Plavi Golub

Valjda imas prava da tuzis i ako nisi drzavljanin, a ugrozena su ti prava koja ti po zakonu, a vezano za status sleduju. Evropske zemlje sa izuzetkom mozda i pre Brexita UK nisu imigracione na nacin kakav je tzv Novi Svet. Da li ce postati za naseg zivota, ko zna. Ne verujem. Koliko mi se cini dobar deo nasih ljudi ipak nema problema u II i narednim generacijama. Deca su uglavnom dobro. Sa ovim se slazem. Dobro tesko je, da ne kazem nemoguce, unapred znati da li ce se nesto svidjati ili ne, ali legitimno je promeniti, ako ne pase.

Ako je dopustenje teska rec ili neodgovarajuce, uzmi zelju, dobru volju ili bilo sta drugo. Tvoje sve i svasta nije identicno svemu i svacemu za drugoga. Daj vremena drugim ljudima koje je njima potrebno i komuniciraj sa svakim o onome o cemu ta osoba zeli, ako ti nije dosadno. Ako jeste, zaboravi i komuniciraj sa ljudima koji imaju slicna interesovanja i hobije. Koliko znam ljudi o hobijima uglavnom pricaju, to je safe zona. Mozda mi je utisak pogresan ali mi se cini gledas iskljucivo kroz svoje naocare i lako lepis etikete. Ne znam kako da objasnim kao da radis samo kao emiter, a ne i predajnik. Nije komunikacija samo verbalna.

Da bi upoznao drugog coveka treba ti "dopustenje" te osobe da je upoznas, to je dvosmerna komunikacija i trazi vreme. Ako neko ne zeli da izadje iz granica toga sto ti zoves lazna pristojnost, znaci da nije zainteresovan za tu vrstu komunikacije sa tobom. Meni se mozak odmorio od srpske korporativne atmosfere, ne bih isla u detalje zasto.

Moram da napisem nesto sto je moje zivotno iskustvo, da su cesto osobe koje druge prozivaju za sebicnost (ne obracam se nikom licno), same, sebicne, a pre svega manipulativne. Onog momenta kada im se ne dozvoli da se bave mikromenadzmentom necijih resursa prema svojoj volji (o cemu god govorimo, vremenu, novcu, emocijama) i uopste upravljanjem ljudima tog trenutka pocne prozivanje. Pomalo mi smeta to prozivanje savremenog drustva i nekriticka idealizacija proslosti. O kom vremenu govorimo? Za koga je bilo dobro? Realno gledano kako god da je danas mnogo je bolje od predjasnjih vremena sto se kvaliteta zivota najsirih slojeva tice. Do pre stotinka godina se umiralo, deca su umirala masovno od tuerkuloze, crevnih bolesti, nije bilo antibiotika, voda se nije preciscavala. Uvek se setim kraja one francuske komedije "Posetioci" kad se plemic vraca u svoje staro dobro vreme (gde je on gazda), a sluga, onaj Smrda, ostaje u novom koje mu koliko god tesko daje neke mogucnosti, pre svega individualnu slobodu. Znas kako, mozda to deluje rigidno na prvi pogled, ali meni licno takve stvari pasu. Kada bi se dozvolilo drugacije dobila bi "nasu" atmosferu gde su u hipu svi kao bliski, ali kad se zatvore krugovi ogovaranja i podmetanja leti perije. Vrlo cesto fingirana bliskost. Ne mislim da je ista zdravija. Uvek moze da se prica o sportu (koga zanima), hobijima, o hrani zdravlju, modi, putovanjima, banalinim zadovoljstvima. Nije rucak, pa cak i porodicni mesto za teske teme. Sta ce ti politika, pa i lahka za ruckom i to jos u firmi? Meni su se nase slave devedestih ogadile zbog politicarenja gde mu mesto nije, a tesko da je i sada bolje. Ne znam kakva ti je firma, ali u korporativnom okruzenju takve stvari imaju smisla.

Verovatno je sklonost ka individualizmu i kulturoloska stvar kao i osledica necega kako se zivelo ranije, u kakvim uslovima klimatskim i slicno. Koje osobine su ljudi morali da razviju da bi opstali u odredjenim uslovima. Prosto ako se zivelo u uslovima dugih, hladnih zima sa ogranicenom mogucnosti da se sretne mnogo drugih ljudi, moralo se oslanjati na sebe i sebe na neki nacin zabaviti. I otuda osobine severnjaka koje se cesto povezuju sa hladnocom. U stvari juznjacki, pomalo histerican mentalitet bi ih obrisao sa tih prostora u dve generacije. U nasem mentalitetu (nasem u sirem smislu) individualicima nije bilo lako, kakvo god drustveno politicko uredjenje bilo, pa cak i u krugu porodica.

Mislim da ta zelja za slobodom nije toliko zelja za odustvom kontakta sa drugim ljudima vec trazenje prostora da se bude onaj ko jesi i ne konfirmira okolini po svaku cenu. Koliko je pritisak na nekog u odredjenoj zajednici veci, veca je zelja za tim prostorom. Onaj osecaj kad svi igraju presing na tebi sa svojim potrebama i idejama. Lakse je ljudima koji nemaju taj impuls za necim individualnim, nego se automatski uklope. Razumem strah od slobode izbora kod nekih ljudi, i posledica iste, ali ne i agresiju koju ispoljavaju na one koji ga nemaju. Cini mi se da zivimo u vremenu kada se razlicite vrste anksioznosti kanalisu kroz uzajamnu konfrontaciju i agresiju prema drugima.