjak kornjača sa Galapagosa Nikola Kalates. Brunson 42p, 9ass, 8reb. Murray 39p. Watson izašao zbog povrede zadnje lože desne noge, još jedan peh za Nagetse.

I Klipersi dobiše prava na premoćnog Vanju Marinkovića

Splittera. I Udoka ima Nigerijske korene 😄

Ja sam se davnih dana izjasnio ovde gde sebe svrstavam; bez opravdavanja sopstvene iracionalnosti. Previše volim košarku i KKP, pa sam mu tolerisao. Dabome da je prekipelo, kada ti napredno smeće podmeće, kleveće, izbuši i na kraju otera najveću legendu kluba. I to kaže tip koji je kritikovao Želimira za vođenje ekipe, rezultate i svašta nešto što ima veze sa terenom. Sada je došlo do toga da ni emocije prema Partizanu ne mogu da me navedu da pogazim svoja uverenja. Nije samo limar problem, nego cela ta garnitura u klubu. Problem su mi i igrači, sve dok i poslednja jajara koja je vodila svoju politiku a ne Željkovu, ne napusti klub, nema podrške. Sve dok su tu oni koji ne znaju šta se dešavalo, koji su se krili iza Želimira, dok im je ovaj čuvao guzice, bilo lepo. Kad je trebalo stati ispred tog čoveka, miš se napravio blesav. Ovo mazanje očiju nek okače mačku o rep. Naravno da će, dokle god je nepomenik na vlasti, KKP voditi neki napredni isprdak; nemam iluzije da će se tu nešto promeniti i da će doći do suštinskih promena. Ali se nadam da neće još dugo, i da će uskoro svanuti dan kad ćemo se prebrojati. Što se tiče sezonskih, sve ispod pada od bar 30% je davanje legitimiteta limaru da nastavi da radi kao do sada.

Zajedničkog fronta nema, jasno je i da ga neće ni biti, zato i nema šta da se definiše. Poveliki broj navijača Partizana je spreman da pređe preko nekih stvari; da se razumemo, iz čiste ljubavi prema klubu. Drugi deo nije spreman, zbog svojih uverenja da se tako daje legitimitet svemu što je loše u KKP.

20% je premalo, isto kao da smo mu dali podršku i produžili mandat

Da, voleo bih da vidim kako bi se stvari dalje razvijale da se sezonske za sledeću sezonu ne kupuju. Uopšte. Veliki udarac na finansije i limarove lepljive prste. Naravno, nema ništa od toga, iz razloga koji si naveo, a i još ponekog.

Kako ne znaš? 🤨

@Son_of_a_gun Nije mi baš najjasnije, iskren da budem. Meni se učinilo da Barkli misli na neke od prethodnih upisa. Delim Frensisovo razmišljanje, ne baš toliko radikalno da se skroz distanciram od KKP, ali od trenutne garniture u klubu, i igrača koji trenutno nose dres - da. Ali da žmurim na jedno, ili oba oka na ono što su nam priredili, i to pravdam psihičkim stanjem igrača, kojem su sami doprineli nepoštovanjem i bušenjem trenera, kluba, navijača, sramotnim pristupom.. ne mogu, ne želim, a i neću. Limara ne treba objašnjavati. Nikoga ne treba osuđivati,koju god opciju odabrao. Neki od naših žele osvajanje preostalih trofeja i to je takođe u redu. Neki se nadaju nečemu. Neke boli dupe. Neki ih više i ne prate. Ali se niko nikom ne treba izvinjavati, ljubav prema KKP je ista kod svih nas, samo su principi i razmišljanja nešto drugačiji.

Karlik Džons je u razgovoru za "Sportal" istakao da je njegov izostanak zbog povrede značajno uticao na rezultate ekipe, ali i da uprkos svemu tim ne sme da odustane. "To je dobro pitanje. Teško pitanje. Zaista loša sezona. Mislim da je moja povreda prouzrokovala veliki problem. Da sam ja bio zdrav, da sam igrao, bio lider, mislim da bi i ekipa bila u drugačijoj situacji. Ne želim da kažem da bismo bili prvi na tabeli da sam ja igrao ili da bismo bili najbolji tim u ligi, ali mislim da bismo bili u drugačijoj situacji. Jer, išlo nam je prilično dobro pre nego što sam se povredio. Prošle sezone nam je najveći problem bilo zatvaranje utakmica, a čini mi se da smo na početku ove bili mnogo bolji u tome, da smo naučili iz sopstvenih grešaka. Videlo se to u mečevima sa Milanom, Efesom, Baskonijom. Shvatili smo da detalji rešavaju pitanje pobednika. A onda sam se ja povredio, nastao je pravi haos, i eto... Teško je, ali moramo da gledamo napred. Naš posao je da igramo košarku, ali naravno da primećujemo neke stvari. Vidimo šta se dešava van terena, vidimo kako ljudi reaguju, kako se osećaju, ali sve što mi možemo jeste da ostanemo uzdignute glave, i da svakoj utakmici pristupimo s pobedničkim mentalitetom. Kao što si rekao, ovo je jedna od najtežih sezona, i zato moramo da pokušamo da izvučemo bilo šta dobro iz nje." Posebno emotivno govorio je o navijačima Partizana i njihovoj strasti. "Čak se i meni to desilo kada sam došao ovde prošle sezone... to da nisam odmah uspeo da shvatim i razumem svu tu strastvenost, ljubav. Navijačima Partizana nisu toliko bitne pobede, koliko da igrači ginu za klub. Na primer, prošle sezone je Arena uvek bila puna čak i kada smo gubili. Zaista mislim da su Partizanovim navijačima borba i požrtvovanje najbitniji." "U tom smislu, neki igrači možda nisu shvatili koliko su navijači "zagriženi". Rekao bih da smo se ponekad previše zanosili stvarima koje su se dešavale van parketa, i da smo dopuštali da nas neki porazi slome. Mnogo smo pričali o tome kako da prekinemo seriju poraza. I zaista vidim da igrači pokušavaju da shvate gde se nalaze. Jasno mi je da navijači možda misle da mi nismo dovoljno brzo shvatli gde se nalazimo... Bio sam tu i kada smo gubili, i znam da navijači od nas žele samo da se borimo. Za njih nije kraj sveta ako smo izgubili, a borili se. Ali ako izgubimo a ne borimo se, e onda je kraj sveta. Mnogo nam se toga izdešavalo ove sezone, ali su igrači i dalje pozitivni. Ne odustaju i pokušavaju da dođu do pobedničkg recepta."

Nisam ni ja ispratio, kome bi trebao da se izvinjavaš što i dalje navijaš za Partizan?

Hrani đembelog i konje dobro 😄 Kad se vrati Jabula Morent i unkle Screw, trebaće ti dva Somborca za Vembija i ekipu, zdravlje da ih služi 😌 Da spomenem još i nedelju za nama, preslišan je i Igor, surovih 8 3, i nastavak trke sa Gerrom. Ostaje žal što me je francusko čudo kao poslednji igrač u obe ekipe prodalo za pola koša, pa se desilo i to da imamo jednak broj poena, nestvarno.

Upravo o tome i govorim. Što se mene tiče, 25i slem nek osvoji protiv Damira Džumhura. Priča o weak erama, sreći u ovom ili onom finalu, polufinalu, trećoj rundi su deplasirane. Svako ima svoje viđenje, i naravno da je vezano za simpatije prema ovom ili onom igraču; tako se može u nedogled. Zato baciš pogled na statistiku na ogromnom uzorku, dakle na nivou karijera- i sva polemika se završava. Kad, ako, hoće, neće, sve je to proizvoljno nagađanje, proricanje nečije karijere; a kao što sam već naveo - ista zavisi od xy varijabli. Ali, u svrhu diskusije - ako Alkaraz poobara Novakove rekorde, nema se tu šta osporavati - igrao u weak eri, nije se povređivao, nije igrao protiv Nadala, Federera, reketi ovakvi/onakvi. Šta bi trebao da uradi momak da bi mu priznali greatness jednog dana, da vrati Đokovića u prajm ili da izmisli eliksir mladosti pa da igra sa Nadalom na šljaci i Rogerom na travi? Na to ne može da utiče, i totalno je nebitno. Igra u svojoj eri, kakva god da je, i ništa mu ne može umanjiti dostignuća. Do tad, prebaciti preko jezika - Novak Đoković je najveći u svim erama tenisa.

Ponoviću, totalno nebitna rasprava o weak eri ovog ili onog tenisera, ove ili one generacije. Zašto? Zato što je u oku posmatrača, lični utisak, pa i emotivni. Ja sam recimo ubeđen da je Saša Zverev overall bolji i kompletniji igrač od Nanda Gonzalesa, a u krajnjoj liniji i uspešniji. A bukvalno sam navijao za Čileanca. A i to je manje više nevažno. Ono o čemu treba insistirati su suve brojke. Crno na belo. U konkurenciji teniskih velikana poput Nadala, Federera, Samprasa, Borga - Novak se izdvojio. Samo treba naglas reći; Novak Đoković je najveći teniser ikada i u najjačoj, i u najslabijoj eri tenisa, a i onoj srednjoj, kada god ona bila. I to je to. Sve ostalo je suvišno.