melankolic

A ne, Gruhonjića neće jer će reći (kao što sad govore na tv “Kurir”) da ih predvodi vojvođanski separatista. Od EU neće ništa jer će ih proglasiti za strane plaćenike, a neće ni Bošnjake jer su za klasifikovanje događaja u Srebrenici kao genocida. Ne daj Bože da se sastanu sa Piculom odmah bi krenula medijska hajka da su saradnici hrvatske tajne službe. Do sada su se dobro distancirali od svega što bi Srbija da gurne pod tepih iz prošlosti i onoga što bi bilo dobro u budućnosti. Otuda i toliki Lompari, KGBikovići i onaj incel sa šajkačom.

Norveška definitivno nije zemlja za alkose na visokoj nozi što je po meni ok jer šta će ti da se ubijaš viskijem kada možeš i pivom. Za flašu viskija koji ćeš konzumirati u specijalnih prilikama je dostupno. Skup je i duvan ali se može živeti i s tim porokom (doduše ne na nivou potrošnje Grčke i Srbije). Stanovi su preskupi i to je već veliki problem ako nisi neki naftaš ili IT- evac. Ali možeš kupiti pristojan stan gde ćeš imati kupatilo i WC. Potpuno je druga priča za Oslo (što vidim da je popularno mesto za život kod Beograđana i onih koji su iz dobrog u Srbiji želeli da se presele u nešto još bolje). Ja lično najveći problem imam sa zdravstvom jer mislim da nije na nivou na kojem bi trebalo da bude. Zato se godišnji odmori u Srbiji planiraju za raznorazne preglede i intervencije.

Rekao sam u jednom od ranijih postova da u nekim stavovima nisam saglasan s njim. A rekao sam i da mi ne pada na pamet da dolazim u Srbiju da glasam jer mislim da samo vi koji tamo živite treba da odlučujete o tome ko će vam voditi državu. Ne znam da li sam bio jasan? Ja sam neko ko prati spolja stanje u Srbiji i iz iskustva (iz vremena kada neki od mojih najvećih kritičara odavde nisu ni rođeni) pokušavam da odgonetnem šta je alternativa (ali u dubljem, ne samo stop korupciji i kriminalu stavu) Vučiću. Meni samo smeta kada se značaj “kosovskog zaveta” , razni freakovi kojima studenti ustupaju pozornicu objašnjava njihovim “drugačijim” stavom. Pa neće biti da je od istog značaja ono što je Samardžić pisao pre 40 godina i ono što se nudi danas kao “drugačije” (i da mu se umanjuje značaj jer su Svete krave).

Lako ćete s tim klovnom s njegovim tekstovima od pre 40 godina a koji nema gde (a ni kome) bilo šta da kaže o sadašnjosti ali zato je Vidovdanski skup bio valjda nekakav karneval razuma sa sve eminentnim govornicima. To oko vikendica će se rešiti na nekom plenumu u roku od godinu dana posle izbora ali mene više brine to što razno dinstanje, eko-nacionalizam i bacanje wc papira u skupštini služi samo za jeftinu pinkovsku zabavu i ništa više. Uostalom, takvi nikada i ni od jednog režima nisu stradali.

Moja ti je preporuka da dobro obratiš pažnju na te što dižu buku i što se glupiraju, nebitno Bakić, Ćuta, Savo Manojlović ili neonacista Lompar. Sve je to iz iste kuhinje kao i Šešelj izašlo. Ideologija ne postoji u Srbiji, postoji samo kodno ime.

Nije tačno. Ja sam ubeđen da većinu građana Srbije teme Kosova, Rusije, odnos prema Crkvi Srbije i busanje u grudi veoma malo ili skoro nikako ne zanimaju. Uostalom, ljudi izlaze na proteste zbog elementarnih pitanja sopstvene bezbednosti a ne zbog ovoga što sam spomenuo. Pre će biti da se cela koncepcija srpske politike zasniva na namernom sprovođenju agende poslušnosti jer ako staneš iza simbola autoritarizma (“oslobađanje Kosova”, Rusije, Crkve - sve simboli represije) onda će i ako se nekim narednim na vlasti desi neka brljotina opet pokrenuti iste teme a ne ono što u tom trenutku mora da se reši.

Misliš da se sav ovaj haos od 13 godina može raščistiti plenumski za godinu dana?

Nije potrebno biti genije pa da se zamisli nekakav politički duel Vučića (btw broj duela predsednika Tadića i Koštunice sa opozicijom je 0) ili nekog iz SNS-a sa opozicijom. Raspravljalo bi se ko je veći Srbin, ko je izdao Kosovo (Briselskim sporazumom), ko šalje oružje Ukrajini rušeći bratske odnose sa Rusijom, ko je napustio tzv. RS, koga podržava Crkva i uvek jedan isti dan mrmota srpske politike.

Sve je to poznato ali svet ne čeka Srbiju da prođe kroz 2-3 izborna ciklusa i onda se odredi prema tim i mnogim drugim pitanjima. Da ne kažem da to što si spomenuo oko hapšenja i uređenja ne ide ako nemaš jasnu strategiju odnosno logistiku a za to ti opet treba neki Program (kao što je to formalno imao DOS).

Aha, oni nemaju stav nego će se izjasniti kada neki drugi iznesu svoje stavove. Izvini ali ulazak u politiku a posebno dolazak na vlast nije child’s play nego esencija života u jednom društvu.

Grešiš. SNS odnosno vlast u Srbiji se ne doživljava (makar kod mene ko poznaje situaciju u Srbiji) kao proevropska i pronato. Komentariše se da je Srbija saveznik Rusije. Uz sve to se prate i studentske demonstracije ali za sada samo kao neki tamo sukob sa vlastima. Skandinavci su, kao i ja, skloni skepticizmu i ne uzimaju sve zdravo za gotovo dok se definitivno ne uvere da nešto vodi u pravom smeru. A sad, sklonimo za trenutak sve ono što se radi studentima i građanima u protestima, i usmerimo se na politički program Studentske liste. Zna li se šta, osim opštih mesta o nezavisnom pravosuđu, poštovanju zakona i slobodi izražavanja, nešto više o unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije koju treba voditi, odnos sa Kosovom, tzv. RS i susedima, odnosu prema Rusiji?

Sjajan dokumentarac o političkoj situaciji u Brazilu i uticaju evangelističke crkve na politiku te zemlje - Apokalipsa u tropima (Netflix).

Ne zaboravlja se Tadićevo pomirenje sa ratnim zločincima iz SPS-a, kao i njegovo poklanjanje NIS-a KGB-u, njegovo kosovarenje i medijsko urušavanje / ukalupljivanje preko Đilasovih oglasnih prostora (što se samo nastavilo na još brutalniji način), a šta tek reći o kadrovima DS-a koji sada žare i pale u SNS-u.

Tadićevci i dan-danas spore Nikolićevu pobedu i krive bele glasove za svoj poraz. Da ne spominjem da je Tadić i dalje politički aktivan (SD) i prisutan povremeno u medijima dok se Milo povukao i iz svoje stranke sa predsedničke funkcije.

Milo Đukanović je uradio nešto što nijedan političar u Srbiji nije uradio - sišao sa vlasti nakon poraza na izborima. Da ne govorim da je dok je vladao dozvolio Amfilohijevcima, litijašima i onoj sekti od Crkve Srbije da slobodno izražavaju mržnju prema samostalnosti svoje države i crnogorskom narodu (kojeg ne priznaju). A ono što mu srpskisvet-sekta nikada neće oprostiti je što je uveo CG u NATO. I molim da se ne zaboravi jedna izuzetno bitna činjenica: dok su glave srpskih opozicionih političara bile stavljene na listu za odstrel (‘90-ih, posebno u vreme najcrnjeg srpskog fašizma tokom 75 dana NATO intervencije), jedino ih je Milo Đukanović primio i zaštitio. Kada su se vratili dobili smo pokušaje atentata i ubistvo premijera. Možemo da diskutujemo o tome gde greši (recimo, nisam saglasan sa stavom da su Dobrica Ćosić i Latinka Perović jednake štetočine; ideologija srpske krvi i tla Dobrice Ćosića vladala je i vladaće Srbijom i nakon naše smrti, dok Latinkina politička teorija u praksi nikada i nikada neće imati šanse da dobije ni redak u novinama a kamoli nešto više) a gde je u pravu ali zanimljivo je slušati ga i razmišljati fenomenološki o tome. Srbija je tu gde je jer nema pluralizma mišljenja iako neki doživljavaju UM kao nekakvu alternativu Telekomovim Sauronima. Veruj mi, građani Srbije uopšte ne znaju šta znači sloboda mišljenja odnosno pluralizam. To spoznaš kada počneš da živiš u nekom slobodnom društvu i onda me uhvati očajanje kada se suočim sa činjenicom da jedino na srpskom jeziku iz Srbije ne mogu da čujem, pročitam, pogledam nešto što se i približno poklapa sa mojom vizijom slobodnog, zapadno orijentisanog društva. Evo jedan primer iz mog života. Održavaju se izbori u Norveškoj i ja kao levičar/soc-demokrata prvi put u životu se susrećem sa porazom moje opcije u nekoj drugoj zemlji u kojoj sada živim. I sad, kao po automatizmu (koji nosim sa sobom iz Srbije), uhvati me očajanje kao da je to sve isto gde se dešava. Krenula desničarska vlada da vlada i ja shvatam da se suštinski u smislu pluralizma, društvenih smernica, ništa nije promenilo. Promenili su se zakoni po pitanju ekonomije i migracija ali po pitanju ljudskih prava i sloboda- ništa. I onda shvatim da je to što želim i Srbiji- društvo koje zna kojim putem ide, koja pravila se poštuju bez obzira ko dođe na vlast. A mi se možemo saglasiti ili ne oko stope poreza, socijalnoj politici ili migracijskoj politici. Ali spoljnu politiku, slobodu medija i mišljenja i ljudska prava niko ne dira.