У почетку ми је деловало као да се Мајић правда због своје одлуке. После те увуче у причу да видиш шта ће бити, али се неке ствари дају претпоставити. Код њега су ми сви ликови романтизовани, некад су такви клишеи присутни да ми је баш нечитљиво.
Чак сам и за саму причу око љубави двоје Рома мислио да је романтизована, али онда је супруга постављена за браниоца по службеној дужности где је готово иста прича, али ће се наравно другачије завршити. И ту сам онда видео то инсистирање на игри судбине око случаја из књиге.
Јеси ти прочитала?
Прочитао сам и Деца зла, главни утисак је да су млаке, чоколадне.