Забавља ово перверзно праћење рата из стана са централним грејањем путем твитера и фејса. Баратање свим обавештајним информацијама са терена, размештање трупа, мобилисање цивила, јер од вишка глава не боли. Седиш у фотељи, Б-4-1, додаш и муницију и ето војника да јуриша за слободу демократије.
И да приметим лицемерје код себе. Сад када је рат ту негде код нас сам у фазону мејк лав, нот вор, док ко зна колико ратишта још има у свету, који није мој, већ тамо нека Азија, Африка...
П.С. Исписујем се са вирусологије, уписујем војну стратегију, тактику и међународне односе. Али само на руском. Или украјинском.