melankolic

Odgledao “One Battle After Another” i moram priznati da su mi utisci vezani za ovaj film pomešani. Pre svega, PTA nije reditelj koji me na bilo koji način oduševljava. Prvo to sa ubacivanjem komedije situacije u neke ozbiljne teme mi je malo ispod statusa nekoga koga (neki) smatraju jednim od kultnih reditelja svoje generacije. Nekako je u njegovim filmovima sve previše ubrzano gde neki drugi reditelji (poput Nolana ili Finchera npr.) zastanu i daju posmatraču na obradi situaciju, sliku, ali i dijalog. Film, doduše, u svoje prve 2/3 zaista nosi posmatrača i sve je na svom mestu, uloge su odlično podeljene i situacije realne ali onda se neko poput mene zapita zašto baš svi likovi (sem Benicia) imaju neku problematičnu ličnost, kako je moguće da se jedan čovek (Sean Penn) baš za sve pita dok revolucionari odrade toliko pljački on jedini (tako je barem nama predstavljeno) predstavlja bukvalno “državu u državi”, lik koji se za sve pita i vodi istragu ovog slučaja iako radi kao neki vojnik graničar? Onda Di Kaprio koji kao da je Peter Selers iz “Party” a ovamo osvaja srce žene koja kao da je Sarah Conor iz “Terminatora”. I povrh svega, na neke nepoznate načine, Sean Penn im je uvek za petama, u sekundu prati svaki trag koji vodi do begunaca a onda ga “preveslaju” njegovi kkk-ovci. Ono što, međutim, impresionira su scene jurnjave kolima po pustinji po onim slide-putevima i korišćenje kamere koja je fascinatna, dijalozi su prilično dobri i Benicio koji je (kao i obično) fenomenalno izneo svoju ulogu. Negde pri kraju filma, kada shvatiš koliko je godina prošlo od njegovog povlačenja u ilegalu (a da niko iz FBI i drugih službi) nije ni pokušao da mu uđe u trag iako su mu uhapsili ženu koja je celu grupu (pa i njega) ocinkarila, zapitaš se od čega je taj čovek, samohrani otac, sve ove godine živeo. I onda ona završna scena sa ćerkom od čije je me je patetike i naivnosti spopala mučnina. Sve u svemu, precenjen film kao i skoro svi njegovi filmovi.

Ne pitate se kao što se ne pitaju ni Crnogorci, Albanci (iz Albanije) koji su pred vratima EU, Česi i Poljaci koji da su ostali uz Ruse bi živeli kao Belorusi, pa i Norvežani koji i dalje referendumski nisu većinski za EU iako bi nas primili već sutra. Stvar je u tome da je i poziciji i studentskoj i svakoj drugoj opoziciji EU “deveta rupa na svirali”. Govore “čekajte da rešimo naše probleme a onda ćemo o Evropi” ili neki drugi “Evropa podržava Vučića i ne treba nam takva”. Dok se svi vi nećkate kao kakva lepa mlada (a nikome napolju nit’ je lepa, nit’ je zanimljiva) drugi idu napred i pored svih geopolitičkih previranja. A jesu li i oni što napadaju strance u Nišu neki drugi ljudi ili ipak neki Naši koji samo primenjuju druga sredstva a koja Mi ne bismo? Treba prvo pogledati sebe u ogledalo i ljude oko sebe, čuti šta “narod” priča i kako ljudi međusobno komuniciraju, šta su za njih ideali svakog pojedinca u društvu a ne neka opštamestašenja po kojima su se studentski političari privoleli ljudima. Ja sam odavno rekao, kada svako krene od sebe samog i kaže “od sutra neću nizašta da tražim vezu jer će moje vezašenje nekog drugog uskratiti za posao, lečenje i sreću u životu”, onda će stvari doći na svoje mesto, pa i to da “srpska snalažljivost” bude negativno a ne pozitivno konotirano.

Prosto je činjenica da ljudima nisu smetali ni oni panoi o “nedavanju” ispred Skupštine, razni drugi bilbordi večnog bratstva i prijateljstva s Rusima, kao što im u Novom Sadu ne smetaju ofarbane novoizgrađene fasade zgrada na Limanu i one zastave “Istočne BiH” i Srbije u Limanskom parku. Onda ne čudi što 10-ak (ili koliko već dugo) meseci zaobilaze onaj geto nastanjen krimosima. Ljudi su ili uplašeni za svoju bezbednost (odlična je bila ona pokazna vežba sa Belivukom za kojeg tvrdim da je bio samo primer šta sve može da se desi običnom čoveku od ovakvih likova) ili ne talasaju jer im je bitniji posao i koji odlazak preko “grane” da se truckaju busom 20 sati i provedu u Milanu ili Veneciji 2 sata nego da se hlade na betonu na stiroporu. Uzgred, živeti u večitoj iluziji da je Kosovo deo tvoje zemlje je poseban primer masovne hipnoze nezavisne od SNS-a.

“Children of Men” Alfonsa Cuarona iz 2006., aktuelan film u kontekstu migrantske paranoje / ksenofobije a urađen na zanatski vrlo sofisticiran način, kamera koja kao da (u)vodi posmatrača u svaki događaj, bez lutanja i artističkog prenemaganja. Od nekih drugih stvaralaca, preporučujem filmove kineskog reditelja Bi Gana (ja sam pronašao “Kaili Blues” i “Long Day’s Journey into Night”) ili film još jednog Kineza Wei Shujuna “Only the River Flows” iz 2023.

Ne znam otkud toliki hype u Srbiji (a i šire ali u Srbiji ograničenoj drugim streaming servisima, posebno) povodom ove serije? Mislim, odgledajte “American Psycho” ili “The Silence of the Lambs” mnogo su kvalitetnije scenaristički urađeni a to da je neko patološki sociopata i ubica i da to niko ne primećuje, to mi je malo tanko. Ono, kao, on ostvaruje mračni predmet želja osoba s kojima je u kontaktu i na kraju završi na tako predvidiv način je baš naivno. Da se razumemo, Claire Danes obožavam još od “Homelanda” i ta joj uloga baš stoji, ostali B-produkcija.

Evo u vestima neonacisti iz AfD-a u zvaničnoj poseti Gileadu. Sve ide po planu po onom njihovom specijalnom izveštaju. Čitam da drug Krasnov traži od svih onih iz nekoliko evropskih zemalja koji bi da putuju u Gilead da moraju da dostave svoje postove poslednjih 5 godina na društvenim mrežama na uvid inkvizitorima i onda će oni da odluče da li će tu osobu pustiti u svoj Raj na Zemlji ili neće… ako i puste osobu da uđe u zemlju niko joj ne garantuje da je SS-odredi neće uhapsiti.

Tačno. Irci su izvesno vreme bili skoro izjednačeni sa Afroamerikancima i robovali ovima što im drug Krasnov diže spomenike.

Bilo je itekako nasilja prema onima koji su gradili, posebno prema Azijatima koji su gradili pruge po nepristupačnom terenu a onda beli “naseljenici” i “investitori” preuzeli sve zasluge na sebe. Još bi oni krstarili kočijama po bespućima da nije bilo “imigracije”.

Kad neko krene da priča na tu temu, ja se uvek setim onog dijaloga iz “The Good Shepherd” u kojem učestvuju CIA “pastir” Matt Damon i Joe Pesci koji je neki Italijan od kojeg ovaj prvi traži neku uslugu. Uglavnom, Pesci mu kaže, parafraziram, mi Italijani imamo porodicu i Crkvu, Irci domovinu a Jevreji tradiciju, a šta vi imate? Na šta mu Damon odgovara “Sjedinjene Američke Države a vi ste svi u prolazu”. To je TO što je konačno došlo da vlada svim drugima, pa može Trampovka da to zove doseljenicima, naseljenicima, migrantima i imigrantima, ali svi su oni (including her self) po ovim zlodusima istrebljivača i genocidaša “samo u prolazu”. Vešto su sve te “u prolazu” iskoristili da im daju vlast u ruke a sada će da kusaju govnastu kašu negde u Paragvaju.

Eilin Higins, demokrata, pobedila na izborima za gradonačelnika Majamija. 30 godina i eto ti demokrate na čelu Majamija. Šta kaže Floriđanka, je l’ Dan žalosti među respubljikancev?

https://n1info.rs/biznis/boris-tadic-vucic-stavio-interes-rusije-iznad-interesa-gradjana-srbije-ostavio-bih-mogucnost-nacionalizacije-u-opticaju/ Evo ga i ovaj što je prodao NIS za kikiriki i oprostio sve Ruskoj stranci, pardon, SPS-u.

Ne znam šta si htela da (do)kažeš ali sigurno nešto da bi mi kontrirala. Ovo je upravo ili-ili priča gde ti vidiš da likinja pravi sranja jer je prosto takav (odvratan) sklop ličnosti. O tome ja sve vreme govorim. Odvratna osoba u svakom smislu. Pri tome ja ne mislim da ovim usiljenim hipnotisanim idiotima treba povlađivati ili sarađivati s njima jer mi, zapravo, ne znamo koje su njihove intencije, zašto je baš vanzemaljski RNA- lanac doveo do promena njihovih ličnosti i zbog čega je baš ona izabrana kao VIP od svih zdravih ljudi na Zemlji, kao što ne znamo ni šta je to što će se desiti u bliskoj budućnosti. Meni je tu od svega najzanimljivije u tim postapokaliptičnim pričama kako se ogoljuje karakter svakog onog ko je preživeo, nešto slično i kada se ljudi zadese na pustom ostrvu (gospodar muva- efekat).

Ne znam otkad je to biti očajan nešto fancy, nevezano za pol? Ova civilizacija je otišla u 3 lepe. Ja se sećam da se moja generacija palila na Susan Sarandon u “Telmi & Luis” (i u svim drugim ulogama), voleli smo Sigurni Viver u “Osmom putniku”, Nikol Kidmen u “Širom zatvorenih očiju”, Džudi Foster u “Kad jaganjci utihnu”, Umu Turman u “Petparačkim pričama” i “Kill Bill”, Džejn Fondu u svim njenim filmovima. To su sve jake žene, sa jakim ženskim karakternim ulogama. A te uloge (ne i glumice) gde su žene proste i primitivne, bez imalo šarma, to me nikada nije zanimalo i to mi se oduvek gadilo. Kao i u RL kada vidim muškarce i žene koji prave svinje od sebe, ja se sklanjam od njih. Ono što cenim je stav a ne odron; tako da se vi palite na to pokazivanje srednjeg prsta celom svetu, egoizam i nihilizam ali to, prosto, nije moja šoljica čaja. Ovu seriju gledam jer mi se čini da je dobro dramski strukturisana ali me glavna glumica neviđeno nervira i to je moje pravo. Nema veze s polom nego sa životnim stavom.

Latinos je sasvim realan lik. Mislim to kako bi se bilo koji čovek ponašao da je kao pojedinac okružen imbecilima hipnotisanim i ispranih mozgova. Ona se s druge strane ponaša kao kretenka koja je umislila da će spasiti i sebe i celo čovečanstvo (megaloman i egocentrik) a uz to i neko ko samu sebe uzdiže na moralni pijedestal (iako kao bivši junkie na to nema pravo) iako se vidi kako se odnosi sa ostatkom “RNA-negativnih”. Mislim, kao neki autista koji ima svoje svakodnevne rituale i nema nimalo razumevanja / empatiju za ljude drugačije od nje same, druge ljude koji su vođeni pohlepom i sopstvenim konformizmom (kao onaj lik koji se okružuje prostitutkama i glamurom) ali i ostali koji imaju neka druga interesovanja i prioritete u životu od spasavanja sveta. Ispada da je ona genijalka koja kao neki ludi naučnik in-vivo eksperimentiše na ovim zombiima, a onda joj kao niko od tih 12 što govore engleski ne odgovara (opet neka američka tupavost da se komunicira samo sa onima iz celog sveta koji govore samo engleski jezik koji ona, očigledno, jedino i razume i govori iako joj je nuđen prevodilac- a i tu su zombii koji su stalno prisutni na sastanku sa “RNA-“) pa još zove Latinosa koji ju je (s razlogom) odjebao jer zašto bi on u tom bunkeru s bilo kim komunicirao? On, pretpostavljamo, pokušava da dešifruje poruke koje kao kroz neke radio talase predstavljaju metod komunikacije među zombiranima, što je za mene mnogo kreativniji metod istraživanja fenomena od nekog tamo naručivanja granata i pokazivanja srednjaka iz auta. Njen lik je, zapravo, predstavnik nekoga ko je i pre katastrofe (to smo videli u njenom susretu sa obožavaocima njenih knjiga) bio jedan totalno negativni i samozadovoljni predstavnik društva koji preko noći oblači super-hero plašt i spasava celo čovečanstvo (opet vođena sopstvenim motivima da sebe spasi od drugih- ne zna se na kojim moralno-etički superiornim osnovama).

Ja sam dokazao upravo na ovom mestu (a i privatno ko me zna, posebno oni s kojima sam srušio sve mostove zbog principa) da sam individualac i da sam uvek bio kritičan prema vašim i njihovim Bogovima. Bez obzira na sve lajkove i ismevanja, mišljenje ne menjam i ne pripadam krdu, što ne znači da nisam za promene ali uvek na bolje i s iskustvom nekoga ko je osetio razočarenje 6.10. Što se tiče Carol, iritantan je njen odjebativni stav kojim se ništa ne postiže. Razumem da je svi smaraju jer su servilni i što po svaku cenu žele da je preobrate (što vi u Srbiji, da se ne lažemo, obožavate do imbecilnosti) ali ako nisi tip ličnosti kao onaj tip koji se zatvorio u svoju komoru pod zemljom i ne javlja se nikome na telefon, onda sa zombijima (što je fantastična paralela sa modernim kolektivizmom) treba planski raditi. Ona je i počela s nekim kakvim takvim planom da bar sazna šta je njihov plan i kako da ona njih vrati na fabrička podešavanja a ne da je usisaju u krdo. Ukratko, moja zamerka je što joj je dugo trebalo da iz histerije pređe u racionalnu fazu jer, mislim, kome još pored svih dokaza njihove lojalnosti treba da poželi da joj nabave granatu / atomsku bombu?